Došlo je do razumevanja, a na narednom sastanku će početi pregovori, to je zaključak drugog susreta predstavnika Udruženja radnika na internetu i Poreske uprave. Kako navodi Miran Pogačar, predsednik Udruženja, oni su danas ukazali zašto doneta rešenja PU nisu ispravna i treba da se ponište.  

„Kao što sam obećao, na sastanku sam tražio i subvencije, ali nije bilo kamiona da potrpam pare, pa ćemo o tome razgovarati sledeći put, ako bude kamiona biće i subvencija”, našalio se Pogačar, želeći da ukaže svojim saborcima i saborkinjama da ne očekuju da svi njihovi zahtevi budu apsolutno ispunjeni za nekoliko dana. 

Međutim, ne bi bio prvi put da država ponudi olakšice u želji da nekoga privoli da poštuje poreske zakone. Sličnu situaciju smo imali prilikom uvođenja Testa samostalnosti, samo što tada preduzetnici nisu snosili posledice neažurnosti poreznika. 

Naime, poreski inspektori su prema zakonu mogli da utvrđuju kakav je faktički odnos između preduzetnika i nalogodavca i pre nego što je uveden Test samostalnosti. Ukratko, poreznici su i pre marta 2020. godine mogli da preduzetniku zaračunaju dodatni porez, ukoliko utvrde da je odnos koji on ima s nalogodavcem ne odgovara onome što piše na papiru. 

Kao i u slučaju frilensera, ni u slučaju preduzetnika poreznici to nisu proveravali, niti ih o tome obaveštavali. No, umesto obaveštenja da samostalno prijave porez i plate sve što nisu za pet godina unazad, preduzetnicima je država najavila Test samostalnosti. Umesto pretnji, dala im je pogodnosti. 

Dogovor je bio sledeći. Uvodi se Test samostalnosti koji će jasno regulisati ovu oblast. Poreznici karakter odnosa između nalogodavca i preduzetnika ne proveravaju za prethodni period, već samo nakon stupanja ovog propisa na snagu. Uz to su uvedene i povlastice, pa bi nekadašnji preduzetnik prilikom zapošljavanja svom poslodavcu omogućio povlastice u vidu umanjenja dela doprinosa i poreza na zarade tokom tri godine. 

Naravno, tako nešto nisu direktne subvencije, niti su one bile dovoljne, ali pokazuje da su tada predstavnici države shvatili svoj interes. Upravo je to ono što i u slučaju frilensera treba da uoče. Startit Dnevnik je više puta ukazivao na važnost frilensera za razvoj privrede i društva, pre svega njegov tehnološki napredak i digitalizaciju, na kojoj se kroz strategije insistira. 

U skladu s tim, ideja o subvencijama” u opšte ne zvuči maksimalistički. Ukoliko država već godinama daje subvencije bogatim stranim korporacijama, pomoć bi mogla da pruži i građanima koji bez njene podrške razvijaju svoje poslovanje. Takav rad omogućava izvoz znanja iz Srbije, dok u nju unosi novac i u njoj plaća porez. Frilenseri mogu mnogo više da joj doprinesu svojim razvojem, nego plaćanjem ogromih suma za poreze i doprinose.