Zbog zagađenog vazduha skuplji računi za struju, ako EU uvede takse Srbiji zbog prljave energije

Veći računi za struju, pa čak i pad životnog standarda građana Srbije moguće su posledice nove takse za zagađenje, koju planira Evropska unija, piše CINS. Zapravo, EU pokušava da uradi ono što sama Srbija ne čini da zaštiti svoj vazduh. 

Kao što je Startit Dnevnik već pisao, jedan od glavnih krivaca za klimatske promene jeste emisija ugljen-dioksida. Fabrike u EU moraju da vode računa o tome koliko zagađuju ili će im biti naplaćene visoke takse. Zato neke kompanije odlučuju da svoja postrojenja presele u zemlje u kojima takvih taksi nema, kao što je Srbija. Međutim, kako vazduh ne poznaje granice, Evropska komisija razmatra da do 2023. uvede dodatnu carinu prilikom uvoza robe nastale u fabrikama koje zagađuju. Na taj način, posredno se kažnjavaju kompanije koje emituju više ugljen-dioksida nego što je to dozvoljeno EU propisima.

Međutim, kakve to veze ima s računima za struju? Sektor koji najviše zagađuje u Srbiji jeste upravo energetski sektor. Kako smo već pisali, najviše zagađujućih materija proizvodi se upravo u toplanama u kojima se loži ugalj. Prema okvirnoj proceni Privredne komore Srbije, u 2021. u EU će se izvesti oko 8 odsto proizvedene električne energije. Nije poznato koliko ove struje će stići iz termoelektrana, ali Srbija gotovo 70 odsto energije proizvodi spaljivanjem uglja, navodi CINS. 

Uz to, veliki energetski potrošači su kompanije registrovane u oblasti hemijske i gumarske industrije, kao i firme iz metalske i autoindustrije, koje čine oko 52 odsto ukupnog izvoza Srbije u EU. Deset najvećih izvoznika iz ovih delatnosti, čine oko 21 odsto ukupnog izvoza u EU.

Zašto ćemo plaćati veće račune za struju? 

Da će to dovesti do povećanja cene električne energije saglasni su Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta i Zvezdan Kalmar iz nevladinog Centra za ekologiju i održivi razvoj. Kako Kalmar navodi: „Sasvim je izvesto na EPS nema sredstava da pokriva nove ekološke mere”, jer nema mogućnosti da pokrije ni postojeće poslovanje, što građanima može da bude jasno i iz nedavnog poskupljenja.     

Minić ukazuje da bi ovo moglo da utiče na čitavu privredu, pa i dovlačenje stranih investitora. Pita, zašto bi oni otvarali svoja postrojenja u zemlji koja ima 70 odsto prljave električne energije, ako znaju da će zbog toga EU plaćati dodatne namete? 

Manje kompanija, jasno dovodi i do manjih prilika za zaposlenje i Srbija se ovde našla u vrzinom kolu. Ona nema dovoljno novca da unapredi svoj energetski sektor, a teško ga može izvući iz domaće privrede. Mogla bi da prikupi taj novac stranim investicijama, ali tu nailazimo na dva problema. Strani investitori svojim postrojenjima dodatno zagađuju vazduh, a novi namet EU bi mogao da ih dodatno obeshrabri. 

Međutim, situacija nije toliko beznadežna, kao što se čini, samo kada bi se tokovi novca bolje usmeravali. Znamo već da je energetski sektor najodgovorniji i da tu sektor zaštite životne sredine ne može dovoljno da učini. Građani i privreda već sada plaćaju brojne namete, a oni se retko troše za očuvanje životne sredine. Takođe, Evropska unija raspolaže fondovima, koji bi Srbiji mogli da pomognu, ali pitanje je koliko su naše institucije za to spremne. 

Koliko smo daleko od realizacije, kada ni plan nije dobar?

Da je od ideje do realizacije dug put, možda najbolje govori to što u ponovo izloženom Nacrtu Plana kvaliteta vazduha za Beograd nisu napravljena značajna poboljšanja, kako ukazuju Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradska otvorena škola, piše Energetski portal.

Nacrtu plana i dalje nedostaju: ciljevi smanjenja zagađenja kvaliteta vazduha, analiza mera u pogledu dobiti i troškova, analiza uticaja zagađenja vazduha na zdravlje građana, precizni indikatori i rokovi za realizaciju mera, procena planiranog poboljšanja kvaliteta vazduha i vremenskog perioda potrebnog za dostizanje tih ciljeva, kao i precizan inventar emisija zagađenja.  

Ukratko, iz plana nam nije jasno kako ćemo i kada početi da dišemo zdrav vazduh. Pritom, govorimo samo o Beogradu, šta je s Valjevom, Borom, Smederevom, Pančevom, Kostolcem, Nišom i ostalim gradovima širom zemlje, u kojima je vazduh često zagađeniji nego u prestonici? Oni izgleda nisu ni u planu.