Zašto najbolji đaci najčešće nisu preduzetnici?

Sedim u publici u Domu omladine na trećem „Znam da možemo”, slušam govornike i govornice i iskreno se divim svemu što su napravili – i startapima i njihovim pojedinačnim pričama i celom tom pokretu, njegovoj veličini i uticaju.

Kroz glavu mi prolazi razmišljanje. “Ovi ljudi su iz IT-a. Za ove ljude nisam čula dok sam bila na studijama, a realno sam poznavala mnogo različitih ljudi. Dakle, oni nisu bili u krugovima ljudi u kojima sam se ja kretala. Oni ne pripadaju grupi top studenata i ne pripadaju grupi studentskih političara”. S tom poslednjom misli, pričama od te večeri, pričama i tekstovima od ranije, kockice počinju da mi se slažu.

Gde ti je fokus?

Cela priča o startapima i o preduzetništvu uopšte, bazirana je na stvaranju vrednosti. Fokus preduzetnika je na stvaranju vrednosti. Nije važno kakvi su i koliko znaju, nego to što su stvorili.

A gde je fokus najboljih đaka i vrhunskih studenata? Da znaju što više, što bolje i da zadovolje određene kriterijume. Njima je fokus na njihovoj sopstvenoj vrednosti. Tu je cela filozofija.

Šta je posledica fokusa na sopstvenu vrednost?

Ova jedna razlika, koju sam u momentu shvatila, ima dramatične posledice na način ponašanja i postavljanje prema poslu i životu. Za mene, biti vrhunski student, znači biti vrhunski po nečijim kriterijumima, a neko drugi te kriterijume može da ne prizna i da samim tim ta vrednost devalvira.

I tu je cela ta pozadinska priča o potrebi da se bude „dovoljno dobar”, osetljivost na kritiku, teško odlučivanje na eksperimente osim ako nisu baš, baš sigurni. Tu je i pritisak „moram da uspem” i teško odlučivanje na bilo kakav pokušaj. I osećaj da nikada nisi spreman, da nikada ne znaš dovoljno, da ti uvek nešto fali i da bi neko drugo vreme bilo možda bolje za ideju, za pokušaj.

Šta je posledica fokusa na kreiranje vrednosti?

Kada kreiraš vrednost, ono što napraviš je uvek veće ni od čega. Uopšte se ne posavlja pitanje kvaliteta – uvek može bolje, a kada se napravi nešto onda je to UVEK VIŠE NI OD ČEGA. Može da se postavi pitanje kolika je ta vrednost – nekome uopšte ne treba, a nekome to veoma znači. Odličan početni kurs stranog jezika ne znači onome ko dobro zna jezik, ali zato je ključan onome ko ne zna. Kada je kreiranje vrednosti u fokusu, forma, perfekcionizam, strah od kritike, strah od neuspeha – sve to jednostavno pada u drugi plan.

Namerno nisam htela da idem u širinu da bih došla do poente. Naravno da ne mislim da dobri đaci ne mogu biti preduzetnici, niti da ja poznajem SVE top studente. Niti da svi top studenti i dobri đaci imaju isti fokus.

Ovo je nešto s čime se lično borim, kao i ljudi koje poznajem, i što generiše strah i frustraciju. Prevazilaženje toga dolazi pre istrajnosti i upornosti i omogućava drugačiji pogled na stvari. Ne mogu da budem ni uporna ni istrajna ako se nisam usudila ni da pokušam.

Prenaglasila sam ovu razliku da bih je učinila očiglednijom jer pripada delu koji i jedna i druga strana doživljavaju kao nešto što se podrazumeva, i da to tako treba i ne mogu jedni drugima da objasne o čemu se radi jer ne vide da nešto što je tebi normalno, nije i drugima.

Tekst je originalno objavljen na Milaninom blogu, a ovde ga prenosimo uz dozvolu autorke.