Između krivičnog gonjenja i teške bolesti, ovaj frilenser nema dobrih izbora

Više od sat vremena pred računarom Vladimir Ilić danas teško može da izdrži, a kreiranje video igara putem interneta je bio jedini izvor prihoda za njegovu porodicu tokom poslednjih pet godina. Pošto skoro deceniju boluje od teške bolesti, znao je da do ovakvog stanja može doći, zato je nekada radio i po 20 sati dnevno, da bi zaradio dovoljno novca, kako za život porodice, tako i za sve skupe terapije.

Njegova priča ujedinjuje suprotstavljene strane u višemesečnoj frilenserskoj krizi, jer teško će neko reći da je ono što on preživljava, i ono što ga očekuje, normalno u jednom zdravom društvu. 

Vladimiru je 2011. otkrivena multipla skleroza, teško hronično autoimuno oboljenje centralnog nervog sistema, što znači da nervne ćelije ubrzano gube svoju strukturu i funkciju. Uzroci ove bolesti nisu poznati, ali efekti jesu. Oboleli ima poteškoće u koncentraciji, razmišljanju, slabe mu kosti, mišići i vid. Multipla skleroza često izaziva depresiju. 

Osećaj nesigurnosti, stres i odsustvo adekvatnog lečenja su poslednjih nedelja doveli do pogoršanja Vladimirove situacije. Sve ove godine je verovao da pošteno radi, jer su ga nadležni u to uveravali, a onda je saznao da ga država smatra kriminalcem, koji izbegava plaćanje poreza.

Poreska uprava ga poziva da prihvati njenu velikodušnu ponudu i po novim uslovima plati sve zastale namete za pet godina unazad, koje navodno duguje. On se pita kako mu se posle toliko godina javljaju sa drugačijim informacijama i odakle da plati tolika potraživanja?

Pet godina su govorili da ništa ne treba da plati

Vladimir kaže da je lepo zarađivao. Nije to skrivao ni od Poreske uprave, gde je više puta pokušao da plati porez na svoje prihode. Njegova priča o tome da nisu želeli i znali da mu naplate namete, ne zaustavlja se samo na priči, već za to postoji i dokument. Umesto poreza i doprinosa na svaku uplatu iz inostranstva, poreznici u Petrovcu na Mlavi su mu naplatili godišnji porez na ukupan prihod i to samo jedne godine. Kasnije su mu govorili kako ga nema na spiskovima i da ne mora ništa da plaća. 

„Petrovac na Mlavi je malo mesto, znamo se. Svi znaju šta ja radim i čime se bavim. Zaposleni u poreskoj me znaju, pa mi niko nikada nije rekao da nešto treba da plaćam. Kada sam prvi put platio taj porez 2016. pravio sam im tabelu, jer nisu znali kako i šta da mi obračunaju.”

Stiglo mu je rešenje na 6.000.000 dinara 

Onda je došao kraj 2020. godine. Retki su je završili u plusu, pa je država pokušala da to ublaži kroz razne pakete pomoći. Deluje da se setila, dok je nekima nudila da odlože plaćanje nameta, da postoje oni od kojih poreze nije tražila. 

Počeli su da stižu pozivi i rešenja onima koji su ostvarivali prihod iz inostranstva, a to su u najvećem delu frilenseri koji su preko raznih digitalnih platformi radili za brojne strane poslodavce. Zamišljeno je da 70 do 80 odsto onoga što su prihodovali u prethodnih pet godina, uplate u budžet u narednih nekoliko dana, kako bi izbegli pokretanje poreskih postupaka, zaplenu imovine i eventualno krivično gonjenje. U Vladimirovom rešenju piše da treba da plati šest miliona dinara, na osam miliona koliko je prihodovao za tih pet godina. 

„Računao sam, ako bih prihvatio njihove uslove, ja narednih 10 godina treba da plaćam po 350 evra mesečno.”

Vladimir mora da zakida sebi na terapiji

Uz tih 350 evra, Vladimir treba da nađe novac kojim će izdržavati svoju porodicu, a adekvatna terapija koja bi mogla da održava njegovo stanje i omogući mu da uopšte radi, košta oko 100.000 dinara mesečno. 

Vladimir već sada mora da zakida sebi na terapiji, jer ne zna koliko će sva ova agonija neizvesnog statusa frilensera trajati i trošiti njegovu malu ušteđevinu. Bez adekvatne terapije, on ima sve manje snage da radi, a to znači da su mu i prihodi manji. Na taj način on ulazi u vrzino kolo. Neodgovoran i neprofesionalan rad državnih organa je učinio da svaki Vladimirov korak deluje pogrešno. 

Zaračunali mu da plati zdravstveno, kog je oslobođen 

Da stvar bude apsurdnija, državne institucije, koje našem sagovorniku nisu znale da zaračunaju porez, traže od njega da plati i ono što mu po zakonu pripada. Naime, poreznici su u rešenju računali da treba da izdvoji i 10,3 odsto na zdravstveno osiguranje, iako mu je zbog retkog i teškog oboljenja ono besplatno već skoro deceniju. Pritom mu ono pokriva samo najjeftiniji i osnovni deo terapije, dok sve ostalo mora da plaća on.

U Srbiji oko 9.000 ljudi boluje od multiple skleroze, a svega 2.600 njih ima neku vrstu terapije. Od ove godine u pogledu lečenja ima poboljšanja zahvaljujući donacijama, ali Vladimir je dobio smo najave i ništa više. 

Kako kaže, zbog pandemije teško uspeva da stupi u kontakt s lekarom koji će mu prepisati i osnovnu terapiju, koja bi ublažila upalne procese. Poput većine ljudi s ovom bolešću u Srbiji, mora da izdvaja ogromna sredstva, kako bi održavao svoje stanje. Rekli bismo, poznata priča srpskog zdravstvenog sistema. 

Poreznici pravili greške na svakom koraku 

Kada se vratimo na poreznike, znamo da oni igraju važnu ulogu u društvu. Zaduženi su za punjenje budžeta kako bismo imali važne zajedničke preduslove za normalan život, od puteva i zdravstvene zaštite do bezbednosti i obrazovanja. Zato im je povereno da otežaju poslovanje i živote onih koji izbegavaju plaćanje poreza. 

Međutim, u ovom slučaju deluje da nisu dobili odgovarajuću obuku i znanja, kako bi svoj posao radili adekvatno. Osim toga što nisu znali da mu zaračunaju namete kada je za to pitao, uz to što su mu naplatili pogrešan porez, te ne uvažavaju njegovo dokumentovano zdravstveno stanje i rezrezuju mu sada ono o čemu ranije nisu govorili, Vladimir je imao neverovatne muke da objasni šta radi. 

„Bavim se 3D modelovanjem, ja sam digitani vajar, kako sam njima pokušao da objasnim. To znači da su moji normirani troškovi 50, a ne 20 procenata, odnosno da mi poreska osnovica polovina prihoda, a ne kako su oni zaračunali 80 odsto. Uz to su mi tražili da im pokažem autorski ugovor s gospodinom Google-om. Problem je što oni u poreskoj uopšte ne razumeju ovu situaciju i nisu oni krivi, jednostavno ovo nije postojalo i sada se država setila.”

Na svakom koraku u Vladimirovoj priči deluje da su poreznici bili ti koji nisu znali i koji su grešili, a da je on jedini koji za te greške treba da plati. On kao i hiljade drugih frilensera, koji imaju slične priče i isti problem. 

Autor fotografija: Dušan Marković