Kreatori i alati: Petar Perović, RenderedText

Petar dizajnira za RenderedText, tim koji stoji iza Semaphore. Poslednjih godinu dana živi i radi u Portu. ??

Oprema

Kompjuter koji koristim za posao ali i za sve ostalo je retina MBP 15″. Pre njega radio sam na iMacu 27″ i bio prilično zaljubljen u osećaj rada na prostranom ekranu, ali kad podvučem crtu život mi je jednostavniji kada ne moram da se prebacujem sa poslovnog na privatni kompjuter na dnevnoj bazi.

Ne koristim eksterni monitor. Kada kodiram prijalo bi mi da imam više prostora na ekranu, ali kada dizajniram laptop je dovoljan. Možda to nema veze sa životom, ali mi manji ekran daje realniji canvas za interfejs dizajn pošto se većina onoga što dizajniram odvija negde na toj veličini.

Radim na trackpadu, bez miša.

Pored laptopa i punjača jedina stvar koju svako jutro pakujem u ranac su slušalice — koristim obične Appleove koje su udobne, lagane, ne začepe uši, a kvalitet zvuka je sasvim dobar.

Iako ne volim da slušam ništa dok razmišljam, radim iz coworkinga pa je muzika malo bolji izbor od galame tuđih razgovora. U tu svrhu YouTube je jedini “plejer” koji koristim, a kolekciju već godinama proširujem isključivo lajkovanjem videa.

Software

U virtuelnom svetu težim da koristim što manje alata, što se uglavnom ispostavi kao beskrajno teško i pre ili kasnije zahteva čišćenje smeća, ali dosta oprezno uvodim u upotrebu nove stvari.

Imam samo jednu mejl adresu. Kad baš moram da imam firminu – forwardujem je na primarni mejl. Kada poisključujem beskorisne notifikacije svih servisa koje moram da koristim zbog posla primam relativno malo mejlova, u proseku možda pet dnevno. Koristim Gmail u pinovanom tabu i arhiviram sve mejlove nakon što odgovorim, tako da mi inbox funkcioniše kao to-do lista.

Kao notes koristim Google Keep koji mi služi kao svaštara u kojoj trenutno imam npr. linkove do nekih tekstova sa hajlajtom ili kratkim komentarom zašto to uopšte čuvam, listu Git terminal komandi za debile, ideje za tekstove za blog koji nikada neću početi da pišem, mini rečnik portugalskog itd.

Koristim Chrome sa svega par ekstenzija. Ghostery da blokira trekere i oglase, What Font za identifikovanje fontova i Google Dictionary – mali, nevidljivi englesko-engleski rečnik. Chrome koristim i za frontend.

Dizajn proces

Na svoja tri poslednja posla radio sam u različitim fazama postojanja proizvoda, što posledično određuje koje alate pretežno koristim.

Pored toga, nije baš najidealnija situacija za UX dizajnera da radi remote, ali životne okolnosti u mom slučaju bile su takve da sam morao da biram timove koji su komforni sa tim. Takvi timovi po pravilu su mali i često si jedini (ili eventualno drugi) dizajner i pokrivaš kompletan raspon UX zadataka, ali je i kompleksnost proizvoda ograničena i takva da toleriše fizičku razdvojenost sa dovoljno iskusnim dizajnerom.

Iz ovih razloga neke stvari nije moguće raditi na način koji je uobičajan kada ceo tim deli isti prostor.

Nakon iskustva rada u timu udaljenom osam vremenskih zona, mislim da je ipak neophodno da se UX dizajn preklopi sa ostatkom tima barem na nekoliko sati u toku dana. Koliko je to kritično zavisi naravno i od faze u kojoj se proizvod nalazi.

U zreloj i stabilnoj fazi softvera sa sažvakanom funkcionalnošću vizuelni dizajn može da se radi i sa Meseca, ali za bilo kakav rad koji ima dodira sa strategijom i odlučivanjem šta će se uopšte dizajnirati – intenzivna komunikacija u realnom vremenu ne može se zameniti nijednim alatom. Ako postoji izbor, on-site rad je bolja opcija, ali tech tržište je danas takvo da su remote članovi tima normalna stvar i uz određeni respekt sa obe strane to može vrlo dobro da funkcioniše.

Uzevši sve ovo u obzir moj remote stack alata od rada na strategiji ka realizaciji je sledeći: Skype — papir i olovke — Google Docs, Slides i Sheets — ponekad Balsamiq — Sketch — Atom i iTerm.

Komunikacija. U nedostatku udobnijeg standarda Skype se uvek nametne kao rešenje za razgovor. Ostali alati su različiti od firme do firme – Slack danas koriste manje više svi, a tu je i mnoštvo drugih koji u osnovi za nekog ko je u realizaciji služe kao podsetnik i mesto na kojem živi ono o čemu se diskutovalo, dokumentacija o user researchu i sl. Između ostalih, poslednjih godina u mom životu defilovali su Active Collab, Pivotal Tracker, Trello i Basecamp.

Ideje i planiranje. Papir i olovku koristim u različitim situacijama, kao ispomoć u razmišljanju. Najčešće je to na početku dizajna, problema koji treba raspetljati ili je toliko kompleksan da ne znam ni sam odakle da počnem. Pisanje i skiciranje najlakše pomeri stvari sa mrtve tačke. Takođe skiciram i kada smišljam šta da ilustrujem ili objašnjavam pravac ilustratoru – nazovimo to art direkcijom.

Koristim sveske koje nisu skupe jer mi onda nije žao da šaram u njih, ali ni one najjeftinije koje su gadne i za pogledati. Tako sam došao do toga da je prava mera sveska koja košta oko 5, 6 eura.

Pišem običnom grafitnom olovkom, a volim da dodam i svetlo sive markere. Popularni su odavno u UX svetu, ja ih do skoro nisam imao, ali otkad sam ih našao svidelo mi se što daju malo dubine skicama koje je onda lakše gledati i razumeti. Koristim i razne druge olovke, rolere, drečave markere i sl, ali na kraju najviše pišem olovkom.

U UX skiciranju poželjno je koristiti marker ili neku permanentnu olovku da se ne bi previše pažnje poklanjalo ulepšavanju skice, ali kod mene se princip nije primio – odgovara mi “undo” u vidu gumice.

Google Docs i Sheets ne koristim mnogo dalje od nivoa pisaće mašine, ali budući da se dizajn oblikuje oko sadržaja, za mene ne postoje bolji alati od ovih za kolaborativni rad na njemu.

Google Slides koristim dosta za grube dizajn radove. Npr. za content audit i heurističku evaluaciju što su samo “skupi” nazivi za popisivanje inventara jednog softvera ili veb sajta i opšteg ocenjivanja njihove funkcionalnosti. To mi omogućava da na samom početku shvatim kako sistem na kojem ću da radim funkcioniše i da steknem jasniju sliku o njegovom stanju i potencijalnim usability problemima.

Wireframing. Imam oduvek neki pozitivan osećaj prema Balsamiqu, ali ne mogu da kažem da je neizostavni deo mog procesa. Koristim ga s vremena na vreme, ali često i potpuno preskočim proces vajerfrejmovanja. Ako trebaju da se slažu elementi u interfejs nekad ću ih crtati olovkom, nekad u Balsamiqu, a nekad ću da preskočim sve i idem odmah u Sketch. Sve zavisi od faze u kojoj se proizvod nalazi.

Interakcija. Kako već dugo radim u relativno malim timovima koji nisu striktni u smislu procedura, tako ni interakcija nije nešto što je obavezni i standardni deliverable, već je to više forma podložna promeni. U poslednje vreme koristio sam Slides da rešavam flow aplikacije na dosta primitivan ali brz način – tako što bih nabacao skrinšotove, ubacio komentare i ispovezivao ekrane strelicama – što na kraju nije prelepo, ali dovoljno jasno komunicira kako nešto treba da funkcioniše.

Kod mog trenutnog posla najveći deo dizajna je inkrementalno unapređenje postojeće funkcionalnosti, pa je svaka nova interakcija često relativno jednostavna i može se lako komunicirati bez potrebe da se detaljno razrađuje u nekom alatu.

Probao sam dosta alata (InVision, MarvelApp, PopApp i sl.), ali ništa mi se od toga nije posebno dopalo jer osećaj korišćenja tako napravljenog prototipa nije naročito prirodan u odnosu na pravi funkcionalni prototip kreiran direktno u kôdu.

Na poslednjem poslu moj pet projekat bio je prepisivanje kompletnog CSS-a u pokušaju da napravimo sistem održivim pre nego što poraste preko granice ukrotivosti. Odabrali smo da prilagodimo i proširimo BassCSS što nam je, pored mnoštva drugih pogodnosti takvog pristupa, omogućilo i da dizajniramo direktno u kôdu.

Ranije sam eksperimentisao sa tim, ali tek sa “izumom” atomskih klasa postao sam dovoljno brz da mi to postane prirodno. A kada se prototip gotovo ne razlikuje od kôda u produkciji, onda se ne može porediti ni sa jednim alatom koji samo pokušava da simulira takve uslove.

P.S. Videti i Tachyons CSS. P.P.S. Princip važi više za softver koji se izvršava u browseru na kakvim sam radio poslednjih godina. Za mobilne aplikacije InVision i MarvelApp verovatno imaju više smisla.

Vizuelni dizajn. Sketch. Divan alat zbog kojeg iskašljem malo krvi na majicu svaki put kada upalim Photoshop i Illustrator. Voleo bih da su mu alati za crtanje i kombinovanje šejpova malo stabilniji, to mu je ahilova peta, ali nekako prežljavam to iz verzije u verziju. Za kompleksnije ilustracije, iako ih sada vrlo retko radim, ipak palim Illustrator.

Kôd. Atom. Malo spor, ali je besplatan i najaktivnije se razvija. Za Git koristim iTerm 2 sa prilagođenom Cobalt 2 temom. Zapravo mislim da je jedini razlog što koristim iTerm taj što mi se svideo izgled ove teme. Sigurno nije zbog moje veštine u konzoli. I u editoru i u terminalu koristim Input Mono font.

Ostalo

Font Book. Nativna OSX aplikacija za “menadžment” fontova. Ne pravim kolekcije, već je koristim zato što ne moram da gasim npr. Sketch da bih video novi font koji sam dodao u sistem. Ali u ovim godinama vrlo malo skidam (nazovimo to pravim rečima – kradem) fontove, uglavnom samo ponekad radi eksperimenta. Ono što na kraju završi u produkciji uvek je plaćeno i legalno kako i treba da bude.

Little Ipsum. Zgodan menu bar app za lorem ipsum tekst sa prostim i inovativnim interfejsom. Trudim se da uvek pišem realni tekst kada dizajniram, ali kada to nije slučaj onda Little Ipsum.

Sip. Moj Color picker of choice koji takođe živi u menu baru.

Itsycal. Ne planiram i ne koristim kalendar za zakazivanje bilo čega, ali često mi treba da vidim neki datum u budućnosti bez da palim nativni Calendar App. Pritom je lagan, brz i lepo izgleda.

Calibre. Pošto imam Kindle, ova grozota od aplikacije može da konvertuje npr. .epub u .mobi (ili bilo šta u bilo šta drugo) i pošalje to direktno na Kindle. Podseća me na Nero Burning Rom.

Sportski pozdrav!