Zašto su najveći trgovinski lanci zakazali kada su nam bili najpotrebniji? 

Idea, Maxi i Univerexsport su tri najveća i najpoznatija trgovinska lanca, koja imaju svoje onlajn prodavnice. Ukoliko odete na bilo koju od njih nemate mogućnost da naručite namirnice, kućnu hemiju i ostale artikale široke potrošnje koje imaju u prodaji, osim ako niste retki srećnici.

To zvuči nezamislivo u situaciji u kojoj pokušavamo da sprečimo širenje pandemije, ali je realnost. Dok stručnjaci govore kako je samoizolacija jedino rešenje, mi moramo da provodimo vreme u prostoru s drugim ljudima i dodirujemo iste predmete, ukoliko želimo namirnice. 

Zašto?

Osnovni razlog jeste taj što je potražnja skočila 10 puta, kako kažu iz kompanije Merkator S, u okviru koje posluje Idea online.

„E-commerce na domaćem tržištu je u ovom neivesnom i nimalo lakom trenutku doživeo svojevrsni „push” koji mu je bio neophodan, a na nama – svim učesnicima na tržištu – jeste da tu ubrzaniju digitalizaciju društva iskoristimo za dobrobit svih učesnika digitalnog ekosistema.”

Čini se da je ne koriste baš najbolje, jer već nedeljama nijedan od ovih lanaca nije uspeo da adekvatno odgovori na povećanu tražnju. Jasno je da nije isto kada u danu treba umesto 50, opslužiti 500 potrošača i da to zahteva višestruku reorganizaciju sistema, od povećanja broja ljudi i magacina, do većeg voznog parka i čitave logistike. 

„Usko grlo celog procesa je dostava poručenih namirnica, naročito kada je reč o hrani, jer je važno ispoštovati veliki broj standarda kako bismo mogli da prevozimo i sveže namirnice i kućnu hemiju, smrznutu robu… Mi u ovom segmentu radimo na proširenju kapaciteta i pokušavamo da maksimalno izađemo u susret potrebama naših potrošača, ali tako da zadržimo kvalitet i najbezbednije uslove dostave.”

Iako ovo može zvučati kao sjajan PR spin, teško je poverovati da bilo koji trgovinski lanac ne ulaže dodatne napore da izađe u susret svojim potrošačima, odnosno uveća svoj profit kroz dodatno ulaganje u e-commerce, ali deluje da se to nije desilo. 

Da li bi bilo zamislivo da su trgovci odlučili da u ovoj neizvesnoj situaciji ne ulažu u razvoj onlajn prodaje, jer potrošači u panici kupuju više nego uobičajeno, posebno kada su u atmosferi opšte popame među rafovima? Istovremeno, veća navala u samim marketima ne zahteva dodatne resurse, jer radnje sada rade bar duplo kraće nego pre vanrednog stanja, a povećati e-commerce i logističku infrastrukturu uopšte nije lako.  

Šta je zapravo po sredi?

Želeli smo da saznamo šta je po sredi, ali nažalost odgovore samo dobili smo od već pomenutog lanca, koji nije bežao od odgovornosti. Delhaize Serbia, u okviru koje je Maxi online, od petka nije odgovorila ni na jedan od tri mejla, dok nam juče obećani odgovor od Univerexporta, za njihovu eLakolije, još nije stigao.  

„Kako bismo bili efikasniji i brži, odlučili smo da ponudimo novu uslugu „Pokupi porudžbinu”, koja kupcima omogućava da porudžbinu naprave na web shopu, a preuzmu je u našim radnjama. Za sada smo omogućili preuzimanje u Beogradu i Novom Sadu, a radimo na tome da omogućimo i veliki broj drugih lokacija.”

Istu opciju je uveo i Maxi, ali ni ona nije u fukciji, tačnije u narednih nedelju dana nema slobodnih termina, a za one kasnije i nemate mogućnost rezervacije. 

Pogled cinika

Zanimljivo je, ako ne i cinično, što nas sva tri lanca na svojim sajtovima pozivaju na odgovornost i biranje onlajn kupovine, iako je ovih dana već šansa da ubodemo loto kombinaciju, nego slobodan termin.

Kada smo kod odgovornosti, da li je bilo previše očekivati od ovih velikih brendova i korporacija da ulože dodatni napor u razvoj onlajn kupovine, s obzirom na to da je to u interesu zdravlja njihovih potrošača i zaposlenih? Jasno je da to nije brzo i lako uraditi sa svim atriklima, poput smrznutih namirnica ili kućne hemije, jer one zahtevaju posebne uslove transporta, no mogli su se ograničiti na robu koju je logističi lakša za dostavu, a svakako potrebna. 

Ako startapi Glovo i Wolt i druge kompanije za dostavu, a pomenimo da u Srbiji trenutno ima manje posla za kurirske službe, mogu da se organizuju, kako to nisu uspele i ove velike korporacije? 

To pitanje postavlja veliki broj ljudi, koji nisu hteli da izlažu sebe i druge riziku odlazeći u prodavnice. Oni su razočarani što ovi brendovi nisu našli za shodno da ulože deo profita i sposobnosti u društveno odgovornu poslovnu transformaciju. 

„Ovakva situacija menja tržišta”

Nažalost, nisu osećali ni odgovornost da svojim potrošačima odgovore na pitanja, osim lanca Idea, u kojem navode da će „ovakva situacija promeniti tržište za sva vremena i podstaći potrošače da kupuju onlajn“.

Ukoliko pogledamo razvoj Amazon Go radnji u Sjedinjenim Američkim Državama, možemo reći da prodavci koji “rođeni” onlajn bolje razumeju svoje potrošače i da mnogo brže postaju konkurencija trgovinskim lancima na njihovom tradicionalnom terenu, dok se ove usporeno digitalizuju i male su šanse da će skoro postati veliki igrači i u prodaji preko interneta. No, ovo nije samo pitanje digitalizacije dinosaurusa, već pitanje odgovornosti prema čitavom društvu.