Istraživanje: u periodu od 87 godina na ETF-u diplomiralo oko 20.000 studenata, tek 18% žene

Istraživanje o zastupljenosti žena među diplomcima na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu koje je predstavljeno ovog vikenda na PSSOH konferenciji, pokazuje da je u periodu od 1923. godine, kada je odbranjen prvi diplomski rad na temu elektrotehnike, pa do 2010. bilo oko 18 odsto žena u odnosu na ukupan broj (oko 20.000) onih koji su stekli diplomu ove institucije.

Do ovih, ali i još nekih značajnih rezultata došle su doc. dr Nadica Miljković i doc. dr Biljana Stanković. Iako njih dve dolaze sa različitih fakulteta — Nadica sa ETF-a, a Biljana sa Filozofskog fakulteta — pre godinu dana ih je spojilo zajedničko interesovanje o rodnoj neravnopravnosti u zastupljenosti žena u inženjerstvu i informatici. To interesovanje je posle višemesečnog rada na temi preraslo u rad „Rodni jaz u oblasti elektrotehnike na Univerzitetu u Beogradu” (Gender gap in electrical engineering at the University of Belgrade) [1]. 

Njihov cilj je bio da analizom ličnih podataka oko 20.000 diplomaca (ime i prezime, broj godina, mesto rođenja i modul) koji su tokom perioda od 87 godina pohađali ETF, istraže koliko je bilo žena, a koliko muškaraca po godini, kao i koje module oni preferiraju, kaže Nadica Miljković.

Nas dve smo veoma ponosne na objavljena istraživanja. Istraživanja kvantitativno pokazuju ono što se dalo i naslutiti: rodni disparitet postoji i nije ga lako eliminisati, jer se radi o veoma sporom procesu koji je duboko ukorenjen u našem društvu. Analiza je pokazala i da postoje „muški” i „ženski” smerovi što nije dobro, pa se na ovakve pojave mora na vreme reagovati.

Diplomci i diplomke od 1920-ih do 2000-ih

Iako se još 1923. godine pojavljuju prvi diplomski radovi iz oblasti elektrotehnike na ETF-u, prva žena koja je stekla zvanje inženjera braneći završni rad na ovu temu učinila je to osam godina kasnije, 1931. godine. Tokom tridesetih godina prošlog veka nije zabeležen veći broj diplomki, dok se početkom četrdesetih, pre kraja rata, desio blagi rast u broju ženskih inženjera. Kako se rat završavao taj broj se i među ženama i među muškarcima drastično smanjio. Posle rata, 50-ih i 60-ih godina broj diplomki počinje da raste i uglavnom je bio oko 10 odsto u odnosu na ukupan broj diplomaca.

Najveći broj tek diplomiranih žena inženjera na ETF-u bio je 1993. godine, kada je među diplomcima bila oko trećina žena. Nadica i Biljana ovu situaciju objašnjavaju ratnim stanjem koje prate velika stopa migracija i odliv mozgova koji je početkom devedesetih godina pogađao naš region.

Prema statistici, među muškacima i ženama postoji razlika u godinama u kojima završavaju fakultet, a u ovoj „borbi” malu pobedu odnose devojke. U periodu koji je posmatran devojke su u proseku završavale fakultet sa skoro 26 godina, dok je muškarcima bila potrebna godina više. Kao objašnjenje ove statistike autorke navode želju žena da što pre završe fakultet zbog socijalnog pritiska jer se od njih očekuje da se ršto ranije udaju i dobiju potomstvo, a podsećaju i da je do 2011. godine postojalo obavezno služenje vojnog roka.

Mit o muškim i ženskim modulima?

Od osnivanja ETF-a do danas, postojalo je jako mnogo modula koji su nastajali i gasili se u skladu sa potrebama i trendovima na tržištu. Da bi istražile mit o ženskim i muškim smerovima koji već godinama kruži hodnicima ovog fakulteta, autorke su detaljnije analizirale module koji postoje u periodu od uvođenja bolonjskog sistema (2007-2010).

Najveći broj devojaka, čak trećina njih (33 odsto) odlučuje se za modul Telekomunikacije, a prati ga modul Signali i sistemi sa 30,2 odsto. Ovim je potvrđeno već ustaljeno mišljenje da su upravo ova dva smera privlačnija ženama. Za razliku od ova dva smera, za Fizičku elektroniku se godišnje opredeli 26,9 devojaka, a za Računarsku tehniku i informatiku i Elektroniku 14,4 studentkinja.

Na Energetici, koja na ovom fakultetu važi za smer sa najvećim brojem momaka, je u posmatranom periodu upisano 13,9 odsto devojaka, dok je najmanji broj njih zastupljen na Softverskom inženjerstvu — 11,7 odsto (treba uzeti u obzir da je ovaj smer u to vreme tek osnovan). Prema analizi autorki, ovaj podatak je uslovljen time što se devojke ređe od muškaraca upuštaju u nove stvari.

Čeka nas još rezultata

S vedrije strane, prema podacima beogradskog Elektrotehničkog fakulteta broj devojaka koje polažu prijemni na njihovom fakultetu iz godine u godinu raste. Samo u 2018. godini je prešao jednu trećinu, tačnije 33 odsto. Pozitivan trend počeo je posle 2011. godine, kada je broj devojaka prijavljenih na prijemni bio 20 odsto.

Iako trend rasta nije dramatičan, vrlo je pozitivno da se broj devojaka koje se interesuju za tehničke nauke i softversko inženjerstvo iz godine u godinu povećava.

Upravo ovi podaci i sustret na konferenci pre godinu dana bili su jedan od podstreka da se autorke upuste u ovo istraživanje. Međutim, iako je deo istraživanja sada predstavljen, one ne planiraju da ovde stanu.

Velika je odgovornost, ali i zadovoljstvo imati pred sobom podatke o rodnom dispritetu iz elektrotehnike i računarstva na Univerzitetu u Beogradu za period dug 87 godina. Kada završimo sa analizom koju smo planirale moći ćemo da damo odgovore na dodatna pitanja koja nismo predstavile na PSSOH (npr. Da li žene dolaze iz ruralnih ili urbanih sredina? i druga pitanja). Takvi rezultati su od velikog značaja za donosioce odluka i kreiranje politika sa ciljem postizanja rodne ravnopravnosti.

Za kraj, podsećamo da prema našem ovogodišnjem istraživanju programerske scene u Srbiji programerke čine 14,5 odsto u ukupnom broju onih koji se bave ovom profesijom, te da se Srbija u tom pogledu kotira bolje u odnosu na većinu drugih zemalja (po istraživanju programerske scene koje sprovodi Stack Overflow, u SAD developerke čine 11,7 odsto ispitanih).

[1] Miljković, Nadica, & Stanković, Biljana. (2019). Gender gap in electrical engineering at the University of Belgrade (1923-2010): Analysis of graduates’ structure using R (Version paper & presentation) (pp. 22–25). Belgrade, Serbia: University of Belgrade – School of Electrical Engineering and Academic Mind.