IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Rani internet uglavnom nije upamćen po dizajnu — tome svedoče i zabeležene Geocities stranice koje oslikavaju kako je izgledalo posetiti web stranicu 90-ih.
Sa sve kompleksnijim i kvalitetnijim dizajnom, povećavaju se i zahtevi za dizajnere, te se iznova postavlja pitanje: da li sposobnost kodiranja čini dizajnere boljima u svom poslu? Na ovo pitanje odgovor smo potražili od domaćih dizajnera, koji su se složili u jednom: kodirali ili ne, bitno je da stalno učite.
Petar Perović iz RenderedTexta, čije alate smo nedavno prikazali u našoj subotnjoj rubrici Kreatori i alati, smatra da je pitanje bespredmetna rasprava jer zavisi od mnoštva okolnosti:
UX dizajn pokriva jako širok raspon poslova koje u malim timovima često obavlja ista osoba kojoj je frontend još jedan od neophodnih alata u repertoaru.
Velike organizacije, međutim, preferiraju specijaliste koji se bave specifičnim poslovima iz pomenutog raspona. U tom slučaju velika je šansa da kodiranje nije deo svakodnevnih aktivnosti dizajnera, već zadatak frontend tima koji se bavi samo implementacijom dizajna.
Takođe, u kreiranju onoga što će na kraju da postane User Experience učestvuje i strategija i istraživanje i interakcija i kodiranje i mnoge druge neophodne funkcije.
Ako tako posmatramo dizajn, na jednom opštem nivou svi članovi jedne organizacije učestvuju u dizajnu i rade na zajedničkom zadatku oblikovanja proizvoda, a koje će biti zanimanje osobe koja će na kraju kôd i napisati – u osnovi nije ni bitno.
S druge strane, na emocionalnom nivou, do finih detalja nekada se jedino može doći kroz eksperimentisanje u kôdu.
Prema tome dizajneri treba da prihvate kodiranje kao sastavni deo posla, s tim da će tu veštinu upotrebljavati manje ili više (ili često uopšte i neće) u zavisnosti od organizacije tima u kojem rade i pozicije u karijeri u kojoj se nalaze.
Dragan Babić, osnivač dizajn studija Superawesome, sa kojim smo ranije pričali o tome šta čini dobrog dizajnera, smatra da dizajneri “apsolutno ne moraju da znaju da kodiraju, ali bi bili bolji dizajneri kada bi znali”:
Čim izađemo iz sfere “cookie cutter” interfejsa koji se mogu dizajnirati na prvu loptu, dolazimo na teritoriju gde sebe nalazimo u situaciji da postoji nekoliko različitih rešenja problema.
Nema boljeg načina tj. puta do boljeg interfejsa nego kroz izradu prototipova i testiranje, i ako je dizajner sposoban da realizuje taj prototip samostalno, onda je ona definitivno u boljoj poziciji.
Sa druge strane, nije sve u rešavanju UI problema. Ako se dotaknemo recimo animacije, kako dizajner da osmisli neku tranziciju, ukoliko ne ume da rukuje barem nekim alatom kojim bi je napravio? Teško da to može baš da ide “iz glave”, pa se opet vraćamo na to da je poželjno da dizajner ume da koristi što više alata koji se koriste za realizaciju finalnog proizvoda.
Veština sa tim alatima — a pod alatima smatram kako HTML/CSS/JS, tako i aplikacije i okruženja uz pomoć kojih mogu da kreiraju rezultat ili prototip — ne mora biti na ekspertnom nivou, dovoljno je znati taman onoliko da “budeš opasan”.
Arsenije Ćatić, dizajner u Seven Bridgesu, čije alate za rad možete videti ovde, smatra da dizajnere dobrima čini sveobuhvatnost veština koje koriste u rešavanju problema:
Neki ljudi se ograničavaju korišćenjem alata pre nego veštinama koje poseduju, pokušavajući time da ukalupe sebe i druge u određene titule.
Kao dizajneri, doprinosimo svojim načinom razmišljanja o problemu i pristupima u rešavanju istog, tako da su alati i procesi samo jedna od kapija kroz koju treba proći.
Tako da, da — dizajneri treba da istražuju, komuniciraju, marketiraju, dokumentuju, analiziraju, prave biznis planove, menadžuju i kodiraju, kako bi brže došli do kvalitetnih rešenja.