Honorarci dobili još jednu bitku — Uber i Lyft će uskoro biti primorani da zvanično zapošljavaju vozače

Komitet za odobravanje sredstava u Kaliforniji izglasao je predlog zakona po kome će većina kompanija morati svoje radnike da klasifikuje kao zaposlene, a ne kao nezavisne izvođače radova. Uprkos agresivnom lobiranju kompanija kao što su Uber i Lyft, ovaj zakon, kada konačno bude odobren, imaće ogroman uticaj na industriju.

Trenutno stanje je takvo da Uber ne mora da plaća poreze, benefite, prekovremeno, minimalnu platu, porodiljsko — praktično nijednu vrstu socijalne zaštite koje bi radnici trebalo da imaju. Pošto vozači nisu zvanično zaposleni u kompaniji, oni nemaju pravo ni na obrazovanje sindikata, pa time nemaju ni mogućnost da pregovaraju o boljim uslovima.

Donošenjem novog zakona, sve to će se promeniti. Stotine hiljada nezavisnih radnika u Kaliforniji, od vozača do radnika u salonima lepote, dobiće status zvanično zaposlenih. Predlog zakona se nadovezuje na odluku Državne skupštine Kalifornije, koja je definisala takozvani ABC test. Po njemu, kompanija koja želi da radnika i dalje unajmljuje kao honorarca, moraće da ispuni sve tri tačke:

1. Radnik ne sme da bude pod kontrolom kompanije.
2. Ne sme da radi posao koji je od suštinskog značaja za kompaniju.
3. Radnik već mora da se nezavisno bavi istom delatnošću.

Još ranije je odlučeno da će određene profesije biti isključene iz novog zakona. U njih spadaju doktori, zubari, inžinjeri, advokati i arhitekte, a Uber i Lyft su lobirali da njihovi vozači postanu deo te grupe. Za uzvrat su obećali da će odrediti minimalnu platu u visini od 21 dolara na sat, da će napraviti fond za plaćena odsustva, kao i da će obrazovati udruženja koja će omogućiti vozačima da se bore za dalja poboljšanja uslova.

Njihov stav je da žele da zadrže fleksibilnost koju vozači imaju, ali i ekonomsku stabilnost koje trenutni status obezbeđuje. Vozači Ubera koji podržavaju zakon (čije višemesečne proteste kompanija nije uzimala za ozbiljno), uzvratili su jednostavnom porukom — ništa u novom zakonu ne sprečava kompanije da i dalje obezbeđuju fleksibilnost vozačima.

Zakonodavci države Kalifornije ne pokazuju nikakvu želju za kompromisom. Jedan od glavnih razloga je procena da svake godine gube oko sedam milijardi dolara na poreze koje kompanije ne plaćaju, jer pogrešno klasifikuju svoje radnike.

Kako je Kalifornija ekonomski centar države koja je ekonomski centar sveta, pitanje je vremena kada će ovakvi zakoni početi da se šire po ostatku sveta. Iako Uber isto tretira vozače u svakoj zemlji u kojoj posluje, u Evropi je mnogo češći slučaj da se na njih negativno reaguje. Tako je Danska zabranila Uber, Portugal, Španija i Italija imaju anti-Uber saveze, a u mnogim drugim državama je korišćenje Ubera praktično ilegalno, pa se vozači i putnici dovijaju na različite načine da bi ostvarili saradnju.