Da li je digitalna transformacija šansa za malu i srednju privredu u Srbiji?

Mala i srednja preduzeća su nosioci privrede velikih svetskih ekonomija, ali i temelji malih privreda poput ekonomije Srbije. Bitnu ulogu u perspektivi malih i srednjih preduzeća igra digitalna transformacija kao sve prisutnija pojava koja preti da mnoge ekonomije okrene naglavačke, i na dobar i na loš način.

Zašto je priča o digitalnoj transformaciji uzela toliki zamah u poslednje vreme, šta ona zapravo znači i koje su prednosti i opasnosti u kontekstu malih i srednjih preduzeća? Kako digitalnu transformaciju “usmeriti” u korist ovog temeljca privrede i izbeći potencijalne pretnje koje nosi? Da li je upravo digitalna transformacija prilika da našoj maloj i srednjoj privredi damo neophodan zalet?

Mala i srednja preduzeća – stub svetskih ekonomija

Mala i srednja preduzeća imaju procentualno najveći udeo u privredama, kako razvijenih zemalja, tako i onih u razvoju. Ovaj podatak teško može da vas začudi ukoliko ste ikada izašli van kuće i pogledali šta se od biznisa nalazi oko vas. Ono što može da začudi je koliko je zapravo veliki taj procenat.

U jednoj od najrazvijenijih ekonomija na svetu – Nemačkoj, MSP predstavljaju čak 99,6% svih preduzeća u državi, a čine čak 60% ukupne radne snage. Po rečima Nebojše Đurđevića iz Inicijative “Digitalna Srbija”, MSP su presudna za zdravlje većine svetskih ekonomija.

Mala i srednja preduzeća su nosioci ekonomskog rasta i stvaranja novih radnih mesta kako u zemljama u razvoju tako i u razvijenim zemljama. Prema podacima Svetske Banke u zemljama u razvoju ona doprinose sa oko 50% zaposlenja i većinom novokreiranih radnih mesta.

Ipak, kako smatra Mihailo Gajić, programski direktor Ekonomske istraživačke jedinice u Libeku, ovo ne treba da zavara da postoji dihotomija između malih i srednjih sa jedne i velikih preduzeća sa druge strane – MSP se često specijalizuju za tesnu saradnju sa velikim preduzećima.

U Srbiji, slično ostalim ekonomijama u razvoju, MSP, zajedno sa preduzetnicima, čine polovinu od ukupnog broja zaposlenih, a stvaraju preko 80% novih poslova. Mihailo kaže da Srbija u ovom segmentu prati svetske trendove.

Učešće malih i srednjih preduzeća u Srbiji je otprilike u nivou koliko je to u drugim zemljama Evrope. Srbija tu ne odskače ni kao zemlja koja ih ima više niti manje. U Srbiji je registrovano oko 88 200 preduzeća u ovom sektoru, koja zapošljavaju oko 730 000 radnika (u ovo ne ubrajamo preduzetnike i preko 200 000 zaposlenih kod njih).

Razvoj i potencijal malih i srednjih preduzeća

Pre par decenija bi neko ko upozna osobu iz velikih industrijskih centara, npr. Kruševca ili Pirota, mogao vrlo lako da nasluti gde je ta osoba zaposlena. Međutim, Mihailo spominje kako su u međuvremenu mnoga velika preduzeća zbog smanjenja troškova odlučila da se bave samo onime što je suština njihovog poslovanja, a da veliki deo procesa kroz outsource prebace u manje lokalne kompanije. Tako su se MSP probila i u velike industrijske centre, dok su po svojoj prirodi u manjim sredinama oduvek postojala.

Mihailo Gajić spominje vrlo zanimljiv fenomen – pojavljivanje klastera u manjima geografskim centrima, koji direktno utiču na konkurentnost, a samim tim i kvalitet proizvoda. On takođe skreće pažnju i na to da je Srbiji potreban razvoj u ovom segmentu.

Klasteri, iako ponekad podržani od strane države raznim metodama, ipak su nastali prirodno sami od sebe, kao posledica želje za tim da se smanje transakcioni troškovi u poslovanju. Drugim rečima, želite da budete tamo gde su i ostali jer možete da pratite konkurenciju i da učite od njih. U IT-u je najpoznatiji klaster u Silicijumskoj dolini.

U Srbiji do kreiranja pravih klastera još uvek nije došlo, pre svega usled jako loših uslova poslovanja preduzeća koji onemogućavaju rast i razvoj privrede. To najviše pogađa mala i srednja preduzeća jer ona imaju najmanje resursa koje mogu da odvoje da se bore sa tim. Deo problema su užasno spori i nepredvidljivi sudovi, regulacije koje štite insajdere nauštrb novih preduzeća (kao što smo nedavno videli u slučaju CAR:GO-a), te hronična nelikvidnost i visoka poreska opterećenja, pre svega rada.

Sektor IT-a, svetla tačka naše ekonomije, jedan je od retkih u kome Mihailo vidi pozitivan pomak.

IT je više oslonjen na poslovanje sa inostranstvom, pa ne oseća ove probleme toliko koliko druge industrije, a i prirodno je vezan za fakultete koji se nalaze u samo par gradova kod nas, na kojima se stvara i najbolji kadar koji pokreće nove ili radi u postojećim kompanijama.

Izvoz dobara i usluga su, logično, veliki faktor uspešnosti jedne ekonomije. MSP su pre svega okrenuta lokalnom tržištu, pa tek onda međunarodnom, što je vezano i za njihovu prirodno manju količinu resursa, ali i za prirodu grana u kojima dominantno posluju – uslugama. Po podacima CEVESa nešto malo više od svakog desetog MSP izvozi, a tek nešto više od 3% to radi u kontinuiranom vremenskom periodu. Ipak, to ne znači da je izvoz rezervisan isključivo za velika preduzeća. Mihailo Gajić ponovo skreće pažnju na IT.

Sve firme iz IT sektora posluju na globalnom tržištu pošto je razvoj tehnologije skoro u potpunosti uklonio barijere u ovoj grani. Tako da preduzeća iz ove industrije mogu mnogo lakše da rade sa inostranstvom – od kreiranja komplikovanih softverskih rešenja, do manje zahtevnih usluga podrške.

U ovom sektoru je digitalna transformacija imala veliki uticaj, ali on je uglavnom ostao ograničen na ovu granu. Mislim da pozitivan uticaj mogu da ostvare i platforme za frilensing, pošto ljudi koji rade s njima mogu u  nekom trenutku da prošire biznis i osnuju preduzeće i zaposle druge.

Digitalna transformacija

Sintagma “digitalna transformacija” u poslednje vreme postaje sve prisutnija i već ulazi u svakodnevni govor zaposlenih u kompanijama svih veličina, ali i mnogih državnih zvaničnika. Verovatno je i prirodno da postoje brojna tumačenja značenja pojma koji je toliko širok, pa ćete istraživanjem digitalne transformacije naći onoliko njenih definicija koliko je članaka napisano o njoj.

Brajan Solis, analitičar digitalne industrije i autor, dao je definiciju koja teži tome da obuhvati korisnost digitalne transformacije:

Digitalna transformacija predstavlja preusmeravanje ili nova ulaganja u tehnologiju, biznis model i procese kako bi se dobila nova vrednost za klijente i zaposlene i još efikasnije takmičilo u digitalnoj ekonomiji koja se neprestano menja.

O mahu koji je digitalna transformacija uzela verovatno ne treba mnogo govoriti, pošto može sa sigurnošću da se tvrdi da je svako od vas ko čita ovaj članak imao neki susret s njom. Ako ništa drugo, bar ste imali priliku da odete na sajt ili Twitter neke kompanije i da “popričate” sa botom; da naručite hranu preko interneta ili nakratko budete radna snaga hipermarketa kada ste sami morali da očitate i platite namirnice.

Digitalna transformacija menja sve industrije, od bankarstva, preko auto i zdravstvene industrije, sve do zanatlija. Jedna dobro poznata zanimljivost govori o moći digitalne transformacije: Uber je najveća taksi kompanija na svetu, a ne poseduje nijedan taksi; Fejsbuk je najpopularniji vlasnik raznog medijskog sadržaja, a pritom ne stvara svoj; Airbnb ima najveću ponudu smeštaja na svetu, a pritom ne poseduje nijednu sobu; FishingBooker poseduje kancelarije u Srbiji, a nijednu jahtu na Maldivima. Sva ova preduzeća su postigla uspeh zahvaljujući korišćenju mogućnosti digitalnih tehnologija.

Zato ne čudi istraživanje koje je Dell Technologies sproveo 2016. godine, koje govori da je čak 78% biznisa zabrinuto da će startapi koji su digitalizovani od svog začetka na neki način uticati na njihov posao. Čak 45% se plaši da će njihova kompanija potpuno izgubiti svoj značaj zbog ove pretnje. Većina njih je ubeđena da će do 2020. godine polovina njihovih prihoda dolaziti iz digitalnih kanala.

Razlog je jasan – sve više i više ljudi, tačnije oko 3,2 milijarde u ovom trenutku, ima pristup internetu. On omogućava nove načine da za vođenje biznisa i komunikaciju sa klijentima i pruža nove mogućnosti da im se izađe u susret. Tako se stiču bitni uvidi koji mogu da pomognu u određivanju daljih koraka kompanije i boljoj preraspodeli sredstava.

To sve zajedno kao posledicu ima imperativ adaptacije koji se postavlja pred biznise. Ukoliko vaša kompanija to ne uradi, neka druga hoće. I ta kompanija će preuzeti vaše klijente, pošto će kod njih naći bolje korisničko iskustvo. Ovo je takođe prilika za “male igrače”, koji pažljivom analizom podataka mogu bitno da unaprede svoje poslovanje, iako ne poseduju pozamašna finansijska sredstva.

Digitalna transformacija je više od digitalizacije

Stiv Kejs, jedan od osnivača AOL-a – pionira dial-up internet usluga u SAD sredine devedestih – govori o tri faze interneta. U prvoj je internet predstavljao samo fizičku infrastrukturu i to je bio period kada su najbolje prolazile kompanije koje su se bavile upravo prodajom načina za umrežavanje. U drugoj fazi su cvetale kompanije koje su se bazirale na osnovama interneta i na njima gradile svoj biznis model – Google, Facebook, Amazon…

Trenutna, treća faza, po Kejsu je određena sveprisutnošću interneta koja omogućava apsolutno svakoj kompaniji da pomoću digitalizacije poveća svoju vrednost i tera je da izmeni biznis model. Sada se postavlja pitanje, pošto je kompanija naterana da se digitalizuje, na koje sve načine ona to može da uradi? Šta digitalna transformacija zapravo sve uključuje?

Digitalna transformacija ne znači, u najbanalnijem primeru, skenirati sliku i prekucati tekst sa flajera, pa ih okačiti na sajt firme i nastaviti posao po starom. O tome govori i Vladimir Trkulja, suosnivač SEE ICTa i konsultant u oblasti digitalne transformacije.

Digitalna transformacija podrazumeva promenu načina razmišljanja kompletne kompanije, ne samo određenih ljudi ili delova kompanije. To je ujedno i najveći izazov – čak i ako vlasnik/rukovodstvo kompanija želi da prođe kroz proces digitalne transformacije, to zahteva jako kvalitetno upravljanje promenom na nivou cele kompanije. Drugim rečima – zahteva promenu kulture cele organizacije – od najvišeg rukovodstva pa do radnika koji obavljaju fizičke poslove.

Nije dovoljno samo želeti digitalnu transformaciju, njome se treba i aktivno baviti i zagovarati. Kvalitet softverskih rešenja kojima se digitalizuju određeni segmenti poslovanja je takođe veliki izazov, iz dosadašnjeg iskustva veliki broj MSP-ova je nezadovoljno kvalitetom i funkcionalnostima postojećih rešenja, s tim da je veliko pitanje gde problem nastaje – u njihovom slabom definisanju specifikacije koju softver treba da zadovolji, ili nedovoljnom kvalitetu kompanija koje nude takva softverska rešenja.

Najveće prednosti digitalne transformacije leže u integraciji poslovanja i mušterija u jedinstven organizam. Na ovaj način se ostvaruje mnogo brži protok podataka, a povratne informacije od zaposlenih i klijenata su gotovo trenutačne. Međutim, ovo povlači za sobom i potrebu za vrlo fleksibilnim i temeljnim reagovanjem.

Zbog toga, za pravu transformaciju nije dovoljno samo unapređivanje postojećeg modela, već je potrebna implementacija potpuno novih rešenja, koja će promeniti svaki segment kompanije – procese, pravila, tehnologiju, strukturu…

Korisničko iskustvo kao glavni motiv transformacije

Ukoliko analizirate najuspešnije primere digitalne transformacije u poslednjih par godina primetićete dve stvari: pomenutu temeljnu promenu biznis modela, ali i koncentraciju na unapređivanje korisničkog iskustva.

Dobar primer je ono što je Amazon uradio sa svojim Amazon Go projektom, kada je iz prodavnice izbacio kase, prodavce, terminale za kartice i bilo kakvo očitavanje artikala. Jednostavno, skinete aplikaciju, uđete, uzmete šta vam treba, izađete, a sredstva se automatski skidaju sa vašeg računa.

Netflix, danas jedan od najpopularnijih svetskih striming sajtova, od početka je svoj biznis model okrenuo digitalu. Od osnivanja 1997. godine nudili su mušterijama mogućnost da naruče fizičke kopije filmova na DVD formatu koje su im isporučivane na kućnu adresu. Time su već postigli ogroman uspeh, ali je 2007. godine usledila digitalna transformacija još veće razmere – omogućavanje striminga. Ovim potezom su iz korena promenili svoj biznis model i postali svetski gigant kakvog danas poznajemo.

Ovo jesu primeri kompanija koje se bave vrlo specifičnim biznisima, ali kako digitalna transformacija može da pomogne automehaničaru u Jagodini ili fast foodu u Nišu?

Na primer, poznati lanac picerija Domino’s je omogućio svojim mušterijama da preko aplikacije naruče picu gde god da se nađu. Ako sedite u parku, dovoljno je da pinujete svoju lokaciju i pica će vam biti isporučena, bez potrebe da ostavljate tačnu adresu ili da objašnjavate dostavljaču gde da gleda dok mlatite rukom. Pored toga, omogućili su naručivanje putem većine platformi kojima njihove mušterije imaju pristup – Twittera, Facebook Messengera, Alexe, SMSa, Slacka, Smart TVa, Smart Watcha…

Vuk Kosovac, član IO Societe Generale Srbija, govori o “velikim cipelama” koje su velike kompanije napravile i dale izazov malim i srednjim preduzećima da ih ispune.

Jedna od stvari koje je digitalno poslovanje donelo jesu novi zahtevi ka boljem korisničkom iskustvu.  One kompanije koje su to prve prepoznale, bez obzira na njihovu veličinu i specifičnost, i koje su napravile rešenja koja su u centar stavila upravo korisnike, podigle su njihova očekivanja i time zadale zadatak svim ostalim učesnicima na tržištu.  Ljudi koriste različite aplikacije, servise i društvene mreže, ali onda očekuju isto takvo iskustvo od svih ostalih kompanija. Velikima je teže da zatvore taj gap, za razliku od malih koji su agilnije. Međutim, tada dolazimo do pitanja ima li dovoljno spremnosti i znanja da se taj gap zatvori.

Prednosti i izazovi digitalne transformacije

Kao što kamion može više da ponese od sportskih kola, ali je sporiji od njih, tako je i prednost velikih preduzeća u resursima koje imaju. Međutim, mala i srednja preduzeća imaju daleko veću sposobnost brze adaptacije. U doba sveprožimajuće digitalne transformacije Vladimir Trkulja upravo tu vidi blagu prednost koju MSP u Srbiji mogu da ostvare.

Nokia i Kodak su samo neke od velikih kompanija koje nisu na vreme shvatile digitalnu transformaciju što je dovelo do njihovog bankrota (ili padanja u poslovnu nebitnost); na svetu postoji nebrojano MSP-ova koji su propali i za koje niko nikada nije čuo. Ukratko – digitalna transformacija pred MSP i velika preduzeća stavlja slične izazove, i isključivo od njihove sposobnosti da na sebi specifičan način sprovedu digitalnu transformaciju zavisi konačni uspeh tog procesa.

Kada je Srbija u pitanju, rekao bih da su MSP u prednosti jer nakon što vlasnici i direktori firmi razumeju koncept i njegov značaj, vreme i resursi potrebni za implementaciju, kao i nivo njene kompleksnosti su značajno niži/jednostavniji u odnosu na velike firme.

Vuk Kosovac digitalnu transformaciju vidi kao svojevrsno izjednačavanje terena između velikih preduzeća i MSPa.

Ako uzmemo primer kompanija kao što su Facebook i Uber, vidimo da su one postale ogromne, a pre 15 godina nisu ni postojale. Ovo govori da je digitalna transformacija svakako prilika za male, a opasnost za velike kompanije. Ona omoguća eksponencijalni rast koji startapi jure, ali i stvara priliku da pronađu novi biznis model. Izazov velikim, ali svakako i malim kompanijama je – šta će njihov biznis značiti u budućnosti? Da li će ostati isti ili će pronaći nešto u šta mogu da prerastu?

Naravno, potpunu digitalnu transformaciju je nemoguće postići, jer je to proces koji se nikada ne završava, ali verovatno nijedna kompanija u svetu ne može da kaže da je ovaj zadatak izvršila u meri koliko to jeste moguće. Najveće prepreke uspeha su svakako brzina adaptacije i edukacije ljudi, kao i generalni strah od promene.

Stereotipi nastaju spontano, ali im se koren uvek nalazi negde u stvarnosti. Tako je verovatno nastala i slika šefa pred koga radnik izlazi sa novom radikalnom idejom, a on je odbije kako bi izbegao rizik. Ipak, postoje i potpuno drugačiji primeri. Tako je Stiven Gold, CIO CVSa, velikog američkog lanca apoteka, postao poznat po zalaganju za konstantno istraživanje i eksperimentisanje. Ukoliko neka inovacija doživi neuspeh u ranim fazama, to nikome ne predstavlja problem.

Da čak i najveći igrači mogu da zakažu na ovom polju brze adaptacije i blagovremenog eksperimentisanja pokazuje slučaj avio kompanije Southwest koja je zbog problema sa ruterom(!) – potpuno bizarnom greškom koja je u startu mogla biti sprečena – 2016. godine izgubila čak 54 miliona dolara.

Jedno od najvažnijih pitanja koje su gotovo uvek postavlja kada se priča o digitalnoj transformaciji, i sigurno jedan od najvećih uzroka averzije prema promeni, jeste: Šta će se desiti sa zaposlenima?

Kako se sve više procesa automatizuje, kompanije gube potrebu za ljudstvom. Ukoliko su spremne da proizvodnju patika prebace u Vijetnam kako bi uštedele na radnoj snazi, sigurno je da će oberučke prihvatiti mogućnost da mašina besplatno obavlja proces koji je do sada obavljao čovek?

Ovaj problem može biti rešen pre svega ulaganjem u edukaciju, retreniranjem i otvorenom komunikacijom. Umesto straha od gubitka posla, radniku bi trebalo obezbediti nove mogućnosti, znanja i veštine, koje će biti neophodne u transformisanom preduzeću.

Ovo nije puki altruizam.

Digitalna transformacija je kao košenje trave. Ne možete da je pokosite jednom početkom maja, operete ruke, prodate kosilicu, odete na spavanje i zaboravite na nju. Ona će ponovo izrasti, pa ćete morati ceo proces da počnete ispočetka ukoliko ne želite da vam se zapate zmije u dvorištu.

Digitalna transformacija – neophodnost za MSP

Na pitanje da li je upravo digitalna transformacija prilika da našoj maloj i srednjoj privredi damo neophodan zalet, naši sagovornici su gotovo jednoglasni.

Nebojša Đurđević podcrtava fleksibilnost malih i srednjih preduzeća.

Digitalna transformacija je odlična prilika za mala i srednja preduzeća da ranim usvajanjem digitalnih tehnologija uvedu inovativne poslovne modele, značajno unaprede radne procese i stvore nove proizvode koji će im obezbediti brzi rast, konkuretnu prednost i osvajanje novih tržišta. Digitalna transformacija donosi ogromnu priliku za one koji reaguju na vreme, ali takođe i rizik za one koji zaostanu.

Vuk Kosovac najveći potencijal digitalne transformacije, koji MSP mogu da iskoriste, vidi u relativno malim troškovima primene.

Mislim da je ovo jedinstvena prilika za mala i srednja preduzeća i da je neophodno da tu priliku iskoriste. Za sve prethodne “revolucije” bilo je neophodno veliko ulaganje u mašine i infrastrukturu. Sada sve zavisi najviše od znanja – ako ga posedujete, moći ćete da ostvarite eksponencijalni rast u budućnosti.

Vladimir Trkulja daje svoju viziju budućnosti, u kojoj je digitalna transformacija neophodnost kako bi domaće kompanije uopšte opstale.

Na globlanom tržištu je konkurencija na svakom polju već izuzetno jaka. Na srpsko tržište će dolaziti inostrane kompanije koje su digitalno transformisane (a pojavljivaće se i domaći startapi koji disraptuju mnoge industrije) i bez digitalizacije poslovanja domaće kompanije jednostavno neće moći da budu konkurentne, čak ni u pogledu onoga u čemu smo izgleda trenutno najjači – a to je jeftina radna snaga.

Velike korporacije će seliti svoja proizvodna postrojenja ukoliko u budućnosti jedino što možemo da im ponudimo bude (ne više toliko) jeftina radna snaga za repetitivne poslove koje je moguće automatizovati. Zbog toga je ozbiljno shvatanje digitalne transformacije kao procesa koji će neminovno dovesti do mnogih izazova za tradicionalne firme i zahtevati značajnu količinu resursa, a pre svega promenu načina razmišljanja, neophodno u godinama koje slede.

Međutim, on upozorava i da digitalna transformacija nije magično rešenje za sve probleme preduzetničke scene u Srbiji.

Digitalna transformacija sama po sebi neće kao posledicu imati značajno direktno povećanje broja preduzetnika u Srbiji. Digitalna transformacija je proces koji se odnosi na postojeće (zovemo ih i “tradicionalne”) kompanije, koje su svesne da će ukoliko se ne digitalizuju (i konačno digitalno transformišu) izgubiti mogućnost da budu konkurentni i dugoročno ostati bez tržišta i posla. Sam proces digitalne transformacije će stvoriti prilike za kreiranje tzv. spin-off kompanija, ali njih će u najvećem broju inicirati i pokretati ljudi koji već na neki način jesu preduzetnici. Drugim rečima – preduzetništvo u Srbiji ćemo morati direktno da stimulišemo na druge načine i programe.