Dragan Babić: Dobar dizajner se postaje apsurdnom količinom rada

Jedan od najvrednijih startap kompanija nastalih u Silicijumskoj dolini u prethodnih 10 godina je Airbnb, o kom smo pisali nedavno. Ono što je posebno interesantno za ovog pionira ‘ekonomije deljenja’ koji se danas valuira na 24 milijarde dolara je i to što su ga pokrenula dva dizajnera, što je fin kontrast standardnoj mantri da velike i uspešne tehnološke kompanije pokreću inženjeri. Sve je prihvaćenije i mišljenje da dobar dizajn korisničkog iskustva i interfejsa, uz dizajn proizvoda, nije bonus već jedan od ključnih faktora uspeha tehnoloških proizvoda na tržištu.

Kada je pre par meseci jedan čitalac na tviteru rekao da je članak koji sam napisao o Funnelu, novom proizvodu Superawesomea, najbolji intervju koji smo objavili, pomislio sam da je to super prilika da zapravo napravimo intervju sa Draganom Babićem, jednim od poznatijih i boljih domaćih dizajnera. Tokom godina Dragan i njegov tim su kreirali interfejse koji su inspirisali mnoge naše dizajnere, među njima i mene, a posebno je ‘dotakao’ Startit dajući nam sjajnu ideju za logo u trenutku kada smo bili potpuno bezidejni sa još nekoliko dana pred lansiranje projekta.

Sa Draganom smo pričali o tome kako je biti u ulozi preduzetnika kao dizajner, kako je razvijati proizvod u paraleli sa pružanjem usluga, i tome šta čini dobrog dizajnera?

Kako si krenuo da se baviš dizajnom profesionalno? Šta voliš kod tog posla?

Od kako znam za sebe voleo sam da se bavim dizajnom. Nisam nužno znao — niti me je zanimalo — šta je to zapravo grafički dizajn, ali sam stalno nešto dizajnirao bilo da su to nalepnice, majice, grafiti, ili čak kasnije i vebsajtovi. Mislio sam da je dizajn nešto što samo kreneš da radiš jer ti se sviđa, nisam imao predstavu da postoje ljudi koji se bave samo time.

Pretpostavljam da je to zato što sam u taj svet ušao kroz skejtbording, gde su mnogi profesionalni vozači bili i autori grafika na svojim pro modelima (dasaka za skejt). Tada je u skejt kulturi bio mnogo izraženiji DIY duh, jednostavno je moralo da bude tako, industrija je bila mala ali to je upravo ono što me je nateralno da skapiram da je dizajn nešto čime bih ja mogao da se bavim pošto sam bio više nego svestan da nemam šanse za karijeru u profesionalnom skejtbordingu.

Posle pohađanja par godina Više tehničke škole sam zapravo skapirao da ću definitivno da se bavim dizajnom, i to ne bilo kakvim dizajnom, već konkretno dizajnom za Veb. Tada su Veb standardi uzimali zamah, i Flash kao tehnologija je krenuo da izumire, osećao se jako velik talas novog i uzbudljivog na “modernom Vebu”, baš kao i onda kada sam kao klinac vozio skejt.

Na Vebu postoji ogromna količina deljenja i prenosa znanja, i to je definitivno nešto što me je privuklo. Činjenica da možeš sve sam, ukoliko si voljan.

Kakvi projekti te ispunjavaju?

Ispunjava me bilo koji projekat koji je napravio značajan uticaj na poslovanje mušterije. Projekti koji su najmanje organizovani, i treba im najduže da se završe su obično najkvalitetniji, i najzabavniji. Frka i nužda užasno negativno utiču na kvalitet krajnjeg proizvoda.

Lično volim sve više da radim sa ljudima sa kojima mogu fizički da se vidim. Naravno, svaki projekat kojeg uradimo za čoveka, firmu, ili organizaciju koje lično cenim mi je strava.

Sa druge strane mislim da nikoga ne može da uzbudi još jedan cookie cutter sajt koji promoviše nekakvu besmislenu aplikaciju.

Kako meriš uspeh Superawesomea?

Slobodama koje sebi možemo da dopustimo/priuštimo — trudimo se da budemo maksimalno nezavisni, i da nikada nismo u situaciji da budemo primorani da radimo nešto što ne želimo.

Ti si već dugo i preduzetnik — da li ima nekih posebnih izazova za dizajnere u toj ulozi?

Uvek kažem: ja nisam osnovao firmu zato što sam hteo da se obogatim, već zato što je meni to samo tako logično. Dolazim iz porodice gde su sa očeve strane deda, pa i on sam bili privatnici, odrastao sam uz preduzetništvo i vrlo dobro poznajem uspone i padove istog.

Kada si dizajner, a istovremeno i vlasnik/direktor firme — koliko god da je ona mala — slobodno možeš da smatraš da radiš dva posla istovremeno, i nikada se ne isključuješ. Možeš biti van radnog mesta, ali si non stop mentalno na poslu. To sa sobom nosi ogromnu težinu, ali za uzvrat pruža kontrolu nad tvojom budućnosti što sam ja vremenom shvatio da je meni zapravo najbitnije.

Lično mi je jako dugo trebalo da savladam svoje inhibicije po pitanju prepuštanja posla drugim ljudima, i delegaciji generalno. Mislim da je to karakteristično za dizajnere koji su navikli na veliku dozu odgovornosti u radu, i imanje kontrole nad najsitnijim detaljima.

Kako si naučio da menadžuješ ljude/tim? Da li te je porodična tradicija pripremila za to?

Ne, ne verujem da porodična tradicija ima veze sa tim, jer moji nikada nisu imali velike firme.

Zapravo ja jako malo menadžmenta radim, trudim se da stojim po strani koliko god mogu, ali učestvujem u eventualnim kriznim situacijama.

Čvrsto verujem da je vođstvo mnogo bolje od upravljaštva, i zato se trudim da se ne mešam previše u dnevne operacije svog tima, već gajimo kulturu odgovornosti u kojoj je svako odgovoran za svoje trenutne projekte i zadatke.

Uvek sam smatrao menadžment pežorativnom pojmom. Ljudi koji posmatraju menadžment kao karijerni cilj su isti oni koji ljude oslovljavaju “resursima”, i sa takvima ne želim da imam posla.

Dakle što manje menadžmenta, to bolje.

Kako je praviti i voditi proizvod, startap, u paraleli sa agencijskim biznisom?

Koliko god da je “jeftino” danas napraviti softverski proizvod uz pomoć lepeze dostupnih alata koji olakšavaju posao i pružaju prečice, to je i dalje jako skup, mukotrpan i iscrpljujuć napor.

Dodaj na to još i klijentske obaveze i imaš lep razlog da se obesiš. Apsurdno je teško gurati i jedno i drugo.

Odvajaš finansije koje možeš da uložiš u proširenje postojećeg posla, ili u ljude direktno, i slivaš ih u nešto potpuno neizvesno. Pritom mi autsorsujemo samo razvoj, a dizajn radimo sami što smanjuje troškove ali traži vreme. Prosto ne znaš šta ti dođe skuplje.

Ipak verujem da ljudi/firme koji pružaju usluge drugima u domenu dizajna proizvoda moraju da imaju nakog praktičnog iskustva.

Možda i ne moraju, ali je definitivno prednost kada možeš da identifikuješ sve komplikacije, probleme, teškoće sa kojima jedan osnivač može da se suoči, i da ih povežeš sa svojim kroz koje si prošao sa svojim proizvodom.

To puno znači u samom dizajn procesu, a cela priča oko vođenja softverskog proizvoda je prilično neodoljiva za mene lično kao dizajnera.

A raditi na nečemu što je korisno i funkcionalno, a pritom oslobođeno odluka trećih lica, tj. klijenata, je projekat iz snova.

Kakve su prve reakcije trzista i korisnika na Funnel?

Mi nismo imali pompeznu, zvaničnu objavu, već smo Funnel prvo pustili u zatvorenu betu, pa javnu betu, potom smo uveli naplatu, i tek onda krenuli sa promocijom (Product Hunt, Workshop, itd.) Ta činjenica je doprinela da se smanji “frka” oko tog događaja, i da imamo vremena da sinhronizujemo sve naše ostale svakodnevne operacije, sa istim.

U svakom slučaju je osećaj fenomenalan, kada smo dobili prve pretplatnike vera u to što radiš krene da zamenjuje sumnju. Nema bolje potvrde da to što radiš ima smisla, od ljudi koji su voljni da izdvoje dinar za uslugu koju tvoj proizvod pruža. Ostali “indikatori” su uglavnom zablude.

Svedoci smo trenda koji afirmiše dizajnere-osnivače, što je ranije bila retkost zbog odustva tehnoloških veština. Šta su najveće prednosti, a šta izazovi za dizajnere koji pokreću tehnološke kompanije?

Pa baš to što kažeš, nedostatak tehničkih sposobnosti je ogroman nedostatak, ali nije ništa nepremostivo. Prednosti dizajnera koji planiraju da izbace svoj proizvod na tržište je to što imaju snagu kvalitetne vizuelne komunikacije sa sobom od starta, i samim tim šansu da se bolje i brže pozicioniraju na tržištu od konkurentskih proizvoda.

Inače drago mi je što dizajn dobija sve više pažnje među modernim kompanijama. Ko god dozvoli da dizajn prožme njegovu organizaciju čini dobro za budućnost iste, ali dizajn nije neka magična sila koja će ispeglati greške koje su napravljene u drugim departmanima, ili osigurati uspeh proizvoda.

Kako vidiš stanje domaće dizajn scene?

Nisam zainteresovan ni za jednu scenu, kako globalnu, tako ni domaću. I ne pratim toliko dešavanja koliko sam ih pratio ranije. Ni blizu.

Kada pogledamo globalno estetski izražaj u dizajnu za Veb je poprilično bez veze. Homogeno je jako, i svi sa jedne strane hoće, a sa druge rade iste stvari.

Zato se trudim da u buduće radim na tome da nam obezbedim što veću različitost po pitanju tipova projekata koje uzimamo. Za trendove je bitno biti ih svestan, ali ih ne pratiti slepo.
Kada pogledaš koliko inovacije i duha ima u grafičkom dizajnu, i uporediš to sa onim što se dešava na Vebu, vidiš koliko mi funkcionišemo kanonski, i koliko je Veb siromašna grana dizajna. Razumem da Veb sa sobom nosi velika ograničenja naspram štampe, ali mislim da nam ne bi škodilo da malo više gledamo oko sebe, šta rade ljudi iz drugih industrija i grana dizajna, nego u ostale sajtove/interfejse koji u velikoj meri liče jedni na druge.

Problem leži delom u činjenici da je dizajn za Veb relativno mlada disciplina, i otuda ove dečije bolesti, a u drugom to što kvalitetno formalno obrazovanje nedostaje za ljude koji hoće da se bave dizajnom za Veb. Kasnije, tu su i alati velik deo problema (neki impliciraju određenu estetiku), a i ogromna količina besplatnih široko dostupnih elemenata (ikonografija, stok) što doprinosi homogenizacji vizuelnog izraza na globalnom nivou.

Veb dizajneri sebe i dalje smatraju nekom posebnom vrstom dizajnera, koja ne mora da poznaje istoriju umetnosti, i koja ne mora da zna da drži olovku. Na žalost.

Vi ne radite puno projekata za mobilne uređaje. Da li se plašiš da ćete ispasti iz toka zbog sve veće važnosti smartfona?

Pa pravo da ti kažem i ne baš. Do sada uopšte nismo radili dizajn za mobilne uređaje, ali to nije namerno. Jednostavno se nikada nismo aktivirali u tim nišama.

Mi svakako pratimo šta se dešava na tim platformama, i obraćamo pažnju na dizajn aplikacija koje koristimo, kao i kada izađe nešto baš karakteristično i zanimljivo.

Ako si dobar u tome što radiš — u ovom slučaju to je dizajn — platforma ne bi trebalo da ti predstavlja problem da napraviš nešto kvalitetno. Dizajn za Veb nije toliko različit od dizajna za nativne mobilne aplikacije. Sve su to ekrani i interakcija.