Zašto je WhatsApp govorio 2012. da neće nikad prikupljati naše podatke radi reklamiranja?

Pošto je WhatsApp najavio promenu pravila privatnosti, po kojima će deliti neke podatke svojih korisnika sa Facebook-om, suparničke, bezbedne aplikacije, doživele su nagli rast popularnosti. Ljudi masovno brišu WhatsApp i prelaze na alternativne izbore, a najveći dobitnici su Signal i Telegram, čiji je osnivač čitavu situaciju nazvao „najvećom digitalnom migracijom u istoriji”.

Korišćenje Signala podržali su Edvard Snouden, Ilon Mask i Džek Dorsi, a na Telegram su prešli brazilski i turski predsednik.

Nesreća WhatsApp-a je to što se nalazi u vlasništvu Facebook-a, koji je poznat po katastrofalnoj istoriji odnosa prema privatnosti korisnika. Zvaničnici su pokušali da se objasne i opravdaju ubrzo posle reakcije javnosti na najavljena pravila koja stupaju na snagu 8. februara.

Oni su izjavili kako je došlo do nesporazuma i kako će promene uticati samo na biznise, a ne na korisnike:

„Dajemo biznisima mogućnost da koriste sigurne hosting usluge Facebook-a kako bi upravljali WhatsApp prepiskama sa mušterijama, odgovarali na pitanja, i slali korisne informacije kao što su računi za kupovinu.”

Oni su dodali i da bez obzira na to kako komuniciraju sa korisnicima — preko telefona, mejla, ili WhatsApp-a —  biznisi mogu da koriste informacije koje dobiju za marketinške potrebe, što može uključivati i oglašavanje na Facebook-u.

Ovakvo objašnjenje i ne uspeva baš da uspori egzodus sa platforme koja se godinama hvalila svojim fokusom na privatnosti i bezbednost.

Dodatni problem je taj što se WhatsApp još 2012. izjasnio kao protivnik reklama i oglašavanja u svojoj aplikaciji, pa je teško protumačiti da ovo ne predstavlja odstupanje od principa kojima su privukli veliki broj korisnika.

Oni su u pomenutom blogu kritikovali Yahoo i Google zbog toga što skupljaju podatke o korisnicima i koriste ih da bi prodali reklame. Čak su pokazali da imaju svest o (verovatno najočiglednijoj) činjenici, da ljudi mrze reklame i trude se da ih izbegnu. Reklame su nazvali vređanjem inteligencije, prekidanjem toka misli i narušavanjem estetike.

Da bi ostvarili prihode bez davanja prostora reklamama, WhatsApp je korisnicima godišnje naplaćivao 99 centi. Dve godine nakon objave na blogu Facebook ih je otkupio za 19 milijardi dolara, a u januaru 2016. je odlučio da servis učini potpuno besplatnim.

Sada znamo da im je bilo potrebno još tačno pet godina da donesu odluku o promenama pravila privatnosti i oštete poslovanje i ugled kompanije.