4 miliona developera radiće na poboljšanju zdravlja nosivim uređajima, ali oni dolaze i sa rizicima

Projekcije su da će do 2020. više od 4 miliona developera raditi u oblasti nosive tehnologije. Kako je velika šansa da ćete među njima biti baš vi, valja već sad upoznati se sa pretnjama i naizgled nepremostivim problemima

Marija Gavrilov - 10. Septembar, 2015.

Na zdravstvenom troškovniku razvijenih zemalja hronična oboljenja nalaze se u samom vrhu – oko 75-80% budžeta namenjeno zdravstvu odlazi na ovu grupaciju bolesnika. Brojke ne obećavaju smanjenje, posebno ne u Americi, gde starenje stanovništva, loša ishrana i gojaznost smanjuju kvalitet života i zahtevaju značajne izdatke za lečenje.

Ovaj negativan trend daje priliku niši nosive tehnologije da se razvije u nadolazećim godinama i da ponudi rešenje koje će se fokurisati kako na tretman, tako i na preventivu. Profesor Miodrag Bolić sa Univerziteta u Otavi podelio je prošlog četvrtka svoja saznanja iz oblasti bioinženjerstva i trendova u upotrebi nosive tehnologije u zdravstvu  sa učesnicima i učesnicama desete letnje škole Senzations. Kako su nosivi uređaji među najbrže rastućim segmentom interneta inteligentnih uređaja*, iskoristili smo ovu priliku da pohvatamo teze o kretanju razvoja uređaja u medicini i preprekama za koje još uvek ne postoje rešenja.

*Ilustracija ovoga je i ovaj grafik koji pokazuje projekcije rasta broja developera u ovoj oblasti

iot health

Kada je doziranje leka van vaše kontrole

Prostora za proširivanje upotrebe nosivih uređaja ima, a tržište obuhvata heterogenu populaciju. Od praćenja kretanja starih ljudi, preko monitoringa stresa i terapije, do praćenja medicinske opreme (recimo, transplantovanih organa ili donirane krvi), korišćenje senzora pronašlo je svoje kanale ulaska u zdravstvo i medicinu. No, dalji razvoj senzora i nosivih uređaja kreće se dalje od pukog monitoringa vitalnih funkcija i podsećanja da je vreme uzeti lek.

Prof. Bolić mogućnosti nosive tehnologije najbolje je ilustrovao kada je rekao:

Sve što obučemo i dodirnemo je uređaj i ima potencijal za upotrebu u medicinske svrhe.

Naime, korak dalje od onoga što smo navikli da nosivi uređaji pružaju je asistencija, stimulisanje i lečenje po potrebi. Primer kako ovo ide dalje od vašeg Fitbita jesu trake za transdermalno lečenje, kroz koje doziranje leka putem dodira sa kožom može biti automatizovano iz ordinacije vašeg lekara. Drugi primer koji je tokom svog predavanja naveo prof. Bolić jesu dentalni uređaji koji prate kvalitet i količinu sna, a trenutno se istražuje njihova upotreba za potrebe vozača kamiona za koje je dobar san od izuzetne važnosti.

Samo jedno od pitanja koje treba rešiti: čiji su podaci?

Ovlašćeno osoblje u bolnici ima mogućnost da vam da dozu leka za srce bez vaše kontrole kroz traku priljubljene uz kožu. Opasnost od neovlašćenih upada u sistem i ubrizgavanje smrtonosne doze ili štetne substance postaje mogućnost. Ovo je jedna od pretnji sa kojim se suočava budućnost nosive tehnologije u oblasti medicine.

Druga je pitanje vlasništva podataka koji se sakupljaju o pacijentima, medicinskoj opremi ili nečemu trećem što se prati. Bilo da pripadaju bolnici ili trećoj strani koja je specijalizovana za prikupljanje i čuvanje podataka, pacijenti će biti prinuđeni da se odreknu dela vlasništva nad njima. Koliko god mi koji tehnologiju i preduzetništvo vidimo kao motore koji pokreću promene verovali u moć civilne inicijative da menja realnost brže i bolje od države, uloga reči zakona i sistemske regulacije ovde će morati da se umeša ne bili se obezbedila zaštita pacijenata. E, a kada se to uvidi, onda će zakonodavci morati da postanu tech savvy (ovde ne mislim na sposobnost upravljanja dronom, već osnovno poznavanje protoka podataka i sigurnosne pretnje).

Pored bezbednosti, podaci koje uređaji sakupljaju i obrađuju podložni su manipulaciji od strane korisnika. Pitanje koje se postavlja je: kako da budemo sigurni da pacijent zaista nosi uređaj i da ga nije dao svom trideset godina mlađem i zdravijem sinu da sakuplja metriku o krvnom pritisku, kretanju, itd? U igri je i ono što se zove otpadom među podacima, a odnosi se na neupotrebljive podatke koji se sakupe prilikom nepravilnog korišćenja uređaja.

Jedna od prepreka tehničke prirode odnosi se na energiju koju će nosivi uređaji nove generacije koristiti. Cilja se na baterije i energy harvestingodnosno ekstrahovanje energije iz spoljašnje sredine. Zamena litijumskih baterija savitljivim, fleksibilnim baterijama baziran na cinku omogućiće više prosora za tanje uređaje koji bolje prijanjaju na delove tela. Wireless ili induktivno punjenje uređaja još je jedan od pravaca ka kome se ide, posebno u slučaju uređaja koji se koriste u ograničenim prostorima, poput bolničke sobe ili laboratorije. Starbucks je početkom ove godine uveo po prvi put podloge za punjenje uređaja u svojim prostorijama u San Francisku.

Naši preduzetnici ulaze u oblast nosivih uređaja

Startapi sve više prepoznaju priliku za zauzimanje dobre pozicije u industriji, a postoje strani i domaći primeri vredni pažnje:

Empatica je narukvica koja detaljno analizira moždane napade, omogućujući detekciju odgovarajućeg tretmana i poziva u pomoć

Preventice omogućava praćenje aritmije van ordinacije, a u isto vreme vaši lekari mogu da prate stanje i pruže pomoć ako je neophodna.

Ponosni smo na nekolicinu domaćih ekipa koje ulaze hrabro u ovu nišu, a među njima su:

mBrain Train je postao profitabilan ove godine, a to je bilo još jedno ohrabrenje da zakorače u polje wearable tehnologije i razvijaju prototipove za praćenje i analizu moždanih signala kroz ušnu duplju.

EuroPATC prati stanje i kretanje osoba sa autizmom, a o stanju informiše roditelje, staratelje i druge osobe od poverenja. Nedavno smo pisali o uređaju i kako je startap, podržan od strane Elevena, ponikao iz niške kompanije.