Dok srpski frilenseri čekaju zvaničan odgovor Severne Makedonije — kako se oporezuju tamošnji radnici na internetu

Zvaničan odgovor o oporezivanju zarada digitalnih radnika u Severnom Makedoniji, Udruženje radnika na internetu će danas zatražiti pismom koje će predati ambasadi te zemlje u Beogradu. 

„Zvaničnim informacijama iz ambasada susednih zemalja želimo da Vladi Srbije pokažemo da postoje adekvatna zakonska i poreska rešenja i da ih treba primeniti i u Srbiji“, rekao je predsednik URI-a Miran Pogačar za Betu.

Oni će takva pisma predati i ambasadama ostalih zemalja u okruženju, jer kako navode, osim za oko 900 radnika u Bosni i Hercegovini, poreska služba nije naplatila unazad porez na dohodak građana kao što pokušava u Srbiji.

Dok čekamo zvaničan odgovor iz ambasade, Startit Dnevnik je isto pitanje ranije poslao makedonskim poreskim vlastima. Sve što frilenseri u Severnoj Makedoniji danas plaćaju državi jeste 10 odsto na zaradu, od koje su prethodno odbijeni troškovi rada (normirani troškovi). Međutim, važno je napomenuti da ni tamo država nije tek tako dala ove mogućnosti digitalnim radnicima, već su se oni 2015. za to borili na ulici.

„Ne radi se o procentima, radi se o sudbinama”, bila je jedna od parola na protestima s kojih je izveštavala Slobodna Evropa tog 13. februara 2015. godine. Bio je to njihov drugi protest, prvi su održali tri meseca ranije, pre nego što je donet sporan zakon. 

Naime, tamošnje vlasti su uvele to da se na honorare plaćaju porezi i doprinosi, ukoliko oni na mesečnom nivou prelaze više od 150 evra, kolika je u tom trenutku bila minimalna zarada u zemlji. Od 1. januara 2015, makedonski honorarci su bili u obavezi da 35 odsto svoje zarade, umanjene za iznos minimalca, odvoje za doprinose. Pored toga, oni su nastavili da plaćaju i 10 odsto poreza na lične prihode.

Pet meseci kasnije, tamošnji ministar finansija je ukinuo Zakon, objasnivši kako su prihodi od njegove primene bili mali. Već prvog avgusta, honorarci su počeli da plaćaju samo 10 odsto poreza, a to važi i danas, kako je za Startit Dnevnik objasnila Poreska uprava te zemlje.

Međutim, Severna Makedonija tu nije stala i razmišlja kako da u narednim godinama privuče i zadrži što više stručnjaka. Zato je plan da se pojedinim granama potpuno ukinu porezi. Da i srpske vlasti vide da su frilenseri potencijal, najbolje pokazuje izjava premijerke da su oni „odlična baza za inovativnu ekonomiju”, te da Srbija treba da iskoristi tu mogućnost kako ne bi zaostajala i u četvrtoj industrijskoj revoluciji.

Brojne države smatraju da podsticati frilensere, znači podsticati razvoj startapa, kao i mala preduzeća u povoju, koja nemaju resursa da zaposle sav potreban kadar. Upravo zbog toga im i daju poseban status, odnosno umanjuju im namete.  

Zašto je Severna Makedonija to uradila? 

Treba imati na umu da su se 2015. godine u Severnoj Makedoniji dešavali ozbiljni politički sukobi. Dok su protesti trajali, vlast je govorila kako oni imaju političku pozadinu. Slični su bili utisci i demonstranata, koji su govorili da je zakon povučen zbog političkog marketinga. 

Upravo ta situacija je honorarcima išla u prilog, jer su se strane borile za svaki promil glasova, pa nije isključeno da je odluka, iako ekonomski racionalna, zapravo bila politička. 

Šta radi Srbija? 

U Srbiji je razvoj situacije nešto drugačiji, mada kako vreme odmiče tako retorika vlasti postaje sve blaža i nakolonjenija frilenserima.

Najnovije jeste to da je šef države od Vlade tražio samo jednu stvar, a to je da se frilenserima ne naplaćuje ništa retroaktivno, kako je rekao gostujući na RTS. Taj njegov predlog poklapa se sa zahtevima frilensera, ali je pitanje da li će ga resorno ministarstvo i Poreska uprava uvažiti.