Zašto su opasne lažne veštačke inteligencije? Slučaj: Zadruga

Leposava, „veštačka inteligencija koja je pametnija od čoveka” i koja je deo TV programa Zadruga, za samo nekoliko dana stekla je 17.000 pratilaca na Instagramu, a njena popularizacija ima nekoliko negativnih implikacija.  

Zoja Kukić - 8. Septembar, 2019.

Ovog vikenda „robot humanoid sa naprednom veštačkom inteligencijom” pojavio se u novoj sezoni TV programa Zadruga. I to nije sve — napravio ga je, ni manje ni više, vlasnik televizije Pink „uz pomoć mladih naučnika za svega 60 dana”.

Robot se pojavljuje u emisiji i naizgled opušteno razgovara sa učesnicima i šali se.

Imajući u vidu popularnost ove emisije, koju gleda pet miliona ljudi u regionu i dijaspori, osetila sam potrebu da se osvrnemo na ovakav pogrešan prikaz veštačke inteligencije i ono zbog čega je važno da zaista razumemo domete ove tehnologije.

Leposava postavlja pogrešna očekivanja

Da li je moguće da je čovek, koji je studirao pravni fakultet (ali ga nikad nije završio) i koji se nikada u životu nije bavio tehnologijom, preduhitrio ceo svet kada je reč o razvoju veštačke inteligencije? Naime, robot Leposava deluje kao da je primer veštačke inteligencije opšte namene, koju do sada još uvek niko nije razvio i za koju se mnogi pitaju da li će uopšte biti moguće razviti je.

Većina projekata iz oblasti veštačke inteligencije je uglavnom rezultat obrade podataka (data crunching) i mašinskog učenja (machine learning). Opšta veštačka inteligencija (eng. AGI) je neka vrsta „svetog grala” — sistem koji, poput ljudi, može kompleksno da zaključuje čak i kada ne postoji jasan tačan odgovor. I još da to radi trenutno i za potpuno nepoznate situacije. Tako nešto ne postoji danas.

Veštačka inteligencija koja se razvija danas je uglavnom posebne namene — od prepoznavanja slika do samovozećih automobila. To je specijalizovana veštačka inteligencija koja dobro radi samo tu jednu stvar, a čak ni one nisu savršene (setimo se slučaja gorila, tj. Google Photos-a i njegovog algoritma za prepozanavnje slika koji je tamnopute ljude klasifikovao kao gorile, ili jednostavno toga da automobili bez vozača još uvek nisu u saobraćaju).

I zato — gledajući Leposavu, za očekivati je da se ljudi uplaše od veštačke inteligencije, kao i da zauzmu negativan stav prema tehnologiji uopšte ili da pružaju otpor promenama koje iz nje proističu, jer je toliko uznapredovala i postala nedostižna da sa njom uhvate korak.

Razgovor sa robotom je daleko od realnosti 

Trenutni čet-botovi koje razvijaju najveće svetske kompanije vrlo su čest izvor frustracije korisnika. Apple-ova Siri, Google Assistant, Amazon Alexa i Microsoft-ova Cortana na svako drugo pitanje uopšte ne odgovore.

Ključna komponenta za razvoj veštačke inteligencije su podaci, i to velika količina njih. E, sad, ako uzmemo u obzir da navedeni softveri imaju na stotine miliona korisnika i da uprkos tome ne uspevaju da savladaju umetnost razgovora, jasno je koliko je to još uvek veliki zalogaj. I sad još zamislite to na srpskom jeziku.

Vođenje razgovora, a ne samo odgovaranje na pitanja kroz „kopanje” po podacima je, kao što smo već rekli, veštačka inteligencija opšte namene. Da bi nju napravili, OpenAI je prikupio više od dve milijarde dolara od najvećih svetskih kompanija na svetu i za četiri godine postojanja stvorili su tehnologiju koja je pomogla računarima da razumeju jezik, treniraju robote da obavljaju kućne poslove, pa čak i pobeđuju ljude u igri Dota 2. Ali, ne i veštačku inteligenciju opšte namene.

Ne postaje se stručnjak za dva meseca

Ovo me podseća na reklame raznih skupih privatnih IT kurseva u zemlji, koji obećavaju ljudima da će im se promeniti život čim nauče da programiraju i to nakon njihovog magičnog kursa od nekoliko meseci.

Da bismo postali stručnjak u bilo kojoj oblasti neophodno je mnogo posvećenosti tokom dugog perioda vremena.

Ovakav stav, u trenutku kada svaki biznis, od frizerskog salona do multinacionalnih kompanija, teži da se „digitalizuje”, unosi mnogo nerazumevanja koliko je potrebno vremena, resursa i novca da se nešto napravi i iskrivljuje sliku šta je moguće i šta uopšte treba da se radi.

Hajde da ne ponavljamo greške

Tokom Digitalnog samita Zapadnog Balkana u martu ove godine veliku pažnju posetilaca, ali i šire javnosti, privukla su dva robota koji su bili učesnici i govornici — Titan i Sofija.

Sofija je robot nastao u Hong Kongu pre tri godine i prvi je robot koji je dobio državljanstvo na svetu — poseduje pasoš Saudijske Arabije. „Zaposlena” je kao inovativni šampion Ujedinjenih nacija kako bi promovisala upotrebu tehnologija za postizanje održivih ciljeva. Tokom samita u Beogradu je dva puta nastupala na bini, a pojavila se čak i u Dnevniku. Učestvuje na velikom broju događaja širom sveta i odaje utisak da stvarno razgovara sa sagovornicima. Nakon velikih kritika stručne zajednice, među kojima je naglasniji bio direktor za veštačku inteligenciju u Facebook-u, i kreatori Sofije su priznali da njihov robot nije prava veštačka inteligencija.

Titan koji je bio jedan od voditelja na otvaranju samita i koji je imao nekoliko pojavljivanja tokom pauza, plešući i razgovarajući sa posetiocima, privukao je mnogo manje pažnje. Titan je inače svoj prvi nastup imao 2004. godine na muzičkom festivalu Glastonbury u Velikoj Britaniji. Zvanično, Titan je robotski kostim čijom motorikom i „ličnošću” upravlja čovek koji se nalazi ispod maske. 

Trenutna dostignuća veštačke inteligencije su ogromna

Veštačka inteligencija još uvek funkcioniše u nišama i na konkretnim zadacima, ali oni su dovoljno veliki i značajni da ne moramo da izmišljamo nove. Osim što može pobediti čoveka u šahu, gou ili Doti 2, veštačka inteligencija odlično analizira rendgen snimke i dijagnostifikuje oboljenja, a nedavno je došla do stadijuma u kom je u stanju da uspešno reši test iz nauke za osmi razred (uzarast od 13-14 godina). Pomaže biznisima da optimizuju različite procese i predviđanjima spuste troškove.

Proći će još dosta vremena pre nego što razvije moć rezonovanja i razmišljanja nalik čovekom kada je u pitanju povezivanje različitih tema. 

Ne treba da verujemo svemu, ma koliko ljudi toj aktivnosti aplaudiralo. Pogotovo kada je reč o nekim novim konceptima i tehnologijama koje je uvek teško proceniti i razumeti na samom početku njihovog razvoja.

Veštačka inteligencija razvijaće se dobrim delom iz javnih sredstava

Razvoj veštačke inteligencije će se, u budućnosti, sve više finansirati i iz javnih sredstava, ne samo zato što je ovo transformišuća tehnologija, već jer se na taj način može kontrolisati njegova namena i etika. Primera radi, u komšiluku, u Sloveniji osnovan je AI razvojni centar zahvaljujući podršci EU i UNESCO-a.

Kako možemo da očekujemo podršku javnosti za finansiranje AI projekta koji je jako koristan za celo društvo, ali nema ruke, oči i uši? I ne može da uradi ni delić onoga što se predstavlja Leposavom?