Stack Overflow istraživanje — JavaScript dominira, Python raste, a Ilon Mask je najuticajnija IT ličnost

Umesto u martu, ove godine smo jedno od najvažnijih istraživanja svetske programerske scene koje sprovodi Stack Overflow dočekali s malim zakašnjenjem. Juče objavljeno istraživanje je deveto i po broju ispitanika je „kraće” od prethodnog za nešto više od 10.000 (prošlogodišnje je bilo rekordno sa više od 100.000 ispitanika).

Da ne dužimo — hajde da zavirimo u to koje tehnologije su isplivale kao omiljene i šta programere iz 179 zemalja čini zadovoljnim na poslu.

Profilisanje developera

Za razliku od prošle godine kada su dominirali back-end developeri, ove su u vođstvo prešli full-stack developeri — 51,9 odsto ispitanika. Za njima su sada back-end (50 odsto) i front-end (32,8 odsto). Zatim se sličnim redosledom kao prošle godine ređaju developeri desktop aplikacija, mobilnih aplikacija, studenti, database administratori, dizajneri, sistem administratori, DevOps stručnjaci… Opet slično, većina i dalje kodiranje vidi kao hobi — 79 odsto, s tim da oni ispitanici koji imaju decu manje kodiraju van radnog vremena.

Kodiranjem se profesionalno najduže bave ispitanici koji rade sa VBA, F# i Clojure, a najkraće oni koji vladaju Pythonom, PHP-om i Kotlinom. Posmatranjem godina kodiranja iz ugla tipa kome developer pripada u proseku najviše iskustva imaju ispitanici na izvršnim funkcijama (14,5 godina) i inženjerski menadžeri (12,8). Na dnu iste liste su front-end developeri (7,8), stručnjaci za data science i mašinsko učenje (7,8) i oni sa naučnim zvanjem istraživača (7,6).

Što se tiče toga kada su napisali prvu liniju koda, više od pola njih je prvi put kodiralo pre nego što je proslavilo 16. rođendan. Ipak, vreme kada su se upustili u kodiranje zavisi od države i pola. U Australiji i UK su stariji developeri bili mlađi nego oni iz Indije i Brazila kada su počeli da kodiraju. Takođe, žene se u kasnijoj životnoj dobi osmele da napišu prve linije koda.

Procenat developera-studenata i ove godine se kreće oko četvrtine. Developeri sa diplomom u rukama uglavnom su stekli bechelor (49,1 odsto) i master zvanja (25,4). Doktorat ima 3,1 odsto njih, ali ima i onih koji nemaju nikakvo ili samo osnovno obrazovanje (po 0,5 odsto). Nimalo iznenađujuće, od onih koji su pohađali fakutet većina je studirala računarske nauke.

Imali diplomu ili ne, developerima nije strano samostalno učenje — 86,8 odsto njih je bez pohađanja formalnog kursa naučilo neku novu tehnologiju, novi framework ili savladalo novi alat, a 60,1 odsto je pohađalo neki onlajn kurs.

Mladi, beli muškarci i optimistični Kinezi

Čak 70,8 odsto developera spada u belo stanovništvo, onda u ono iz Južne Azije, Latinske Amerike, Istočne Azije, Srednjeg Istoka… Ipak, iz Stack Owerflowa skreću pažnju na to da se među studentima povećava broj ne-belog stanovništva.

Procenat programerki koje su na studijama se takođe povećava. Ipak, sama industrija je i dalje preplavljena muškarcima kojih je 91,7 odsto. Na vrhu liste po broju žena developera je SAD, gde ima tek 11,7 odsto developerki. Tvrdnja od prošle godine koja kaže da žene kasnije ulaze u IT svet i dalje stoji kao jedan od uzročnika za manji broj developerki.

Najveća starosna grupa među programerskom populacijom je između 25 i 29 godina (27,6 odsto), a čak tri četvrtine od ukupnog broja profesionalnih developera ima manje od 35 godina.

Zanimljivo je da je većina ispitanika na pitanje „Da li će današnja deca živeti bolje od njihovih roditelja?” odgovorila pozitivno (63,7 odsto), a „Da” je obeležilo najviše Kineza (81,3 odsto), Ukrajinaca (80,9) i Rusa (79,4). Jednako zanimljivo je da gotovo trećina programera veruje da je Ilon Musk individua koja će imati najviše uticaja na IT u ovoj godini.

Kako je programerima na poslu?

U svetu programera nezaposlenost tradicionalno nije problem. Samo njih 6,4 nije zaposleno i traži posao. Od onih koji su se izjasnili kao profesionalni developeri više od 90 odsto radi (84,2 odsto sa punim radnim vremenom), a po industrijama u kojima rade su raspoređeni na sledeći način:

Istaknuto je da iskusniji programeri češće rade u velikim organizacijama. Ipak, najviše developera radi u organizacijama koje zapošljavaju do 100 ljudi (21,2 odsto).

Osim toga što ne brinu o zaposlenju, generalno su zadovoljni svojom karijerom i poslom. Čak 40 odsto njih je veoma zadovoljno, 34,3 zadovoljno, a samo 5,1 odsto developera se izjasnilo kao izrazito nezadovljno karijerom. U kategoriji posla, više od 60 odsto je vrlo zadovoljno/zadovoljno.

Po pitanju traženja posla ispitanici devetog Stack Overflow istraživanja u 58,7 odsto slučajeva spadaju u one koji ne traže posao ali su otvoreni za nove mogućnosti, a u 15,2 su u aktivnoj potrazi za novim radnim mestom. Oni koji traže posao najčešće koriste:

Zadovoljstvo poslom generalno je uslovljeno tehnologijama u kojima se radi, atmosferom na poslu i kompanijskom kulturom, kao i fleksibilnim radnim vremenom. Međutim, kada se zadovoljstvo posmatra kroz „ženske naočare”, onda se atmosfera na poslu i kompanijska kultura pomeraju na prvo mesto. S druge strane, diverzitet i dalje zauzima poslednje mesto na listi stvari koje utiču na zadovoljstvo poslom.

Kada programere pitate usled čega njihova produktivnost najčešće pati, odgovori su ometanje iz radnog okruženja, sastanci i zadaci koji ne uključuju developerske veštine.

Više od polovine developera nedeljno radi standarno radno vreme — 40 do 44 sata, ali kada se broj sati provednih u poslu razloži po pozicijama, po svedočenju programera oni na izvršnim pozicijama rade duže:

Pokazatelji frekvencije promene posla govore da je najviše programera i programerki odluku o promeni donelo u poslednjih godinu dana ili manje (32, 4 odsto). Ove godine, jedno od pitanja ticalo se toga kako su developeri dobili svoj poslednji posao. Rezultati upućuju na to da se u nešto više od 80 slučajeva radilo o intervijuu sa osobom na seniorskoj ili menadžerskoj poziciji, a dosta često se od kandidata zahteva da pišu kod.

Zarade u odnosu na poziciju, iskustvo i tehnologiju

U odnosu na posao koji obavljaju, developeri najbolje zarađuju ako su inženjerski menadžeri, a zatim i:

Kada se sa listom iznad ukombinuju godine iskustva, slika o platama izgleda ovako:

Produbljivanjem prethodne dve vizualizacije na visinu plate u zavisnosti od tehnologije i iskustva, dolazi se do zaključka da se najviše isplati rad u Clojure-u, Scali i Go-u, a najmanje u PHP-u i Assembly-u.

Omiljene tehnologije

Istraživanje je bez iznenađenja na polju najpopularnijih tehnologija — JavaScript sedmu godinu za redom taba stazu najčešće korišćenog jezika. Slično kao i prošle godine, Python je i ove potisnuo neke od najčešće korišćenjih jezika tako što je sa sedmog skočio na četvrto mesto na listi i time opravdao titulu najbrže rastućeg jezika. Pored JavaScripta, trenutno su iznad njega još samo HTML, CSS i SQL.

Za najpopularniji veb-framework ispitanici su izabrali jQuery (48,7 odsto) koji slede React.js i Angular/Angular.js. Što se ostalih frameworka, biblioteka i alata tiče najveću popularnost je pokupio Node.js (49,9 odsto), zatim .NET (37,4 odsto) i .NET Core (23,7 odsto).

Među bazama podataka MySQL (54 odsto) je i dalje prvi, ali je PostgreSQL (34,3) sa prošlogodišnjeg trećeg mesta dospeo na drugo. Treći je Microsoft SQL Server sa 32,8 odsto.

Na temu tehnologije Stack Overflow je pitao programere da izdvoje i najplatfome za devlopment, pa je tako Linux (53,3 odsto) izbio na prvo mesto, za kojim idu Windows (50,7) i Docker (31,5).

Developerima se i dalje uči Rust

Rust i dalje predstavlja objekat obožavanja među programerima i to četvrtu godinu za redom. Međutim, Kotlin koji je prošle godine ugalopirao na drugo mesto liste najvoljenijih tehnologija sada je potisnut od strane Pythona i TypeScripta.

Kada se pogled baci na najomrženije tehnologije (one koje developeri koji u njima rade žele da napuste) promena je vidljiva od starta — Visual Basic je posle dve uzasopne godine neslavno mesto ustupio VBA-u.

U skladu s tim što je najbrže rastući jezik, Python je ujedno i tehnologija koja je najtraženija u smislu da su oni koji je ne koriste izrazili želju da je nauče.

U slučaju veb-frameworka omiljenost, omrženost i želja za učenjem raspoređene su redom na React.js, Drupal i ponovo React.js, a za ostale frameworke, biblioteke i alate na .NET Core, Chef i Node.js. Po pitanju baza podataka developeri su za omiljenu izabrali Redis, najomrženiju Couchbase, želju da nauče i dalje imaju za MongoDB.

U skladu sa time da je najpopularnija platfoma, Linux je i omiljena, dok bi developeri najrađe napustili rad sa WordPressom i najpre se bacili na učenje Dockera.

Celo istraživanje pogledajte na sledećem linku.