Kako osnovati firmu u Srbiji: Preduzetnik i DOO

OD Žarka Ptičeka U RUBRICI Poslovanje pre 3 godina

Imate dobru ideju, znate kako da je sprovedete, dobro programirate, vešti ste u komunikaciji sa ljudima, potencijalnim partnerima, entuzijazam vam je na vrhuncu, spremni ste za nove poduhvate? Neka jedan od njih, ipak, bude upoznavanje sa pravnim propisima koji se primenjuju na Vaše poslovanje, na Vaš startap.

Administracija nije gubljenje vremena, već način da ostvarite i zaštitite svoja prava. Forma čuva pravo. Ako želite da postavite dobre temelje Vašeg poslovanja, upoznajte se sa zakonima i procedurama koje važe u Republici Srbiji.
(Napomena: Tekst je usklađen sa novim propisima dana 2.10.2012. godine)
(Napomena: Proverite iznose administrativnih i lokalnih taksi kao i račune na koji se plaćaju. Autor teksta ne odgovara za promene u taksenim tarifama državnih organa koje su nastale nakon pisanja teksta.)

Jednom rečju „Firma“

Zakon o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 i 36/2011 – dr. zakon) ne poznaje reč „firma“. Zakonski termini, kojima se označavaju oblici organizovanja radi sticanja dobiti su:

• preduzetnik
• ortačko društvo
• komanditno društvo
• društvo sa ograničenom odgovornošću
• akcionarsko društvo

Šta god da se odlućite da osnujete, registraciju osnivanja obavlja Agencija za privredne registre (u daljem tekstu APR) u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku i Poreskom upravom. APR će, u saradnji sa Zavodom za statistiku i Poreskom upravom izvršiti registraciju Vaše firme kojoj će biti dodeljen matični broj i poreski identifikacioni broj (skraćeno: PIB).

Pre nego što odlučite da se registrujete, u zavisnosti  od oblika organizovanja koji odaberete, biće potrebno da pribavite i sačinite određenu dokumentaciju, kao i da overite potpis na pred organoma nadležnim za overu kao što su Opšina ili Sud. Neka dokumenta koja se overavaju, kao što je obrazac overenih potpisa (OP obrazac), zahtevaju se kako pred APR-om, tako i pred Bankom, pa je potrebno overitii više originalnih primeraka. Prilikom overe, ne zaboravite da jedan original uvek ostaje kod organa nadelžnog za overu.

Proces registracije firme pred APR-om vodi se prema Zakonu o postupku registracije u agenciji za privredne registre (“Sl. glasnik RS”, br. 99/2011) i započinje podnošenjem Registracione prijave. Traje najviše 5 radnih dana, a završava se Rešenjem koje donosi APR.

Ukoliko registraciona prijava sadrži neke nedostatke, APR će doneti Rešenje kojim odbacuje Vašu registracionu prijavu u kome će taksativno navesti koji su to nedostaci i kako da ih otklonite. Ovo može produžiti proces registracije, pa je potrebno tačno popuniti registracionu prijavu, navesti sve podatke i dostaviti svu potrebnu dokumentaciju. Ukoliko ste nešto zaboravili da priložite ili ste pogrešili, imate 30 dana od dana donošenja ovog Rešenja da ponovite prijavu, pozivajući se na isti broj, i da je dopunite odnosno korigujete, uz obavezu doplate 50% od inicijalne takse.

Kada su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi, APR će doneti Rešenje o osnivanju, i od tog momenta možete se smatrati uspešno registrovanim.

Dalji koraci su izraditi pečata i otvaranje računa kod Banke. Iako Zakon o privrednim društvima ne propisuje obavezu upotrebe  pečata, većina institucija ga i dalje zahteva. Za izradu pečata je potrebno da pečatorescu dostavite fotokopiju Rešenja o osnivanju uz original na uvid. Otvaranje računa kod Banke je poseban proces koje Banke samostalno utvrđuju, pa se pre otvaranja računa obavezno i podrobno informišete o apsolutno svim konkretim uslovima koje Banke zahtevaju i uslugama koje pružaju. U svakom slučaju, prilikom otvaranja računa Banka će Vam tražiti da dostavite original OP obrasca i da dokumentaciju (Ugovor, karton deponovanih potpisa i slično) overite pečatom novoosnovane firme.

Delatnost

Kao što je navedeno, postoji više oblika organizovanja privrednih društava, ipak, preovlađujući oblici organizovanja su preduzetnik i društvo sa ograničenom odgovornošću.

Bez obzira na oblik organizovanja, potrebno je da registrujete takozvanu „pretežnu delatnost“, odnosno da izaberete jednu delatnost iz Uredbe o klasifikaciji delatnosti (“Sl. glasnik RS”, br. 54/2010). Osim pretežne delatnosti, firma može obаvljаti i sve druge zakonom dozvoljene delаtnosti. Ukoliko je za neku delatnost potrebno imati posebnu dozvolu ili lecencu, tu delatnost možete obavljati tek po pribavljanju dozvole odnosno licence. Izbor pretežne delatnosti je takođe značajan i sa poreskog aspekta.

Dakle, privredni subjekt je u obavezi da registruje samo pretežnu delatnost, dok se za sve ostale delatnosti podrazumeva po samom Zakonu da ih može obavljati (bez donošenja posebnih odluka), osim onih za koje je potrebno prethodno odobrenje, saglasnost ili drugi akt nadležnog organa. U svakom slučaju, obavljanje kako pretežne tako i sporednih delatnosti u spoljnotrgovinskom prometu, nije uslovljeno registracijom u Registar privrednih subjekata i ovi podaci neće biti registrovani.

Često se umesto izraza „pretežna delatnost“ upotrebljava izraz „šifra delatnosti“ koja označava u stvari četvorocifreni broj ispred teksualnog naziva delatnosti. Sve šifre i nazivi delatnosti sadržani su Uredbi o klasifikaciji delatnosti.

Na primer, pod šifrom delatnosti 47.19 nalazi se ostala trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama koja obuhvata: trgovinu na malo raznovrsnom robom među kojom ne preovlađuju hrana, pića i duvan, kao i  delatnost robnih kuća koje se bave opštom prodajom raznovrsnih proizvoda, uključujući odeću, nameštaj, kućne aparate, metalnu robu, kozmetiku, nakit, igračke, sportsku opremu i dr. ili 47.41 Trgovina na malo računarima, perifernim jedinicama i softverom u specijalizovanim prodavnicama obuhvata prodaju na malo u specijalizovanim prodavnicama: računara i periferne opreme, konzola za video-igre i posebno izrađenog softvera, uključujući video-igre, a ne obuhvata trgovinu na malo nesnimljenim trakama i diskovima, čija je šifra 47.63.

Zašto je izbor delatnosti važan? Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase (“Sl. glasnik RS”, br. 61/2010, 101/2010, 94/2011 i 83/2012) koja je na snazi od 1.9.2012. godine, određene su delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase iz člana 3. st. 1. i 2. Zakona o fiskalnim kasama (“Službeni glasnik RS”, broj 135/04).

Prema navedenoj uredbi ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase za sledeće oblasti, grane i grupe klasifikacije delatnosti iz Zakona o klasifikaciji delatnosti (“Službeni glasnik RS”, broj 104/09) i Uredbe o Klasifikaciji delatnosti (“Službeni glasnik RS”, broj 54/10). Ovde su navedene sve šifre delatnosti, iako nisu sve vezane za ono čime bi se Vaš startap bavio:

1) Delatnosti u okviru sledećih oblasti, odnosno grupa:

47.91 Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta;
49.10 Železnički prevoz putnika, daljinski i regionalni;
49.20 Železnički prevoz tereta;
49.31 Gradski i prigradski kopneni prevoz putnika;
49.32 Taksi prevoz;
49.39 Ostali prevoz putnika u kopnenom saobraćaju;
49.41 Drumski prevoz tereta;
49.42 Usluge preseljenja;
50.30 Prevoz putnika unutrašnjim plovnim putevima;
50.40 Prevoz tereta unutrašnjim plovnim putevima;
51.10 Vazdušni prevoz putnika;
51.21 Vazdušni prevoz tereta;
52.21 Uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju;
53 Poštanske aktivnosti;
55.90 Ostali smeštaj – studentski i đački domovi;
59.14 Delatnost prikazivanja kinematografskih dela;
61 Telekomunikacije;
64 Finansijske usluge, osim osiguranja i i penzijskih fondova;
65 Osiguranje, reosiguranje i penzijski fondovi, osim obaveznog socijalnog osiguranja;
66 Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga i osiguranju;
69.10 Pravni poslovi;
81.21 Usluge redovnog čišćenja zgrada;
81.22 Usluge ostalog čišćenja zgrada i opreme;
81.29 Usluge ostalog čišćenja;
84.30 Obavezno socijalno osiguranje;
85 Obrazovanje;
86 Zdravstvene delatnosti – zdravstvene usluge koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja;
87 Socijalna zaštita sa smeštajem;
88 Socijalna zaštita bez smeštaja;
90 Stvaralačke, umetničke i zabavne delatnosti;
91 Delatnost biblioteka, arhiva, muzeja, galerija i zbirki i ostale kulturne delatnosti;
92 Kockanje i klađenje;
93 Sportske, zabavne i rekreativne delatnosti;
94.91 Delatnost verskih organizacija;
95.23 Popravka obuće i predmeta od kože;
95.25 Popravka satova i nakita;

2) Pojedine delatnosti u okviru sledećih grupa, i to:

47.99 Ostala trgovina na malo izvan prodavnica, tezgi i pijaca:
– prodaja preko automata,
– prodaja preko putujućih prodavaca – ulična prodaja sladoleda, lozova, kokica i štampe – kolporteri;
75.00 Veterinarske delatnosti – Primarna terenska zdravstvena zaštita životinja, poslovi iz Programa mera zdravstvene zaštite životinja, poslovi dezinfekcije i deratizacije u objektima u kojima se drže i uzgajaju životinje i aktivnosti na sprečavanju pojavljivanja, širenja i suzbijanja zaraznih bolesti životinja;
96.09 Ostale nepomenute lične uslužne delatnosti – aktivnost čistača cipela, nosača, lica za naplatu parkiranja automobila.

Delatnostima, za koje u smislu člana 1. ove uredbe ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, smatraju se i delatnosti koje obavlja preduzetnik koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod i koji nije obveznik poreza na dodatu vrednost, i to:

Delatnosti u okviru sledećih oblasti, odnosno grupa:

33.11 Popravka metalnih proizvoda;
33.12 Popravka mašina;
33.13 Popravka elektronske i optičke opreme;
33.14 Popravka električne opreme;
33.15 Popravka i održavanje brodova i čamaca;
33.17 Popravka i održavanje druge transportne opreme;
33.19 Popravka ostale opreme;
37 Uklanjanje otpadnih voda;
38.11 Skupljanje otpada koji nije opasan;
43.11 Rušenje objekata;
43.12 Priprema gradilišta;
43.13 Ispitivanje terena bušenjem i sondiranjem;
43.21 Postavljanje električnih instalacija;
43.22 Postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema;
43.29 Ostali instalacioni radovi u građevinarstvu;
43.31 Malterisanje;
43.32 Ugradnja stolarije;
43.33 Postavljanje podnih i zidnih obloga;
43.34 Bojenje i zastakljivanje;
43.39 Ostali završni radovi;
43.91 Krovni radovi;
43.99 Ostali nepomenuti specifični građevinski radovi;
45.20 Održavanje i popravka motornih vozila;
74.20 Fotografske usluge;
81.10 Usluge održavanja objekata;
81.30 Usluge uređenja i održavanja okoline;
95.11 Popravka računara i periferne opreme;
95.12 Popravka komunikacione opreme;
95.21 Popravka elektronskih aparata za široku upotrebu;
95.22 Popravka aparata za domaćinstvo i kućne i baštenske opreme;
95.24 Održavanje i popravka nameštaja;
95.29 Popravka ostalih ličnih predmeta i predmeta za domaćinstvo;
96.01 Pranje i hemijsko čišćenje tekstilnih i krznenih proizvoda;
96.02 Delatnost frizerskih i kozmetičkih salona;
96.03 Pogrebne i srodne delatnosti.

Delatnostima za koje, u smislu člana 1. ove uredbe, ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase smatraju se i:

– delatnosti iz Zakona o komunalnim delatnostima (“Službeni glasnik RS”, broj 88/11), osim pružanja usluga na pijacama: izdavanje u zakup objekata, tezgi i prostora na njima;

– poslovi iz Pravilnika o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata (“Službeni glasnik RS”, broj 56/12), osim kamenorezačkog zanata iz člana 2. stav 2. tačka 26) tog pravilnika.

Preduzetnik

Privatni preduzetnik, odnosno preduzetnik, u smislu Zakona o privatnim preduzetnicima (“Sl. glasnik SRS”, br. 54/89 i 9/90 i “Sl. glasnik RS”, br. 19/91, 46/91, 31/93 – odluka USRS, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/2002, 101/2005 – dr. zakon, 55/2004 – dr. zakon, 61/2005 – dr. zakon i 36/2011 – dr. zakon; Važna napomena: danom početka primene Zakona o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011), odnosno 1. februara 2012. godine, ovaj zakon prestaje da važi, osim odredaba koje se odnose na ortačke radnje koje prestaju da važe 1. januara 2013. godine.) i Zakona o privrednim društvima, jeste fizičko lice koje, radi sticanja dobiti, osniva radnju i samostalno obavlja delatnost. Za obavljanje samostalne delatnosti, preduzetnik osniva radnju, odnosno odgovarajući oblik poslovanja: radionica, kancelarija, biro, servis, agencija, studio, pansion, apoteka, ordinacija i sl.

Najvažnije u vezi sa ovim oblikom organizovanja odnosno poslovanja je pravno shvatanje imovine preduzetnika. U imovinu fizičkog lica koje ima svojstvo preduzetnika ulaze prava, potraživanja i sredstva ostvarena kroz delatnost za koju je radnja registrovana, ali i prava, potraživanja i sredstva ostvarena izvan nje, iz drugih materijalno pravnih odnosa, na primer nasleđivanjem, poklonom, igrom na sreću i slično.

Prema Rešenju Višeg trgovinskog suda, Pž. 9249/2007(2) od 3.4.2008. godine (Sudska praksa trgovinskih sudova – Bilten br. 2/2008) imovinu fizičkog lica koje ima svojstvo preduzetnika opterećuju i sve obaveze fizičkog lica, znači i obaveze koje su preuzete iz obavljanja privredne delatnosti, ali i koje su preuzete izvan nje. Postoji samo jedan pravni subjekat, to je fizičko lice i njegova celovita imovina kojom on odgovara za obaveze i iz jedne i iz druge vrste pravnih odnosa, odnosno nosilac prava i iz jednih i iz drugih materijalno pravnih odnosa je to isto fizičko lice.

Takođe, činjenica brisanja preduzetnika iz registra privrednih subjekata nije pravno relevantna za odgovornost po osnovu nastalih imovinskih obaveza u vezi sa obavljanjem delatnosti, fizičkog lica koje je bilo registrovano kao preduzetnik. Preduzetnik nema svojstvo pravnog lica, stranačku i pravnu sposobnost ima fizičko lice koje je registrovano kao preduzetnik. Stoga, brisanjem preduzetnika i na taj način prestankom svojstva preduzetnika, ne prestaje odgovornost fizičkog lica koje je bilo registrovano kao preduzetnik za nastale obaveze (Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 424/2012 od 19.9.2012. godine)

.

Prednost organizovanja u preduzetnički oblik je mogućnost da fizičko lice koje je preduzetnik nesmetano raspolaže ostvarenom dobiti, odnosno sredstvima koja su ostvarena delovanjem preduzetnika. Mana je to što fizičko lice kao preduzetnik, za preuzete obaveze, odgovara celokupnom svojom imovinom. Da, celokupnom svojom imovinom.

Postupak registracije pokreće se podnošenjem prijave Agenciji, a može da se pokrene i po službenoj dužnosti.

Registrаcionu prijаvu podnosi:

  • osnivаč –  preduzetnik
  • ovlašćeno lice (poslovođa, odnosno prokurista)
  • punomoćnik sа priloženim pismenim punomoćjem, potpisаnim od strаne osnivаčа – preduzetnikа i overenim od strаne nаdležnog orgаnа (opštine ili sudа). Ako osnivаč – preduzetnik dа svoje punomoćje аdvokаtu, ono ne morа biti overeno u opštini ili sudu.

Prijаve se mogu podneti:

  • lično u sedištu APR u Beogrаdu
  • orgаnizаcionim jedinicаmа APR
  • u opštinаmа sа kojimа Agencijа imа zаključen sporаzum (аko se registrаcionа prijаvа podnosi u opštini, kаo dаtum i vreme njenog dostаvljаnjа uzimа se dаtum i vreme njenog prijemа u Agenciji)
  • preporučenom poštom (аko se registrаcionа prijаvа podnosi poštom, kаo dаtum i vreme njenog dostаvljаnjа uzimа se dаtum i vreme njenog prijemа u Agenciji).

Registrаcione prijаve se mogu preuzeti u Agenciji, orgаnizаcionim jedinicаmа APR i opštinskim kаncelаrijаmа uz dokаz o uplаti nаknаde u iznosu od 120,00 dinаrа (shodno Odluci o nаknаdаmа zа registrаciju i druge usluge koje pružа Agencijа zа privredne registre u okviru registrа privrednih subjekаtа i Registrа jаvnih glаsilа) ili besplаtno preuzeti sа Internet strаne Agencije.

Potrebnа dokumentаcijа zа osnivаnje preduzetnikа:

  • jedinstvenа registrаcionа prijаvа osnivаnjа preduzetnikа i registrаcije u jedinstveni registаr poreskih obveznikа sа unetim relevаntnim podаcimа
  • fotokopijа lične kаrte ili pаsošа osnivаčа – preduzetnikа
  • dokаz o uplаćenoj nаknаdi u iznosu navedenim na sajtu Agencije, nа rаčun Agencije zа privredne registre
  • ukoliko se preduzetnik registruje zа obаvljаnje delаtnosti zа koju se trаži prethodnа sаglаsnost nаdležnog orgаnа kаo uslov zа registrаciju APR je potrebno podneti i rešenje nаdležnog orgаnа u originаlu ili overenoj kopiji.

Zа preduzetnike koji ispunjаvаju uslove zа registrаciju APR dostаvljа poreskoj uprаvi podаtke zа dodelu i određivаnje PIB-а i zа upis u jedinstveni registаr poreskih obveznikа. Ukoliko su ispunjeni uslovi zа dodelu PIB-а isti će biti registrovаn i unet u rešenje o osnivаnju preduzetnikа. Ukoliko nisu ispunjeni uslovi zа dodelu PIB-а preduzetnik će biti registrovаn i obаvešten dа se zа dodelu PIB-а obrаti poreskoj uprаvi.

APR po službenoj dužnosti dostаvljа nаdležnom PIO Fondu prijаvu nа osigurаnje zа preduzetnikа i vrši prijаvu obveznikа plаćаnjа doprinosа Republičkom zаvodu zа zdrаvstveno osigurаnje. Ukoliko nisu ispunjeni uslovi zа registrаciju obveznikа plаćаnjа doprinosа u RZZO preduzetnik će biti registrovаn u APR-u i obаvešten dа se zа prijаvu obveznikа plаćаnjа doprinosа obrаti RZZO.

Preduzetnik nije u obavezi da upotrebljava pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima sem u slučajevima koji moraju biti posebno propisani zakonom, ali se u praksi pečat i dalje zahteva naročito od Banaka i Državnih institucija.

Prilikom izborа nаzivа, osnivаč – preduzetnik prethodno morа dа proveri nа Internet strаni APR dа li je nа teritoriji Republike Srbije već registrovаn preduzetnik sа istim ili sličnim nаzivom. Nаziv nije obаvezаn deo poslovnog imenа. Poslovno ime preduzetnika može biti ili na ćiriličnom ili na latiničnom pismu

Po prijemu registracione prijave APR proverava da li je u registru pod istim nazivom već registrovano drugo pravno lice ili preduzetnik ili je već podneta prijava za registraciju pod istim nazivom ili je već rezervisan u skladu sa zakonom, odnosno da li je naziv određen u skladu sa zakonom. Preduzetnik obavlja delatnost pod poslovnim imenom i s toga poslovno ime preduzetnika mora da se razlikuje od naziva drugog preduzetnika tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugim preduzetnikom odnosno zabludu u pogledu predmeta poslovanja preduzetnika.

Odredbe Zakona o privrednim društvima predstavljaju osnov za odbacivanje zahteva za registraciju naziva preduzetnika ukoliko na teritoriji Republike Srbije već postoji aktivan preduzetnik sa istim ili sličnim nazivom koji bi mogao dovesti do zabune o preduzetniku ili njegovoj delatnosti. Iz navedenih razloga, preporučujemo da podnosioci registracionih prijava osnivanja preduzetnika ili prijava za promenu naziva postojećih preduzetnika, izvrše pretragu već registrovanih ili rezervisanih naziva, kako bi izbegli neželjeno odbacivanje zahteva za registraciju.

Naziv nije obavezan deo poslovnog imena.

Naziv može biti na stranom jeziku, može da sadrži pojedine strane reči ili karaktere, na latiničnom pismu engleskog jezika, kao i arapske ili rimske brojeve.

Preduzetnik može u poslovanju da koristi i prevod poslovnog imena ili prevod skraćenog poslovnog imena na jeziku nacionalne manjine ili stranom jeziku u kom slučaju se i prevod registruje, s tim da se NAZIV ne prevodi.

SAGLASNOST: Poslovno ime, naziv na stranom jeziku kao i njihovi pridevski oblici mogu da sadrže naziv Rebulike Srbije ili njene teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine, uz prethodnu saglasnost nadležnog organa kao i naziv strane države ili međunarodne organizacije, uz saglasnost nadležnog organa te države ili međunarodne organizacije.

Poslovno ime preduzetnika može da sadrži lično ime fizičkog lica uz njegovu saglasnost, odnosno saglasnost njegovih zakonskih naslednika ukoliko je to lice umrlo.

Poslovno ime preduzetnika obavezno sadrži sledeće elemente:

  • ime i prezime preduzetnika
  • opis pretežne delatnosti
  • oznaku pr ili preduzetnik
  • sedište (mesto sedišta preduzetnika bez navođenja adrese odnosno ulice i broja).

Primer: PETAR PETROVIĆ, PREDUZETNIK, TRGOVINSKA RADNJA, PIROT/PETAR PETROVIĆ, PREDUZETNIK ,TRGOVINSKA RADNJA, PIROT

Poslovno ime može da sadrži i sledeće elemente:

  • naziv preduzetnika
  • oznake kojima se bliže određuje predmet poslovanja

Primer: PETAR PETROVIĆ PREDUZETNIK TRGOVINSKA RADNJA ZA PRODAJU KUĆNIH APARATA PERA PIROT/ PETAR PETROVIĆ PREDUZETNIK TRGOVINSKA RADNJA ZA PRODAJU KUĆNIH APARATA PERA PIROT

Skraćeno poslovno ime obavezno sadrži:

  • • ime i prezime preduzetnika
  • • oznaku pr ili preduzetnik ili ortaci ili or
  • • naziv

Primer: PETAR PETROVIĆ PREDUZETNIK PERA / PETAR PETROVIĆ PREDUZETNIK PERA

Ukoliko puno poslovno ime preduzetnika ne sadrži naziv, preduzetnik neće moći da registruje skraćeno poslovno ime.

Niže su navedene sve delаtnosti zа koje je potrebnа prethodnа sаglаsnost kаo uslov zа registrаciju:

  • zdrаvstvene delаtnosti (ordinаcije, klinike) – rešenje zdrаvstvenog inspektorа ministаrstvа zdrаvljа o ispunjenosti uslovа zа obаvljаnje trаžene delаtnosti
  • apoteke – rešenje zdrаvstvenog inspektorа ministаrstvа zdrаvljа o ispunjenosti uslovа zа obаvljаnje apotekarske delаtnosti
  • psihološko sаvetovаlište – rešenje ministаrstvа rаdа, zаpošljаvаnjа i socijаlne politike
  • veterinаrske ordinаcije i veterinarske аpoteke – rešenje  inspektorа ministаrstvа poljoprivrede, šumаrstvа i vodoprivrede
  • obаvljаnje delаtnosti od opšteg interesа i komunаlne delаtnosti – ugovor nаdležnog opštinskog orgаnа dа je poverio obаvljаnje određene delаtnosti preduzetniku
  • аgencijа zа zаpošljаvаnje – rešenje ministаrstvа ekonomije i regionаlnog rаzvojа
  • poslovi sudskih veštаkа – uslov zа registrаciju je rešenje o upisu u registаr stаlnih veštаkа
  • poslovi stečаjnog uprаvnikа – uslov zа registrаciju je licencа Agencije zа licencirаnje stečаjnih uprаvnikа
  • poslovi zаstupаnjа u osigurаnju – uslov zа registrаciju je dozvolа Nаrodne bаnke o ispunjenosti uslovа zа obаvljаnje te delаtnosti
  • tаksi prevoz – ukoliko je odlukom orgаnа lokаlne sаmouprаve propisаno dа je potrebno dа tаksi prevoznik ispunjаvа i druge uslove pored zаkonom propisаnih, ondа je potrebno dа se uz registrаcionu prijаvu osnivаnjа dostаvi i dokumentаcijа propisаnа tom odlukom. Dа li tаksi prevoznik trebа dа podnese i dodаtnu dokumentаciju procenjuje se premа opštini u kojoj će biti sedište tаksi prevoznikа
  • promet oružjа, delovа zа oružje i municije – rešenje ministаrstvа unutrаšnjih poslovа

Preduzetnik birа samo jednu pretežnu delаtnost, u sklаdu sа Zаkonom o klаsifikаciji delаtnosti i Odlukom o klasifikaciji delatnosti.

Prilikom registrаcije, preduzetnik ne dostаvljа potvrdu nаdležnih inspekcijskih službi o ispunjenosti uslovа u pogledu prostorа u kome se delаtnost obаvljа, osim kod proizvodnje, prometа, distribucije, prerаde i usklаdištenjа mаterijа opаsnih i štetnih po zdrаvlje ljudi i životne sredine, kаo i delаtnosti zа koje drugi mаterijаlni zаkoni  izričito propisuju posebne uslove, а dаte sаglаsnosti imаju prethodni kаrаkter u odnosu nа registrаciju. Ispunjenost nаvedenih uslovа proverаvа nаdležni orgаn u postupku redovnog inspekcijskog nаdzorа.

Oblik obаvljаnjа delаtnosti može biti sаmostаlаn kаdа je osnivаč – preduzetnik jedno fizičko lice, ili ortаčki kаdа se može registrovаti nаjviše 10 fizičkih licа kаo osnivаči – ortаci.

Prilikom podnošenjа registrаcione prijаve osnivаnjа osnivаč – preduzetnik imа mogućnost dа početаk obаvljаnjа delаtnosti odredi sа dаnom donošenjа rešenjа o registrаciji osnivаnjа ili dа osnivаnje preduzetnikа bude registrovаno bez podаtkа o dаtumu početkа obаvljаnjа delаtnosti.

Za korišćenje usluge elektronske prijave preduzetnika neophodno je podneti elektronsku prijavu putem korisničke aplikacije za prijem elektronske prijave kojom se obezbeđuje prijem elektronskih dokumenata i dokaz o uplati naknade za registraciju.

Potpisivanje elektronske prijave i dokumenata, kao i overa elektronskih dokumenata, vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronski potpis i elektronski dokument. Ukoliko je elektronska prijava uspešno izvršena, podnosilac prijave će dobiti potvrdu o primljenoj elektronskoj prijavi na elektronsku adresu koja je registrovana kao elektronska adresa za prijem pošte ili na elektronsku adresu navedenu u prijavi.

Za preduzetnike koji ispunjavaju uslove za registraciju APR dostavlja poreskoj upravi podatke za dodelu i određivanje PIB-a i za upis u jedinstveni registar poreskih obveznika. Ukoliko su ispunjeni uslovi za dodelu PIB-a isti će biti registrovan i unet u rešenje o osnivanju preduzetnika. Ukoliko nisu ispunjeni uslovi za dodelu PIB-a preduzetnik će biti registrovan i obavešten da se za dodelu PIB-a obrati poreskoj upravi. APR po službenoj dužnosti dostavlja nadležnom PIO Fondu prijavu na osiguranje za preduzetnika i vrši prijavu obveznika plaćanja doprinosa Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. Ukoliko nisu ispunjeni uslovi za registraciju obveznika plaćanja doprinosa u RZZO preduzetnik će biti registrovan u APR-u i obavešten da se za prijavu obveznika plaćanja doprinosa obrati RZZO.

Rok za registraciju osnivanja preduzetnika je 5 dana.

U slučаju kаdа je registrаcijа osnivаnjа izvršenа bez podаtkа o dаtumu početkа obаvljаnjа delаtnosti preduzetnik imа obаvezu dа početаk obаvljаnjа delаtnosti prijаvi Registru nаknаdno registrаcionom prijаvom promene prijаve početkа obаvljаnjа delаtnosti, a ukoliko to ne učini, kаo početаk obаvljаnjа delаtnosti biće registrovаn dаtum donošenjа rešenjа.

Od dаtumа početkа obаvljаnjа delаtnosti preduzetniku počinju teći sve obаveze jаvnih prihodа (porezi, doprinosi i ostаli jаvni prihodi).

Društvo sa ograničenom odgovornošću

Osnivanje, rad i prestanak Društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) propisan je Zakonom o privrednim društvima i Zakonu o postupku registracije u agenciji za privredne registre. U smislu Zakona o privrednim društvima Društvo s ograničenom odgovornošću jeste privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica, u svojstvu članova društva, radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom.

Društvo sa ograničenom odgovornošću je moguće da bude osnovano od strane jednog lica, bilo pravnog ili fizičkog, u kom slučaju se radi o jednočlanom d.o.o. U slučaju višečlanog društva, osnivači mogu biti bilo pravna bilo fizička lica ili kombinacija pravnih i fizičkih lica.

Društvo s ograničenom odgovornošću, bilo jednočlano ili višečlano, odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom koja je odvojena od imovine članova. Član, odnosno članovi d.o.o., bili oni pravna ili fizička lica, ne odgovaraju za obaveze Društva, osim do visine upisanog a neuplaćenog uloga.

Strana i domaća kako pravna tako i fizička lica mogu pod jednakim uslovima biti članovi Društva, s tim što je za strana fizička lica potrebno da uz ostalu dokumentaciju dostave adresu boravišta u Republici Srbiji.

Osim prednosti koje se tiču razgraničenja odgovornosti članova Društva za obaveze Društva, i mogućnosti povećanja osnivačkog uloga kojim se povećava i mogućnost naplate od strane poverilaca, društvo sa ograničenom odgovornošću ima i mane koje se ogledaju u povećanoj administraciji, obavezom angažovanja knjigovođe, kao i otežanog pristupa novčanim sredstvima Društva od strane osnivača. Naime, Društvo raspodeljuje dobit članovima društva, i to prema njihovim procentualim udelima, isključivo onda kada posluje sa dobitkom. Sa druge strane, kupovinom udela u društvu stiču se osnivačka prava, odnosno prava upravljanja i sticanja dobiti.

Sa aspekta Vašeg startapa najjednostavniji način da prodate startap je da prodate Vaš vlasnički udeo, u delu ili u celosti.

Društvo sa ograničenom odgovornošću se osniva Ugovorom o osnivanju ako je u pitanju višečlano Društvo, odnosno Odlukom o osnivanju ukoliko se radi o jednočlanom društvu. Ugovor ili Odluka imaju zajednički termin Akt o osnivanju, odnosno osnivački Akt. Akt o osnivanju mora biti overen pred Sudom ili drugim organom nadležnim za overu.

Osnivački akt društva s ograničenom odgovornošću mora da sadrži:

  • puno ime i prebivalište svakog fizičkog lica i poslovno ime i sedište svakog pravnog lica člana društva;
  • poslovno ime i sedište društva;
  • delatnost;
  • iznos osnovnog kapitala i iznos, vrstu i vrednost uloga svakog osnivača i opis vrste i vrednost nenovčanog uloga;
  • način i vreme unošenja nenovčanih uloga, odnosno vreme uplate novčanih uloga;
  • ukupan iznos troškova osnivanja, odnosno procenjeni iznos svih troškova plaćenih od društva ili zaračunatih društvu u vezi osnivanja, a po potrebi i troškove pre nego što je utvrđeno da društvo ispunjava uslove za početak poslovanja;
  • odobrene posebne pogodnosti bilo kom licu koje je učestvovalo u osnivanju društva ili u poslovima pre osnivanja društva ili utvrđivanja ispunjenosti uslova za početak poslovanja.

Osnivački Akt može da sadržati i druge odredbe, uključujući i odredbe koje može sadržati i ugovor članova društva. Naročito, može sadržati odredbu da li je potrebna overa izmene Osnivačkog akta Društva.

Društvo sa ograničenom odgovornošću mora imati zastupnika društva, odnosno Direktora. Direktor se može imenovati osnivačkima Aktom ili Odlukom o imenovanju direktora. Direktor društva ne mora biti u radnosm odnosu sa Društvom. Društvo može imati i više od jednog Direktora.

Ulog u društvo s ograničenom odgovornošću može biti novčani ili nenovčani, uključujući i izvršeni rad i pružene usluge Društvu. Ulozi članova društva s ograničenom odgovornošću ne moraju biti jednake vrednosti, odnosno članovi mogu imati različite udele u Društvu koji se iskazuju u procentima. Ulozi u društvo s ograničenom odgovornošću, novčani ili nenovčani, ulažu se u društvo u skladu sa osnivačkim Aktom društva.

Novčani deo osnovnog kapitala društva sa ograničenom odgovornošću na dan uplate iznosi najmanje 100,00 dinara (slovima: sto dinara). Uplata na privremeni, odnosno depozitni račun se obavlja kod izabrane Banke, koja izdaje Potvrdu o uplaćenom osnivačkom kapitalu. Prilikom uplate Banci se dostavlja na original Akta o osnivanju. Ukoliko se upisuje i unosi nenovčаni kаpitаl, u Osnivаčkom аktiu osnivаči trebа dа iskаžu osnivаčki kаpitаl u dinаrskoj protivvrednosti, nа dаn upisа, odnosno unosа osnivаčkog kаpitаlа u privredno društvo.

Uz uredno popunjenu jedinstvenu registrаcionu prijаvu osnivаnjа prаvnih licа i drugih subjekаtа i upisа u jedinstveni registаr poreskih obveznikа, prilаžu se:

  • dokаz o identitetu osnivаčа (fotokopijа lične kаrte ili pаsošа fizičkog licа i/ili izvod iz Registrа u kome je registrovаno prаvno lice)
  • Akt o osnivаnju društvа (Odlukа ili Ugovor), sа overenim potpisimа osnivаčа
  • Potvrdа bаnke o uplаti novčаnog ulogа nа privremeni rаčun.
  • odlukа o imenovаnju zаstupnikа društvа, аko zаstupnik nije određen osnivаčkim аktom
  • overen potpis zаstupnikа (OP obrаzаc)
  • dokаz o uplаti nаknаde zа osnivаnje (visine nаknаdа zа osnivаnje).

Privredni subjekti koji se registruju u Agenciji zа privredne registre registrаcijom dobijаju registаrski/mаtični broj i PIB (ukoliko su ispunjeni uslovi zа upis u jedinstveni registаr poreskih obveznikа). Ukoliko nisu ispunjeni uslovi zа dodelu i određivаnje PIB, privredni subjekt će biti registrovаn u APR uz obаveštenje dа se zа dodelu PIB obrаti Poreskoj uprаvi.

APR po dаtom ovlаšćenju u jedinstvenoj registrаcionoj prijаvi, dostаvljа nаdležnom PIO Fondu prijаvu nа osigurаnje zа osnivаčа koji upiše u prijаvi dа ne zаsnivа rаdni odnos u privrednom subjektu, i prijаvu početkа obаvljаnjа delаtnosti.

APR po dаtom ovlаšćenju u jedinstvenoj registrаcionoj prijаvi, dostаvljа Republičkom zаvodu zа zdrаvstveno osigurаnje podаtke potrebne zа registrаciju obveznikа plаćаnjа doprinosа. Ukoliko nisu ispunjeni uslovi zа registrаciju obveznikа plаćаnjа doprinosа u RZZO privredni subjekt će biti registrovаn u APR uz obаveštenje dа se zа prijаvu obveznikа plаćаnjа doprinosа  obrаti RZZO.

Broj rаčunа zа uplаtu nаknаde zа osnivаnje je 840-29770845-52, bez oznake modela,  sа pozivom nа broj 01. Visina naknade za osnivanje d.o.o. trenutno (u momntu pisanja ovog teksta)  iznosi 4.500 dinara.

Počevši od 1.10.2012. godine, ova taksa se više ne plaća: Broj rаčunа zа uplаtu tаkse zа registаrski/mаtični broj:

Uz svаki zаhtev zа registrаciju osnivаnjа privrednog subjektа, osim navedenih dokаza o plаćenim naknadama, dostavlja se i dokaz o plaćenoj naknadi za registraciju i objavljivanje osnivačkog akta koja (u momntu pisanja ovog teksta) iznosi od 1.000,00 dinara, i  koja se uplaćuje nа rаčun Agencije zа privredne registre br. 840-29770845-52 (u momntu pisanja ovog teksta).

Zаhtev zа registrаciju osnivаnjа privrednog subjektа i prаtećа dokumentаcijа dostаvljаju se u jednom primerku, poštom ili lično, u prostorijаmа Agencije zа privredne registre odnosno u orgаnizаcionim jedinicаmа Agencije.

Ukoliko je zаkonom predviđeno dа se uz registrаcionu prijаvu dostаvljа overenа dokumentаcijа – to podrаzumevа overu od strаne orgаnа nаdležnog zа overu potpisа, а to je sud ili opštinski orgаn uprаve.

Dokumentаcijа kojа je overenа od strаne orgаnа nаdležnog zа overu potpisа u inostrаnstvu postаje strаnа jаvnа isprаvа te morа biti snаbdevenа Apostille-om – ukoliko je reč o zemlji kojа je potpisnicа Hаške konvencije o ukidаnju potrebe legаlizаcije strаnih jаvnih isprаvа, osim аko između konkretne strаne zemlje i Republike Srbije nije zаključen bilаtelаrni sporаzum o međusobnom priznаvаnju jаvnih isprаvа bez legаlizаcije. U slučаju dа konkretnа strаnа zemljа nije potpisnicа Hаške konvencije i nemа zаključen bilаtelаrni sporаzum sа Republikom Srbijom o međusobnom priznаvаnju jаvnih isprаvа bez legаlizаcije, potrebnа je tzv. „punа“ legаlizаcijа.

Uz dokumentаciju kojа je nа strаnom jeziku, dostаvljа se prevod nа srpski jezik overen od stаlnog sudskog tumаčа. Ovo se naročito odnosi na pravna lica registrovana u inostranstvu – strane firme, jer one pod jednakim uslovima mogu biti članovi domaćeg Društva, samo je potrebno da se sva dokumentacija dostavi u originalu i prevodu. Prevodici, odnosno sudski tumači po pravilima struke povezuju original sa prevodom.

Pozitivnim zаkonskim odredbаmа zаbrаnjenа je registrаcijа osnivаnjа privrednog društvа pod poslovnim imenom/nаzivom koji već postoji u Registru ili pod imenom koje može biti zаmenljivo ili izаzivаti  zаbunu o privrednom društvu ili o njegovoj delаtnosti.

Po preuzimanju Rešenja o osnivanju d.o.o. potrebno je izraditi pečat Društva, bez obzira na to što je Zakonom ta obaveza ukinuta, pečat društva se i dalje zahteva od strane Banaka, Poreske uprave i drugih Državnih institucija. Prema Objašnjenju Ministra, Poreska uprava, u skladu sa Zakonom ne zahteva upotrebu pečata.

Prenos sredstava sa privremenog računa Društva na račun Društva vrši se u Banci, a prema poslovnoj politici izabrane banke prilaže se dokumentacija koja između ostalog sadrži i originalni overeni Akt o osnivanju Društva i originalni overeni OP obrazac. Sva dokumenta prilikom otvaranja računa Društva overavaju se pečatom Društva i potpisuju od strane lica ovlašćenog za zastupanje, odnosno Direktora.

Po otvaranju računa u Banci, potrebno je taj podatak dostaviti APR-u, kako bi se kompletirali podaci o Društvu. Savetujemo da po završetku procesa registracije pribavite overen Izvod iz registra za novoosnovano Društvo.

Imate „Firmu“

Okončanjem procesa registracije, možete se smatrati imaocem „Firme“. Jasno je da Vašem startapu nisu potrebne administrativne prepreke i da svoje vreme želite da posvetite njegovom razvoju. Zato ih nemojte dozvoliti.

Ukoliko napravite pukotinu u temelju, moguće je da će to predstavljati smetnju daljem razvoju Vaše Firme. Da bi ste to sprečili, možete da uradite dve stvari: ozbiljno se posvetite pravnim aspektima, kako registracije tako i poslovanja (zaista nije teško, sajt www.apr.rs je veoma informativan, ima primere apsolutno svih dokumenata koja će Vam ikada zatrebati pred APR-om zajedno sa objašnjenjima) ili angažujte nekog ko se dobro razume u materiju i u koga imate poverenja.

U daljem poslovanju, posebnu pažnju posvetite Ugovorima koje zaključujete, aspektima intelektualne svojine i zaštite podataka o ličnosti.

Ugovori su pravni osnov rasta i napretka Vaše Firme. Nije potrebno da svi budu ekonomski lukrativni, ali potrebno da budu pravno valjani, jasni i što precizniji, s obzirom da se njima na nešto obavezujete i stičete neka prava.

Sačuvajte svoju intelektualnu svojinu za sebe. Svoje ideje nemojte davati na uvid potencijalnim partnerima ukoliko nisu spremni da sa Vama zaključe Ugovor o poverljivosti (poznatiji pod svojim engleskim nazivima Confidentiality Agreement – CA, Confidential Disclosure Agreement – CDA odnosno Non-Disclosure Agreement – NDA). Nemojte pritom ići u drugu krajnost i biti paranoični, imajte na umu i ovakve perspektive i, naravno, to da je egzekucija važnija od samih ideja.

Ukoliko se Vaša Firma bavi komunikacijom sa fizičkim licima, posebnu pažnju obratite na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Za sve nedoumice koje možda budete imali obratite se za objašnjenje stručnim licima.

NAPOMENE AUTORA:
Dana 2.10.2012. godine tekst je ažuriran u skladu sa početkom primene novih propisa u pogledu plaćanja administrativnih taksi i delatnosti za čije obavljanje nije potrebno vršiti evidenciju prometa putem fiskalne kase.
Dana 26.11.2012. tekst je ažuriran sentencom Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 424/2012 od 19.9.2012. godine o negašenju obaveza fizičkog lica po gašenju preduzetničke radnje tog lica.
Dana 27.12.2012. tekst je ažuriran Objašnjenjem Ministra Finansija i privrede u vezi sa obavezom upotrebljavanja pečata u dokumentima koji se koriste u poreskopravnom odnosu od 26.12.2012. godine.
Dana 18.4.2013. tekst je ažuriran ogradom autora od eventualnih izmena taksenih tarifa nastalih nakon pisanja ovog teksta.

UPUTSTVO ZA POSTAVLJANJE PITANJA (dodato 19.2.2014. godine):
1) Sva pitanja koja se tiču teme su dobro došla.
2) Ako Vaše poslovanje nema dodirnih tačaka sa IT, ovde nije mesto za Vaše pitanje.
3) Ako već imate osnovanu firmu, ovde nije mesto za Vaše pitanje.
4) Pre postavljanja pitanja pročitajte i tekst i odgovore na već postavljena pitanja, i ako ne nađete odgovor, postavite pitanje.
5) Imajte razumevanja.

Za sve nove članke i druge sadržaje pratite nas na Twitteru & Facebooku.

321 Komentara:

  • bane 8.6.2012

    Ekstra! Bookmark :)

  • Miroslav Saračević 8.6.2012

    Čestitam i na izboru teme i na zaista kvalitetnoj informaciji.

    Skoro sam čitao blog post momka koji je ušao u proceduru registracije (kao preduzetnik), bez bukvalno ikakvog predznanja, i žali se na praktično sve što je doživeo. Niko mu nije rekao da mora da vodi poslovne knjige i slično.
    Komentari na blogu su u istom stilu, svi gnevni – ali skoro niko nije govorio iz iskustva, odnosno i komentatori su bili bez nekog znanja o temi.

    Ovaj post je koristan za ljude kao što su oni.

    Imati firmu koja se bavi programiranjem nije isto što i baviti se programiranjem. Firma podrazumeva veće poslovne mogućnosti, ali i veće administrativne obaveze.

    Zato mislim da je ovaj post važan: da početnici u biznisu prvo shvate da postoje neke radnje i procedure koje su obavezne, a drugo da saznaju koje su to radnje i procedure.

    Takođe verujem da će se ovaj post dosta šerovati.

  • Nemanja Kovačević 8.6.2012

    Svaka čast ljudi upravo ono što mi treba!

  • Pete 9.6.2012

    da li sam jedini kome ovaj post govori “zasto ne napraviti firmu u srbiji” !?

    zamolio bih autora, koji ocigledno veoma dobro poznaje materiju, da se dotakne teme otvaranja predstavnistva strane kompanije u srbiji, sto predstavlja mnogo optimalniji nacin poslovanja.

  • Žarko Ptiček 9.6.2012

    Strana kompanija koja želi da otvori predstavništvo u Srbiji neka angažuje konusltantsku kuću ili advokatsku kancelariju koja se time bavi.

  • Nemanja Kovačević 10.6.2012

    Pozdrav preduzetničkoj ekipi i autoru, ovo je odličan tekst jedino što je tema takva da za svako odgovoreno pitanje otvara se još nekoliko novih :)

    Evo šta mene muči a pretpostavljam i druge jer retko ko pravo sa faksa otvori firmu.

    1. Da li je moguće da iz radnog odnosa otvorim D.O.O. u kome bi ujedno bio i direktor a koji ne bi imao zaposlenih?

    2. Da li bi tada plaćao sve poreze i doprinose ili bih bio oslobođen nekih koje mi već firma plaća?

    3. Koliki su mesečni troškovi jednog takvog D.O.O.?

    4. Da li D.O.O. može da ne bude u sistemu PDVa?

    Ako može autor ili bilo ko drugi ko zna da odgovori bilo bi super. Već vidim da bi ovde zgodno lego neki klasičan FAQ odeljak…

    • Žarko Ptiček 12.6.2012

      1. Da li je moguće da iz radnog odnosa otvorim D.O.O. u kome bi ujedno bio i direktor a koji ne bi imao zaposlenih?
      Da, moguće je, jer direktor NE MORA da bude u radnom odnosu, a firma MORA da ima samo direktora.

      2. Da li bi tada plaćao sve poreze i doprinose ili bih bio oslobođen nekih koje mi već firma plaća?
      Ako direktor nije u radnom odnosu sa firmom, i ne prima nikakvu nadoknadu za svoje angažovanje, nije u obavezi da plaća porez na zaradu jer ni ne ostvaruje zaradu niti ima kakav oporezivi prihod.

      3. Koliki su mesečni troškovi jednog takvog D.O.O.?
      Zavisi od visine zakupa, zone firmarine i slično.

      4. Da li D.O.O. može da ne bude u sistemu PDVa?
      Da. Prilikom osnivanja doo se odlučuje da li će biti u ili van sistema PDV-a. Doo postaje obveznikom PDV-a u slučaju da godišnji promet premaši 4 miliona dinara.

      Pozdrav,
      Autor :)

  • asd 12.6.2012

    Hocu da da da. Nikako ne. probacemo. nemoj

  • danijela 19.7.2012

    da li ja kao preduzetnik pausalac, kada ovlastim poslovodju,kada odem na porodiljsko bolovanje moram da uplacijem doprinose za sebe.ili uplacujem pa cekam refundaciju,i ja sam jedini zaposleni,poslovodja kog cu da ovlastim je vec u radnom odnosu tako da nemam obaveze prema njemu.hvala unapred

  • Bole 11.8.2012

    Najobuhvatniji tekst koji sam do sada procitao o osnivanju firme. Sve pohvale.
    Interesuju me par stvari:
    1. Da li kao preduzetnik mogu da poslujem sa inostranim pravnim licima?
    2. Da li postoji posebno oporezivanje uplata iz inostranstva?
    3. Da li kao preduzatnik mogu da imam zaposlene (i koliko maksimalno)?

    Ukratko:
    Ima nas cetvoro i zelimo da osnujemo pravno lice, preko kog cemo poslovati sa domacim i stranim klijentima. Trenutno radimo outsourcing i interne proizvode.
    Imamo ideju da jedan proizvod ponudimo drzavnim institucijama.

    Sta je u ovom slucaju preporucljivo doo ili pr (Ili kombinacija, doo koji ce placati usluge nama kao preduzetnicima)?

    Hvala unapred!

    • Žarko Ptiček 13.8.2012

      Poštovani,
      Odgovori na pitanja su kako sledi:
      1) Normalno, na osnovu ugovora, kao i sa domaćim pravnim licima.
      2) Ne. Postoji samo obaveza prijave priliva iz inostranstva Deviznom inspektoratu http://www.devizni.gov.rs/.
      3) Možeš. Lica koja rade za preduzetnika moraju biti u radnom odnosu kod preduzetnika ili angažovana od strane preduzetnika po drugom osnovu u skladu sa zakonom. Ne postoji ograničenje u pogledu broja zaposlenih.

      Za odgovore koje se tiču konkretnog slučaja, pozivam Vas da me lično kontaktirate.

      Pozdrav.

  • Sasa 25.8.2012

    MOLIM VAS POMOZITE Otvorio sam autoprevoznicku radnju 19.03.2012.,imam pib,pecat,dozvolu o obavlj.javnog prevoza(za koju sam saznao kad mi je milicija napisala prijavu).Ono sto ne znam je,posto radim za coveka koji ima agenciju za usluge prevoza,vise angazovanih preduz.koji od njega dobijaju poslove prevoza, u mom slucaju”MAXI”,dali moram da predam i sta za pausalca.Dali novac koji dizem sa racuna a to je oko 250000din mesecno,od toga oko 150000 ode na naftu moram racunima da pravdam,i dali imam pravo na platu.Kako da to sam uradim.jos nisam dobio iznos za pausal i ne znam koliko da ocekujem.Imam li pravo da od tog novca potrosim za recimo krecenje i sredjivanje prostora na koji mi je radnj prijavljena,u ovom slucaju kod roditelja.PUNO VAM HVALA U NAPRED,jer vec sam se razboleo od trazenja informacija a prijateljica knjigovodja nezna nista da mi kaze

    • Žarko Ptiček 25.8.2012

      Poštovani,
      Vaše pitanje je prevashodno računovdstvene prirode, pa bih Vas uputio da se konsultujete sa kompetentnim računovođom, koji će Vas uputiti ili za Vas uraditi celokupnu poresku proceduru.
      Ono što mogu da Vam odgovorim je deo koji se odnosi na pravni aspekt, a to je da ukoliko ste preduzetnik, sav novac pripada Vama. Sa druge strane Vi za obaveze koje nastanu iz ili u vezi sa preduzetničkom delatnošću odgovarate celokupnom svojom imovinom.
      S poštovanjem,

  • Tomislav 28.8.2012

    da li je moguće otvoriti radnju sa 30 % radnog vremena. odnosno, zaposlen sam sa 100%, pa kao dodatno…

  • Sasa 31.8.2012

    Hvala vam puno na odgovoru, poslusacu savet Pozdrav

  • Nikola 7.9.2012

    Hteo bih da otvorim firmu za usluge prevoza, imam ponudu od jedne kompanije da ih vozim, kakav bi mi savet dali u vezi otvaranja firme.

    • Žarko Ptiček 7.9.2012

      U vezi sa otvaranjem firme mogu Vam dati besplatan savet: otvorite je. U gornjem tekstu je precizno navedeno kako se to radi.

  • MILICA 23.9.2012

    Postovani Zarko,
    planiram da se bavim ulicnom prodajom kokica i trenutno sam u proceduri u opstini za zauzece javne povrsine, znam da sam oslobodjena pdv, i da cu pausalno placati porez, ali mi nije jasno da li je za to potrebno da se registrujem i ako je potrebno kao sta?

    • Žarko Ptiček 23.9.2012

      Poštovana,
      Za obavljanje svake privredne delatnosti potrebno je da se za to registrujete.

  • Jelena 26.9.2012

    Zarko, molila bih za savet. Planiram da otvorim firmu, nezaposlena sam trenutno, po struci psiholog ( te sam razmišljala o psihološkom savetovalištu za koje znam da do pre nekog vremena nije bilo obuhvaćeno fiskalizacijom, ne znam kako je sada) a uz to, što je i glavni moto otvaranja firme u ovom momentu, proizvodim neke kremice, koje putem firme želim da prodajem, dakle radim i kao psiholog i uz to proizvodim neku kozmetikicu. Pitam se koja vrsta firme bi mi najviše odgovarala, da mogu oba posla da radim u okviru nje i da pri tom imam najmanje obaveza prema državi, pošto sam potpuni početnik u tom domenu i ne znam kako će se razvijati situacija. Razmišljala sam i o nvo, pošto sam čula da oni od pre nekog vremena imaju pravo da naplaćuju svoje usluge, što ranije nije bio slučaj. Uglavnom, relativno teško se snalazim u ovom moru informacija i neka kvalitetna sugestija bi mi više nego dobro došla :-)) i još sam htela da pitam da li lokacija firme može da bude stan u kojem živim ili moram da iznajmljujem neki prostor? Veliko hvala i srdačan pozdrav.

    • Žarko Ptiček 1.11.2012

      NVO – nevladine organizacije se registruju prema Zakonu o udruženjima. NVO nije organizacija namenjena sticanju dobiti.
      Za obavljanje delatnosti za koje nije propisano da se obavljaju u prostorijama određene površine ili drugih arhitektonsko-građevinskih osobina, Zakon o privrednim društvima ne propisuje obavezu iznamljivanja posebnih prostorija za obavljanje delatnosti.
      Uz dužno poštovanje, gotovo sam siguran da je to navedeno u tekstu. Ukoliko nije, dopuniću.

      Cenim što ste mi se obratili za pomoć, ali bih ovim putem želeo da skrenem pažnju, ne samo Vama, već i svima onima koji ovo čitaju, da ukoliko žele da dobiju odgovore koji su specifični samo za njihov slučaj a koji se pri tome ne odnose na IT industirju, angažuju stručno lice koje će im, po uvidu u konkretnu dokumentaciju i sve okolnosti konkretnog slučaja te odgovore iskrojiti po meri.

  • željko grlica 24.10.2012

    Gospodo, može jedno pitanje?
    Imam registrovanu agenciju za marketing a uskoro dobijam i licencu za stečajnog upravnika. Da li moram da zatvaram agenciju za marketing i otvaram novu preduzetničku formu (“pravni poslovi” pod šifrom 69.10)? Najradije bih samo doneo licencu u APR i “do-registrovao” delatnost. Znači, marketinška agencija koja ima ovlašćenje da se bavi i poslovima stečaja. Da li može tako? Ne bih menjao pečat, banku, broj računa, naziv agencije, logo…

    • Žarko Ptiček 1.11.2012

      Molim Vas, pažljivo pročitajte tekst. Po Zakonu, smatra se da ste registrovani za sve delatnosti za koje nije potrebna posebna dozvola ili licenca, kao i za one za čije obavljanje takvu dozvolu, odnosno licencu posedujete.

      Cenim što ste mi se obratili za pomoć, ali bih ovim putem želeo da skrenem pažnju, ne samo Vama, već i svima onima koji ovo čitaju, da ukoliko žele da dobiju odgovore koji su specifični samo za njihov slučaj a koji se pri tome ne odnose na IT industirju, angažuju stručno lice koje će im, po uvidu u konkretnu dokumentaciju i sve okolnosti konkretnog slučaja te odgovore iskrojiti po meri.

  • Ana 1.11.2012

    dragi zarko
    odusevljena sam tekstom koji ste napisali i savete koji dajete,
    ja zelim da otvorim firmu d.o.o. kao turisticku agenciju a da za ovlasceno lice postavim drugu osobu, ustvari ja je samo fiktivno otvaram sa njenim kapitalom, da li postoji nacin da se ogradim i zastitim od celokupnog poslovanja , jer bi firma samo bila na mom imenu sve ostalo bi radio neko drugi. Molim vas da mi pomognete
    Unapred hvala

    • Žarko Ptiček 1.11.2012

      Draga Ana,
      Drago mi je da cenite trud koji sam uložio u pisanje teksta. Nadam se da Vam je bio od pomoći.
      Najljubaznije Vas molim da uvažite činjenicu da je tekst, iako pisan za opšti slučaj, prvenstveno namenjen onima koji žele da obavljaju IT delatnost.
      Osim toga Vas posebno molim da uvažite činjenicu da je moja profesionalna delatnost, između ostalog, zastupanje u privredi, i da obavljanjem te delatnosti zarađujem za svoje i potrebe svoje porodice.
      Cenim što ste mi se obratili za pomoć, ali bih ovim putem želeo da skrenem pažnju, ne samo Vama, već i svima onima koji ovo čitaju, da ukoliko žele da dobiju odgovore koji su specifični samo za njihov slučaj a koji se pri tome ne odnose na IT industirju, angažuju stručno lice koje će im, po uvidu u konkretnu dokumentaciju i sve okolnosti konkretnog slučaja te odgovore iskrojiti po meri.

      Što se zakonskih i administrativnih uslova za otvaranje turističke agencije tiče, najljubaznije Vas molim da pogledate odeljak sajta Agencije za privredne registre koji je posvećen tome, a koji se nalazi na adresi: APR – Registar turizma.

      Ono što želim da Vas posavetujem je da nikako ne preuzimate odgovornost za tuđe postupke, kao i da ne pristupate zaključenju fiktivnih pravnih poslova. Nije moguće imati osnivačka prava bez obaveza i odgovornosti koja ta prava nose.

      Rad sa tuđim kapitalom bez adekvatnog ugovora o tome nikome ne mogu da preporučim.

      S poštovanjem, uz nadu za razumevanje.

  • Danijela 7.11.2012

    Postovani,zainteresovana sam za otvaranje Agencije za pruzanje usluga starijim licima,pa me interesuje sta mi je potrebno od dokumentacije za otvaranje,i da li je potrebna fiskalna kasa za rad takve agencije.Fizicko sam lice.Da li mi je potreban pravilnik,statut ili nesto drugo za otvaranje ovakve Agencije.Unapred zahvalna

    • Žarko Ptiček 24.11.2012

      Poštovana,
      Cenim što ste mi se obratili za pomoć, ali bih ovim putem želeo da skrenem pažnju, ne samo Vama, već i svima onima koji ovo čitaju, da ukoliko žele da dobiju odgovore koji su specifični samo za njihov slučaj a koji se pri tome ne odnose na IT industirju, angažuju stručno lice koje će im, po uvidu u konkretnu dokumentaciju i sve okolnosti konkretnog slučaja te odgovore iskrojiti po meri.

  • dragan 15.11.2012

    Pozdrav Žarko, odličan tekst.
    Vidim da si u poslednjem postu napisao da je “prvenstveno namenjen onima koji žele da obavljaju IT delatnost” pa me zanima šta mi savetuješ za otvaranje online prodavnice ( Шифра делатности: 4791 Трговина на мало посредством поште или преко интернета). Tu bi ja bio samo posrednik izmedju kupca i veleprodaje (ne bih imao robu kod sebe, vidim da ima takvih firmi). Da li se registrovati kao doo ili preduzetnik da bi troškovi bili minimalni i koliko bi oni iznosili mesečno. Pošto sam zaposlen ne moram biti ni prijavljen.
    Hvala

    • Žarko Ptiček 15.11.2012

      Hvala Dragane,
      Voleo bih da ti odgovorim precizno, ali za to mi je potrebno više detalja.
      Neki od njih se tiču računovodstva (preduzetnik koji je već u radnom odnosu), a neki pravnih aspekata (postojanje klauzule konkurencije u ugovoru o radu, na primer).
      U svakom slučaju, ako si spreman da za obaveze svoje firme odgovaraš celokupnom svojom imovinom, onda je preduzetik rešenje.

      Nema na čemu.

  • Marko 21.11.2012

    Pozdrav,
    Zahvaljujem se autoru na sjajnom tekstu i molio bih za par pojašnjenja. Naime, trenutno sam u redovnom radnom odnosu – prijavljen na puno radno vreme, a poslodavac mi podmiruje sve obaveze u smislu PIO i zdravstva (na minimalac). Sada sam u prilici da popravim svoja primanja privatnim angažovanjem (softverska podrška), a na osnovu teksta, čini se da je osnivanje preduzetničke radnje sa paušalnim plaćanjem poreza najbolji izbor. U tom smislu moje pitanje se odnosi na okvirni iznos mogućih troškova (državnih nameta) tako registrovane dodatne firme. Obzirom da bi moja dopunska delatnost donosila svega oko 200 EUR mesečno, jasno je da baš nemam prostora za “plate državnih službenika” :) Dakle, ukoliko uz redovni radni odnos dodatno osnujem svoju preduzetničku (paušalnu) radnju, da li sam dužan uplaćivati nekakve doprinose u smislu PIO i/ili zdravstva? Takođe, koliki je očekivani paušalni iznos oporezivanja za takvu delatnost (podrška korisnicima softvera)? Sve ovo dobija na težini naročito ako ne zaradim ni ranije pomenutih 200 EUR.
    Još jednom hvala na trudu koji ste uložili u pisanje samog teksta, kao i odgovore na prethodne postove.

    • Žarko Ptiček 21.11.2012

      Poštovani,
      Drago mi je da Vam je tekst koristio.
      Smatram da bi na Vaše pitanje trebalo da odgovori knjigovodja ili nadležna filijala Poreske uprave, pa bih Vas zamolio da njima uputite to pitanje. Činjenica je da odgovor koji ja znam ne važi na teritoriji svih opština isto, i zbog toga Vas upućujem da se raspitate kod nadležne filijale.

      S poštovanjem,

  • Vialli 24.11.2012

    Poštivani Žarko,

    odličan tekst. Nadovezaću se na pitanja Nemanje Kovačevića i Vaš odgovor.

    2. Da li bi tada plaćao sve poreze i doprinose ili bih bio oslobođen nekih koje mi već firma plaća?
    Ako direktor nije u radnom odnosu sa firmom, i ne prima nikakvu nadoknadu za svoje angažovanje, nije u obavezi da plaća porez na zaradu jer ni ne ostvaruje zaradu niti ima kakav oporezivi prihod.

    Nisam siguran da sam dobro shvatio, da li ja imam bilo kakve troškove na ime direktora (tj. mene) u tom slučaju, ili moram da plaćam doprinos za PIO, doprinos za zdravstveno i doprinos za nezaposlenost?

    Pozdrav

    • Žarko Ptiček 24.11.2012

      Cenim što ste mi se obratili za pomoć, ali bih ovim putem želeo da skrenem pažnju, ne samo Vama, već i svima onima koji ovo čitaju, da ukoliko žele da dobiju odgovore koji su specifični samo za njihov slučaj a koji se pri tome ne odnose na IT industirju, angažuju stručno lice koje će im, po uvidu u konkretnu dokumentaciju i sve okolnosti konkretnog slučaja te odgovore iskrojiti po meri.

  • Mirko 26.11.2012

    Poštovani Žarko,

    Želeo bih da registrujem kao preduzetnik (agencija) za pretežno obavljanje delatnosti pod šifrom 6209 – Ostale usluge informacione tehnologije (ukoliko je to moguće a i čini mi se dovoljno sveobuhvatno za posao kojim bi se bavio).
    Obzirom da bih radio isključivo sa pravnim licima zanima me da li je obavezno posedovanje fiskalne kase za ovu vrstu delatnosti i inače za delatnosti iz oblasti IT industrije?

    Unapred zahvaljujem na strpljenju.
    Srdačan pozdrav

    • Žarko Ptiček 27.11.2012

      Molim Vas, iskreno mi odgovorite: da li ste pročitali ceo tekst?

  • Marko 27.11.2012

    Srdacan pozdrav,
    zamolio bih vas ako mi mozete odgovoriti na moje pitanje, naime ja sam u radnom odnosu i zeleo bih da otvorim radnju za popravku elektronskih uredjaja, dali je moguce to uraditi iz radnog odnosa i koje su moje obaveze prema drzavi mislim na penzijsko i socijalno s obzirom da se meni to vec uplacuje u firmi u kojoj radim kao zaposleni vec 10 godina?

    Hvala Vam unapred!

    • Žarko Ptiček 27.11.2012

      Mogu, ali neću.
      Raspitajte se na za to predvidjenom mestu.
      Hvala na razumevanju.

  • Mirko 28.11.2012

    Poštovani Žarko,

    Iskreno – pročitao sam ali to nije odgovor na moje pitanje.
    Zaista i dalje ne pronalazim u tekstu konkretan odgovor, ali to možda znači i da nisam za preduzetnika… :-))

    Srdačan pozdrav

  • Nadica Pejovic 22.12.2012

    Postovanii gospodine Zarko molim Vas da mi odgovorite na pitanje;Pre pet dana ili ti 18. 12 .2012. godine osnovala sam DOO i dobila papire; oSNIVACKI AKT DOO,, PIB, MATICNI BROJ, OP OBRAZAC. Poslovanje firme bi pocelo od 01,01. 2013. godine. Koja je dalja procedura pa da bude kompletna procedura zavrsena. S postovanjem Nada

    • Žarko Ptiček 22.12.2012

      Poštovana Nadice,
      Odgovor na pitanje koje ste mi postavili se nalazi u tekstu, u prvih 10 pasusa, pa Vas molim da ih pažljivo pročitate.
      S poštovanjem,
      Žarko Ptiček

  • Vladimir 23.12.2012

    Postovani Žarko, da li mozete da mi date savet. Otvorio bi menjacnicu ali razmisljam da li da se registrujem u APR-u kao preduzetnik ili D.O.O

    unapred hvala

    • Žarko Ptiček 23.12.2012

      Poštovani,
      Mogu da Vam dam savet, ali pravne usluge koštaju.

  • Nenad 26.12.2012

    dobar dan,

    slucajno sam nasao ovu stranicu….imam isto par pitanja, nadam se da ce mi moci neko ovde da odgovori, ako ne kosta nista ;-)

    a. citao sam da od 2013 godine se ukida carina na alkoholna pica, cokoladu i jos neke druge stvari. jel to tacno? kolika je carina na bezalkoholna pica!

    b. kolika je carina na garderobu i elektricne stvari?

    c. dali ja moram da otvorim firmu u srbiji kada bi nesto od tih stvari uvozio iz….na primer iz nemacke? bez obzira da li bi ja to prodavao ili samo uvozio nekome?

    d. ako neko zna nemacki slucajno…dali je pdv mehrwertsteuer (porez) koja je kod nas 18%, ovde, u nemackoj, je 19%….ili sam to pobrkao?

    e. jel ja dobijam onda tih 18% nazad od drzave, ako je to to sta ja mislim, ili ne?

    hvala

    cao

    • Žarko Ptiček 26.12.2012

      Sehr geehrte Nenad,
      Das ist die blog-post über anfengär IT leute die Firmen öffnen wollen.
      Es hat, überhaupt nicht mit “carina” zu tun.
      Ja, mehrwertsteuer ist PDV.
      Serbishes mehrwertsteuer jetzt ist 20%.

      Tschüss,
      Žarko

  • Nenad 26.12.2012

    hahaha vidi vidi…
    kako überhaupt nicht!? moram znati valda ako hocu da uvozim nesto koliko me sta kosta itd. ako ne mogu dobiti ovde te informacije, jel mi mozes mozda reci gde…mislim na netu? inace, dobro pises nemacki…s malim greskama ali ok. ;-)

    zdravo

    • Žarko Ptiček 26.12.2012

      Ne troluj!
      Ovde je tema osnivanje firme za IT Start-up.
      Carine, PDV i prevod sa nemačkog nije tema.
      Ende.

  • Aleksandar Basara 6.1.2013

    @Nenad

    Ako ti “Hersteller” menja etiketu u “Made in EU” onda ti je carina na odecu itd. 0%.

    Wenn du Ware(Klamotten) aus DE verkaufen willst, meld dich :)

  • Dragoljub 9.1.2013

    Na ovakva pitanja, sasvim sigurno nećete dobiti odgovor ovde.
    Ovaj sajt je namenjen za IT start-up.
    Ako predmet vašeg interesovanja NIJE IT start-up, postavite pitanje negde drugde.

    Hteo buh da otvorim Menjacnicu,pa me interesuje koliko kostaju takse,softer od N.Banke,obuka radnika islicni troskovi.

    • Žarko Ptiček 9.1.2013

      A ti otvori.
      Pitaj Narodnu banku.

    • Žarko Ptiček 9.1.2013

      Savetujem ti da u pitanju koje budeš postavio Narodnoj banci koristiš SVA SLOVA srpskog jezika.

  • barbara 9.1.2013

    htela bih da otvorim firmu za izradu drvenih saha, od cega da pocnem

  • BUGA STEVAN 13.1.2013

    IMAO BIH I JA JEDNO PITANJE?IMAM JEDNOG PRIJATELJA U RUMUNIJI KOJI PROIZVEDE PRESE ZA ULJE!HOCE DA OTVORI FIRMU U SRBIJI,STA NJEMU TREBA DA OTVORI FIRMU KOD NAS KAO STRANAC!ISKRENO KOD NJIH JE DOSTA KOMPLIKOVANO,PA MISLI DA JE KOD NAS JEDNOSTAVNIJE I JEFTINIJE?!
    AKO HOCETE DA MI ODGOVORITE BICU VAM ZAHVALAN.
    POSTOVANJE.

    • Žarko Ptiček 13.1.2013

      STRANCI I STRANE FIRME OSNIVAJU FIRME NA ISTI NAČIN KOJI JE OPISAN GORE U TEKSTU. ZAKON NE PRAVI NIKAKVE RAZLIKE IZMEDJU STRANIH I DOMAĆIH LICA, KAKO PRAVNIH TAKO I FIZIČKIH.
      AKO HOĆETE ODGOVOR NA PITANJE KAKO SE OSNIVA FIRMA U SRBIJI, PROČITAJTE CEO TEKST. ISTO VAŽI I ZA STRANCE.

  • ivan 31.1.2013

    može li preduće da uvozi iz inostranstva robu namenjenu za prodaju na malo na domaćem tržištu ili to mora biti d.o.o.?

    • Žarko Ptiček 1.2.2013

      Naše pravo ne poznaje termin “preduće”. Taj termin ni meni nije poznat.
      Takodje, naše pravo ne poznaje ograničenja u statusnom pogledu za obavljanje uvoza.
      Potrebno je imati registrovanu delatnost da bi se obavljala prodaja na malo, bez obzira o kojoj robi se radi – domaćoj ili uvoznoj.

  • zorica 2.2.2013

    interesuje me da li preduzetnicka radnja koja se bavi trovinom na malo meze da vrsi uvoz robe (konkretno cipela iz italije) radi dalje prodaje u svojim maloprodajnim objektima
    unapred hvala

    • Žarko Ptiček 2.2.2013

      “trovinom na malo meze”?
      Neka vas interesuje, ja na ovo neću da odgovorim. Zašto biste trovali meze?

  • Scientia potestas est 3.2.2013

    Odličan tekst, još bolji komentari od strane autora. :)

    Nemam pitanja, ali kao neko ko je imao firmu jedan savet za ostale: prvo iščitajte gomile i gomile tekstova, zakona i slično koji su Vam dostupni na netu, zapišite pitanja i put pod noge za pronalazak odgovora na ista, i kada to podrazumeva da nekoliko puta obiđete Poresku upravu, APR, banku. Otvaranje firme je ozbiljna stvar i ne prepušta se slučaju ili neznanju, niti možete očekivati da to neko drugi uradi za Vas, čak i kada angažujete stručnjake, morate biti u toku. To takođe znači i da potražite i platite za savet osoba koje su stručne za oblasti koje Vas interesuje: knjigovođa, advokat, itd.

    Veliki pozdrav Žarku, imala sam prilike da pročitam neke Vaše radove na drugim mestima i s’obzirom da smo u istoj struci, svaka čast na stručnosti, vremenu i strpljenju u pisanju. :)

  • Vlada 3.2.2013

    Najpre sve pohvale za izuzetno iscrpne informacije…:)
    Postavio bih samo par pitanja:
    1. Može li supruga koja je zaposlena da registruje agenciju kao dopunsku delatnost, bez primanja plate u istoj a da mene zaposli kao direktora agencije? Šta su obaveze i odgovornosti vlasnika a šta direktora agencuje u ovom slučaju?
    2. Obzirom da planiramo da zaposlimo i nekoliko radnika, kakve se sada subvencije dobijaju ukoliko se isti preuzimaju sa Biroa za zapošljavanje i kakve su obaveze prema njima? Napominjem da se radi o preduzetniku.
    3. Može li ovakva agencija imati poslovne jedinice u drugim gradovima van sedišta iste?
    Srdačan pozdrav!

    • Žarko Ptiček 3.2.2013

      Poštovani,
      Najljubaznije Vas preklinjem da pročitate tekst u celini i celosti, kao i odgovore na već postavljena pitanja. Molim Vas, ako ikako možete… Da ste pročitali (sa razumevanjem) znali biste da:
      1) Agencija (preduzetnik) nema direktora.
      2) Se za subvencije možete raspitati kod onog ko ih daje.
      3) Može.

      Zaista cenim Vaše interesovanje, ali Vas molim da ne tretirate ovaj članak kao jednošalterski sistem za sve odgovore.

      Hvala i puno sreće u poslovanju.

  • Zoran Ciric 8.2.2013

    Postovani, imam pitanje za vas.
    Drzim mali servis racunara u adaptiranoj sobi svoje porodicne kuce. Prvih par godina nisam placao posebne komunalije za poslovni prostor ali prosle godine sam poceo saradnju sa Komunalnim preduzecem iz Pirota (vrsio sam im reciklazu tonera) nakon visemesecnog neplacanja mojih racuna, predlozili su mi kompenzaciju za njihove usluge… reko sam da ja vec placam redovno njihove usluge (iznosenje smeca za kucu od 200m2 oko 500 din mesecno) na sta su oni poceli da mi salju jos jedan racun na 500 din mesecno plus za tu sobu od 20m2 u kojoj radim …. kazu da je ta soba za mene poslovni prostor i da moram da placam po visoj tarifi… tako da sada placam 500 za celu kucu i jos 500 za sobu u istoj kuci ?!?! sada je sve to poskupelo pa placam 750+750 din ….
    Da li je to legalno ? Znam da se za poslovni prostor placa vise ali ja radim u stambenom prostoru…. preduzetnik sam koji nema obavezu ni da placa firmarinu niti imam fiskalnu kasu …. pa pretpostavljam da ne treba dodatno da placam komunalije….
    Molim pomoc ( na koje zakone, clanove, podzakonska akta da se pozovem u pokusaju da se oslobodim tih troskova).
    Unapred zahvalan Zoran iz Pirota

    • Žarko Ptiček 8.2.2013

      Poštovani,
      Prema opisu činjeničnog stanja koje ste izneli u komentaru, a bez uvida u konkretnu dokumentaciju, moje pravno mišljenje je da ne postoji pravni osnov za dodatnu naplatu. Neosnovanim zaračunavanjem većeg iznosa u fakturama verovarno žele da brzo umanje svoje dugovanje.
      Kao mogućnost vidim reklamaciju na ispostavljene fakture/račune. Inače Komunalno preduzeće nije nadležno da odlučuje o nameni prostora (poslovnog ili stambenog) pa samim tim ne može ispostavljati fakture/račune u odnosu na to.
      Sa žaljenjem konstatujem da bi pružanje dalje pomaganje predstavljalo pružanje pravnih usluga koje nije moguće pružati na ovaj način. Savetujem Vam da se sa konkretnom dokumentacijom i konkretnim računima obratite advokatu u Vašem mestu, koji bi Vam dao konkretne odgovore na Vaša pitanja.
      Žao mi je što nisam u prilici da se detaljnije pozabavim Vašim slučajem.
      Zahvaljujem Vam na ukazanom poverenju,
      Žarko iz Beograda

  • Nikola 11.2.2013

    Postovani, nadam se da cete biti ljubazni da mi odgovorite na jedno pitanje.

    Planiramo drug i ja da otvorim firmu za izradu web stranica, programiranja uopste u domenu informatike.. E sad problem je posto mi ne znamo nista o pravima i ostalim stvarima vezanim za firmu. Vas tekst gore nam je od velike pomoci, samo nam je jos ovo nejasno:
    ako otvorim d.o.o preduzeca, bez zaposlenih, od cega zavise mesecni troskovi i da li se nesto fiksno placa bez obzira na promet posla?
    Pozdrav, Nikola

    • Žarko Ptiček 11.2.2013

      Poštovani,
      Prvo da Vam se zahvalim na pitanju, i odmah da se ogradim u davanju odgovora, s obzirom da su knjigovodje kompetentnije od pravnika u ovom smisu.
      Fiksni troškovi Vam mogu biti troškovi zakupa prostorija, zakupa opreme, kao i pretplata na usluge koje firma koristi. Takodje, ukoliko direktor firme van radnog odnosa istovremeno i osnivač firme, postoje obaveze prema državi za PIO fond.
      Takodje pogledajte lokalne komunalne i slične takse koje se ubiraju od pravnih lica na teritoriji sedišta firme.

      Za sve detalje, preporučujem Vam da se konsultujete sa knjigovodjom koji dobro poznaje lokalne prilike.

      S poštovanjem i željom za uspehom u Vašem budućem radu,

      Žarko Ptiček

  • Nikola 11.2.2013

    Hvala puno!

  • Miroljub 15.2.2013

    Poštovani Žarko,
    najiskreniji komplimenti za sve pruženo kao i za Vaše strpljenje.. Ima ovde svega i svačega.
    Ipak da ne odskačem mnogo od većine, imao bih i ja jedno pitanje..Možda je pomenuto u teksu, ali ja nisam uspeo da pronađem.
    Video sam da je dozvoljeno da registrujem DOO i da nisam u obavezi da plaćam doprinose, obzirom da sam već u stalnom radnom odnosu u drugoj firmi. Medjutim, to bi značilo da moja firma ne uplaćuje doprinose ni za jednog zaposlenog? Ili bih ipak morao da prijavim barem jednog zaposlenog, pored direktora i da za njega uplaćujem doprinose? Da li postoji minimum zaposlenih u tom smislu?

    • Žarko Ptiček 15.2.2013

      Poštovani Miroljube,
      Društvo sa ograničenom odgovornošću (dalje: DOO) mora da ima najmanje jedno lice ovlašćeno za zastupanje (dakle, najmanje jednog direktora, mada ih može imati i više). Direktor može, ali ne mora da bude u radnom odnosu sa DOO.
      Ne postoji zakonska obaveza da DOO ima zaposleno lice (lice angažovano po ugovoru o radu), pa ni direktora.
      Ukoliko neko fizičko lice želi da zasnuje radni odnos sa DOO, odluku o tome donosi direktor, u kom slučaju DOO postaje poslodavac a fizičko lice zaposleni. Za sve zaposlene, DOO je u obavezi da plaća poreze i doprinose po tom osnovu.

      Inače, prema Mišljenju Ministarstva finansija, br. 414-00-65/2009-04 od 25.11.2010. godine, kada je fizičko lice istovremeno osnivač i direktor privrednog društva sa kojim nije zasnovao radni odnos, a za svoj rad ostvaruje naknadu koja ima karakter zarade, obračunavaju se i plaćaju svi doprinosi za obavezno socijalno osiguranje do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa. Osnovicu za obračun čini oporeziva dobit, s tim da tako utvrđena osnovica ne može biti viša od najviše godišnje osnovice doprinosa

  • Srdjan 15.2.2013

    Postovani gospodine Zarko,
    Hvala na ovako kvalitetnoj edukaciji i molim odgovor na jedno pitanje
    Otvorio bih zalagaonicu sifra 6492,tacnije preregistrovao sadasnju zlatarsku radnju sifra3212.Zanima me treba li mi neka dozvola od NBS i treba li deponovati sredstva.Nigde ne nalazim odgovor,nadam se cu ga od Vas dobiti.Ako negde primate stranke, dosao bih po pravne savete koje bih naravno platio?

    • Žarko Ptiček 20.2.2013

      Poštovani,
      Zahvaljujem Vam na pitanju koje ste postavili.
      Za sve što mislite da je potrebno imati dozvolu od NBS možete se raspitati kod NBS. Na njiihovom sajtu postoji kontakt telefon.
      Ne postoji zakonska mogućnost da Vam ostavim kontakt podake advokatske kancelarije u kojoj radim, jer bi se to smatralo reklamiranjem, koje je zabranjeno.
      S poštovanjem,
      Žarko Ptiček

  • Jelena 20.2.2013

    Postovani,
    koja je procedura registracije Skole za kozmeticare jer bih tou skolicu organizovala u okviru svog postojeceg kozmetickog salona.

    • Žarko Ptiček 20.2.2013

      Poštovana,
      Procedura za otvaranje Skole ne postoji. Postoji procedura za otvaranje Škole, ali da biste je pokrenuli morate poznavati i upotrebljavati sva slova srpskog jezika.
      Ministarstvo prosvete je nadležno za akreditaciju obrazovnih ustanova.
      S poštovanjem,
      Žarko Ptiček

  • Petar 24.2.2013

    Poštovani Žarko,

    Hvala na vremenu koje ulazete.

    Imam pitanje, za koje ću odmah pokušati i da dam odgovor, prema onome kako sam zaključio. Molim vas samo za potvrdu da jeste tako kako mislim:

    Sa partnerom strancem bih otvorio firmu d.o.o. za zastupništvo za prodaju, instalaciju i održavanje softvera za ciljnu grupu korisnika.
    Stranac bi imao 40%, njegov partner stranac 27%, a ja 33%. Stranac bi bio direktor. Mi ne bismo uspostavljali radni odnos ni sa kim za početak, kako bismo izbegli plaćanje doprinosa u startu. Da li je to moguće?

    Pretpostavljam da jeste?

    Hvala puno i veliki pozdrav.

    Petar

    • Žarko Ptiček 25.2.2013

      Poštovani,
      Jeste moguće, ukoliko je stranac koji je direktor, državljanin države sa kojom Republika Srbija ima zaključen sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
      Molim Vas da imate na umu da Poreska uprava tumači da direktor privrednog društva koji je istovremeno i osnivač društva u kojem je direktor, dužan da plaća poreze i doprinose ukoliko ostvaruje naknadu za svoje angažovanje kao direktora van radnog odnosa.

      S poštovanjem i hvala na pozdravima,
      Žarko

  • lupika 9.3.2013

    Poštovani Žarko,

    Posle osnivanja preduzeća, da li odmah moram platiti i akontaciju poreza na dobit, mada još nemam dobit?

    • Žarko Ptiček 9.3.2013

      Poštovani/a Lupika,
      Najljubaznije bih Vas molio da to pitanje uputite knjigovođi.
      Sva Mišljenja nadležnog ministarstva (koja su dostupna) su data na osnovu ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004 i 18/2010) koji je prestao da važi 6.1.2012. godine.
      Prema članu 64. važećeg ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011 i 119/2012) koji je na snazi od 25.12.2012. godine, poreski obveznik koji u toku godine otpočne sa obavljanjem delatnosti dužan je da podnese poresku prijavu u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa.
      Takođe, u toj poreskoj prijavi obveznik daje procenu prihoda, rashoda i dobiti za poreski period koji, za obveznika registrovanog do 15. u mesecu, započinje mesecom u kome je registrovan, a za obveznika registrovanog od 16. do kraja meseca, prvim narednim mesecom. U poreskoj prijavi obveznik obračunava i mesečni iznos akontacije poreza na dobit.

      S poštovanjem,
      Žarko Ptiček

  • Dr Ivan Slacanin 10.3.2013

    Postovani,

    Vlasnik sam laboratorije za hemijske anailze registrovane i akreditovane u Svajcarskoj. Kako sam “ove gore list” gledajuci ozbiljne probleme sa kontrolom kvaliteta proizvoda namenjeni ljudskoj i zivotinjskoj upotrebi (aflatoksini, tragovi pesticida, teski metali, lazni “farmaceutski” prizvodi,…) zeleo bih da otvorim filijalu moje firme u Srbiji. Ideja je da se jedan deo analiza radi ovde uz ulaganje u opremu, obuku kadrova, predavanja i kosulting. Drugi deo anaiza koji zahtevaju skupu i specificnu opremu bi se radile u laboratoriji u Svajcarskoj. Moje pitanje, bez obzira na vas izuzetno dobar i precizan tekst, je sledece: da li je jednostavnije otvoriti filijalu moje postojece firme i sta mi je za to potrebno, ili je jednostavnije otvoriti firmu u Srbiji naprimer kao D.O.O.?
    Bez obzira na vas odgovor iskrene cestitke za vas tekst. Cestitke na vremenu koje ste utrosili da inteligentno odgovorite na sva ova ne uvek jednostavna pitanja. Cestitke na fino doziranom humoru koji vase profesionalne odgovore cine prijatnim za citanje. Ljudi kao sto ste Vi vracaju mi veru u ovu zemlju. Zeleo bih da ih je vise.

    S postovanjem

    Ivan

    P.S. Oprostite na eventualnim gramatickim greskama i ne-srpskoj tastaturi

    • Žarko Ptiček 10.3.2013

      Poštovani,
      Uz zahvalnost za pohvale, dozvolite mi da Vam (van svoje delatnosti) poželim sreću u Vašoj delatnosti, s obzirom da se navedenom delatnošću već bavi SGS Beograd, član SGS Grupe koja Vam je sigurno poznati konkurent.
      Zakon o privrednim društvima razlikuje ogranak i predstavništvo. Molim Vas da razmotrite šta od ta dva Vama više odgovara.
      OGRANAK
      Ogranak privrednog društva je izdvojeni organizacioni deo privrednog društva preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom. Ogranak nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva. Privredno društvo neograničeno odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog ogranka. Ogranak stranog privrednog društva je njegov izdvojeni organizacioni deo preko koga to društvo obavlja delatnost u Republici Srbiji u skladu sa zakonom. Ogranak ima pretežnu delatnost, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene.
      PREDSTAVNIŠTVO
      Predstavništvo stranog privrednog društva je njegov izdvojen organizacioni deo koji može obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnog posla tog društva. Predstavništvo nema svojstvo pravnog lica. Predstavništvo može zaključivati samo pravne poslove u vezi svog tekućeg poslovanja. Strano privredno društvo odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog predstavništva. Predstavništvo se obavezno registruje u skladu sa zakonom o registraciji

      S poštovanjem,
      Žarko

      P.S. Nema izgovora za izbegavanje “naših” slova. Zvanični jezik u Srbiji je srpski jezik, pa ako nameravate ovde da poslujete, savetujem Vam da instalirate srpsku/slovenačku/hrvatsku tastaturu.

  • jatagan 15.3.2013

    Postovani Zarko, text je odlican,
    svakako i ko je totalno ne upucen posle iscitavanja teksta moze dobiti neke bitne informacije i manje zamarati pitanjima..
    Mene cisto interesuje ima li neko iskustva sa otvaranjem:

    47.91 Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta;

    naravno raspitujem se i sam kod zvanicnih sluzbi ali svaka pomoc i konkretno iskustvo su dobro dosli..

    Pozdrav svima

  • Ljubisa 18.3.2013

    Postovani Gospodine Zarko.Zelim da otvorim ulicnu prodaju hot doga>potreban mi je savet oko otvaranja iste.Hvala unapred

  • Milan 19.3.2013

    Poštovani g-din Ptiček,

    kratko i svakako pomalo laičko pitanje za Vas. U prijavi za registraciju preduzetnika, naveo sam da ću rešenje iz APR-a preuzeti lično.

    Na sajtu sam pronašao svoju firmu uredno registrovanu 15.03 u predviđenom roku (svega 2 dana). Zahtev sam podneo 13.03. Znači početak obavljanja delatnosti kako stoji je na sajtu APR-a počinje od 15.03.

    Moje pitanje je da li rešenje mogu već sada da preuzmem lično bez ikakvog obaveštenja od strane APR-a (u smislu da recimo nemam internet i ne koristim ga pa nisam ni mogao da vidim da su me registrovali) ili ipak dobijam poštom obaveštenje?

    Obzirom da je rok 5 dana od datuma prijave možda se podrazumeva da rešenje već sada mogu preuzeti. Verujem da bi telefonski poziv poslužio, ali eto čisto ako mogu i ovde dobiti pomoć.

    Sve pohvale za tekst, vidim da mnogima koristi i pomaže. Svaka čast na izdvojenom trudu i vremenu.

    Pozdrav.

    • Žarko Ptiček 19.3.2013

      Idite u APR i preuzmite Rešenje.
      Rešenje je doneto, znači da možete da ga preuzmete.
      APR Vam neće ništa slati, jer ste im Vi naveli da Vam ne šalju.

  • Dejan 21.3.2013

    Које делатности по шифрама у ИТ сектору су у систему паушалног опорезивања? Да ли израда софтвера, сајтова, онлајн продаје и рекламе и маркетиншких активности спада у то? Хвала

    • Žarko Ptiček 21.3.2013

      Koji deo teksta je izazvao nedoumicu kod Vas?
      Rad sam da izmenim i dopunim tekst ukoliko ostavlja nedoumice, pa Vas molim da mi pomognete da ga poboljšam. Verujem da će koristiti i drugima.
      Slobodno kopirajte deo teksta u komentar.
      Hvala Vama.

  • Milan 28.3.2013

    Zdravo svima,

    javljam se po drugi put. Moram da budem opširniji iako je stvar za većinu iskusnih prosta ali imam neke nedoumice i nadam se da ću ih rešiti sada zajedno sa Vama.
    Preuzeo sam rešenje APR, overio OP obrazac, izradio pečat, otvorio račun. Sve ovo za preduzetnika. Sledeće na redu je poreska uprava. Hteo pih da budem paušalno oporezovan.

    1. Šta mi je SVE potrebno za poresku? APR rešenje, OP obrazac, banka dokumenta,…?

    2. Firma je registrovana na adresu gde mi je i prebivalište, to je naravno sve navedeno i u rešenju. Obzirom da tu i stanujem, praktično firma je deo stana (stanujem privatno) međutim bez ugovora o zakupu stana. Ako je ugovor o zakupu stana potreban poreskoj, interesuje me da li mogu sa vlasnikom da sklopim ugovor bez ikakvih bojazni da će to imati posledice na samog vlasnika (u smislu plaćanja poreza)? Da li se ugovor mora overavati (opština, sud) ili jednostavno recimo, da pretpostavimo da sam rođak sa vlasnikom, šta u tom slučaju? Negde sam čitao da se ugovor sastoji samo od toga da se prikazuje deo stana koji je “pod” firmom (m2) i potpisuje od strane vlasnika i mene kao vlasnika firme sa pečatom. Ovo mi je i najvažniji deo koji najmanje razumem.

    3. Treba li sam da navodim neke sume ili mi to oni sve sami određuju u poreskoj?

    4. Obzirom da su mi doprinosi plaćani u prethodnoj firmi u kojoj mi je radna knjižica, šta sada? Dobio sam PIO broj APR. Obzirom da sam se vodio u toj firmi čiji je vlasnik moj prijatelj, još uvek nisam išao po RK. Cela procedura u vezi toga kakva je? Moram li sam da idem u PIO fond i obavljam dodatne radnje?

    5. Da li sam u obavezi da ističem firmu? Sanduče, ulaz, vrata?

    6. Stan u kome živim i u kojoj je firma iz prethodno rečenog se, naravno, vodi na vlasnika stana “gazdu”. Sve komunalije se naravno vode na ime i prezime vlasnika. Plaši me pomisao da će nekim slučajem, obzirom da je na toj adresi i moja firma, računi za komunalije dobiti status pravnog lica?

    7. Kao paušalac ne treba da imam knjigovođu? Koje knjige/knjigu onda treba da vodim? Bavim se delatnosti pružanjem usluga, naravno.

    Na kraju da napomenem, a možda je bitno zbog poreske, datum početka obavljanja delatnosti je 15.03.2013.

    Ovo bi mi bilo od velike pomoći,
    Hvala Vam unapred.
    Milan.

    • Žarko Ptiček 29.3.2013

      Zdravo.
      Čestitam.

      1. http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_poreskom_postupku_i_poreskoj_administraciji.html

      2. U slučaju kada pravno lice kao zakupac zaključi ugovor o zakupu sa fizičkim licem kao zakupodavcem, obaveza je pravnog lica da plati pripadajuće poreze. Između tebe kao fizičkog zakupca (stanara) i zakupodavca postoji ugovor o zakupu u usmenoj formi. Ne postoji obaveza overe ugovora o zakupu.

      3. http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_poreskom_postupku_i_poreskoj_administraciji.html

      4. Ako pod RK misliš na radnu knjižicu, obaveza je poslodavca da zaposlenom preda radnu knjižicu sa danom prestanka radnog odnosa. Sasvim sam siguran da imaš nekog prijatelja koji bi mogao da ti pravi društvo u PIO, kako ne bi išao sam.

      5. Prema http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_privrednim_drustvima.html ne postoji obaveza “isticanja firme”. Ukoliko želiš da poštu koja se šalje tvojoj firmi primaš u poštansko sanduče, poželjno je da na njemu bude naziv firme kako bi poštar znao u koje sanduče treba da ubaci pošiljku.

      6. Vlasnik nepokretnosti je vlasnik nepokretnosti, dobro. Komunalne obaveze glase na vlasnika nepokretnosti (punim imenom i prezimenom), dobro. U momentu zaključenja ugovora o zakupu (koji se nigde ne overava) komunalne obaveze ne počinju automatski da glase na zakupca.

      7. Kao paušalno oporezovani preduzetnik nisi u obavezi da vodiš knjige ukoliko tvoj godišnji promet ne prelazi 3.000.000,00 dinara. Knjege možeš voditi sam ili angažovati knjigovođu.

      Navedeni odgovori su pripomoć, a ne pomoć. Za besplatnu pravnu pomoć savetujem ti da se obratiš odgovarajućoj organizaciji.

      Nema na čemu,
      Žarko

      P.S. Dodatak (12:06 časova) Zakonom o trgovini (“Sl. glasnik RS”, br. 53/2010), u članu 42. stav 1. utvrđena je obaveza trgovca da na prodajnom mestu ima vidno istaknuto poslovno ime, odnosno naziv ili skraćeno poslovno ime. Kako ne znam da li se radi o prodajnom mestu (mestu pružanja usluge) mogu samo da ti citiram navedenu zakonsku odredbu u vezi sa odgovorom na pitanje broj 5.

  • Milan 31.3.2013

    Žarko,

    veliko veliko hvala na odvojenom vremenu. Jako mi koriste ove informacije. Trebaju mi odgovori na još neka pitanja.
    Radnja mi je registrovana, kao što sam napomenuo 15.03. Šifra deltanosti 7111 arhitektonsko i drugo projektovanje. Naime, zamisao je da imam arh. biro, paušalno oporezovan.

    Bio sam u poreskoj da pitam za ugovor o kome sam pisao pre ovoga. Ljubazna gospođa mi je rekla za dokumenta koja su mi potrebna (koje imam) i spomenula da nije potrebnan ugovor, tj. tačnije videću sa svojim inspektorom i da to sada nije bitno koliko su bitna ova ostala dokumenta (banka, rešenje, op obrazac i ostalo). Dakle, ukapirao sam da stvarno i neće to tražiti jer znam da u nekim gradovima uopšte to ne traže. Videćemo. Sa svim dokumentima odlazim na šalter pisarnice u poreskoj i jednostavno predajem.

    Imam još nekoliko pitanja:

    1) Pre svega sada kada mi je otvoren račun a nisam završio sa predajom za paušalno oporezivanje, mogu li već da fakurišem. Tj. čekam jednu uplatu a hitno mi je pa me ovo zanima. Ako ne kada mogu? Kada završim sve komplet?
    2) Da li već sada mogu (ili moram li uopšte) da podnosim u APR-u zahtev za promenu podataka? I koji od dodataka je za to sa formulara na sajtu? 1-16?
    3) Vezano za radni odnos. Kao što sam već naveo prijavljen sam kod prijatelja u firmi na minimalac. Pročitao sam u zakonu da ako sam negde prijavljen upisujem u prijavi za paušal manju sumu za porez? Šta radim u slučaju da hoću da se odjavim od prijatelja? Da li prvo to radim ili mogu da stavim u prijavi kao da ne radim kod njega pa naknadno da se odjavim?
    4) Obzirom da mi u rešenju APR-a stoji datum 15.03. kao početak obavljanja delatnosti, šta upisujem za poresku u prijavi prihoda. Generalno ne znam koju cifru da stavim za prihode. Da li za pola meseca ili ceo mesec? Kolika svota? Znam da oni određuju na osnovu onih parametara ali je već negde pisano da su mnogo napisali više pa pitaju šta da rade, uzimaju li to kao merodavno?
    5) U vezi datuma takođe sam pročitao sledeće: „Zahtev za paušalno oporezivanje može se podneti nadležnom poreskom organu do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu, odnosno u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa. Sutra je 17 dan. Valjda neće praviti problem.
    6) Takođe negde sam video da je nekima bio potreban poseban zahtev za paušalno oporezivanje. Pročitao sam na nekom od foruma doduše iz 2010. Verovatno je to ukinuto.
    7) U vezi mog pitanja za plaćanje komunalija (tačka 6 mog prethodnog posta). Zbunilo me to što sam hteo da odem na sajt telekoma i prijavim se za mogućnost uvida u listing. Kada sam uneo šifru korisnika sa tel. računa crvenim slovima mi je izbacilo sistem vas je prepoznao kao pravno lice. Moram da kažem da sam taj servis koristio i ranije ali nisam zadnjih recimo 6-7 meseci pa su me u međuvremenu odjavili i morao sam ponovo da se prijavim. I evo šta se desilo.
    8) i na kraju za nas paušalce se vodi KPO knjiga? Da li sam u pravu? Ne bih prelazio 3,000,000. Videh takođe negde da mora da se overi u opštini. Čak je to neko posebno napomenuo kao OBAVEZNO tu overu. Šta je istina?

    Uskoro će se sve ovo okončati oko papira i jurnjave. U svakom slučaju javiću se i nadam se da ovi dugački postovi i pitanja nisu odraz moje sebičnosti i traženja odgovora i da će mnogima koristiti. Hvala.

  • Slavisa 3.4.2013

    postovanje….. Procitao sam text i razna pitanja i odgovore ali i dalje nisam nasao pravi odgovor. Zaposlen sam u firmi vec 3 god. Da li mogu iz radnog odnosa da otvorim firmu kao preduzetnik ” AUTOPREVOZNIK” pa bi zaposlio coveka da radi?..pozz hvala u napred

    • Žarko Ptiček 4.4.2013

      Pa?
      Na osnovu čega bazirate zahtev da Vam se na temi za IT preduzetnike odgovara na pitanha za autoprevoznike?
      Zamislite da se postavi pitanje iz relacionih baza podataka ili programiranja za android na sajtu koji se bavi carinskom problematikom za špeditere?
      Molim Vas da ispoštujete temu i odgovor na Vaše pitanje potražite na mestu gde možete da ga dobijete.
      Hvala u nazad.

  • Milan T. 4.4.2013

    Postovani Zarko,
    iscrpan tekst i pohvale na izdvojenom vremenu i macevanjem sa nama IT smrtnicima u komentarima.
    Interesuje da li uplata iz inostranstva na racun firme (pausalac) moze da ide sa moneybookersa (ili nekog drugog payment procesora) ili to mora biti samo sa Elance-a (Freelancer-a, oDesk-a, itd…) kao marketa putem koga direktno nalazimo posao? Da li su oba nacina legalna (iako je jedan direktan, a drugi indirektan) jer ugovori (terms and conditions) sa npr. Elance-om i Moneybookers-om nisu ni izbliza slicni i namena ova dva servisa je dijametralno razlicita.
    Hvala i nadam se da si razumeo pitanje :)

    • Žarko Ptiček 4.4.2013

      Poštovani,
      Molim Vas, ako Vam nije problem da to javno napišete, recite mi odakle potiče Vaš strah da bi se uplata iz inostranstva, za legalan posao (robu ili uslugu), mogla smatrati nelegalnom?
      Koji organ, koja državna institucija bi uplatu mogla označi protivzakonitom samo zato što je iz inostranstva?
      Ko Vam je to rekao? Ko je pokušao da Vas uplaši? Odakle Vam ideja da postoji mogućnost da su uplate iz inostranstva nelegalne?
      Budite hrabri i odgovorite mi, molim Vas.

  • Milan T. 4.4.2013

    @Zarko,
    hvala na odgovoru. Nije mi problem da napisem, ali me niko nije “uplasio”. Taman posla. Ako sam tako i zvucao, onda sam sam sebe uplasio. Ne poznajem nikog “strucnog” sa kim mogu da se konsultujem pa sam pitao Vas, a prilicno sam noob u svemu ovome. Izvinjavam se ako sam bio paranoican. Iz vaseg odgovora zakljucujem da je sasvim svejedno da li uplate iz inostranstva dolaze od jednog ili vise razlicitih izvora/klijenata za pruzene IT usluge. Ispravite me ako gresim.
    Hvala

    • Žarko Ptiček 5.4.2013

      Poštovani,
      Vaše pitanje govori o opštem stanju preduzetničkog duha u našem društvu. Osobe koje bi započele da samostalno obavljaju delatnost sa pravom imaju “strah” od administracije.
      Smatram da je ovakav članak, sa svim detaljima, ne samo osnivanja već i poslovanja, trebalo da objavi Država na svim svojim relevantnim sajtovima, kao i da nadležna ministarstva odgovaraju na pitanja, kako bi se stvorila atmosfera saradnje, a ne nezainteresovanosti.
      Negovanje preduzetničkog duha počinje u školi, i nastavlja se kroz dobru legeslativu i jasnu administraciju. Kako Država tek sada čini korake u tom smeru, neophodno je ukazati na eventualne prepreke koje bi mogle biti uklonjene. Zato mi je bio važan odgovor na pitanje “ko vas plaši”. Da bismo insistirali na uklanjanju prepreke, moramo je prvo prepoznati.
      Hvala Vam na odgovoru.

  • Zlatko 5.4.2013

    Poštovani Žarko,
    Sve pohvale za tekst, ja imam samo jednu nedoumicu. Ako poreska uprava ya odredjivanje osnovice paušala uzima u obzir prosek zarade u opštini i ostale odrebdbe, dali to znači da ako ja na primer u toku godine ostvarim promet od 2,000.000 da ce taj promet biti uzet za odredjivanje paušala za sledeću godinu ili će se iznos paušala opet utvrdjivati prema proseku u opštini i ostalim kriterijumima?

    Unapred zahvalan

    • Žarko Ptiček 5.4.2013

      Poštovani,
      Primećujem tendenciju postavljanja knjigovodstvenih pitanja čiji odgovori ne spadaju u moju “nadležnost”.
      Pokušaću da o svom trošku angažujem knjigovodju koji je kompetentan da Vam odgovori. Ne samo Vama, već svima sa ovom vrstom pitanja.
      Molim Vas za strpljenje.
      Takodje Vas molim za razumevanje da želim da dobijete precizne odgovore od osobe čija je knjigovodstvo struka.
      Hvala.

  • Danilo 6.4.2013

    Poštovani Žarko,

    Želim da osnujem preduzetnika koji se prvenstveno bavi intelektualnim uslugama i želim da plaćam porez paušalno. S obzirom da je jedan od mnogih kriterijuma za određivanje visine paušalnog poreza i prosečna zarada na opštini gde je registrovan preduzetnik, zanima me da li iz vašeg iskustva imate ideju da li je značajno registrovati preduzetnika na primer na opštini Rakovica a ne na Vračaru, i koliko to može uticati na visinu poreza s obzirom da bi se radilo o delatnosti za koju lokacija uopšte nije bitna.

    Ja razumem da bi striktno gledajući propise svakao trebalo da je viši porez na Vračaru, ali iz razgovora sa nekim ljudima sam razumeo da to baš i nema nekog značaja već da oni obično odrede porez od oko 15 hiljada mesečno i to je to, pa me samo zanima vaše iskustvo.

  • jelena 11.4.2013

    Dragi Žarko,

    Iskreno hvala! Odličan tekst.

  • Danijela 11.4.2013

    Poštovani,
    Boletu ste odgovorili da nema posebnog placanja poreza na dohodak iz inostranstva. Ja sam proučavajući ovu tematiku na internetu naišla na PP OPO obrazac i informaciju da fizičko lice ako primi novac iz inostranstva po bilo kom osnovu mora popuniti ovaj obrazac (prijavi prihod) i platiti porez na dohodak u roku od 15 dana. U samom obrascu postoji opcija da se zaokruži primalac prihoda koji plaća doprinose PIO po osnovu samostalne delatnosti, Pošto se preduzetnik u suštini tretira i kao fizičko lice kad je u pitanju plaćanje poreza na dohodak (obaveze opisane u Zakonu o porezu na dohodak građana), čini se da i preduzetnici moraju podnositi ovu prijavu i plaćati porez na prihod iz inostranstva. Planiram da postanem preduzetnik koji ce obavljati IT poslove sa inostranstvom te mi je ovo izuzetno važno.

    Hvala unapred

    • Žarko Ptiček 12.4.2013

      Ne postoji poseban porez na prilive iz inostranstva. Oni se oporezuju na isti način kao i bilo koji drugi prilivi po vrsti i stopi kojoj pripadaju. Usluga ili roba koja je izvežena, oslobodjena je od poreza po članu 24. Zakona o PDV, ali takva zarada nije oslobodjena od poreza na dobit. Insistiram da se konsultujete sa knjigovodjom po svakom poreskom pitanju.
      Svi me ovde pitate za konkretne slučajeve tako što ih uopštite, i svi insistirate da od pravnika dobijete odgovor na kjigovodstveno pitanje.
      Da li treba da platim porez?
      Da, plaćanje poreza je zakonska obaveza.
      Ali ovo je izvoz, i za izvoz piše da ne treba, a vi ste mi rekli da treba.
      Eto.

  • Ivana 12.4.2013

    Postovani,
    interesuje me sta je neophodno da bi se otvorio manji projektni biro. Osim registracije firme, da li neophodan licencirani kadar koji bi bio u stalnom radnom odnosu ili bismo mogli da licencirani kadar stavimo pod ugovor po projektu?
    Unapred hvala
    S`postovanjem
    Ivana S.

    • Žarko Ptiček 12.4.2013

      Za izradu projekata za koje je po zakonu zahtevano da ih projektuje licencirani projektant, potrebno je da projektant ima licencu.
      Ne postoje ograničenja u načinu angažovanja licenciranog projektanta.

    • Žarko Ptiček 12.4.2013

      Ivana,
      Da Vas pitam: kakve to veze ima sa IT startapima?
      Zašto lepo ne angažujete advokata sa dobrim poznavanjem propisa iz oblasti gradjevinarstva ili mašinogradnje, da dobijete konkretne odgovore za konkretan slučaj?

  • Kristina 24.4.2013

    Molim vas otvorila sam agenciju za ciscenje sa adresom na kojoj sam prijavljena,ali kada sam trebala da u poreskoj zavrsim oko placanja pausalnog poreza trazili su mi vlasnicki list stana na kojem je firma registrovana,posto sam podstanar gospodja na cijoj se adresi vodim odbija da mi izadje u susret,na koji nacin da promenim adresu firme,hvala unapred

    • Žarko Ptiček 26.4.2013

      Poštovana,
      Molim Vas da mi kažete da li ste “agenciju” registrovali kao preduzetnica ili kao DOO, s obzirom na to da se postupak promene adrese sedišta bitno razlikuje.
      Kako ste naveli da ste paušalno oporezovani, pretpostaviću da je u pitanju preduzetnički oblik organizovanja.
      Zamolite čike i tete iz Poreske da Vam kažu na osnovu kog propisa (naziv propisa, datum donošenja, broj službenog lista u kojem je obljavljen propis, kao i član propisa) Vam trtaže taj podatak.
      Po mom mišljenju, ugovor o zakupu je sasvim dovoljan za dokazivanje sedišta.

  • Attila 29.4.2013

    Poštovani Žarko,
    pre nekoliko dana sam “prošao” dvodnevni kurs vezan za samozapošljavanje u Subotici pri NSZ. Ono šta mene najviše interesuje, ali na šta mi nisu mogli (ili hteli) dati odgovor na seminaru je zapravo školska sprema odnosno diploma/e, sertifikati i slično – a koje se odnose na IT. Dakle, da ne dužim: imam oko 20 godina aktivnog rada sa računarima i sistemima iza sebe. Iskustvo koje sam nakupio tokom godina sam mahom naplaćivao u sivoj zoni. Da li mogu da otvorim i radim u agenciji za IT konsalting (a da ne posedujem zvanični dokument kojim prikazujem akreditovanost za rad. Svestan sam da iskustvo i diploma često ne idu zajedno, ali trenutno zaista nisam u mogućnosti da osvojim gomilu novaca za studiranje.Trenutno imam nameru da završim kurs poslovnog marketinga, odnosno osnova web dizajna kako bih barem neke sertifikate posedovao. Naravno, kasnije bih želeo da yavršim redovnu školu, jer čak ni kod nas iskustvo bez dokaza nije više prihvaćen.
    Unapred zahvalan na odgovoru,
    s poštovanjem
    Attila

    • Žarko Ptiček 29.4.2013

      Poštovani,
      U Zakonu o privrednim društvima koji (između ostalog) reguliše i oblast preduzetništva nisu propisani bilo kakvi uslovi akademske prirode za otvaranje preduzetničke radnje.
      Posebnim propisima je regulisano da se određene delatnosti mogu obavljati ukoliko se ispunjavaju uslovi u vezi sa obrazovanjem, u smislu obaveze zapošljavanja ili angažovanja lica sa određenim stručnim zvanjima. Na primer apoteka mora imati angažovanog diplomiranog farmaceuta, a turistička agencija osobu sa stručnom spremom i iskustvom u radu u turizmu.
      Za obavljanje opšte IT delatnosti zakonom se ne traži postojanje određene stručne spreme (osim u slučaju projektne dokumentacije koju potpisuju licencirani inženjeri).
      Puno sreće u radu i daljem obrazovanju i stručnom usavršavanju,
      Žarko Ptiček

  • Attila 29.4.2013

    Poštovani Žarko,
    mnogo Vam hvala na brzom odgovoru i lepim željama.
    S poštovanjem
    budući preduzetnik : Attila

  • Szabolcs 2.5.2013

    Poštovani Žarko,

    Pre nešto više od mesec dana sam prvi put čitao Vaš članak. Tad sam se pripremao da predam prijavu u APR-u i ovaj tekst mi je puno pomogao. Od tad sam već dobio rešenje od APR-a (preduzetnik na polju IT usluga), izradio pečat, otvorio račun u banci, predao poresku prijavu i zahtev za paušalno oporezivanje. Ali sad se malo zaglavio… Naime, kad sam stigao do poreske uprave, shvatio sam da mi je bolje da angažujem nekoga ko će umesto mene da sredi prijavu i ostatak papirologije, pa sam angažovao agenciju. Možda nismo 100% razjasnili koje će usluge ući u tu dogovorenu cenu (ja sam očekivao da će mi sve ostale papire srediti), ali, nakon par dana sam shvatio da sam platio samo za popunjivanje 3 obrasca i predaju istih poreskoj upravi. I tu je bio kraj. No, da ne dužim priču previše, mene interesuje koji su dalji koraci, posle registracije firme (pošto bi ostalo ipak želeo sam da rešim da se posle ne iznenadim kao prošli put). Naprimer, šta će mi tačno trebati za zdravstvenu knjižicu, kako mogu sebe prijaviti (tojest, kako mogu da upišem staž sebi u radnu knižicu), kako ide prijavljivanje priliva iz inostranstva Deviznom inspektoratu, kako treba voditi KPO (očekujem samo jednu do dve uplate mesečno)… Znam da puno pitam i da je material dovoljno obiman da se o tome napiše još jedan (ovako sjajan) članak, ali se nadam da će te ipak stići da odgovorite.

    Sa poštovanjem,
    Szabolcs

    • Žarko Ptiček 3.5.2013

      Poštovani,
      Gotovo sva postavljena pitanja su knjigovodstveno-administrativne prirode.
      Očekujem da se ovom blogu pridruži ovlašćeni računovođa, a do tada mi recite da li biste možda podelili Vaše konkrento iskustvo sa nama?

      Hvala Vama,
      Žarko Ptiček

  • Jelena 5.5.2013

    Sjajno, hvala vam na odlicnom tekstu.

  • Szabolcs 7.5.2013

    Poštovani,
    U pravu ste, moja pitanja su više administrativne/knjigovodtsvene prirode.
    Rado bi podelio moje iskustvo sa čitaocima bloga, samo ne znam odakle da krenem…
    Početak je bio jednostavan, popunjavanje prijave za registraciju preduzeća je jednostavno ako postoji neki tutorial, a i gospođe u APR-u su bile ljubazne. Jedino iznenadjenje mi je bilo da nisam mogao da biram datum početka. Nekako sam bio ubeđen da to mogu da biram proizvoljno, ali na kraju sam uspeo da namestim kako mi je odgovaralo (da počinjem od 1-og aprila), jedino mi je trebalo da sačekam sa predajom prijave (obrađuju u roku od 2-3 dana). Sledeći korak je već bio malo teži. Misleći da ću u Poreskoj upravi isto brzo i jednostavno rešiti prijavu otišao sam na šalter. Ali gospođa već nije bila toliko ljubazna i spremna da mi odgovori na pitanja. Dobio sam obaveštenje šta mi je sve potrebno od papira, pa sam krenuo redom:
    – kopija rešenja APR-a – Jednoznačno, imam.
    – kopija PIB-a – Jednoznačno, imam.
    – kopija lične karte – …
    – podatak o ovlašćenoj knjigovodji – hm, ovo je već teže, da li mi treba?!
    – dokaz o vlasništvu poslovnog prostora… – hm, valjda mi ne treba?!
    – kopija obrasca M2 – Nemam pojma šta to može biti… valjda ne treba da idem u socialno da tražim neke papire?!
    – PPDG-1 – Neki formular, kupio u najbližoj knjižari.
    – fotokopija depo kartona – Nisam baš siguran šta je to…
    Rezultati nisu baš bili najsjajniji, ali sam nastavio sa Zahtevom za paušalno oporezivanje. Osnovni podaci su bili ok, ali, prva nedoumica: šta pisati za razlog zašto hoću paušalno oporezivanje? Sledeća nejasnoča, da li obavljam delatnost iz radnog odnosa ili van? Mislim da sam tu već shvatio da mi treba stručna pomoć, previše ću vremena izgubiti ako ovo sve sam rešavam. I tako se obratio agenciji. Cena usluge nije bila velika (25 eura) pa sam brzo i pristao (hteo sam da mi oni završe osnivanje firme). Ono što sam još trebao srediti jeste račun u banci za firmu, a za ovo mi je bio potreban OP (overeni potpisi) obrazac. Sve u svemu, ja sam agenciji dao ta tri dokumenta što sam od APR-a dobio i naknadno im prosledio skeniran depo karton iz banke (depo karton se dobije od banke posle otvaranja računa – i to sam naučio), a oni su se javili posle par dana da mogu doći po papire. Ja sam očekivao da ću dobiti rešenje od Poreske uprave, da će mi barem reći šta sve treba za zdravstvenu i radnu knjižicu (ili pomoći da popunim formulare ako treba), a da ću ja moći da se bavim svojim poslom a ne sa administracijom. Nažalost, kad sam dobio papire (original predate poreske prijave i zahteva za paušal) shvatio sam da je tu kraj pomoći. Gospođa je još bila toliko ljubazna da me posavetuje da za dve-tri nedelje odem do poreske uprave da pitam za poreskog inspektora pošto ću do 15-og sledećeg meseca morati da izmirim obaveze, a rešenje do tad sigurno neće stići (bila je toliko udubljena u poslove da sam shvatio da nikakav drugi savet ili pomoć neću dobiti od nje)… Super! Platio sam 25 eura za popunjavanje 3 formulara i predaju istih. Kako se posle ispostavili, kao PR ne moram da imam knjigovođu, niti poslovni prostor, pošto delatnost mogu i na privatnoj adresi da obavljam. M2 obrazac je u stvari obrazac M-3A koji sam dobio od APR posle registracije, a u Zahtevu za paušalno oporezivanje su jednostavno i elegantno izostavili polje za razlog (!!!), a deo gde se pita da li obavljam delatnost iz radnog odnosa ili van su jednostavno ostavili nepopunjenu… Bukvalno sam platio za ništa, tojest, platio sam ih za njihovo iskustvo, mada po meni dosta skupo. Od tad sam već bio u poreskoj upravi, radila je neka druga, raspoloženija gospođa pa sam uspeo da saznam ko će mi biti poreski inspektor i da bi trebao oko 10-og ovog meseca da se javim da saznam detalje. Isto tako mi je rekla da dok mi ne stigne rešenje nisam u obavezi da plaćam doprinose i porez.
    Saznao sam da bi trebao da se prijavim Deviznom inspektoratu za online rešavanje invoice-a. Uputsva na site-u:
    http://edd.devizni.gov.rs
    su korektni. Čekam da mi se jave da li je prihvaćena prijava.
    Odprilike je to moja priča, nadam se da će nekome pomoći da izbegne nepotrebne troškove ili da razreši neke od eventualnih nedoumica.

    Puno pozdrava,
    Szabolcs.

  • Marko 12.5.2013

    Postovani,

    pomagajte :)
    Zelim da otvorim firmu, tacnije da postanem preduzetnik i imam jednu malu nedoumicu. Naime, stanujem u stanu koji se vodi na osobu koja je preminula (otac moje supruge). Kako niko od nas jos uvek nije prijavljen na toj adresi, a ne bismo hteli da cekamo da se pokrene i zavrsi ostavinska rasprava (ima nekih komplikacija oko toga), sta nam je ciniti? Da li postoji ikakva mogucnost da prijavimo firmu na postojecoj adresi i na koji nacin ako postoji?

    Nadam se da sam jasno objasnio problem.

    hvala unapred

  • Zera Princ 15.5.2013

    E, pa, od srca hvala i na textu i na trudu da se odgovori na postavljena pitanja. Ono šta me je zanimalo, a nije bilo u textu, bilo je u komentaru.
    Pozdrav i sve najbolje.

  • Attila 16.5.2013

    Poštovani Žarko,
    prošli put ste mi dali veoma jasne odgovore koje još jednom zahvaljujem. Javljam se ponovo jer (naravno) opet imam nešto što je nejasno. Predao sam dokumentaciju za samozapošljavanje i nadam se da ću dobiti subvenciju vezanu za istu. E sad, u biznis planu sam naveo da mi je potrebno to i to, naravno i fiskalnu kasu jer su mi je preporučili. Ono što mi jede jetru je ; ako imam terenski rad, i recimo radim za pravna lica – oni uplaćuju preko računa pa nije potrebna kasa. Ali ako radim sa fizičkim licima, dakle u ruci imam gotovinu, onda mi je potrebna kasa. Kako stoji situacija sa paragon-blokovima overenih od strane Poreske uprave? Njihovom upotrebom opetovano trebam da imam fiskalnu kasu ili ne?
    Unapred hvala na odgovoru,
    s poštovanjem
    Attila

  • Neda 17.5.2013

    Da li znate da li je potreban depozit za otvaranje turisticke agencije-subagenta?

  • Branko 21.5.2013

    @Žarko
    Moj klinac završava IV godinu srednje. Ide na popravni, tako da studije na budžetu, za sada, otpadaju. Za sega-mega niti imam para, niti mi se dopada ideja.
    Elem:
    Da li on, kao još uvek učenik, može da otvori PR, u IT tehnologiji?
    Suština pitanja je da bih mu otvorio PR da bi on malo razmišljao o svojoj budućnosti, jer u glavi ima samo… pa, sve ono što smo i mi imali kada smo bili osamnaestogodišnjaci.
    Za početak bih mu napravio nekoliko ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji (to mogu da obezbedim, jer sam u IT poslu).
    Znam da mogu da otvorim PR i na sebe, i da pojednostavim sebi život, ali mi je draže da njemu malo zakomplikujem.

    • Žarko Ptiček 21.5.2013

      Kada lice navrši 18 godina starosti stiče punu pravnu i poslovnu sposobnost, odgovara samostalno za svoje postupke i u pravnom prometu odlučuje sâmo za sebe.

    • Žarko Ptiček 21.5.2013

      Povodom činjenice da Vam je “draže” da sopstvenom detetu komplikujete život, molim Vas obratite se psihologu ili najbližem centru za socijalni rad.

  • Branko 21.5.2013

    Hvala.

  • lepi 21.5.2013

    pročitao sam članak,pročitao sve komentare…ne otvara mi se “firma” u Srbiji, pre ću raditi na crno nego pola svog radnog vremena provesti u pomaganju državnoj administraciji da obavlja svoj posao

    • Žarko Ptiček 21.5.2013

      Nikako ne savetujem rad “na crno”.
      Ali razumem zašto se tako osećate, u pravnom smislu.

  • lepi 21.5.2013

    ne savetuje se svašta pa ljudi to ipak rade i ništa im ne fali…
    s obzirom da vidjam po centru Beograd npr ispred ministarstva ekonomije svaki dan momke u crnom koji prodaju piratske diskove a društvo im pričinjava uniformisani saobraćajac, svi pozivi na otvaranje firme i poštovanje zakona u ovoj zemlji kao i plaćanje poreza, mi izgledaju kao kao uvreda dostojna batina…
    poenta cele ove priče o IT Srbiji je pokušaj ove vlast da 5000 ili 15000 freelancera koliko ih ima u Srbiji, proglasi sivom ekonomijom i da ih uvede u “legalne” tokove, drugim rečima da im uzima masni porez na ono što zarade preko elance-a i sličnih sajtova tako što će doneti nekakav lex specialis…

  • Žarko Ptiček 21.5.2013

    Najljubaznije molim učesnike diskusije u komentarima da se suzdrže od bilo kakvog batinanja onih koji ih vređaju.
    Takođe, insistiram na tome da je poštovanje zakona obaveza svih, kako Države tako i pojedinaca, i da se nepoštovanjem zakona ne mogu izgraditi civilizovani društveni i privredni odnosi.
    Svako ima pravo na izražavanje svog mišljenja, ali odgovornost za svoje postupke. Sa tim u vezi, svaki komentar koji poziva na nepoštovanje važećih normi zarad sticanja protivpravne imovinske koristi neće biti objavljen, ali će biti sačuvan.
    Takođe, svaki pokušaj da se skrene sa teme ovog članka ili da se diskusija ukalja političkim odrednicama, biće odbačen kao nekonstruktivan, i takav komentar neće biti prikazan.

  • Srdjan 22.5.2013

    Poštovani Žarko,

    pažljivo sam pročitao ceo tekst i sve postove, ipak, ostalo mi je nejasno kako osnivač d.o.o., koji je zaposlen u drugoj firmi, i tamo plaća poreze i doprinose, može biti direktor bez naknade u sopstvenoj firmi (da li je to ugovor o volontiranju u sopstvenoj firmi ili se na drugi način reguliše radno angažovanje)

    • Žarko Ptiček 22.5.2013

      Direktor ima pravo na naknadu za svoj rad. Ali to ne znači obavezu Društva da sa direktrom zaključuje bilo kakav ugovor ako direktor ne želi naknadu za svoj rad, s obzirom da je direktor IMENOVANO lice. Zakon nigde ne propisuje obavezu Društva da na bilo koji način reguliše svoje obaveze prema direktoru.
      Ukoliko to želi Društvo može angažovati direktora van radnog odnosa zaključenjem “UGOVORA O PRAVIMA I OBAVEZAMA DIREKTORA KOJI NIJE ZASNOVAO RADNI ODNOS”
      .

  • Ivana 22.5.2013

    Postovani Zarko,

    Privuklo mi je paznju pitanje oko direktora koji je osnivac i nije zaoslen u svom privrednom drustvu, a zaposlen je u drugom pravnom licu, gde su mu placeni porezi i doprinosi,

    Da li to znaci da ukoliko se direktor odrekne naknade, Drustvo ne mora da mu plati poreze i doprinos ili moze da se odrekne naknade, ali je Drustvo u obavezi da mu plati doprinose na PIO na odredjenu osnovicu, ukoliko privredno drustvo nema ni jednog zaposlenog radnika po bilo kom osnovu.

    • Žarko Ptiček 22.5.2013

      Ukoliko je direktor istovremeno i osnivač onda se plaća, ukoliko nije, onda ne.
      To je još jedno knjigovodstveno pitanje na koje će uskoro biti odgovoreno od strane licencirane knjigovodje.
      Ja mogu da navedem propise koji to regulišu, ali se praksa oslanja na Mišljenja ministarstva i razlikuje se od opštine do opštine pa ću se suzdržati od komentara.

  • Ivana 22.5.2013

    Postovani Zarko,

    Hvala Vam puno na odgovoru. Mene je samo zanimalo sa pravne strane da li postoji obaveza placanja poreza i doprinosa u ovakvom slucaju, jer mislim da je to pitanje pravnog karaktera, posto knjigovodstvo samo vrsi obracun takvih obaveza, ako sam dobro informisana.
    Hvala Vam jos jednom, na odvojenom vremenu.

  • Ivana 7.6.2013

    Poštovani,da li je moguće otvoriti dve različite firme na jednog vlasnika?

    Unapred, hvala

    • Žarko Ptiček 7.6.2013

      Poštovana,
      Ako jednom rečju “firma”, označavamo i D.O.O i preduzetnika, onda Vas molim da mi navedete na koji oblik organizovanja mislite kada ovo pitate?

  • Nebojša 8.7.2013

    Poštovani, vlasnik sam zanatske radnje za opravku i održavanje motornih vozila. Hteo bih da se bavim i poslovima osiguranja i registracije vozila.
    Molim Vas možete li mi reći šta je potrebno da uradim da bih se bavio ovom delatnošću
    Hvala,

    • Žarko Ptiček 8.7.2013

      Poštovani,
      Naravno da mogu da Vam kažem. Ali kako Vaše pitanje nema veze sa temom ovog sajta, to neću učiniti.
      Zaista nema na čemu.

  • dARKO 5.8.2013

    POŠTOVANI,

    MOLIM VAS DA MI OBJASITE KAKO DA REGISTRUJEM ZALAGAONICU, JER TO NIGDE NE MOGU PROVERITI. hVALA

    • Žarko Ptiček 5.8.2013

      Poštovani,
      Zalagaonicu možete registrovati na sledeći način:
      1) Ne postavljate pitanja u vezi sa registracijom zalagaonice na sajtu koji je namenjen StartUp-ovima
      2) Registrujete privredno društvo ili preduzetnika koje obavlja delatnost zalagaonice

      Ili na sledeći način:
      1) Ne postavljate pitanja u vezi sa registracijom zalagaonice na sajtu koji je namenjen StartUp-ovima
      2) Angažujete advokata da Vam registruje zalagaonicu

      Nadam se da sam Vam bio od pomoći. U svakom slučaju Vas najljubaznije molim da:
      1) Ne postavljate pitanja u vezi sa registracijom zalagaonice na sajtu koji je namenjen StartUp-ovima
      2) Primite moju zahvalnost na postavljenom pitanju.

  • Borivoje 27.8.2013

    Hvala, Žarko, na trudu uloženom u pisanje ovog veoma poučnog i iscrpnog teksta, i na adekvatnim odgovorima na postavljena pitanja. Uživao sam čitajući ih.

  • boza 1.9.2013

    Postovanje,

    Hteo bi da preduzetnicku radnju koja radi 3 godine prevedem u DOO koji je to process.

    Unapred zahvalan.

  • Jovan 6.9.2013

    Poštovani, odličan tekst i tema, hvala na bogatim informacijama.

    I ja imam neka pitanja za koje nisam pronašao odgovore. Naime, partner iz inostranstva hoće da otvori firmu (doo) u Srbiji kao pravno lice, bavila bi se IT uslugama. Ja bih bio direktor a možda i jedan od osnivača (kao fizičko lice) i u početku jedini zaposleni. Evo šta me zanima:
    1. Da li ima nekog praktičnog značaja ako ja, rezident Srbije budem drugi osnivač a vezano za neke buduće odluke i poslovanje firme? Pre svega mislim da mogu nesmetano da upravljam firmom kao direktor (zastupnik) a da nemam potrebu da angažujem strano pravno lice?
    2. Da li osnivački akt može da bude na srpskom jeziku da bi se izbegli troškovi prevoda ovlašćenog tumača? Partner ima dvojno državljanstvo (jedno je srpsko) ali je rezident strane države, ako je to bitan detalj? Hoću reći zna i razume ako je Osnivački akt na srpskom.
    3. Da li nešto menja tačku 2, tj jezik osnivačkog akta, ako je strano pravno lice 100% vlasnik firme ili ako je recimo pravno lice 80% a ja 20% vlasnik?
    4. Pošto je osnivač (ili jedan od osnivača) strano pravno lice pretpostavljam da izvod iz njihovog APR je dovoljan dokaz i da fotokopija pasoša vlasnika nije potrebna u tom slučaju? Da li je potreban prevod izvoda iz stranog registra od ovlašćenog tumača?

    Unapred hvala.

    • Žarko Ptiček 6.9.2013

      Poštovani,
      Hvala na komplimentima.
      Pre nego što odgovorim na Vaša pojedina pitanja, želeo bih da Vam skrenem pažnju da je u Republici Srbiji u zvaničnoj upotrebi srpski jezik, kao i da svaki prevod mora biti uradjen od strane ovlašćenog tumača za jezik sa kojeg ili na koji se prevodi.

      Odgovori su kako sledi:
      1. Da li ima nekog praktičnog značaja ako ja, rezident Srbije budem drugi osnivač a vezano za neke buduće odluke i poslovanje firme?
      Ne. Rezidencijalni status ne utiče na odlučivanje u firmi.

      Pre svega mislim da mogu nesmetano da upravljam firmom kao direktor (zastupnik) a da nemam potrebu da angažujem strano pravno lice?
      Osnivači imenuju direktora. Direktor izjavljuje volju pravnog lica u okvirima ograničenja koja odlukom o imenovanju postave osnivači. Direktor može biti i bez ograničenja ovlašćenja ukoliko ga osnivači tako imenuju.

      2. Da li osnivački akt može da bude na srpskom jeziku da bi se izbegli troškovi prevoda ovlašćenog tumača?
      Osnivački akt mora biti na srpskom jeziku.

      Partner ima dvojno državljanstvo (jedno je srpsko) ali je rezident strane države,
      Blago njemu.

      ako je to bitan detalj?
      Nije.

      Hoću reći zna i razume ako je Osnivački akt na srpskom.
      I ako ne razume Osnivački akt, prilikom overe potpisa ovlašćeni tumač stavlja svoj pečat pored potpisa strane kojoj je tekst preveo, a uz overu se dostavlja fotokopija ovlašćenja za tumačenje.

      3. Da li nešto menja tačku 2, tj jezik osnivačkog akta, ako je strano pravno lice 100% vlasnik firme ili ako je recimo pravno lice 80% a ja 20% vlasnik?
      Ne, jer Osnivački akt mora biti na jeziku koji je u zvaničnoj upotrebi u Republici Srbiji.

      4. Pošto je osnivač (ili jedan od osnivača) strano pravno lice pretpostavljam da izvod iz njihovog APR je dovoljan dokaz i da fotokopija pasoša vlasnika nije potrebna u tom slučaju?
      Naravno da je potrebno. U originalu, sa Apostilom za neke zemlje.

      Da li je potreban prevod izvoda iz stranog registra od ovlašćenog tumača?
      Jeste, jer su samo ovlašćeni tumači ovlašćeni da prevode na jezik koji je u službenoj upotrebi.

      Posebno Vam napominjem da kao direktor možete, ali i ne morate da budete u radnom odnosu po ugovoru o radu.

  • boki 12.9.2013

    postovanje,

    registrovao bih pr firmu pa imam par pitanja ako bi ste bili ljubazni da mi pomognete

    dali mogu da registrujem firmu recimo ovog meseca a da na primer krenem sa radom u decembru ili januaru tek i dali u tom slucaju sve moje dazbine i dugovanja prema drzavi krecu tek tada kada krenem sa radom?
    drugo pitanje je dali mogu svoju zenu da navedem kao prokuristu (nije pametno ali nemam gde :) ) u sustini da ona moze da potpisuje papirologiju u mom odsustvu?
    firma se bavi online prodajom,dali moram da imam javni poslovni prostor ili mogu recimo firmu da registrujem na adresu stana u kome zivimo obzirom da ne moram da imam fiskalnu kasu i da je upitanju internet prodaja?
    dali mozda moram da imam registrovan magacinski prostor ili mogu da koristim tu adresu iz registracije tj stan?
    dali mogu da se registrujem kao pausalna firma jer iskreno tu cifru od 4 brda nula nema sanse da napravim za 12 meseci a ne vidim sta knjigovodja moze da radi obzirom da placanje ide online i pouzecem a da cu ja primerak svakog racuna ili fakture da imam online u softveru za radnju.
    unapred hvala na odgovoru ako ga bude bilo jer mi niko ziv ne odgovara a pitao sam ovo na mnogo mesta :)

    • Žarko Ptiček 18.9.2013

      Da li se piše rastavljeno. Prva reč u rečenici se piše velikim početnim slovom.
      I posle se čudite što Vam niko ne odgovara…

    • Žarko Ptiček 18.9.2013

      Ukoliko zaista želite odgovore, insistiram da ispravite pravopisne greške i upotrebite sva slova srpske latinice. Inače Vas niko neće ozbiljno shvatiti.

  • Nikola 18.9.2013

    Planiram da otvorim firmu koja bi se bavila izvozom voca. Imao sam puno nedoumica ali citanjem tekstova na ovom sajtu stvari su mi sada dosta jasnije i znacu gde da se uputim. Hvala na savetima koje je Zarko pruzio.

  • Saša 20.9.2013

    Poštovani Žarko,

    hteo bih da osnujem firmu za online prodaju it opreme.
    S obzirom da sam zaposlen, sebe ne bih prijavio, već svog oca koji je na birou. Kompletan posao bih sam vodio.
    Da li je pametnije da ga prijavim kao svog radnika ili kao vlasnika ili partnera firme?
    Ako je samo radnik, od biroa bih dobio 100.000 din, a ako otac osniva firmu 160.000. Mislim da možemo da budemo i partneri, ne znam koji su uslovi u tom slučaju.
    Zanima me sledeće, ako otac osnuje firmu, a mene postavi za direktora, da li može da me ovlasti da sve poslove i transakcije obavljam sam. Odnosno, da raspolažem sredstvima firme kako želim ili mora otac sve zvanično da odobri, potpiše.
    Ne bih da ga opterećujem vođenjem firme, on bi samo fiktivno bio vlasnik.

    Robu bih prodavao i izvan Srbije. S obzirom da naplata preko pejpala kod nas ne funkcioniše, zanima me kako stoje stvari sa otvaranjem deviznog računa u inostranstvu kao pravno lice.
    Da li uopšte naš zakon dozvoljava otvaranje takvog računa i da li je to knjigovodstveno moguće? Ili sam ograničen samo na domaće tržište?

    Možda sve deluje malo konfuzno, ali je i naš zakon takav. Svuda je u svetu pojednostavljeno poslovanje preko Paypal-a, ali ne i u Srbiji, moramo sve da zakomplikujemo.

    Pozdrav.

    • Žarko Ptiček 20.9.2013

      Saša,
      O čemu pričamo, o PR ili DOO?
      Vi hoćete da fiktivno prijavite oca kao vlasnika, i uzmete pare od države, a istovremeno negodujete što nas država ograničava i pretpostavlja da smo svi neke muvare i ne da nam da imamo račune u inostranstvu.
      PR nema direktora nego poslovodju, a za osnivanje DOO se ne dobija ništa od Biroa (koliko je znam, ispravite me), tako da mi nije jasno o kojem obliku organizovanja se radi.
      Uz adekvatno punomoćje/ovlašćenje, možete potpisivati oca (ili bilo kog drugog davaoca punomoćja/ovlašćenja).
      Partner firme se nigde ne prijavljuje. Vlasnik je osnivač, radnik je zaposleni. Kakve veze ima partner u statusno-pravnom smislu ja ne znam. Možda mislite na partnera u ortačkom društvu (skraćeno OD)? Takvo lice se naziva ortak.
      Moj savet, šta god da radite, čime god da se bavite: nemojte fingirati ništa. Vi koji fingirate ste glavni izgovor države kada svima nameće ograničenja.

  • Viktor 20.9.2013

    Ja imam par nedoumica. Dakle ovako.
    Želim da počnem svoj posao, ne bih da se zavlačim u brda papirologija, poreza i sl. Planiram da započnem posao transporta u varijanti linijski prevoz. Dakle ne klasičnog taksiranja već prevoza od do po dogovoru. E sad znam da mogu da budem pr i doo ali ne bih doo. Kakva je varijanta sa paušalom, kako mogu da koristim prednosti zakona i umanjenja poreza na osnovu iznajmljivanja recimo vozila, poslovnog prostora i sl. Kakva je opcija kad sam vodim svoje knjige,

    • Žarko Ptiček 20.9.2013

      I ja imam par nedoumica.
      Da li da odgovaram na pitanja kojoma ovde uopšte nije mesto, ili da se ne zavlačim u brdo gluposti i slčno.
      Ne bih da budem klasično bezobrazan, već bih da budem prijatan i uljudan. Znam da mogu da odgovaram ćirilicom i latinicom, ali ne bih latinicom. Kakva je varijanta sa pravopisom onda.
      Koristio bih prednost rečnika i skraćenica na osnovu gramatike. I kakva je opcija kada sam kucam.

  • Saša 22.9.2013

    Žarko,

    ova država je leglo kriminala i prevara, zato je besmisleno govoriti o varanju iste.
    Nije u pitanju nikakvo fingiranje; već tražim način da što više para izvučem od države prilikom pokretanja firme.
    Nemojte samo da branite državu. Jadni, prevariću ih i potrošiti njihove pare! Država ništa ne gubi, oca bih skinuo sa biroa i plaćao mu socijalno i zdravstveno. A suma koju oni daju pokriva tačno godišnji trošak. I šta tu država gubi, ništa! Zato, nemojmo da smo neozbiljni.
    Znači, ako otac osnuje doo ne dobija ništa od biroa. Gde je tu logika, ako ti pomažu da osnuješ firmu i skinu te sa biroa, kakve ima veze koja je vrsta firme. U Srbiji najviše ima doo, to je najisplativije za većinu.
    Ili, ako sam osnujem doo i oca preuzmem sa biroa, da li to znači da neću dobiti ništa od države? Nisam siguran da je tako, ali ako jeste, onda je sve besmisleno.
    A što se tiče računa u inostranstvu, neka je državu sramota što još uvek nisu dozvoliti da se iz Srbije posluje legalno. Lažu nas godinama kako je problem do Paypal-a, a sve vreme znaju da naš zakon koči. Hteli bi u EU, ali da posluju i dalje na svoj bahati način. Isto se odnosi i na našu carinu.
    Dok sve ovo pišem, razmišljam koliko treba da budeš nenormalan, da otvoriš firmu u Srbiji i nadaš se nekom uspehu.

    • Žarko Ptiček 22.9.2013

      Saša,
      Državu čine ljudi. Ako kažeš da je leglo kriminala i prevara to samo znači da su ljudi u njoj takvi kakvim ih opisuješ.
      Druga stvar, zašto i po kom osnovu očekuješ bilo šta od bilo koga? Zašto očekuješ bilo šta od države? Zašto očekuješ bilo šta od države kakvom si je opisao?
      Treće, logično je da se ne pomaže osnivanje društava sa ograničenom odgovornošću kada je minimum osnivačkog kapitala 100 dinara (slovima: sto dinara).
      Četvrto, ja niti sam vlastan da pišem šta država “misli”, niti imam kakve veze sa državom, osim što sam državljanin samo ove države. Privrednim pravom se bavim 13 godina i prošao sam kroz nekoliko zakona. Od registarskog odeljenja Privrednog/Trgovinskog suda do APR-a. Napisao sam tekst o tome kako se otvara firma u Srbiji, prvenstveno da bi oni sa idejama za IT Start-Up znali šta mogu da očekuju u smislu prava i administracije. Kao što i sam vidiš, postavljana su mi pitanja od transportera-špeditera, psihologa sa proizvodnjom “kremica”, u vezi sa turizmom, osnivanjem “Skola”, “trovanjem meze”, domom za stare, proizvodnjom “drvenih saha”, pa i hot-dogova i zalagaonica.

      Državu čine ljudi, i ti isti ljudi, tvoji i moji sugrađani (i glasači sa jednakim pravom glasa), na blogu koji je namenjen osnivanju IT firme, postavljaju pitanja koja nemaju veze sa IT-jem, ili sa osnivanjem. Skoro svi pitate kako će posle osnivanja firma da FUNKCIONIŠE, sme li da uvozi i kako, kako da zaposli, šta da radi sa poslovnim prostorom i tome slično, iako je jasno da to nema veze sa temom ovog teksta. Ti me pitaš da za dobijanje para od Biroa ako osnuje firnu ili se u njoj zaposli. Pa pitaj Biro, otkud ja znam, ne dajem ja pare, niti pišem uslove za dobijanje para sa Biroa, niti je to ovde tema.

      Što se PayPala tiče, bio sam pozvan da učestvujem u izmenama Zakona o deviznom poslovanju, nakon kojih je PayPal “došao” u Srbiju. O tome zašto smo tu gde smo, najbolje govori činjenica da generalni direktor NBS Branko Hinić, iz sektora za monetarne analize (tada), nije znao šta znači izraz “merchant account”. I šta ja tu mogu osim da mu objasnim, i da se nadam da će usvojiti i primeniti objašnjenje? Nisam ga ja birao. Ti, kao i ja, imaš pravo glasa, i kada su izbori koristiš ga na način koji smatraš najboljim. Njega, kao i sve ostale službenike ove države su postavlili ljude koje smo mi izabrali na slobodnim izborima. To ti je volja naroda u kojem živiš i tačka. Na nama svima je ili da promenimo tu volju, ili je na tebi i meni da odemo međ’ neki drugi narod.

      Do tada, objasnio sam ti kako se ovde osniva firma.
      Pozdrav.

    • Žarko Ptiček 22.9.2013

      Saša,
      Evo samo pogledaj šta me je pitao prvi do tebe:
      “Želim da počnem svoj posao, ne bih da se zavlačim u brda papirologija, poreza i sl. Planiram da započnem posao transporta u varijanti linijski prevoz. Dakle ne klasičnog taksiranja već prevoza od do po dogovoru. E sad znam da mogu da budem pr i doo ali ne bih doo. Kakva je varijanta sa paušalom, kako mogu da koristim prednosti zakona i umanjenja poreza na osnovu iznajmljivanja recimo vozila, poslovnog prostora i sl. Kakva je opcija kad sam vodim svoje knjige,”

      Kao da je napisao:
      Želim da počnem svoj posao, ne bih da se trudim oko bilo čega što mi je zakonska obaveza i sl. Planiram da započnem posao transporta u varijanti linijski prevoz. Dakle ne klasičnog taksiranja već prevoza od do po dogovoru, što po definiciji nije linijski prevoz ako se svaki put sa nekim dogovaram, ali ajde, šta ima veze, ako je ovo blog za IT i programiranje, verovatno znate sve (što mene mrzi da pitam na drugom mestu) o gradskim propisima u vezi sa linijskim prevozom. E sad znam da mogu da budem pr i doo ali ne bih doo, tako da ću biti pr, jer ne želim da budem doo. Kakva je varijanta sa paušalom, kako mogu da koristim prednosti zakona i umanjenja poreza na osnovu iznajmljivanja recimo vozila, poslovnog prostora i sl, to sigurno znate jer sva knjigovodstvena pitanja o auto-transportu su isto što i statusna pitanja o osnivanju firme za programiranje. Kakva je opcija kad sam vodim svoje knjige, osim što ih samostalno vodim ako mi godišnji promet pređe cifru od 4.000.000,00 dinara, kao što piše u tekstu.”

      Eto, Saša, meni niti je posao, niti zadovoljstvo da odgovaram na ovakva pitanja, ali smatram da potrebno ukazati na opšte stanje biznis-svesti u društvu čiji smo deo.

      Prijatan vikend i pozdravi oca.

  • coki 24.9.2013

    ti si brate tezak drkos da se tako izrazim,jos ce da me teras da pisem ovde kako ti hoces.umesto da probas da odgovoris na pitanja ti se proseravas o pravopisima i velikim slovima.sad ti nama solis pamet kako smo slepci jer nismo napisali veliko slovo a ti si neko mudo jer to znas.kakvih sve budala ima,sto sam uopste pa pokusao nije mi jasno.

    • Žarko Ptiček 24.9.2013

      Jesam. Pomiri se sa time.
      I nauči pravopis.

  • milos 25.9.2013

    Zbog takvih koji nam pisu zakone i na funkcijama su nam i ide ova zemlja u propast.
    Svi gledaju da se dokopaju stolice i onda se proseravaju sa izrazima i o tome sta znaju i sta treba a kada treba da objasne oni te upute na sajtove koje su isti radili ili ucestvovali u njihovim izradama sa izgovorom sve ti pise i snadji se.

  • Bojan 26.9.2013

    Postovanje Zarko,

    Imam pitanje konkretno vezano za IT startup.

    Ukratko, imamo plan da pokrenemo globalnu drustvenu mrezu (social network). Da li je moguce da osnujemo neki oblik pravno regulisane firme cije ce vlasnistvo (u razlicitom procentu) deliti oko 150 ortaka, vecinom stranih drzavljanina.

    Hvala unapred. Pozdrav.

    • Žarko Ptiček 26.9.2013

      Poštovanje Bojane,
      Pretpostavljam da ciljate na društva kapitala, DOO i AD.
      Što se Republike Srbije tiče, Zakon o privrednim društvima ne poznaje ograničenje u broju osnivača DOO.
      Logistički i tehnički mislim da bi overa Ugovora o osnivanju DOO bio gotovo nemoguć (svi prisutni na istom mestu sa prevodiocima, ili svi da daju odgovarajuća punomoćja sa Apostilom, pa da se to prevede). A za polaganje osnivačkog kapitala kod neke banke, ne znam šta bi se desilo.
      Ovo naravno ne znači da nemate pravo na tako nešto, već da je fizički teško izvodljivo.
      Druga opcija vam je AD, ali tu je mnogo veći osnivački ulog, i način upravljanja i organi i drugo…
      Treća opcija vam je da nekako grupišete te ljude po državama recimo, da iz svake države osnuju odgovarajući entitet (pravno lice, po mogućstvu privredno društvo), pa onda da ti entiteti budu osnivači ovdašnjeg DOO.

      Inače, ukoliko vam iz nekog razloga to nije neophodno, predlažem vam da zaobidjete Srbiju i njenu administraciju, jer pravila koja ovde važe jednostavno nisu prilagodjena modernom poslovanju.

  • Bojan 26.9.2013

    Hvala Zarko,

    bicu slobodan da Vas kontaktiram u smislu eventualne buduce saradnje ukoliko se konkretno odlucimo za slican potez.

    Pozdrav,
    Bojan

  • Vlada 14.10.2013

    Poštovani,
    ja i drug bismo osnovali doo radi uvoza robe iz inostranstva i imamo par pitanja:
    1.da li mozemo da prijavimo firmu na njegovu adresu gde je podstanar i da li moramo zbog toga sto je podstanar da pripremimo neke ugovore o zakupu stana,koje inace nema?
    2.kako mora da izgleda magacin za koji sam cuo da moramo da imamo zbog robe koja u nasem slucaju ne bi zauzimala puno mesta(da li to moze da bude najobicnija soba i da li ona mora da bude uredjena po nekim pravilima?Isto je pitanje i za kancelariju u stanu?
    3.Kako mozemo da ustedimo maksimalno oko prijave radnika(obojica smo nezaposleni,ali bismo se mozda jednog dana i zaposlili pored ovog posla)Da li da uzmemo nekog nezaposlenog kao direktora i da njemu placamo doprinose ili mozemo nekako bez doprinosa(neka vrsta volontiranja…)
    Hvala unapred,
    Izvinjavam se na neupucenosti.
    Vlada

    • Žarko Ptiček 15.10.2013

      Poštovani,
      Iako nije Startup IT pitanje odgovoriću Vam, samo da biste uvideli koliko još morate da uložite znanja u osnivanje privrednog društva.
      1) Najveća želja svakog stanodavca je da mu podstanar na toj adresi osnuje firmu. Po mogućstvu par firmi, tri agencije i magacin, kako bi prilikom iseljenja istog ostao sa gomilom pošte. Naravno da NE MOŽETE da prijavite firmu na adresi prostora koji nemate ugovornu mogućnost davanja u podzakup. Čisto sumnjam i da je Vaš partner prijavljen na toj adresi. Dakle, lepo ugovorite zakup sa vlasnikom nepokretnosti.
      2) Četvrtast. I obojen u plavo. Ne, ozbiljno, taj koji Vam je rekao da morate da imate magacin, neka Vam u svojoj mudrosti objasni i kako taj magacin mora da izgleda. Još bolje bi bilo da Vam navede propise u kojima je pročitao obavezni izgled magacina kako b
      iste i Vi mogli to da pročitate. Da ste mi naveli koju robu uvozite, možda bih mogao da Vam kažem i propise za njeno skladište, ali kako ne znam da li se radi o junećim nogicama ili pocinkovanim cevima ili nerafiniranoj nafti ili lekovima, najbolje je da bude četvrtast.
      3) Na prijavi radnika maksimalno možete uštedeti tako što firma neće imati zaposlenih. O tome sam detaljno napisao tekst koji se nalazi na početku ove strane. Društvo sa ograničenom odgovornošću mora imati bar jednog direktora (a može i dva ili više), a direktor (ili više njih) može, a ne mora da bude u radnom odnosu sa firmom. Dakle Vaša firma može imati direktora van radnog odnosa. Osim navedenog postoji nelegalna i sasvim protivzakonita mogućnost da radite na crno, ne plaćate nikakve dažbine i samim tim maksimalno uštedite, pogotvu onih godina koje zbog boravka u zatvoru ne budete morali da plaćate stan i hranu. Još maksimalnija i potpuno legalna ušteda bi bila da uopšte ne osnivate nikakvu firmu, tako da biste uštedeli čak i na osnovnom kapitalu.

      Hajde sada, molim Vas lepo, pročitajte ceo tekst, ovog puta sa razumevanjem i informišite se.
      Ovo Vam najdobronamernije kažem jer je količina nepoznavanja osnovnih stvari koju ste prikazali Vašim pitanjima tolika, da Vam ja ne savetujem otvaranje firme pre nego što se dovoljno dobro upoznate sa svime. Upišite neki kurs, obidjite par seminara…

      S poštovanjem,
      Žarko

  • Snežana 16.10.2013

    Poštovani Žarko,
    Molim Vas za pojašnjenje u vezi osnivanja D.O.O. u Srbiji. Ko potpisuje osnivački akt prilikom osnivanja D.O.O. ukoliko ga osniva fizičko lice u ime stranog privrednog društva, na osnovu posebnog punomoćja?

    • Žarko Ptiček 16.10.2013

      Poštovana Snežana,
      Osnivački akt potpisuje osnivač ili lice koje osnivač opunomoći.
      Ovo važi bez obzira na to da li su lica fizička ili pravna, domaća ili strana, davaoci punomoćja ili punomoćnici.
      Bitno je da punomoćje bude dato u istoj formi koja se zahteva za punovažnost Osnivačkog akta – dakle mora da bude overeno pred organom nadležnim za overu potpisa.
      Takodje, punomoćje mora da sadrži bitne elemente Osnivačkog akta.

  • Snežana 17.10.2013

    Hvala najlepše na brzom odgovoru.
    Pozdrav, Snežana.

  • Filip 18.10.2013

    Ja bi da otworim firmu za reciklazu auomobilskih guma i prodaju cincilatora i servis karablajzera ali na dedino ime kao poljoprivredno gazdinstvo pa ako mozes ti to sve od papira za dz da mi zavsis nemam ja vreme za to poslao sam ti na meil sve =D

    Šalu na stranu, pokrenuću svoj posao u IT sektoru sa još par kolega sa fakulteta, sjajan ti je članak i iskoristio bih priliku da ti se zahvalim za besplatnu “pripomoć”. Zbog takvih kao što si ti i dalje imam nadu u ovu zemlju i želim da ostanem da stvorim nešto ovde. Nastavi tako, pa ćemo za par decenija živeti u drugačijoj Srbiji.

    • Žarko Ptiček 18.10.2013

      Hvala na komplimentima. Moj savet bi vam ipak bio da emigrirate čim pre.

  • Filip 19.10.2013

    Obrazlozi taj stav/savet ovde ako te ne mrzi.

    • Žarko Ptiček 21.10.2013

      Nema potrebe da neko čeka na uspostavljanje uslova za normalno poslovanje, kada se može emigrirati u sredine u kojima ti uslovi već postoje.

  • Danica 22.10.2013

    Poštovani Žarko,

    po struci sam dizajner, zaposlena sam u jednom državnom preduzeću i trenutno sam u postupku realizacje za tehnološki višak. Od skoro sam počela da se bavim freelance-om, i zadovoljna sam svojim uspehom ostvarenim za kratko vreme, verujem da bi to poslovanje moglo biti uspešnije kada bih proširila asortiman usluga. Okupila sam tim ljudi koji bi se bavio programiranjem, grafičkim i web dizajnom. Za početak imamo u planu da napravimo sajt, koji bi nas prezentovao potencijalnim klijentima. Želela bih da ispunim sve obaveze prema državi, ali imam par nedoumica.
    Naše poslovanje bi se obavljalo isključivo preko interneta, svi bismo radili od kuće, i shodno tome Vas molim da mi pomognete u odluci da li je pametnije da se registrujem kao PR ili D.O.O.?
    Neki od članova tima su već u radnom odnosu, što znači da bi oni honorarno radili na određenim projektima i zbog toga Vas molim da mi kažete kako se oni pravno definišu?
    Takođe me zanima, kakvi su zakoni što se tiče ugovora, intelektualne svojine i zaštite podataka o ličnosti, i kako se oni sastavljaju i koriste što se tiče poslovanja preko interneta (nisam sigurna da li sam dobro formulisala ovo pitanje, ne baratam dobro pravnom terminologijom, ne zamerite)?
    Na fakultetu na kome sam završila master (Fakultet organizacionih nauka) sam dobila informaciju da mail uopšte nije validan dokaz na sudu, da li je to i dalje slučaj i koji je način zaštite za takvu vrstu poslovanja?
    Bila bih veoma zahvalna ako biste imali neki pravni savet vezan za moj poslovni plan.

    Unapred zahvalna,
    Danica.

    P.S.
    Hvala na iscrpnom i korisnom tekstu!

    • Žarko Ptiček 25.10.2013

      Poštovana Danice,
      Zaista ne znam da li je “pametnije” da se registrujete kao preduzetnik ili kao DOO. U gornjem tekstu su navedene sve sličnosti i razlike, sve prednosti i mane, i upoređena su oba oblika registracije delatnosti. Na Vama je da procenite rizike, izradite biznis plan, SWOT analizu i da donesete odluku. Imate gotovo sve činjenice pred sobom, možete i da se raspitate kako poslovanje i administracija realno funkcionišu na teritoriji Vaše opštine.
      Lica koja angažujete mogu biti angažovana po Ugovoru o radu sa nepunim radnim vremenom, kao dopunski rad, ali i po Ugovoru o delu (ili Ugovoru o autorskom delu). Obratite pažnju na poreze i doprinose koje morate da platite Vi kao poslodavac. Sračunajte sa knjigovođom koliko šta košta pa odaberite najpovoljnjiju opciju.
      Na zalost niste dobro formulisali, i ne znam šta da Vam odgovorim na pitanje kakvi su zakoni. Pisani? Mahom ustavni? Dobri su, ljubi ih majka? Sasvim je sigurno da se sastavljaju u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. Evo vama lepo lista zakona koji regulišu navedene oblasti, pročitajte ih, pa ćete bolje baratati pravnom terminologijom (kliknite na naziv zakona da se otvori u novom prozoru):
      Ugovori uopšte – Zakon o obligacionim odnosima
      Radni odnosi – Zakon o radu
      Intelektualna svojina – Zakon o autroskom i srodnim pravima, Zakon o žigovima i Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna
      Zaštita podataka o ličnosti – Zakon o zaštiti podataka o ličnosti

      Za Vaše bolje baratanje pravima, evo Vam jedna izreka: Ignorantia iuris nocet, pa je Vi izguglajte i saznajte šta znači.

      Na fakultetu niste dobili celovitu informaciju, s obzirom da elektronska pošta jeste validna, a po članu 4. Zakona o elektronskom dokumentu ne može se osporiti pravna snaga ili validnost nekog dokumenta samo zato što je u elektronskom obliku. Postoje slučajevi kada pisani dokumenti (pa i e-mail) nemaju snagu dokaza u zavisnostni od okolnosti konkretnog slučaja. I kakve to sad ima veze sa osnivanjem firme?

      Kada budem video Vaš poslovni plan moćiću i da Vas posavetujem. Inače, konsultanske usluge su predmet naplate.

      Iskreno mi je veoma žao što ostajete bez posla, pa makar bio i državni.

      Žarko

      P.S. Zaista nema na čemu.

  • Preduzetnik18 22.10.2013

    Zahvaljujem se na ovako detaljnom tekstu,kada sam otvarao radnju pre 4 godine nisam nigde mogao da dodjem do ovakvih informacija.

    Imam registrovanu samosatlnu radnju,sifra delatnosti 6311 i poslovanje vodim preko interneta tj prodajem svoje usluge i servise preko interneta.Moja pitanja su:

    1.Poslujem sa pravnim i fizickim licima iz Srbije i inostranstva i svim klijentima izdajem predracun u elektronskom formatu a nakon prijema uplate izdajem racun odstampan,potpisan i pecatiran i saljem ih klasicnom postom.Nemam poslovne prostorije i niko mi ne dolazi licno da izvrsi uplatu ttj sve uplate fizickih i pravnih lica idu na racun firme.Pitanje je da li je neophodno daimam i fiskalnu kasu i da im salje i fiskane racune?

    Procitao sam uredbu ko je sve oslobodjen fiskalne kase i jasno mi je da moja sifra delatnosti ne spada direktno u tu listu ali dobio sam uveravanje od knjigovodje i nekih iskusnijih ljudi da nema potrebe da saljem fiskalne racune jer sve uplate dobijam preko racuna firme i ne radim sa kesom.

    2.Ovo pitanje nije toliko vezano za knjigovodstvo ali sigurno imate neka iskustva.Bio sam u mojoj banci (intesa) i bio sam po drugim bankama i agenciji za privredni razvoj,nije mi jasno zasto banke odbijaju nas preduzetnike bez uradjenog bilansa i prometom manjim od 2 miliona za kredite i dozvoljeni minus..Kada u banci pitam za kredit i kada pogledaju promet i vide da nemam bilanse (jer nisam u obavezi) skoro da se sluzbenici podsmevaju na moj zahtev.

    3. Da li ja mogu da napravim ugovore sa drugim pravnim licima po celoj Srbiji i da oni budu uplatna mesta za moje usluge? Njima bih klijenti direktno dolazili u lokal i uplacivali usluge u kesu za koje bih oni izdavali racune a ti moji partneri bih npr jedom mesecno uplacivali preko racuna sve uplate koje su primili tokom meseca u jednom racunu (umanjenim za njihovu proviziju)

    • Žarko Ptiček 25.10.2013

      Ne bih da dužim jer ste postavili pitanje u vezi sa poslovanjem, a ne sa osnivanjem firme.
      1. Kada uspete da shvatite šta znači pretežna delatnost a šta znači oslobođenje evidentiranja prometa putem fiskalne kase za obavljanje delatnosti, onda ćete i sami shvatiti zašto za delatnost prodaje putem pošte i interneta nije potrebno izdavati fiskalne račune, bez obzira na to šta Vam je pretežna delatnost.
      2. Banke odbijaju preduzetnike bez bilansa jer mogu da rade šta hoće i kako im se prohte. Prestanite da zasmevate nadobudne službenike banke Vašim bestidnim zahtevom za kredit, i nađite izvor finansiranja na drugom mestu.
      3. A što ne bi moglo? Ozbiljno Vas pitam, zašto mislite da je naplata u ime i za račun drugog zabranjena? Ona čak predstavlja i osnov oslobođenje od plaćanja PDV-a po članu 17. Zakona o PDV, a Vi mislite da tu nešto ne može…

  • Vladimir Janković 23.10.2013

    Poštovani Žarko

    Ovaj tekst je odličan, pročitao sam i njega i komentare, kao i još neke tekstove po net-u.

    Moje pitanje je vezano za IT sektor.
    Hteo bih da registrujem servis računara, i tu po novom zakonu nije potrebna fiskalna kasa, znači da bih promet evidentirao kroz program koji imam za izdavanje otpremnica/računa.
    Da li bi bilo pametnije servis registrovati kao preduzetnik ili bih to mogao da registrujem i kao doo.
    Drugo pitanje bi bilo da li bih ja kao servis mogao da na fakturu uz usluge servisa stavim i nabavljene rezervne delove koji su upotrebljeni za servis ili bih sve morao da fakturišem kao uslugu servisa ?
    Treće pitanje je da li bih mogao da u okviru ovoga naplaćpujem reklamiranje na svom sajtu za oglašavanje i online prodaju ili bih to morao da doregistrujem kao posebnu delatnost ili ne.

    Hvala Vam unapred
    Nadam se da nije mnogo komplikovano ovo što ja želim da objedinim.

    • Žarko Ptiček 25.10.2013

      Poštovani,
      Zaista ne znam da li je “pametnije” da se registrujete kao preduzetnik ili kao DOO. U gornjem tekstu su navedene sve sličnosti i razlike, sve prednosti i mane, i upoređena su oba oblika registracije delatnosti. Na Vama je da procenite rizike, izradite biznis plan, SWOT analizu i da donesete odluku. Imate gotovo sve činjenice pred sobom, možete i da se raspitate kako poslovanje i administracija realno funkcionišu na teritoriji Vaše opštine.
      Servis je usluga a delovi su roba. Ne postoji zakonska prepreka da na fakturi iskažete vrednost delova koje ste upotrebili. Kako to tačno da uradite konsultujte knjigovođu. Sasvim sam siguran da ne možete fakturisati delove koje niste nabavili, tako da je potrebno da imate “ulaz” delova kroz njihovu kupovinu, i “izlaz” delova kroz njihovu servisnu ugradnju.
      Bez uvrede, ali sam siguran da niste sasvim bili iskreni kada ste napisali da ste pročitali tekst. Ovo mislim zato što u tekstu lepo piše da se registruje samo pretežna delatnost, i da se smatra da ste registrovani za sve ostale delatnosti za čije obavljanje ne treba posebna licenca, dozvola, saglasnost… Za oglašavanje kao delatnost nije potrebno da dobijete bilo čiju dozvolu, tako da slobodno možete da naplaćujete reklamiranje na svom sajtu. Samo nemojte zaboraviti da od oglašivača uzmete Deklaraciju o oglašavanju za oglasne poruke koje prenosite.
      Pitanja koja ste postavili mogu da se odnose na bilo šta, pa i na IT delatnost.
      Zaista, nema na čemu.
      Viđao sam i komplikovanije.

  • Vladimir Janković 26.10.2013

    Možda me niste razumeli, za ovo poslednje.
    Sajt je za oglašavanje, putem malih oglasa ali i putem banera.
    Tu mi je nedoumica da li to mogu kao preduzetnik a ako se registrujem kao servis računara, da to fakturišem nekome kao uslugu reklamiranja ili moram kao neku drugu uslugu. Jasno mi je da kao D.O.O. to mogu na malo drugačiji način fakturisati.
    Iskreno jesam pročitao i ovaj tekst i još nekoliko tekstova a i uputstva na APR-u.
    Jer ono što sam ja pitao ovde u opštini, rečeno mi je da mogu da kao preduzetnik fakturišem samo usluge koje su vezane za pretežnu/osnovnu delatnost, a da ostalo ne mogu registrovati. Isto tako su bili neodređeni da li mogu da ja napravim izlaz delova koje sam nabavio kao potreban materijal za popravku, jer sam dugo u ovom poslu i u firmama gde sam pre radio imao sam zahteve da to tako fakturišem.
    Nadam se da sam sada bio jasniji za ono što sam se raspitao i pročitao i stvari koje znam od ranije.

    • Žarko Ptiček 26.10.2013

      Vrlo dobro sam razumeo.
      Taj koji Vam je rekao da nešto ne može, neka Vam napiše po kom osnovu to tvrdi, i neka Vam to potpiše.
      Ja Vas upućujem na Zakon, a Vi ako želite da se vladate po usmenom kazivanju polu-pismenog neimenovanog opštinskog službenika kome je jedina delatnost da čuva svoj posao tako što nikom ništa neće konkretno reći, Vi izvolite.
      Napisao sam Vam kako je pravno stanje stvari, stojim imenom i prezimenom iza svake svoje reči.
      Ne zanima me šta su Vam drugi rekli. Mene ste pitali i dobili ste odgovor.
      Dakle:
      PR i DOO su OBLICI organizovanja i u pravnom prometu su jednaki.
      Pretežna delatnost je SAMO STATISTIČKA KATEGORIJA, i Zakon eksplicitno propisuje da imate pravo da se bavite SVIM DELATNOSTIMA za koje ne treba posebna dozvola/saglasnost/licenca, kao i onim delatnostima za koje se to traži a imate dozvolu/saglasnost/licencu.
      Bez dalje rasprave. Zakoni se ne tumače, nego se primenjuju. Primenjivati zakon u poslovanju znači zakonito poslovati. Primenjivati opštinsko tumačenje zakona znači nezakonito poslovati, jer opština nije organ za tumačenje zakona.

  • Vladimir Janković 26.10.2013

    Hvala Vam veliko na odgovoru.
    Stvarno nisam imao nikakvu nameru da se raspravljam sa Vama.
    Napokon imam jasnu pretstavu o svemu kako i šta.

  • ilija markovic 27.10.2013

    ilija markovic italija
    postovani gospodine Pticek,
    zadivljen sam Vasim i u isto vrijeme zaprepascen nacinom reagovanja i ophodjenja nekih ucesnika ovog debatita !
    tezak smo mi narod zaista,razumem zasto za vreme svih ovih proteklih vijekova smo bili tako potcinjeni od drugih! mi ne zelimo dobro jedan drugom !
    hvala

  • Marko 5.11.2013

    Zelim da otvorim firmu kako bih prodavao stvari preko interneta. Posto sam stalno zaposlen nisam siguran da li je to moguce. Ako moze mali savet, hvala unapred.

    • Žarko Ptiček 5.11.2013

      Poštovani,
      Nema problema da otvorite d.o.o., ukoliko ispoštujete klauzulu konkurencije iz ugovora o radu po kojem ste radno angažovani (ukoliko postoji).
      Takođe, neki poslodavci (naročito Država) ne dozvoljavaju da zaposleni imaju udeo u nekoj firmi (zbog sprečavanja sukoba interesa).
      Ukoliko ne postoje ovakve prepreke, slobodno osnujte d.o.o.
      Puno sreće :)

  • Marko 5.11.2013

    Hvala na informacijama :-)

  • Marijo 8.11.2013

    Poštovani Žarko
    Trenutno živim i radim u Italiji i sa dva ortaka Italijana imamo nameru da pokrenemo on-line prodaju ili ti 47.91 šifra delatnosti ako sam dobro razumeo.
    Shvatio sam da to mora biti DOO ako nisam pogrešio.
    Nisam siguran da li može predstavljati problem što svo troje živimo i radimo u Italiji i oni su strani državljani. Takodje mi nije jasno da li bi predstavljao problem to što isporoka i magacinski prostor ne bi bili iz Srbije verovatno.
    Zanima nas da li bi imali pogodnosti u prodaji prema ruskom tržištu ili se to odnosi samo na proizvode koji su i proizvedeni u Srbiji.
    Praktično ja sam im predložio da osnujemo firmu u Srbiji zbog jednostavnije procedure i nižih poreza u odnosu na Italiju. Ako sam sam dobro shvatio porez je 10% na profit firme. Mada ne znam možda bi bilo povoljnije ili manje komplikovano biti u nekoj zemlji članici EU iako su porezi veći.
    Hvala unapred.
    Oprosti za svu moju neupucenost u sve ovo.
    Mario

    • Žarko Ptiček 12.11.2013

      Poštovani Mario,
      Prvo, ne postoji uslov da se za obavljanje te delatnosti mora registrovati DOO.
      Drugo, ne predstavlja problem to što ste neki ili svi iz inostranstva osim što Preduzetnik može da bude samo državljanin. Članovi DOO mogu da budu i domaća i strana i pravna i fizička lica, i to u tekstu lepo piše.
      Kakve veze ima mesto nalaženja magacinskog prostora sa registracijom firme? Firma koju osnujete može da unajmi magacinski prostor bilo gde na kugli Zemaljskoj ako zaključi takav ugovor.
      Imali biste pogodnosti ka Rusiji ako i samo ako prodajete srpski proizvod.
      Italiju i Italijanske propise ne poznajem, ali ako mislite da dolazite u Srbiju zbog “jednostavnije procedure”, molim Vas da nađete neki drugi, bolji razlog.
      Ako si dobro shvatio, tema teksta je osnivanje firme, a ne poreska politika. Za pitanja o porezima obrati se ovde: http://startit.rs/kako-osnovati-firmu-u-srbiji-prijava-kod-poreske-uprave/

      Moj jednostavan savet na bazi dosadašnjeg pravnog iskustva u državi Srbiji: ako ne moraš da imaš posla sa Srbijom, nemoj imati posla sa Srbijom. Nadam se da će se uskoro desiti promene neophodne da bih imao drugačije iskustvo.

      Nisi neupućen, samo grabi znanje.

      Nema na čemu.

  • Dragan 19.11.2013

    Poštovani Žarko.
    Molim Vas ako možete da mi odgovorite na pitanje:
    1. ko može da bude osnivač Sportske ambulante
    2. Dali je to iskljucivo lekar sportske medicine

    Unapred hvala. Sjajniste

    • Žarko Ptiček 19.11.2013

      Poštovani Dragane,
      Ne mogu da Vam odgovorim jer:
      1) zaista ne znam napamet
      2) ambulanta spotrske medicine nije informaciona tehnologija
      Ali bez provere posebnih zakona koji regulišu oblast pružanja medicinskih usluga, poprilično sam siguran da OSNIVAČ može biti bilo koje pravno ili fizičko lice, dok ZAPOSLENI moraju imati obrazovanje i stepen stručnosti koje zakon propisuje.
      Mislim da privatna zdravstvena ustanova prolazi kroz neki oblik procesa dobijanja dozvole, i u kom procesu se ocenjuje da li ispunjava sve zakonom propisane uslove (slično kao i privatne obrazovne ustanove).
      Nema na čemu.

  • Vojkan Tasic 19.11.2013

    Kao prvo bih želeo da pohvalim tekst. Svaka čast.
    Žarko, negde u komentarima ste napisali da se pri registraciji doo firme može birati, sa ili bez PDV-a. Ja sam naišao na oprečnu informaciju ovde: http://www.preduzetnickiservis.rs/sr/izbor-pravne-forme/razlike-izmedju-preduzetnika-i-privrednog-drustva/ gde kažu da je svako privredno društvo po “default-u” u sistemu PDV-a.
    Hvala unapred na razjašnjenju.

    • Žarko Ptiček 19.11.2013

      Hvala Vam na pohvali i na pitanju.
      Ja dajem tačne, na zakonu zasnovane informacije.
      Sve oprečne informacije su po “defaultu” netačne.
      Za PDV se prijavljujete ukoliko procenjujete da će Vam promet biti veći od 8.000.000 dinara za 12 meseci.
      Ipak, savetujem Vam da proverite na http://startit.rs/kako-osnovati-firmu-u-srbiji-prijava-kod-poreske-uprave/ kod knjigovodje Nevene Bajić, inače specijalizovane za IT firme.
      Nema na čemu, ne dozvolite da išta ostane nerazjašnjeno.

      P.S. Da mi niste rekli kakvu su netačnost napisali, još bih i pogledao sajt.

  • Ivan Bozic 2.12.2013

    Postovani Zarko.
    Otac mi ima Italiansko drzavljanstvo,tacnije dvojno,Srpsko i Italiansko.Pa razmislja o mogucnosti otvaranja transportne firme za prevoz putnika u Srbiji.Interesujeme koji su uslovi otvaranja takve firme na osnovu Italianskog drzavljanstva?!
    S velikim postovanjem,unapred zahvalan.

  • Petar 4.12.2013

    Postovani,
    Osnivac sam i direktor u DOO firmi.Firma posluje vec 4 god.Medjutim od aprila 2013 god. posao ide izuzetno lose,cak nemam ni za doprinose.Tako da vec 7 mes nisam uplatio ni platu ni doprinose i nemam overenu zdr.knjizicu.Automatski nije overena zdr. knjizica ni zeni ( nezaposlena )ni deci 3 i 5 god.Moje je pitanje mogu li ja otici na BIro rada.

    • Žarko Ptiček 4.12.2013

      Poštovani,
      Uz žaljenje za novonastalu situaciju, niste mi rekli krucijalnu stvar: da li ste zaposleni u firmi ili niste? To što ste osnivač, i to što ste direktor ne znači da imate primanja po tom osnovu, jer direktor može a ne mora da bude u radnom odnosu sa firmom?
      Ako ste zaposleni, onda se ne možete prijaviti kod Nacionalne službe za zapošljavanje kao nezaposleno lice.
      Ako ste nezaposleni, onda se možete prijaviti kod Nacionalne službe za zapošljavanje kao nezaposleno lice.
      U svakom slučaju možete podneti ostavku na mesto direktora, odnosno kao osnivač razrešiti direktora funkcije, čime prestaje Vaše angažovanje u firmi (osim roka od 30 dana u kojem je direktor u obavezi da sprovodi aktivnosti radi zakonitog poslovanja i redovnog podnošenja svih zakonom propisanih izveštaja).
      Osim navedenog, Nacionalna služba za zapošljavanje može da još nečim uslovljava prijavljivanje lica, i ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti, pa je potrebno da se detaljno informišete kod same službe.
      Što se prestanka same firme tiče, tu su mogući ili likvidacija (ako je firma na “nuli” ili u “plusu) ili stečaj (ako je firma u “minusu”).
      Postupak ikvidacije se pokreće voljom osnivača i traje najmanje 120 dana, dok postupak stečaja sprovodi nadležni Privredni Sud, stečajno veće, stečajni sudija i stečajni upravnik.
      Želim Vam da izdržite.

  • dragica 27.12.2013

    Da li je potrebno da preduzetnička radnja ima statut i da li je potrebno formirati organe upravljanja koji se definišu statutom?

    • Žarko Ptiček 27.12.2013

      Ne!
      Aman, za boga miloga, odakle Vam ta ideja?
      Gde ste tako nešto pročitali?
      Samo A.D. mora da ima statut. Čak ni D.O.O. ne mora da ima statut, a kamoli preduzetnik!
      Jeste li pročitali tekst? Kakav statut za preduzetnika Vas spopao, bože-me-sačuvaj-i-sakloni!
      Svakakvih pitanja je bilo, ali ovo Vaše je potpuno poražavajuće…
      Ko Vam je tako nešto rekao? Neko iz poreske ili…???

  • dragica 27.12.2013

    Mladi diplomirani pravnik, koji je od nedavno zaposlen u istoj organizaciji gde i ja radim. Ja sam tvrdila da ne treba, ali sam ipak htela da proverim kod Vas, misleći da se možda zakon nešto menjao u tom delu. Obzirom da ja nisam pravnik i ne pratim novine iz oblasti prava, već samo novine iz oblasti kojom se ja bavim, a koje odlično poznajem, htela sam da potvrdim svoje mišljenje i uputim mladu koleginicu da je u krivu.

    Hvala Vam na ovako groznom komentaru!
    Znajte samo jedno, nisu zakoni i pravo jedina stvar na svetu koju treba poznavati, a takođe i pravnici-nisu najpametniji ljudi na svetu kako smatraju i kako sebi daju za pravo.

    • Žarko Ptiček 27.12.2013

      Na svaku pravnu tvrdnju odgovor se mora nalaziti u nekom propisu. Moj jedini savet je da je pitate ovo pitanje:
      Koji član, kog zakona?
      Niti jedan prethodno važeći zakon nije propisivao tako nešto…
      Nema tu davanja sebi za pravo, samo treba čitati kako piše.

  • Srdjan 8.1.2014

    Da li mogu kao preduzetnik placati internet karticom ino dobavljace?

    • Žarko Ptiček 8.1.2014

      Da li ste se registrovali kao preduzetnik?
      Ako niste, u tekstu je objašnjeno kako da se registrujete.
      Ako jeste, pročitajte naslov teksta ponovo.
      Hvala.

  • Milan Papulic 10.1.2014

    Pre svega cestitke na tekstu a svakako i strpljenju da se odgovori na sva postavljena pitanja.

    Ovo je ideja za IT projekat:

    U nasem drustvu ne postoji mogucnost da neko pokrene svoje preduzece bez pocetnog kapitala a kada i ima pocetni kapital nije siguran da je ideja dobra i da se treba krenuti sa njom.
    Funkcija E-Inkubator portala bi bila da se ideja postave na portal, da svi oni koji su clanovi portala informisu o idejama i samostalno odluce da li su spremni da uloze u predlozenu ideju. U slucaju da se skupi dovoljno potencijalnih akcionara, pristupa se sledecoj fazi, formiranju novog preduzeca akcionarskog tipa. Na taj nacin bi se moglo reci da je ideja dobra i da ima sansu u buducnosti da ostvari profit i omoguci dalji zivot. Nakon toga, pristupilo bi se formiranju skupstine akcionara i formiranju nadzornog odbora koji bi pratio desavanja i nacin vodjenja novoformiranog preduzeca. Portal moze a ne mora dalje da prati rezultate.

    PITANJE:
    Da li je ovde bolje odabrati d.o.o ili akcionarsko drustvo kao tip organizovanja. Nisam nasao u objavljenom tekstu nista osim definicije akcionarskog drustva. Isto tako me interesuje da li postoje sustinske razlike u izvestavanju o radu d.o.o i akcionarskog drustva ( prema drzavi, revizije i sl. ). ( Ovo je ideja za IT projekat pa mislim mozda i mogu da dobijem odgovor )

    • Žarko Ptiček 10.1.2014

      Poštovani,
      Cenim Vašu ozbiljnost i trud koji ste uložili da mi konkretno obajsnite Vaše pitanje, i istovremeno apelujem na Vas da upotrebljavate sva slova jezika koji korisite.
      Sramota je da 2014. godine ne upotrebljavate sva slova srpskog jezika.
      Odgovoriću Vam na pitanje, samo zato što odgovaram na sva pitanja, ali Vas uveravam da to činim sa velikim čitalačkim naporom i posebnom dozom gađenja prema odnosu ka sopstenom jeziku koji ste prikazali.

      E-inkubator registrujte kao udruženje. Nedobitnu organizaciju čiji članovi ostvaruju prava i funkcije koje ste opisali.
      Za registraciju akcionarskog društva članom 293. Zakona o privrednim društvima propisan je minimalni iznos osnovnog kapitala u visini 3.000.000,00 dinara (slovima: tri miliona dinara), osim ako posebnim zakonom nije propisan veći iznos, kao za banke na primer. Ovaj oblik organizovanja ne smatram podobnim za start-up, i zato se ne nalazi u tekstu.
      Ukoliko Vas zanima kako je zakonski regulisano akcionarsko društvo predlažem Vam da pročitate odredbe Zakona o privrednim društvima koje se na to odnose.

      Lično smatram da nije poslovno opravdano da se sopstvene ideje daju drugima bez nadoknade, ali Vi svakako probajte da organizujete takvu vrstu evaluacije.

      Srdačan pozdrav, odnosno, srdacan pozdrav.

  • Milan Papulic 13.1.2014

    Poštovani Žarko,

    Hvala na odgovoru i prihvatam sugestiju da koristim sva slova srpskog jezika i na taj način ispoštujem svoj jezik. Što se ideje tiče, potpuno sam svestan da neko može da je preuzme ali ću biti srećan ako je neko preuzme i napravi mogućnost budućim akcionarima i poduzetnicima da se ujedine i pokrenu neki posao.

    Srdačan pozdrav
    Milan Papulić

  • darko 26.1.2014

    Postovani Zarko
    jedno pitanje samo. Otvorio sam preduzetnicku radnju, kao projektant, ali posto nemam odgovarajucu licencu za neki projekat, dali mozgu da angazujem licenciranog projktanta da mi samo udari pecat na projekat? tj dali ja mogu da naplatim preko moje firme neki projekat a da je na njemu potpis nekog drugog licenciranog projektanta?

    Hvala u napred na odgovoru

    • Žarko Ptiček 27.1.2014

      Poštovani Darko,
      I sami znate gde živite i u kakavim uslovima radite. Ništa što Vam ja ovde napišem neće poboljšati te uslove.
      I za Vas važi isti pravopis: da RAZMAK li, osim ako nekom niste nešto dali.
      I pozdravite Gorana koji je pitao isto pitanje, koje takođe nema veze sa temom.

  • Goran 27.1.2014

    Poštovani

    Prvo da pohvalim tekst iznad, i trud koji je uložen. A postavio bih Vam i pitanje vezano za paušalce. Ako imam svoju otvorenu firmu, dali mogu da da predam projektat, tj naplatim, na kome je potpisan drugi odgovorni projektant, jer ja nemam odgovarajuću licencu za taj projekat.

    • Žarko Ptiček 27.1.2014

      Poštovani,
      Oblik organizovanja nije od uticaja.
      Da RAZMAK li.
      Odgovor zavisi od toga šta ste ugovorili, a to šta ste ugovorili nema nikakve veze sa oblikom organizovanja, odnosno, nema veze sa temom.
      Pozivam Vas da razmislite: da li Vi kao privatna zdravstvena ustanova (recimo) možete da naplatite operaciju pacijenta koju je radio kvalifikovani hirurg?

  • Goran 27.1.2014

    rEcimo :)
    Moje da RAZMAK li je u brzini otkucano kao i kod Vas pretpostavljam rEcimo. Ovo shvatite samo kao šalu, naravno.
    Dali ste baš dobar primer toga što sam hteo i da pitam, a to je pošto nemam zaposlene da li moze neko da pečatira projekat koji ja predajem kao paušalac. Onda na neki nacin ispadne da sam ipak nekoga zaposlio da uradi deo posla. Iz tog razloga me interesuje. Ili moram da napravim neki ugovor o delu…? Radi se o mašinskom projektu.
    Hvala na brzom odgovoru.

    • Žarko Ptiček 27.1.2014

      Ispravljeno.
      Još samo da Vi i Vaš kolega po IP adresi Darko, shvatite da je ovde tema OSNIVANJE, a ne POSLOVANJE.

  • Goran 27.1.2014

    Da, to je kolega iz firme :)
    Pozdrav i hvala,
    PS Šteta što mi nemamo opciju da ispravimo gresku, ovako sramota ostaje :)

  • Maja 31.1.2014

    Pozdrav!
    Interesuje me da li bi mogla da otvorim auto prevoznicku radnju, s’obzirom da sam prijavljena u drugoj firmi?
    Hvala!

    • Žarko Ptiček 31.1.2014

      Onda se raspitajte na mestu na kome možete dobiti odgovor.

  • Maja 31.1.2014

    Jel ovo za mene odgovor?

    • Žarko Ptiček 1.2.2014

      Žao mi je što se ne snalazite.
      Dakle, na pitanje: “Interesuje me da li bi mogla da otvorim auto prevoznicku radnju, s’obzirom da sam prijavljena u drugoj firmi?”
      odgovor glasi: “Onda se raspitajte na mestu na kome možete dobiti odgovor.”
      Da ste pročitali sav tekst, videli biste da je na autoprevozničko pitanje već odgovoreno.
      Žao mi je što ne razumete da je ovde reč o osnivanju IT firmi, i onda postavljate pitanja za autoprevoznike, viršlarnice, kozmetičke preparate i školice, proizvodnju “drvenih šaha” i slično.

  • Sever 1.2.2014

    Poštovani Žarko
    odličan tekst, hvala na bogatim informacijama.

    Sa kolegom smo nedavno završili razvoj web-based project management aplikacije, i trenutno smo u fazi testiranja. Pošto preko vebsajta dobijemo sve više “subscribers” koji su zainteresovani, vreme je da počnemo razmišljati o sledećem koraku.
    Još smo u nedoumici oko forme, pa bih Vas pitao za savet.
    1. Pošto preduzetnik odgovara celokupnom svojom imovinom, da li bih ja mogao postati preduzetnik, pošto nemam nikakvu imovinu, sem ličnih stvari (živim u kući roditelja).
    2. Da li sam dobro razumeo da privrednik paušalac potpuno raspolaže zarađenim novcima i ne treba svaki dinar pravdati kao u slučaju doo?
    3. Pošto je reč o B2B aplikaciji, što će kupovati firme, da li je bolje osnivati d.o.o (zbog lakšeg poslovanja sa firmama, itd…da li to znači nešto)?
    4. Ako postanem privrednik, i pošto smo dvoje, kako mogu rešiti podelu zarade 50%-50% (možda ugovorom)? ili
    5. U ovom slučaju onda bolje osnivati ortačko društvo?
    6. Ili možda u početku ortačko društvo zbog manjih troškova i kasnije se preregistrovati u doo?
    7. Pošto je aplikacija prvenstveno namenjena za ino-kupce i prodaja bi bila automatizovana (kreditna kartica, PayPal), da li firma iz Srbije može da ima račun u inostranstvu (zbog PayPal)?

    Možda ova pitanja su banalna, ali ja sam laik što se tiče te stvari.
    Hvala Vam unapred

    • Žarko Ptiček 1.2.2014

      Poštovani Severe,
      Da je tekst dobar, i da su informacije dovoljno bogate, ne biste postavljali pitanja na koja smatram da je tekstom odgovoreno.
      U svrhu dopune teksta, odgovoriću na postavljena pitanja, koja baš i ne predstavljaju neki savet, već činjenično stanje.
      1. Nije potrebno da imate ikakvu imovinu da biste se registrovali kao preduzetnik.
      2. Dobro ste razumeli. Sve ono što zaradite je Vaše, i istovremeno za sve što dugujete odgovarate Vašom imovinom.
      3. Ako vi ocenite da firmama sa kojima ćete poslovati oblik organizovanja predstavlja bitnu stavku onda osnujete D.O.O. Minimalni osnovni kapital za D.O.O. iznosi 100 RSD (slovima: sto dinara). Ako mislite da će firme korisnici Vaše usluge imati više poverenja da sarađuju sa D.O.O. koje odgovara za svoje obaveze sa 100 dinara, onda tako uradite.
      4. Upotrebili ste termin “privrednik” pa ne razumem pitanje. Ukoliko Vas je dvoje, registrujte ortačko društvo ili komanditno društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću.
      5. Zaista ne znam u kakvim ste međusobnim odnosima, što je opredeljujući faktor prilikom osnivanja ortačkog društva.
      6. A da stavite troškove na papir i sračunate šta Vam se više isplati?
      7. Firma iz Srbije ne može imati takozvani “merchant account” kod kompanije PayPal, jer PayPal ne pruža takvu vrstu usluge ni pravnim ni fizičkim licima iz Srbije. Otvaranjem računa u inostranstvu, koje je za firme moguće pod uslovima i ograničenjima propisanim Zakonom o deviznom poslovanju (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012), i dalje bi formalno pravno predstavljali rezidenta Republike Srbije. Što se naplate iz inostranstva tiče, probajte da se raspitate kod domaćih banaka koje pružaju takvu vrstu usluge putem Interneta.

      Sa žaljenjem konstatujem da je za Vaš model poslovanja najjednostavnije da osnujete firmu u inostranstvu, jer važeći zakoni Republike Srbije ne omogućavaju da vršite poslovanje na način koji je prihvaćen širom civilizovanog sveta.

      Nema na čemu.

  • Sever 1.2.2014

    Hvala na brz. odgovor.
    Vaše konstatovanje me malo razočarao…
    I onda se pitaju zašto velika većina freelancera radi na crno i otvara račun u inostranstvo, mada kako ja znam, to je nelegalno.

    S poštovanjem

  • Matija 10.2.2014

    Poštovani gospodine Ptiček,

    Sjajan tekst, još bolji smisao za humor i filantropski motivi za svaku pohvalu (makar kada je u pitanju snalaženje u šumi propisa običnim smrtnicima).

    Gospodinu Severu bih predložio da pokuša sa Skrill servisom (bivši money bookers)

    I imam jedno pitanje za Vas prilično prizemnog karaktera.
    Da li strano fizičko lice koje je (jedan od) osnivača doo mora da ima prebivalište u Srbiji?
    Da li je neophodno da to lice bude prisutno u bilo kojoj fazi osnivanja (overa prevoda ugovora o osnivanju kod sudskog tumača)?

    Hvala Vam unpared

    • Žarko Ptiček 10.2.2014

      Oh, hvala, ulepšaste mi dan :)
      Odgovori su kako sledi:
      1) Osnivači rezidenti i nerezidenti su u potpunosti izjednačeni. Ukratko: stranac osnivač ne mora da ima dresu u Srbiji. Ovo važi i za strane firme.
      2) Uredno punomoćje omogućava vlastodavcu da umesto njega pravni posao obavi opunomoćeno lice. Ukratko: stranac po pravilima zemlje u kojoj daje punomoćje (sudska ili notarska ili advokatska overa, plus Apostil) opunomoći domaće lice da zaključi takav i takav ugovor o tome i tome sa tim i tim (što detaljnije, navesti bitne elemente). Pošalje vam Punomoćje (sa apostilom), prevedete ga kod ovlašćenog susdkog tumača. Sa originalom i prevodom Punomoćnik pristupa overi, konkretno, Ugovora o osnivanju.

      Srdačan pozdrav.

  • Nina 13.2.2014

    Postovani, svesna sam da se moje pitanje ne odnosi na IT poslovanje, ali se nadam da Vas necu razljutiti pa da cete mi odgovoriti :). Poznajem proizvodjaca posteljina i okusala bih se u prodaji. Kako zivim u malom mestu, mislim da prodavnica ne bi imala neki promet, nego bih prodavala po firmama preko administrativne zabrane pa me zanima kakvu firmu bi u tom slucaju trebalo registrovati i da li je potrebna fiskalna kasa, pritom mi je primarno da imam sto manje troskove. Mozda treba da naglasim da sam vec u radnom odnosu, ovo bi doslo kao nesto dopunsko :). Srdacan pozdrav!

    • Žarko Ptiček 13.2.2014

      Ne ljutim se ja što Vi pitate nego:
      1) što ne čitate;
      2) što ne pišete srpski;
      3) što zloupotrebljavate temu i moju dobru volju iz Vašeg ličnog koristoljublja.

      Bilo koja firma je dovoljno dobra da uvaljujete švercovane čaršave kolegama iz državne administracije.

  • Nina 13.2.2014

    Ok, hvala na odgovoru i sve najbolje Vam zaista zelim.

  • Mirjana Tomic 18.2.2014

    Dobar dan. Htela sam da registrujem Umbrella kompaniju u Srbiji i da svoje proizvode i usluge plasiram na crnogorskom trzistu prvenstveno, jer tamo vec imam dobar plasman, i veliku potraznju, ali smatram da je bolje da imam osobe pod ugovorom nego zaposlene, da ce to doneti veci profit obema stranama. U Srbiji vec posedujem registrovanu firmu, kao i u Crnoj Gori “cerku firmu”. Mozete li mi dati savet ili smernice gde bih vise mogla da saznam o tome
    Hvala,
    Mirjana Tomic

    • Žarko Ptiček 18.2.2014

      Poštovana,
      Ako već imate osnovanu firmu – iscrpli smo temu.
      Zaista nema na čemu.

  • Mirjana Tomic 20.2.2014

    Poštovani,
    pitanje se odnosilo na sistem poslovanja tzv.umbrella kompanija, a nisam pitala šta sa doo ili nekim od drugih oblika preduzeća već pojašnjenih. Konkretno, kako jedan doo postaje umbrella, ili to nije tema kojom se bavite, odnosno, nemate informacije?
    Hvala,
    Mirjana

  • Žarko Ptiček 20.2.2014

    Gospođo,
    Zašto ste nasilni?
    Deo bilo koje PRIVATNE korporacije se postaje na način i pod uslovima koje ta PRIVATNA korporacija propiše svojim aktom.
    Ne znam iz kog razloga i po kom osnovu očekujete da je bilo ko sa ovog sajta upoznat sa sadržinom takvog akta PRIVATNE korporacije, uzevši u obzir da ovo nije sajt te PRIVATNE korporacije.
    Već sam Vam dao kratak i jednostavan odgovor, ali vidim da on nije zadovoljio Vašu nasilničku radoznalost, pa ću ga preformulisati tako da ga razumete: Ovde je reč o osnivanju preduzetnika i društva sa ograničenom odgovornošću. Kako ste to već savladali, tema je iscrpljena. Za poslovanje sa privatnom korporacijom, najljubaznije i najlogičnije Vas molim da se raspitate kod te privatne korporacije.
    Nemojte mi se zahvaljivati, nego se potrudite da razumete o čemu se ovde radi.

  • Milena 25.2.2014

    Htela bih da pitam,ako je osoba vlasnik radnje, a poslove direktora obavlja u preduzecu kod svoje supruge, da li je potrebno obracunavati zaradu za direktora?
    Hvala.

    • Žarko Ptiček 25.2.2014

      Poštovana,
      Terminološki da se uskladimo:
      vlasnik radnje = preduzetnik
      preduzeće = društvo sa ograničenom odgovornošću
      osoba (preduzetnik) = supružnik i direktor u društvu sa ograničenom odgovornošću
      supruga = osnivač jednočlanog društva sa ograničenom odgovornošću

      E sada kada smo to utvrdili, postavite pitanje na sledećoj adresi:
      http://startit.rs/kako-osnovati-firmu-u-srbiji-prijava-kod-poreske-uprave/

      Nema na čemu.

  • Milena 25.2.2014

    Izvinjavam se zbog nejasno postavljenog pitanja.Ovako-ona je vlasnik DOO njen suprug je direkor u tom preduzecu,ali je on takodje i vlasnik radnje tj preduzetnik,Da li on ima prava da se odrekne zarade nekim ugovorom izmedju njega i osnivaca(supruge),i da li je kao clan uze porodice oslobodjen doprinosa i poreza?
    Hvala
    Mislim da sam bila jasnija.
    Pozz

  • Milena 26.2.2014

    Cekam odgovor

    • Žarko Ptiček 26.2.2014

      Kako biste prekratili čekanje, razonodite se čitanjem članka i svih pitanja i odgovora.

  • Nikola 28.2.2014

    Postovanje,
    Ukratko cu da objasnim problem koji imam,
    Imam otvorenu firmu, prvi sam zaposlen firma je DOO ali posto se masine uvoze tipa kao ulaganje kapitala dosao sam do zakljucka da treba da napravim pravni dokument koji ce se priloziti APR da onu mogu da ga prihvate i da ja na osnovu tog akta mogu da uvezem masine kao inostrano ulaganje, Bio bi zahvalan ako neko ima pojma u vezi ovoga ili da me samo uputi dalje,

    2. Samo bih voleo da znam da li je potrebno i sta je potrebno da se napise kao aneks ugovora u smislu da se zastiti DOO da se radniku koji potpise dokumenta da do znanja da treba da dodje u odredjeno vreme na posao, da mora da radi 8 caosova, da ako je bolestan mora u roku od 3 dana da donese potvrdu od lekara,
    Zanima me da li postoji neki pravni dokument gde su ove situacije nabrojane i da su koristene.

    Hvala unapred.

    • Žarko Ptiček 28.2.2014

      Poštovani,
      Kako već imate osnovan DOO, i kako je pitanje vezano za konkretan pravni posao i konkretnu promenu koju taj DOO ima, predlažem Vam da angažujete advokata ili advokatsku kancelariju koji će Vam dati odgovore na sva Vaša pitanja.
      Hvala na razumevanju.

  • Tanja 28.2.2014

    Poštovani htela sam da Vas pitam da li mogu da Psihološko savetovalište (delatnost zdravstvenog saradnika kao pausalac) registrujem na stan u kojem živim i da tu obavljam privatnu praksu? Da li to podrazumeva neke dodatne troskove prema državi?
    Unapred se zahvaljujem na odgovoru. Pozdrav

    • Žarko Ptiček 28.2.2014

      Poštovana,
      Kako mislite da na temi koja se bavi Internet startapima dobijete odgovor u vezi sa offline psihološkim savetovalištem?
      Molim Vas raspitajte se kod Vaših kolega koji su to već registrovali, kod nadležnih državnih organa, ili kod advokata ili advokatske kancelarije.
      Ovo zaista nije mesto na kome možete dobiti odgovor. I to je već više puta napisano, samo Vas mrzi da čitate.
      Pozdrav.

  • Tanja 1.3.2014

    Učinilo mi se da dajete i savete ove vrste…Hvala Vam na izdvojenom vremenu i hvala Vam sto imate strpljenja za sve nas. Pozdrav:)

  • Nenad 6.3.2014

    Pozdrav Zarko. Potrebna mi je mala pomoc oko doo firmice.
    Kako se odredjuje porez koji bi placao i da li se naplacuje porez ako je firma u stanju mirovanja… Ako se desi da se ne poklope sve kockice pa da uopste i ne pocne sa radom da li i tada placam neki porez ili se on iskljucivo vezuje za dobit

  • Nenad 6.3.2014

    P.S Hvala u napred.

  • Žarko Ptiček 6.3.2014

    P. S. Nema na čemu.

  • Jasmina 7.4.2014

    Toliko sam se smejala odgovorima na postavljena pitanja, a i naravno pitanjima.. Srbi su to….Hahaha, toliko.. Pozdrav :)

    • Žarko Ptiček 8.4.2014

      Državljanstvom se nismo bavili, mada se ovo odnosi na Republiku Srbiju.
      Meni nije smešno, ali mi je zaista drago da Vam je bar nešto od ovoga veselo.

  • Stefan 12.4.2014

    Ovo je sve ali gde je slucaj koji vecina u Srbiji radi. Ako imas jos jednu ili vise offshore kompanija preko kojih vadis zaradu i novac placajuci im fiktivne usluge consultinga i time ne placas proez i iznosis novac na svoje racune van zemlje.

    Takodje ima i ona kada ta ista firma navodno daje tvojoj firmi kola, poslovni prostor, kucu, stan, sredstva za rad na lizing pa ako ti firma pukne niko ne moze to da ti oduzme jer je to prakticno vlasnistvo offshore kompanije za koju se ne zna da si ti vlasnik.

    Ovo rade kod nas svi politicari, tajkuni a i drugi pa red bi bilo da upoznamo sve ljude sa nacinima kako mogu da zaobidju placanje poreza i robovanje domacim bankama posto bi zakoni u ovoj drzavi po nasem vazecem Ustavu Srbije trenali da budu jednaki za sve.

    • Žarko Ptiček 12.4.2014

      Ne znam na osnovu čega ste došli do podataka kako većina u Srbiji radi, ali znam da ništa što ste napisali nema dodirnih tačaka sa zakonitim osnivanjem firme u Republici Srbiji.
      Za savete o nepoštovanju zakona, izbegavanju plaćanja poreza i drugim krivičnim delima, molim obratite se političarima koje ste naveli.
      Hvala.

  • Marija 13.4.2014

    Poštovani Žarko,

    da li se u nekoj od tema na ovom sajtu obrađuje problematika minimalnih mesečnih troškova pravnih formi preduzetnik vs. DOO. To bi bilo interesantno uporediti, imajući u vidu da značajan broj startup-a će u prvih par meseci (možda i više) poslovanja težiti da plaća obaveze što je niže moguće, dok se posao bar malo ne “razradi”.

    Hvala na odgovoru.
    Pozdrav.

    • Žarko Ptiček 13.4.2014

      Poštovana Marija,
      Blog unos koji sam ja pisao bavi se pravnim, a ne računovodstvenim aspektima, i to samo osnivanja, ne i kasnijeg funkcionisanja.
      Za sva pitanja koja se tiču troškova funkcionisanja, za Vas i druge koje to interesuje, postoji odličan članak knjigovođe Nevene Bajić, na adresi http://startit.rs/kako-osnovati-firmu-u-srbiji-prijava-kod-poreske-uprave/ gde je slobodno možete pitati oko troškova poslovanja.
      Znate, neki troškovi nisu fiksni, a i oni koji jesu, zavise od opštine do opštine, od banke do banke, pa je veoma nezahvalno davati bilo kakve globalne računice.
      Skrećem Vam pažnju da je svaki startap sebi svojstven i da ne postoji uniformno rešenje za sve, već se svaki mora “iskrojiti” prema potrebama samog poslovanja.
      Nema na čemu.
      Pozdrav.

  • Nenad 8.5.2014

    Pozdrav, potrebna mi je pomoc u vezi sledeceg:
    na adresu stana u kojem ja zivim sam dozvolio da drug prijavi sediste DOO. Naime, on je preuzimao postu na mojoj adresi za DOO koje se 100% vodi na njega. Vise nismo u tako dobrim odnosima, al on nije promenio sediste tako da posta stize i dalje na moju adresu, iako preduzece vise i ne posluje, tj tacnije stize racun za naknadu za RTS pretplatu za to preduzece, kao i opomene za placanje iste. Da li ja mogu biti nesto odgovoran sto on to u ime preduzeca ne placa?
    Hvala unapred, pozdrav

    • Žarko Ptiček 8.5.2014

      Pozdrav,
      1) Samo vlasnik stana ima pravo da daje dozvolu da se neko koristi njegovim stanom. Odakle Vama pravo da dozvoljavate drugaru da prijavljuje sedište na adresu gde Vi živite, ukoliko Vi niste vlasnik nepokretnosti? Da sam Vaš zakupodavac, raskinuo bih sa Vama ugovor o zakupu. Ukoliko ste Vi vlasnik tog stana, onda dobro.
      2) DOO ne bira sedište prema vrsti i kvalitetu odnosa koje 100% član ima sa žiteljem pojedine nepokretnosti, već lice ovlašćeno za zastupanje zaključuje ugovor o kupovini ili zakupu nepokretnosti sa vlasnikom nepokretnosti, koji ugovor predstavlja pravni osnov za korišćenje te nepokretnosti.
      3) Društvo sa ograničenom odgovornošću odgovara za svoje obaveze do visine upisanog uloga, a osnivač (član) društva odgovara za obaveze društva u visini upisanog a neuplaćenog uloga. Žitelj stana u kojem je registrovano sedište društva ne odgovara za obaveze društva uopšte.
      4) Preduzeće (odnosno privredno društvo kako piše u zakonu) može biti aktivno, u likvidaciji, u stečaju ili brisano iz registra. Termin “preduzeće ne posluje” nema nikakvo statusno-pravno značenje, pa je potrebno da znate da li preduzeće postoji ili ne postoji? Ako postoji, ono je obveznik plaćanja TV pretplate samo ukoliko je takva obaveza u skladu sa zakonom. Ukoliko preduzeće ne postoji, ono ne može biti nosilac ni prava ni obaveza, pa je potrebno da se o tome obavesti onaj ko preduzeće zadužuje računima, uključujući i račun za TV pretplau.
      5) U svakom slučaju stoji Vam na raspolaganju pravna mogućnost da Agenciji za privredne registre, Vi, žitelj stana, kao zainteresovano lice, podnesete registracionu prijavu činjenice od značaja za pravni promet (piše pravni, ne piše platni) o promeni adrese, odnosno o “nepooslovanju preduzeća” na toj adresi.

      Zaista sam zadivljen količinom potpuno nebitnih, odnosno pravno irelevantnih činjenica koje ste mi naveli. Iz teksta Vašeg pitanja se može zaključiti da ni krajičkom oka niste ni pogledali u moj tekst. Da ste ga pročitali, barem jednom, ali sa razumevanjem znali biste da:
      – to gde Vi živite nema nikakve veze sa time ko je vlasnik nepokretnosti,
      – da se procenti učešća u osnovnom kapitalu DOO ne “vode na” nekog, već da je neko član, odnosno osnivač DOO sa članskim, odnosno osnivačkim udelom od toliko i toliko procenata,
      – da neposlovanje preduzeća ima svoj precizni naziv u zakonu, iz koga se može zaključiti da li preduzeće postoji ili ne,
      – da za rad DOO odgovara lice ovlašćeno za zastupanje, odnosno direktor DOO, a ne neko drugo lice, komšija ili sustanar na primer.

      Ukratko rečeno: osoba koja nema veze sa firmom – nema veze sa firmom. U svemu ostalom, Vaše pitanje nema veze sa vezom, niti ima veze sa temom na koju ste ga postavili.

      Nema na čemu, pozdrav.

  • Aleksandar 12.5.2014

    Postovani ,

    nisam redovno placao doprinose za sebe i preduzece mi je u blokadi od 29.09.2011. Postoji li nacin da ponovo pokrenem svoj posao i poslujem kao preuzetnik to jest da registujem sebe kao preduzetnika ili da pokrenem novo preuzece!?

    Hvala unapred, pozdrav

  • Nikola 12.5.2014

    Zdravo Žarko,

    Veoma informativan i koristan članak. Hvala.

    Imam nedoumice u vezi delatnosti i firme koja ima prihode od usluga vezanih za male oglase na internetu kao i oglašavanjem firmi putem web banera na sajtovima koje su u mom posedu.

    Videh gore jedan post gde ste naveli: “Za oglašavanje kao delatnost nije potrebno da dobijete bilo čiju dozvolu, tako da slobodno možete da naplaćujete reklamiranje na svom sajtu. Samo nemojte zaboraviti da od oglašivača uzmete Deklaraciju o oglašavanju za oglasne poruke koje prenosite.”

    Bio sam u APR-u i poreskoj upravi. Oni uglavnom ne mogu ništa precizno da kažu. Ali rekoše mi da od 1. januara 2014 delatnost vezana za marketing mora da vodi knjige.

    Informacije koje pokušavam da nađem su da li firma koja ima prihode od web banera i usluga vezanih za male oglase na internetu mora da vodi knjige knjige ili može biti paušalno oporezovan preduzetnik. Ako dobro vidim i baneri i oglasi spadaju u marketing. Takođe ukoliko je firma pod šifrom “veb portali 63.12″, ili “programiranje 62.01″, da li može da bude paušalni preduzetnik ako kao sporednu delatnost ima nešto iz oblasti marketinga 73.11 (baneri, oglasi) za koju je od 2014. godine potrebno voditi knjige.

    Znači koliko sam ih razumeo, ako izdajem banere i bavim se malim oglasima na veb portalu, moram voditi knjige, što bih kao veoma mali preduzetnik hteo da izbegnem zbog većih troškova i obaveze pravdanja svih troškova firm

  • Nikola 12.5.2014

    Hvala Žarko, vidim da ste već prosledili pitanje.

  • Milos 13.5.2014

    Postovani,

    Zelim da otvorim web sajt putem koga ce posetioci kupovati i podavati rukotvorine (napisao sam kod, sve je spremno). Za pocetak ne zelim da naplacujem nikakvu proviziju za medjusobnu trgovinu posetioca, ali koliko sam razumeo Zakon o trgovini definise da se u tom slucaju i ja bavim trgovinom (bez obzira sto ne bih imao prihode), tako da je osnivanje preduzetnicke radnje neophodno.

    Da li sam dobro razumeo? I u tom slucaju da li mogu da registrujem Pr. a da se izjasnim da ne zelim da sebi dam platu? Okvirno, koliki je minimalni iznos poreza na mesecnom nivou koji bih morao da placam?

    Hvala najlepse!

    • Žarko Ptiček 13.5.2014

      Poštovani,
      Ako ne planirate da imate prihode, registrujte Udruženje (udruženje građana, nevladinu organizaciju), na bazi učlanjenja.

  • Milos 14.5.2014

    Postovani,

    Hvala na brzom odgovoru.

    Jedini trosak bi bio placanje hostinga u inostranstvu.

    Sto se tice poreza u slucaju udruzenja – nema ga?

    I da li je neophodno da prijavim udruzenje i postanem pravno lice, ili mogu raditi bez registracije, a na sajt stavim sve dokumente koji se ticu kupo-prodajnih uslova za korisnike sajta (standardni tekstovi koji se nalaze na svim sajtovima tog tipa)…

    Hvala najlepse.

    • Žarko Ptiček 14.5.2014

      Poštovani,
      Kakvo prijavljivanje u registar udruženja koje vodi APR na ovoj stranici, kakvi bakrači.
      Dovoljno je samo da svoju ideju zapišete na blog-postu koji se bavi samim osnivanjem IT firmi, i cela administracija u Republici Srbiji biće uredno obaveštena o Vašem poslovanju.
      I što se poreza tiče, ne morate uopšte da postavite pitanje knjigovođi na istom sajtu http://startit.rs/kako-osnovati-firmu-u-srbiji-prijava-kod-poreske-uprave/, već će Vam automatski biti sve odgovoreno.
      I slobodno na svoj sajt stavite prodajne uslove sa sajtova “toga tipa”. Opšte je poznata činjenica da su prodajni uslovi i uslovi korišćenja napisani na sajtovima “toga tipa” pisani upravo za Vaš konkretan slučaj.

      A sada mi dopustite da Vam se najiskrenije izivinim zbog gore napisanog teksta. Nije u redu da Vam se obraćam na taj način, i iskreno mi je žao ukoliko ste se uvredili ili osetili bilo kakvu negativnost. To mi zaista nije namera. Moja najiskrenija namera je da Vas malo prodrmam u razmišljanju, ne da Vas edukujem, već da Vas ohrabrim da upotrebljavate sopstvena znanja. Apsolutno sam uveren da onaj ko je u stanju da samostalno isprogramira čirav sajt sa platformom za elektronsku trgovinu, može, bez mnogo muke i da registruje udruženje građana pred nadležnim državnim organom, informiše se za porez na pravom mestu i prilagodi korisničke uslove sopstvenom sajtu, koji poznaje bolje od bilo koga.

      I zato samo napred, uspećete!

      Iskreno,
      Žarko Ptiček

  • Aleksandar 15.5.2014

    Osnovaću d.o.o (agencija za izradu sajtova, održavanje…). Ja sam jedini osnivač. Takođe, zaposlen sam u drugoj firmi koja mi uplacuje doprinose itd. Ako postavim drugu osobu za direktora d.o.o-a, a on nije zaposlen nigde, da li isto važi ,,Direktor društva ne mora biti u radnosm odnosu sa Društvom”. Nakon konsultacija sa knjigovođom koji nije baš uspeo da bude konkretan i jasan ovako sam razumeo: oko 5600 mesecni troskovi + obaveze prema PIO fondu za direktora. Ovaj drugi deo me buni, jer ako sam dobro razumeo Vaš tekst to ne mora da bude ako se po ugovoru društva sa direktorom postavi da on nije u radnom odnosu.

    • Žarko Ptiček 16.5.2014

      Poštovani,
      Zakon: DOO mora da ima Direktora. Direktor ne mora da je u radnom odnosu sa doo. Direktor ne mora da prima nadoknadu za to što je direktor.

      Poreska: Ako direktor prima nadoknadu, to se oporezuje. Ako je osnivač firme istovremeno i direktor, i ne prima nadoknadu, mi ćemo ipak da mu tražimo da plaća doprinose.

      Knjogovođa: zakon važi za sve. Poreska je rekla svoje.

      Vi lično: Vidi, sve ovo je već dva puta objašnjeno u komentarima, ali bolje da pitam.

      Imate živog knjigovođu, sa izuzetnim poznavanjem propisa, i sa velikom praksom sa IT industrijom, prisutnu ovde na Startit.rs. Slobodno je pitajte sve knjigovodstveno.

      Link: http://startit.rs/kako-osnovati-firmu-u-srbiji-prijava-kod-poreske-uprave/

  • Nebojsa Dinic 22.5.2014

    Postovanje Zarko, imam kratko pitanje. Vlasnik doo firme koja zajedno sa mnom ima 6 zaposlenih, ponudio nam je kao temu za razmisljanje ideju da svi zaposleni koji to zele, umesto da budu zaposleni u tom doo otvore svoje preduzetnicke radnje preko kojih bi placali poreze i doprinose kao pausalci, a da doo sklopi sa nama ugovore o poslovno tehnickoj saradnji i isplacuje nas uracunavajuci i te troskove za poreze i doprinose. Meni to zvuci u redu jer bi on nastavio da nasim preduzetnickim radnjama uplacuje isto koliko smo ga bruto kostali i dok smo radili u doo, cime bi nama prakticno ostajalo po 10.000 dinara vise neto, a trosak doo se ne bi povecao. Prevashodno me zanima koje bi eventualno bile lose strane toga za nas zaposlene osim toga sto smo naravno svesni da bi manjom uplatom doprinosa od one koja se vrsi kroz plate preko doo i nase penzije (kada za njih dodje vreme) bile manje, ali realno, do naseg odlaska u penziju ocekujem da se penzije znacajno izjednace. Takodje, svestan sam da bi na ovaj nacin poslodavac prakticno mogao sa nama da raskine ugovor kad kod pozeli bez ikakvih problema, ali ni to nije nesto sto bilo ko ocekuje jer funkcionisemo odlicno. Koje su eventualno ostale mane ovakvog predloga i sta je vas savet za nas?

    • Žarko Ptiček 23.5.2014

      Ok, ako ćemo tako da se igramo, evo Vam onda dugački odgovor:
      – sami ste svoj gazda
      – možete raditi i za druge firme
      – sve što zaradite je vaše
      – za svoje obaveze odgovarate celokupnom svojom imovinom

      Mana je što sami treba da vodite sopstvenu administraciju oko sopstvene firme.

      Savete ovakve vrste NE dajem u komentarima.

  • dragoslav 23.5.2014

    pozdra zivim i radim u italiji, ali bi htijo da otvrim d.o.o. u srbiji .Interesujeme da li je moguce obavljati djelatnost firme u italiji ,a placati porez u srbiji,a cuo sam da ne postoji dvostruki sistem oporezivanja izmedu italije i srbije.Nisam talijanski drzavljanin (crnogorski).Unaprijed zahvaljujem na odgovoru,pozdrav.

    • Žarko Ptiček 23.5.2014

      Za utaju poreza propisana je zatvorska kazna.

  • dragoslav 26.5.2014

    ja se izvinjavam ,ali ja necu da neplatim porez ,vec hocu ,ako je moguce da placam uSrbiji,a da pruzam usluge u italiji,ili moram da platim porez i u italiji!?hvala.

    • Žarko Ptiček 5.6.2014

      Ovde je opisano kako da osnujete firmu u Srbiji.
      Za pitanje plaćanja poreza u Srbiji obratite se na za to predviđenom mestu na Startit.rs sajtu.
      Za pitanje plaćanja poreza u Italiji obratite se na za to predviđenom mestu u Italiji.

  • Marko 31.5.2014

    Možete li mi objasniti sta konkretno znači ovo: “kao i otežanog pristupa novčanim sredstvima Društva od strane osnivača.”

    NIje mi najjasnije, pretpostvaljam da se to odnosi samo na podelu dobiti ako je vise vlasnika, kao sto je navedeno u tekstu? Planiram da otvorim d.o.o i bavio bih se posredovanjem preko interneta za odredjenu vrstu usluga ali iskljucivo sa inostranim klijentima. Novac bi primao na skrill business racun koji bi posle prosledjivao na svoj devizni. Koliko sam uspeo da saznam, trebam samo da napravim print screen uplata i isplata i to prosledim knjigovodji da to uknjizi, platim obavezni porez za doprinose i porez na dobit i mogu da raspolazem novcem kako hocu (ako sam ja jedni vlasnik i direktno u radnom odnosu)?

    Takodje me interesuje u vezi sedista drustva. Da li moram da imam radno vreme odnosno, da li moram fizicki biti na lokaciji?

    Priroda posla koji radim je takva da mogu da radim kada god hocu, koliko god hocu, gde kod hocu, znaci mogu iz bilo koje zemlje ili sa bilo koje lokacije na svetu gde imam pristup internetu, jer se sve obavlja preko neta za pola sata i iskljucivo sa stranim klijentima, pa me malo buni ova stavka.

    • Žarko Ptiček 5.6.2014

      Knjigovodstvena pitanja molim uputiti na za to predviđeno mesto na Startit.rs sajtu.
      Istaknuto radno vreme i boravak u prostorijama u kojima se obavlja delatnost je propisan samo za pojedine vrste delatnosti. Ukoliko je programiranje u pitanju niste u obavezi da ističete radno vreme. Posebno napominjem da ima slučajeva kada je, suprotno zakonu, inspekcija kažnjavala one koji nisu dužni da imaju istaknuto radno vreme.

  • Mladen 4.6.2014

    Imam dosta prijatelja koji “rade” freelancing sa inostranstvom (programiranje) i maltene svi devizne prilive primaju na licne devizne racune i tom prilikom u banci zaokruzuju da je razlog priliva “izvrsene usluge”. Na moje zaprepascenje velika vecina njih smatra da taj priliv ne podleze oporezivanju sve dok ne predje sumu od 2-3mil dinara (koliko je vec granica na dodatan porez na prihode), uz argument “pa ne znam nikoga ko placa porez na te prihode”.

    Moze li kratak info: Koliki je okvirno porez (u %) za usluge programiranja za ino klijenta?

    • Žarko Ptiček 5.6.2014

      Plaćanje poreza je zakonska obaveza.
      Porez na svaki prihod se može prijaviti pojedinačnom poreskom prijavom.
      Kako to tačno učiniti je pitanje za knjigovođu koju imate na Startit.rs

  • Hanna 14.6.2014

    Mladene, jako puno mojih kolega to isto radi i smatra, samo sto se bave prevodjenjem, ali princip je isti. Nazalost, taj porez bi trebalo da se placa, odnosno trebalo bi sam da prijavljujes tu zaradu (http://www.poreskauprava.gov.rs/sr/fizicka-lica/pregled-propisa/uputstva/414/uputstvo-o-obracunavanju-i-prijavljivanju-poreza-na-dohodak-gradjana-na-prihode-po-odbitku-koje-ostvaruje-fizicko-lice-u-ili-iz-druge-drzave-kod-nerezidenta-republike-ili-kod-drugog-lica-koje-po-zakonu-nije-u-obavezi-da-obracuna-i-placa-porez-i-doprinose-po-odbitku.html). Tacno je da za sada niko ne kontrolise taj priliv (i da ga skoro pa niko ne prijavljuje u PU), ali ne zna se da li ce i kada poceti to da kontrolisu…u svakom slucaju ovde u Srbiji ne mozes na tu zaradu da platis samo porez, veci i PIO (imas na linku iznad sve info)… Jedini nacin da sve bude legalno je da se registrujes kao preduzetnik….pozzzz

  • Nenad 21.6.2014

    NA moju adresu registrovano je sediste doo sa kojim nemam veze, ne znam da li ej doslo do greske ili sta je u pitanju, uglavnom kako je to moguce da poreska inspekcija nije izvrsila proveru osnova koriscenja mog stana kao sedista, i jel to znaci da se pri prijavi kod APR-a moze staviti bilo koja adresa, kao i da li sad ova situacija mene sprecava i ometa nesto u slucaju da stan hocu da prodam i kome se obratiti u ovakvim slucajevima? pozdrav

  • Knjiski moljac 28.6.2014

    Niko ne vrsi proveru sedista koje se registruje u APR, taj koji je osnovao doo ce Poreskoj upravi morati da dokaze osnov koriscenja prostora ugovor o zakupu npr, a moze da se dogodi da mu cak i to ne traze.

  • Milorad 6.7.2014

    Postovanje, zanimaju me par stvari. U stanu na kome je registrovana firma, izmedju ostalog zivi i podstanar, pa me znanima sada kada krenu poreske provere da li cu biti u problemu, jer na adresi firme zivi neko.

    hvala

    • Žarko Ptiček 17.7.2014

      Zaista ne znam šta će inspektoru koji dođe u kontrolu tog momenta pasti na pamet, ali znam da ne postoje zakonske prepreke da sedište firme bude registrovano u ustupljenom delu stambenog prostora (po ugovoru o teretnom ili besteretnom zakupu) iako u tom prostoru boravi više fizičkih lica.

  • Milan 17.7.2014

    Postovani Žarko hvala na ovom tekstu veoma ste mi pomogli u daljoj realizaciji ali imam par pitanja za Vas pa ukoliko umete i želite zamolio bih Vas da mi odgovorite.

    1. Ukoliko osoba A osnuje DOO, a imenuje se za direktora osoba B koja je nezaposlena i radila bi bez nadoknade da li se tada placaju porezi i doprinosi na ime direktora?

    1b. Koja je razlika u ovlašćenjima i pravima osobe A a koja osobe B?
    – To baš ne mogu nigde da nadjem

    2. Da li može da se uzme više od jedne delatnosti koje nisu u direktnoj korelaciji za osnovno poslovanje DOO-a? Ukoliko ne mogu da li može da se obavljaju i druge delatnosti ukoliko pretpostavimo da za njih nije potrebno posebna dozvola i/ili licenca?

    Unapred zahvalan na odgovorima i srdačan pozdrav!

    • Žarko Ptiček 17.7.2014

      Poštovani Milane,
      Odgovoriću, što da neću?
      Dakle:
      1) Ako osoba koja je imenovana za direktora nije zdravstveno i socijalno osigurana po drugom osnovu – plaća to osiguranje i ako nema primanja kao direktor.

      1b) Nema razlike. Direktor je direktor. Prava i obaveze direkrora su prava i obaveze direktora, bez obzira da li je taj direktor prethodno nezaposlen, ili ima veliku platu, ili zelene oči.

      2) Predmet registracije je PRETEŽNA delatnost. A vi možete da “uzmete” i da se bavite svakom drugom delatnošću. Samo vas Poreska pita (kroz obrazac) da li sve prihode ostvarujete kroz tu delatnost, procentualno. Pretežna delatnost je ona delatnost od koje najviše zarađujete. A to se vidi kroz fakture: šta ste fakturisali? Računarsko programiranje ili gajenje žita?

      Nadam se da sam umeo da odgovorim.

      Srdačan pozdrav i srećno

  • dejan 17.7.2014

    Postovani,
    Da li agencija za registraciju vozila treba da ima fiskalnu kasu sifra delatnosti je 8299
    Unapred zahvalan.
    pozdrav

    • Žarko Ptiček 17.7.2014

      Poštovani,
      Ukoliko je ta šifra delatnosti izuzeta od obaveze izdavanja fiskalnih računa – ne treba.
      Ukoliko nije izuzeta – treba.
      U gornjem tekstu su navedene sve delatnosti koje su izuzete od takve obaveze, u momentu pisanja teksta.

  • Milanko Jovanović 19.7.2014

    registrovao sam delatnost u APR-u pre godinu dana mada nisam jos krenuo obavljati delatnost tj. da radim. Da li sam obavezan da platim neke poreze?

    • Žarko Ptiček 19.7.2014

      Poštovani,
      Molim Vas da pitanje snabdete detaljima kao što su: oblik organizovanja, vrsta delatnosti i trajanje subjekta registracije; i uputite ga ovde: startit.rs/kako-osnovati-firmu-u-srbiji-prijava-kod-poreske-uprave/

  • erika 21.7.2014

    da li je moguce registrovati psiholosko savetovaliste,a da nije jos polozen drzavni ispit? imam 9 meseci radnog iskustva,trenutno trazim da volontiram jos par meseci.za to vreme bih krenula i sa citanjem literature za polaganje licence,ali bih prethodno htela da registrujem svoje savetovaliste.
    ne mora strogo pod imenom psiholosko savetovaliste. moze i neka druga varijanta koja je u skladu sa zakonom.
    da li je to moguce?
    hvala
    erika

    • Žarko Ptiček 21.7.2014

      Da li je to IT psihološko savetovalište? Savetovalište za Start-up preduzetnike?
      Da li se na tom državnom ispitu, pored ostalog, ocenjuje poznavanje pravopisa srpskog jezika, pa ga zato niste položili?
      Da li zaista mislite da neko štopuje vreme koje Vam je potrebno za čitanje literature, pa da onda na osnovu izmerenih rezultata daje dozvolu za registrovanje strogog imena firme?
      Ma da li je to moguće?
      Žarko

  • erika 22.7.2014

    gospodine Zarko,zasto takav odgovor?
    imajuci u vidu da nisam provela nijednu godinu skolovanja na srpskom jeziku,smatram da je moj recnik,pravopis,ispravniji od mnogih koji su ziveli ceo zivot na ovim prostorima i pohadjali nastavu na srpskom jeziku.
    “vredjajuci druge,necete,umanjujuci njihovu vrednost,nikada necete povecati sopstvenu”
    ipak,hvala na odvojenom vremenu.
    svako dobro.

  • erika 22.7.2014

    a okolnosti koje su me navele da se povucem sa radnog mesta posle 9 meseci i time ne steknem uslov za polaganje,su veoma licne. od srca vam zelim da ih ne iskusite.
    kad zivot krene da udara na najbolniji nacin,ustaju samo hrabri.
    sa svim svojim pravopisnim greskama,ja sam ustala. i nameravam da gore i ostanem.
    ima osoba koje zele da obeshrabre,ima onih koji vole sarkazam,koji su nadmeni,puni kompleksa…
    od takvih se sklanjam
    a zbog “zrtava” koje ostavljaju za sobom,zelim da se bavim gore navedenim poslom.
    da,za to je mozda potrebna odredjena diploma,forma…ali ako osoba nema srce,milost,ljubav – nikada se ne moze,u pravom smislu reci,baviti psihologijom,jer je psihologija nauka o dusi
    prijatan dan

    • Žarko Ptiček 22.7.2014

      Gospođo Erika,
      Ovde je tema osnivanje IT firmi.
      Zaista.
      Smatram uvredljivim da je zloupotrebljavate na ovakav način.

  • erika 22.7.2014

    u pravu ste.
    izvinjavam se.
    ja sam takodje shvatila Vas sarkazam kao takvo i veoma me je zacudio,pogotovu sto sam shvatila ovo kao mesto gde mi neko,ko se mnogo vise od mene razume u osnivanje IT firmi,moze savetom pomoci.
    ni na kraj pameti mi nije palo da cu dobiti odgovor u vidu podsmeha.
    kako god…
    svako dobro u Vasem daljem radu

    • Žarko Ptiček 22.7.2014

      Najljubaznije Vas molim da prestanete sa zloupotrebom ove teme.

  • Jovan B 23.7.2014

    Čestitam , odličan tekst.
    Najbolji koji sam pročitao na ovu temu.
    Interesuje me nekoliko stvari :
    1) da li sam prodajom prostora za reklamirenje ( banera ) u obavezi da imam fisklanu kasu
    2) na koji način sam oporezovan u tom slučaju npr prodao sam baner za 10.000 koliko moram da platim porez i ostale dažbine ukoliko ih ima.
    Unapred hvala na odgovoru

    • Žarko Ptiček 23.7.2014

      Hvala, drago mi je da je od koristi.
      Pravni odgovori su kako sledi, za računovodstvene se obratite na
      http://startit.rs/kako-osnovati-firmu-u-srbiji-prijava-kod-poreske-uprave/
      Dakle:
      1) Ne, jer je pružanje usluge informacionog društva oslobođeno te obaveze, a u konkretnom slučaju konkretna usluga koja je pružena je usluga informacionog društva.
      2) Oporezovani ste onako kako ste inače oporezovani. Da li ste prodali baner za 10.000 ili cinculatore za 10.000 na to plaćate porez prema sistemu plaćanja poreza u kojem se kao firma konkretno nalazite. Ako ste u sistemu PDV-a, onda, ukoliko se ne radi o izvozu banera ili cinculatora (koji je kao takav oslobođen od plaćanja poreza po članu 24. Zakona o PDV), plaćate 20%, a ukoliko niste, plaćate porez na dobit pravnih lica od 15% (ukoliko ostvarite dobit, odnosno plaćate mesečno, ukoliko ste projektovali neku dobit i optirali da mesečno plaćate 15% na tako projektovanu dobit)
      Nema na čemu.
      Savetujem Vam da konkretizujete pitanje za Vaš konkretan slučaj kako biste dobili konkretan odgovor od osobe koja se time konkretno bavi – računovođe.

  • Slavena 24.7.2014

    Poštovani Žarko, tekst Vam je odličan, ali nisam uspela da pronađem jasan odgovor na ono što mene zanima. Razmišljam o osnivanju tzv. kraudfanding firme (sajt u pripremi).
    Da li je u Srbiji to uopšte moguće?
    Koju tip firme treba osnovati?
    Da li je zakoodavno regulisan odnos donacija – zarada, koji se pojavljuje u takvim firmama?
    Da li postoji mesto gde mogu detaljno da se informišem?

    • Žarko Ptiček 24.7.2014

      Poštovana Slavena,
      Najlepše Vam zahvaljujem na suvislom, logičnom i obrazloženom pitanju.
      Takozvani “kraudfunding” odnosno masovno finansiranje je način prikupljanja sredstava, a ne poseban oblik organizovanja privrednog društva.
      Dakle, privrednom društvu bi prikupljanje sredstava i plaćanje u ime i za račun drugog bila vrsta delatnosti, recimo:
      6311 Obrada podataka, hosting i slično (koja obuhvata: aktivnosti obezbeđenja infrastrukture za hosting, usluge obrade podataka i s njima povezane aktivnosti, specijalizovane hosting delatnosti kao što su veb hosting, multimedijalni servisi ili hosting aplikacija, pružanje aplikacijskih usluga, omogućavanje korišćenja time-sharing resursa centralnog (mainframe) računara od strane korisnika, delatnost celokupne obrade podataka koje dostavlja korisnik i izrade specijalizovanih izveštaja na bazi podataka nabavljenih od klijenata, kao i unošenje podataka), ili
      6629 Ostale pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga, osim osiguranja i penzijskih fondova (koja obuhvata: obradu finansijskih transakcija, kliring i saldiranje, uključujući transakcije obavljene kreditnim karticama; usluge investicionog konsaltinga i druge pomoćne usluge u vezi sa investicionim bankarstvom; usluge hipotekarnih konsultanata i brokera; usluge poverenika (trustee), fiducijarne i kastodi usluge na bazi provizije ili ugovorene naknade, bez investicionog (portfolio) upravljanja; obrada, kliring i saldiranje transakcija sa hartijama od vrednosti (klirinške kuće za hartije od vrednosti))
      Trenutno su u “proceduri donošenja” zakoni iz oblasti finsnsijskih usluga koji bi platni promet oslobodili bankarskog monopola (trenutno samo banke imaju pravo da se bave platnim prometom), koje nacrte možete naći na sajtu NBS: http://www.nbs.rs/internet/latinica/20/nacrti.html, i samim tim pojednostavili masovno finansiranje.
      Ja mislim da je moguće napraviti takav servis, ali da je potrebno da se posebno obrade korisnički uslovi, a naročito poreski aspekt takvog načina prikupljanja sredstava. Savetujem da se pre upuštanja u takav posao pribave adekvatna Mišljenja nadležnih ministarstava, koja, osim što nisu obavezujuća kao pravni akt, mogu da predstavljaju dobar deo odgovora na pitanje da li je “kraudfanding” u Srbiji uopšte moguć iz aspekta naše državne (ne-može-nikako, idi-na-drugi-šalter, dođi-iduće-nedelje, ali-mora-lično, gde-ti-je-pečat, duguješ-porez, tišina tamo) administracije.
      Ne postoji jedno mesto na kojem možete da se informišete, već postoji nekoliko institucija, čije informacije (ukoliko nisu u međusobnoj koliziji) mogu da Vam daju odgovor.
      Lično sam uveg za “build and they shall come” varijantu, ali se spremite da budete tretirani kao državni neprijatelj broj 2 u očima službenika koji će biti nadležni za Vaš slučaj, bez mogućnosti da razumeju o čemu Vi to uopšte pričate i šta će Vam to uopšte, i čemu to služi, to mora da je neko pranje para, neki lopovluk, utaja poreza, ma ne može bre, fali ti jedan papir.
      Uz dovoljno upornosti sve može da se napravi, ali morate imati baš to: dovoljno upornosti.

      Ah, da, može d.o.o. ali razmislite i o udruženju (građana) kao obliku organizovanja.

      Sve najbolje Vam želim, i posebno Vam zahvaljujem na retko bitnom i korisnom pitanju.

  • Slavena 24.7.2014

    U pokušaju da dođem do adekvatnog odovora od nadležnih službenika, već sam se susrela sa: ne-može-nikako, idi-na-drugi-šalter, dođi-iduće-nedelje, ali-mora-lično, gde-ti-je-pečat, duguješ-porez, tišina tamo…
    Iz sveg srca Vam se zahvaljujem za jedini normalan odgovor koji sam do sada dobila.

    ‘Fala najlepše:)

  • Jovan B 24.7.2014

    Biću kratak HVALA !

  • sasa 25.7.2014

    sta je potrebno za otvaranje firme za odrzavanje i servisiranje pp aparata ?kakve strucne obuke su potrebne za radnika na servisiranju i eventualno potrebno za vlasnika firme ?

    • Žarko Ptiček 25.7.2014

      A šta je potrebno da na temi za IT preduzetništvo ne postavljate pitanja za održavanje protiv-požarnih aparata, vođenja psiho-savetovališta i pravljenja viršli?
      Za vlasnika firme je potrebno da se registruje kao preduzetnik, odnosno da uplati osnivački kapital ako registruje doo.

  • Marko 25.7.2014

    Poštovani Žarko,

    mojih par drugova i ja bi otvorili firmu za dizajn i IT usluge. Tu bi pokušali da proguramo svoju aplikaciju, ali da ne dužim sa tim. Zanima me šta biste preporučili da otvorimo, koji tip firme? Jer nas petorica želimo da budemo ravnopravni vlasnici firme, pa sam zato malo zbunjen. Nemam iskustva sa ovim zato pitam. Unapred hvala na odgovoru.

    S’ poštovanjem,
    Marko

    • Žarko Ptiček 25.7.2014

      Marko, druže, šefe, prijatelju, saborče i sapatniče…
      Šta te je pobogu zbunilo aman?
      Pa ne mogu udeli da se imaju u preduzetniku, već samo u društvu sa ograničenom odgovornošću.

      Nije moja uža specijalnost, ali ću vam predložiti da vas petorica imate udele od po 20% osnivačkog kapitala kako biste zajedno imali 100% udela.

      Molim te reci mi koji deo teksta te je zbunio, da ispravim zbun i poboljšam tekst.

  • Marko 25.7.2014

    Ja se izvinjavam jer sam tekst procitao prvo povrsno postavio komentar, procitao lepo i sve shvatio, ali nazalost ne stigoh da stavim jos jedan komentar i povucem pitanje. Moja greska. Hvala na savetu u svakom slucaju, tako cemo najverovatnije i da uradimo. Izvinite i hvala jos jednom.

    • Žarko Ptiček 25.7.2014

      Nema na čemu, sve ok, samo pažljivo čitajte sve.

  • Demir 26.7.2014

    dali se moze raditi,u Svajcarskoj sa slovenackom firmom ???

    • Žarko Ptiček 26.7.2014

      Da li (piše se rastavljeno) zaista mislite da je Švajcarska propisala zabranu rada slovenačkih firmi na svojoj teritoriji? Zaista?

  • Demir 26.7.2014

    i na koi nacin mogu osnovati firmu … Hvala unapred

    • Žarko Ptiček 26.7.2014

      Na koji (piše se sa j) način se osniva firma u Srbiji je detaljno opisano u tekstu koji (i dalje se piše sa j) ste upravo komentarisali. Da ne bih kopirao ceo tekst u odgovor, vi ga pročitajte, s vrha stranice.
      Ako mislite kako se osniva firma u Sloveniji ili Švajcarskoj, za to se raspitajte u Sloveniji ili Švajcarskoj na sledeći način:
      – u Sloveniji za osnivanje slovenačke firme,
      – u Švajcarskoj za osnivanje švajcarske firme.

  • Marko 1.8.2014

    Pre svega hvala na informativnom tekstu. Od skora sam u vodama IT pausalca (rad iskljucivo sa ino firmama) i problem je relativno standardan: pitam troje kolega i dvoje knjigovodja i u najboljem slucaju dobijem jedva dva ista odgovora na moja pitanja.

    A pitanja su sledeca:
    1) Da li mogu da vodim KPO knjigu u excel obrascu i da je stampam&pecatiram po potrebi/zahtevu inspektora? Ili mora fizicka knjiga pecatirana u poreskoj?
    2) Da li je potrebno da vodim kontrolnik za izvoz usluga?
    3) Da li devizne prilive moram prijavljivati direkciji za devizno poslovanje (ili kako se vec zove)?

    • Žarko Ptiček 5.10.2014

      Poštovani,
      Kako su Vaša potanja računovodstvene prirode, predlažem Vam da ih postavite prisutnim računovođama na ovom sajtu, gospođi Neveni Bajić ili gospodinu Milanu Trbojeviću.

  • Zoran 26.8.2014

    Uvaženi gospodine Žarko, sve pohvale za odličan tekst.
    Imam nedoumicu za koju do sada nisam pronašao pouzdano tumačenje, pa ću zamoliti Vas da mi pomognete. Sazrela je moja ideja da državni posao zamenim sa preduzetničkim (paušal). Bavim se dizajnom i opremom knjige. Ideja mi je da naziv budućeg preduzetnika, pored imena i prezimena i ono pr, bude: ATELJE ZA GRAFIKU I IZDAVAŠTVO “LOTREK” i ime grada. (Šifra delatnosti: 5811 – izdavanje knjiga). PITANJE 1: Da li mogu tako da se registrujem?
    Posao bi se obavljao na sledeći način: učestvujem na tenderu i dobijem posao; dizajniram knjigu i dovedem je do štampe; platim uslugu štamparu i preuzmem odštampanu knjigu; predam je naručiocu uz fakturu.
    PITANJE 2: Da li je sve ovo u skladu sa Zakonom?
    Srdačan pozdrav.

  • Jelena Miković 15.9.2014

    imam d.o.o. od 08,01,2013, međutim, nisam otvorila žiro račun , jer sam se posvađala sa partnerom i kompletna sokumentacija i pečat je kod jega. on odbija da mi vrati, sada sam bez posla i pokrenula bih str. da li ga otvaram preko mog doo ili kao zaseban subjekat.moram li odmah da počnem sa radom, jer u doo me ne diraju jer ne prometujem, i konačno šta da radim za pečat, too me mnogo muči?Hvala

    • Žarko Ptiček 5.10.2014

      Poštovana,
      Prvo, ako ste Vi osnivač, imate pravo da imenujete nekog drugog za direktora firme.
      Drugo, pečat Vam nije neophodan, jer to eksplicitno piše u članu 27. stav 3. Zakona o privrednim društvima.
      Treće, šta Vas sprečava da napravite još jedan pečat?

    • Žarko Ptiček 5.10.2014

      Što se “pokretanja str” tiče, možete da se registrujete kao preduzetnica, bez da bilo koga pitate za bilo šta (ukoliko ste punoletna, poslovno sposobna osoba).
      Tekst koji komentarišete je upravo tome i posvećen.

  • Dragan 5.10.2014

    Poštovani Žarko

    otvorio bih firmo sa šifrom delatnosti 47.91 Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta; konkretno: online shop. Da li to automatski znači da nesmetano mogu da radim i veleprodaju robe koja se prodaja na e-shopu?

    Hvala na odgovoru

    • Žarko Ptiček 5.10.2014

      Da.
      To takođe automatski znači i da možete da se bavite uzgojem žita i useva, opravkom motora, izvođenjem grubih građevinskih radova, kao i svakom drugom delatnošću za koju Vam nije potrebna licenca/dozvola/odobrenje.

      Pretežna delatnost je ona delatnost od čijeg obavljanja pretežno zarađujete.

  • Dragan 5.10.2014

    Žarko
    Zahvaljujem na brzom odgovru.
    S poštovanjem

  • Darko 13.10.2014

    Otvorio sam preduzetnicku radnju, pa me interesuje ako mozete da mi kazete, da li u slucaju da pocnem u medjuvremenu da radim u nekoj drugoj firmi, gde bih bio prijavljen i gde bi novi poslodavac placao poreze i doprinose, mogu da se odjavim, odnosno da ne placam vise za penziono i socijalno osiguranje, a da pri tom ne zatvaram preduzetnicku radnju? Da li bih u tom slucaju placao samo neki porez na radnju?

  • Milan 24.10.2014

    Postovani, procitao sam Vas tekst u potpunosti ali zelim Vas savet. Imam diplomu IT inzenjera, i zelim da pokrenem posao sa jednom kompanijom koja se bavi komunikacijama. Naime, za njih bih vrsio ugradnju antena za bezicni internet, instalaciju ADSL i IPTV. Mozda bih kasnije dobio predstavnistvo u svom gradu za promociju i da korisnici placaju rate za internet kod mene… Da bih sklopio ugovor sa njima potreban mi je ziro racun i registrovana radnja koja ima veze sa tom vrstom posla. Sta je u ovom slucaju najbolje za mene i ujedno jeftinije? To nije neka ogromna zarada, pausalno bih placao porez…Da se registrujem kao preduzetnik, ili d.o.o, ili nesto trece? Kao neki servis za racunare ili sta vec? Cenim bilo kakav savet. Hvala unapred

    • Žarko Ptiček 24.10.2014

      Poštovani,
      U tekstu piše da samo preduzetnik može biti paušalno oporezovan.
      Osim saveta da vredno radite, i da izdržite sve eventualne administrativne pritiske, je da pažljivo čitate sve ugovore i sva druga dokumenta, i da ne pristajete na bilo šta što nije u Vašem interesu.
      Sa srećom.

  • Milan 24.10.2014

    Hvala na brzom odgovoru. Dakle, registracija kao preduzetnik sa preteznom delatnoscu 61 (telekomunikacije). Sada me interesuje na koji nacin (ukoliko je moguce uopste) bih dodao popravku racunara (95.11) uz telekomunikacije pri registraciji? Unapred se izvinjavam ukoliko je ovo “glupo” pitanje gledajuci sa Vase strane, jer sam potpuni pocetnik u ovom procesu. Hvala

    • Žarko Ptiček 24.10.2014

      Nema na čemu.
      Ne radi se o tome što ste početnik, već o tome što se na postavljeno pitanje odgovor nalazi u tekstu za koji ste napisli da ste ga u potpunosti pročitali:
      “Osim pretežne delatnosti, firma može obаvljаti i sve druge zakonom dozvoljene delаtnosti. Ukoliko je za neku delatnost potrebno imati posebnu dozvolu ili lecencu, tu delatnost možete obavljati tek po pribavljanju dozvole odnosno licence. Izbor pretežne delatnosti je takođe značajan i sa poreskog aspekta.
      Dakle, privredni subjekt je u obavezi da registruje samo pretežnu delatnost, dok se za sve ostale delatnosti podrazumeva po samom Zakonu da ih može obavljati (bez donošenja posebnih odluka), osim onih za koje je potrebno prethodno odobrenje, saglasnost ili drugi akt nadležnog organa.”

      Molim Vas, samo pažljivo čitajte…

  • Zoran Perisic 25.10.2014

    Postovani Zarko, Imam firmu za CCTV u sistemu PDVa registrovana za Veleprodaju, nemam fiskalnu kasu. Hocu da prodajem opremu preko interneta Online. Da li moram pored otvaranja ogranka i registracije ŠD 4791 da ubacim i kasu koju po zakonu necu koristiti.
    1. Koja je procedura za uplatu para koje stignu prilikom prodaje preko interneta za otkup?
    2. Sta se desava sa parama koje stizu iz inostranstva od fizickih lica ?
    3. Sta se desava sa parama koje uplacuje kurirska sluzba ?
    4. Pare koje dobijamo od fizickih lica iz inostranstva lezu na devizni racun firme ili na moj Pay Pall nalog.

    U koliko vi niste kompetentni za ove odgovore molim vas da me kontaktirate radi moguce saradnje

    zoran@secamcctv.co.rs

    • Žarko Ptiček 25.10.2014

      Poštovani Zorane,
      Sva postavljena pitanja su računovodstvene prirode.
      Tema ovog teksta je kako da osnujete firmu, i pošto ste je, kako kažete, osnovali, odgovore potražite kod računovođa na ovom sajtu.
      Nisam ovde da bih se reklamirao, i kako nisam kompetentan da odgovornim na postavljenja pitanja, jer nisu iz moje oblasti, to ne bi bilo pristojno da Vas kontaktiram, zar ne?

      Srdačan pozdrav i puno uspeha u daljem radu.

      P.S. Predlažem Vam da pitanja postavite ovde: http://startit.rs/reseno-faktura-moze-bez-pecata-i-potpisa-i-moze-se-poslovati-i-bez-papira/

Dodaj komentar

.