Zašto Google želi da radi sa srpskim startapima: intervju sa Kevinom O'Tulom

Ove godine smo imali tu sreću da jedna od najvećih tehnoloških kompanija na svetu prepozna potencijal startap scene u Srbiji i odluči da zajedno sa nama razvija ovdašnji ekosistem. Od tada su se u Srbiji, tačnije Beogradu i Novom Sadu, održala dva Google Launchpad događaja namenjena našim startapima koji su dobili priliku da tokom pet dana intenzivno rade na razvoju svojih proizvoda zajedno sa mentorima iz Google-ove i Startitove mreže.

Kevin O’Tul, koji u Google-u vodi program podrške startap akceleratorima širom sveta, nedavno je posetio Srbiju kako bi se bliže upoznao sa domaćom scenom i relevantnim stakeholderima, kada smo imali priliku da sa njim porazgovaramo kako o njegovoj karijeri i radu u Google-u i Silicijumskoj dolini, tako i o Google Launchpad programu, njihovim razlozima za dolazak u Srbiju i tome koja je korist od svega toga za sam Google.

Studirao si istoriju, a završio si u Google-u — ne deluje kao baš uobičajena putanja u tehnološkoj industriji. Kako je izgledao tvoj karijerni put?

U Srbiji ima dosta ljubitelja košarke, pa su verovatno upoznati sa koledž ekipom Gonzaga univerziteta. Tamo sam studirao istoriju i nakon diplomiranja se zaposlio u kompaniji Spencer Stewart, koja se bavi profesionalnim uslugama (professional services) i radi konsalting za direktore, članove upravnih odbora i CEO-ove, kao i head hunting za Fortune 500 kompanije. Onda me je angažovao Google, gde sam radio na specijalnim projektima koji su fokusirani na budućnost proizvoda i tehnologija. Radili smo na nekoliko proizvoda, od servisa za razmenu poruka do servisa poput autonomnih vozila, koji je na kraju dobio ime Waymo i čija je procenjena vrednost od 70 milijardi dolara pomogla da se osnuje Area120, što je Google-ov inkubator za razvoj proizvoda. Radio sam i na brojnim drugim inicijativama, pre nego što sam došao u Launchpad.

Koji su to specijalni projekti u Google-u? Na šta se to odnosi?

To je samo izraz za sve i ništa. (smeh) Predvodio sam mali istraživački tim, koji je bio usredsređen na nove proizvode i tehnologije, pre svega na potrošačke proizvode (consumer products) u oblastima koje su bile make or break za Google.

Kada sam u decembru 2012. godine počeo da radim tamo bili smo prvenstveno fokusirani na veštačku inteligenciju i ona je postajala sve važnija za Google kao kompaniju. Tada smo znali da je izuzetno važno da Google kupi kompaniju koja će napraviti veliku razliku za nas na tom polju. Otkupili smo kompaniju DeepMind iz Londona, i to nam je postala vodeća operacija.

U isto vreme Facebook je rastao i što se tiče popularnosti i što se tiče obima proizvoda, a sa druge strane Google+ nije, pa smo dobili zadatak da razmišljamo i o vešačkoj inteligenciji i o budućnosti društvenih mreža, kladeći se na stvari za koje smo procenjivali da su važne u obe ove oblasti. Suština mog posla je bila da čitam i razmišljam o budućnosti proizvoda u tim oblastima. Radio sam i brojna istraživanja o tome kako bi korisnici mogli da koriste ove proizvode i tehnologije u budućnosti, i razmišljao ko bi mogao da nam bude konkurencija i šta to Google može da uradi sa strateškog gledišta na globalnom tržištu u te dve oblasti.

Sada radiš za Google Developers Launchpad. Koliko se to razlikuje od posla koji si pre toga radio u Google-u, s obzirom na to da taj projekat nije, makar ne očigledno, profitno orijentisan?

To je, bez dileme, dugoročna investicija. Launchpad je fokusiran specifično na startap ekosisteme i primarno radi na tržištima koja se razvijaju, gde vidimo ogromne mogućnosti za napredak. Imamo dva programa: jedan je Google-ova mreža akceleratora koji operišu na ključnim tržištima za Google i gde je njegovo prisustvo značajno, kao što su, između ostalih, Sao Paulo, Tel Aviv, Lagos, Bangalor i Tokio. Drugi program je ovaj koji ja vodim, Powered by Launchpad, koji se fokusira na odabir jednog partnera u zemlji, jednog partnerskog akceleratora. Zatim investiramo u njega, dajemo mu resurse, pristup mentorima, Google-ov brend i brojne druge usluge, kako bi pomogli tim akceleratorima da povećaju podršku kompanijama iz svog portfolija, i kako bi te kompanije postale najbolje u svojim zemljama.

Takođe, fokusirani smo na razvoj samog ekosistema, pa radimo sa univerzitetima, sa donosiocima zakona i sa imućnim pojedincima na tom tržištu kako bismo napravili vidljive promene i pomogli napredak startapa na tim tržištima. Kada su u pitanju imućni pojedinci, njima pomažemo tako što ulažemo vreme i resurse da ih edukujemo kako bi postali prva generacija anđela i udruženih venture capital investitora. Sa donosiocima zakona i regulativa radimo na kreiranju poreskih olakšica i podsticaja za one koji pokreću, razvijaju i skaliraju kompanije u regionu, dok sa akademskom zajednicom radimo na tome da pomognemo da se podrže talentovani pojedinci i kvalitetni i jaki studijski programi za inženjere i kompjuterske nauke, kako bismo se postarali da postoje veliki talenti koji će se razviti u sledeću veliku generaciju preduzetnika.

Šta Google ima od svega toga? Pomenuo si da je taj projekat dugoročna investicija, ali sigurno nije samo vaša dobra volja da pomognete zemljama u razvoju da dalje razviju svoj startap ekosistem.

Odlično pitanje, logika koja stoji iza toga je… Pre svega, mnogo dobrih stvari se dešava za kratko vreme i mi imamo priliku da budemo svedoci svega toga. Brojnih kompanija koje se osnivaju, ljudi koji se, između ostalog zbog našeg doprinosa, zapošljavaju u tim kompanijama, zatim tu je njihov kolektivni doprinos porastu BDP-a i kao posledica svega toga, imamo priliku da posmatramo ili koji pružimo podršku ljudima koji će definisati budućnost proizvoda i tehnologija širom sveta. Jer ako Launchpad dobro uradi svoj posao, daćemo svoj doprinos razvoju startap ekosistema koji će okupiti najbistrije umove iz celog sveta, u mnogo različitih oblasti. To je od fundamentalnog značaja, jer mi je prosto smešno da najbolji preduzetnici moraju da se presele (ili makar misle da moraju da se presele) u Silicijumsku dolinu, Njujork ili London, Singapur ili Berlin, kako bi dobili pristup kapitalu i odgovarajućem skupu talenta. To je naš posao i ispravna stvar je da napravimo distribuiranu mrežu ovih ekosistema kako bi startapi širom sveta napredovali.

Šta Google ima od toga? Ako imamo mogućnost da radimo sa najboljim i najbrže rastućim kompanijama širom sveta, lako je doći do zaključka da će im u nekom momentu biti potrebni AdWords, pristup cloud servisima i slično. Google-ova dugoročna veza sa startapima, kako rastu, i njihovo korišćenje AdWordsa i clouda će više nego nadoknaditi početnu investiciju koju smo napravili kako bismo im pomogli da njihov ekosistem napreduje. Ne zahtevamo to od njih, ali naš odnos sa njima obično vodi ka tome da osnivači kompanija počnu da koriste naše proizvode.

Da li planirate da direktno investirate u startape iz vašeg portfolija?

Google ima veliki broj “alata” koje koristimo da investiramo u startape, i Launchpad i Google Ventures su samo neki od različitih tipova operativnih biznisa unutar Alphabeta, od kojih su neki direktno ulagali u mnoge kompanije koje su prošle kroz naše programe. Launchpad se trudi da ne ulaže i zapravo ne ulaže direktno u kompanije, jer ne želimo da šaljemo nikakve signale tržištu, ali Google Ventures, Google Proper, Grady Adventures su sve produžene ruke Google-a koje investiraju, sa fokusom na različite niše i na različite delove tržišta. Najveća investicija koju smo napravili u jednu od kompanija iz našeg portfolija je verovatno GoJack, čija je vrednost procenjena na oko 9 milijardi dolara.

Pomenuo si da imate Google Launchpad akceleratore u Sao Paulu i Tel Avivu, ali takođe imate i Powered by Launchpad program, čiji smo i mi deo. Koja vam je strategija na osnovu koje birate na koje ćete zemlje proširiti svoje prisustvo?

Razmišljamo o mnogim stvarima, mnogo makro faktora, poput broja stanovnika, procenta ljudi koji koristi internet, kvaliteta tehničkih univerziteta u toj državi, promena u potrošnji tokom vremena i imamo i prioritizaciju na osnovu Google-ovih proizvoda. Imamo proizvode koji se fokusiraju na fintech i sledećih milijardu korisnika koji tek treba da počnu da koriste internet širom sveta. Imamo i Google Cloud, kao i mnoge alate za vestačku inteligenciju. Sve ove stavke čine zamršeni Venov dijagram koji nam pomaže da odredimo koje su zemlje prioritetne.

Kada sumiramo, na to utiču neki objektivni makro faktori i mogućnost proširenja Google-ove linije proizvoda. Na osnovu svih tih faktora, zemlje za koje smo zainteresovani da se širimo i ta tržišta su gotovo jednako rasprostranjena na Bliskom Istoku, Latinskoj Americi, podsaharskoj Africi, Istočnoj Evropi, Jugoistočnoj Aziji i Istočnoj Aziji. Mislim da ćemo do kraja 2019. imati dva puta veću zastupljenost širom tih regiona u odnosu na onu koju imamo sada.

Kada su svi ti faktori uzeti u obzir, zbog čega ste izabrali Srbiju?

Srbija, ako pogledamo, ima samo oko sedam miliona stanovnika, ali ima veoma jak univerzitetski sistem i ima veliki broj developera po glavi stanovnika. Naš proces razmišljanja je bio da ako možemo da podstaknemo te developere, od kojih mnogi rade na daljinu, od svojih kuća za kompanije u drugim državama, da postanu preduzetnici i otvore svoje prve kompanije, a da onda svaka od njih zaposli čak i minimalan broj ljudi, to će dati značajan doprinos srpskom startap ekosistemu.

Imamo dug odnos sa Startitom i mnogo poštovanja prema onome što Vukašin i ceo tim gradi na ovim prostorima i oduševljeni smo što imamo priliku da radimo sa takvim liderom u srpskom ekosistemu. Imamo izuzetno poverenje u to da je Startit dobro potkovan da podstakne i okupi lidere sa obrazovnog polja, donosioce zakona, investitore i ljude iz finansijskog sektora i da će biti pokretačka sila koja gura ove rastavljene frakcije koje su neophodne za uspeh startapa, i da će zajedno izgraditi nešto što je jedinstveno u Srbiji. To je sila koja osnažuje svakog igrača u svetu kada je u pitanju pravljenje startapa.

To je lepo čuti i to je sjajno priznanje za ceo ekosistem, ne samo za nas u Startitu. Šta startapi mogu da dobiju priključenjem u programe poput Startap Akademije i Powered by Launchpad?

Kada je u pitanju potraga za partnerima, tražimo najbolje akceleratore na tržištu na koje želimo da se proširimo. U tim situacijama, ne idemo i ne govorimo partnerima, poput Startita, kako da vode akcelerator i na koji način da organizuju program, ali im nudimo listu proizvoda, usluga i alata, koje startap akceleratori mogu da koriste. Na primer, dajemo kredite za proizvode, pristup portalu partnera, više stotina udžbenika i izvora koje je Google namenski napravio, i koje se bave temama počev od organizacije ljudi preko marketing strategije i strategije prodaje, do duboko tehničkih stvari, razvoja proizvoda, UX-a i dizajna. Oni imaju pristup svim tim stvarima, a takođe i svetskoj mreži akceleratora, koji su kao i oni, najbolji u svojim zemljama. Ta izloženost im pomaže da poboljšaju procese u njihovom sopstvenom akceleratoru, da povećaju priliv i broj sklopljenih dogovora i potencijal da upoznaju startape i da povećaju globalno tržište u kojem imaju mogućnost da posluju.

Osim toga, nudimo i Leaders Lab trening, što je trening koji je Google napravio kako bi pomogao osnivačima da budu uspešniji u korišćenju podataka, i kako bi donosili bolje i informisanije odluke.

Interesantna stvar je da nezavisno od toga koliko je kompleksan sam proizvod ili neka tehnologija, ljudi su obično najvažniji faktor koji presudno utiče na to da li će startap biti uspešan. Angažovanje prvog ne-tech osnivača, zapošljavanje dok biznis skalira, donošenje odluka na osnovu ličnih problema ili nesvesnih predrasuda, sve te stvari se kristalizuju oko osnivača i oko toga da li su svesni svoje veličine unutar kompanije i saznanja da je to poprilično usamljen posao. Ti kao osnivač odgovaraš svom Upravnom odboru i ljudi gledaju na tebe i odozgo i odozdo i očekuju da donosiš odluke. To je poprilično izolovan posao, pa smo napravili kurikulum koji im pomaže da se izbore sa tim problemima. To su neki alati i usluge i resursi koje donosimo svojim akcelerator partnerima.

Imate i široko rasprostranjenu mrežu mentora, od kojih su mnogi već bili i u Srbiji. Koji vam je pristup u izgradnji te mreže, budući da ne rade svi oni u Google-u? Kako ih pronalazite i kakav odnos imate sa njima?

Imamo veoma jaku mrežu mentora koji pokrivaju sve sfere, počevši od proizvoda, dizajna, preko ljudskih resursa, prodaje i marketinga i do tehnologije. Ti mentori dolaze iz startapa koji su naši startap alumni, zatim ima i ljudi koji su radili sa našim startapima kao investitori ili kao savetnici, a takođe imamo i ljude zaposlene u Google-u, koji su deo te mreže. Tražimo ljude koji su izuzetno stručni i što se funkcija tiče i što se regiona tiče. To su ljudi koji rado doniraju svoje vreme, zarad pristupa nekim od najboljih kompanija na svetu. Imaju priliku da na razne načine uče jedni od drugih i voljni su da izdvoje vreme da se upoznaju sa Launchpad startapima i da im pomognu u specifičnim, namenskim vežbama ili sprintovima, koji će pomoći tim kompanijama da budu produktivnije i uspešnije.

To znači da ljudi koji su uključeni u Google Launchpad program ovde u Srbiji imaju šansu da postanu mentori startapima iz celog sveta?

Da.

To je super! Htela sam da pomenemo još jednu temu koja nije striktno vezana za Google ili Google Launchpad, ali je u poslednjih nekoliko godina u centru pažnje javnosti. Radi se o jednakoj zastupljenosti muškaraca i žena u tech industriji, gde tehnološki giganti nisu bili dovoljno inkluzivni po tom pitanju i izletale su mnoge kontroverze. Zanima me tvoje mišljenje na ovu temu i da li ti, kao neko prisutan u epicentru svetske tehnologije vidiš napredak na tom polju ili je i dalje mnogo priče, a malo akcije da se situacija popravi?

Ovo je veliki problem za industriju, za svet, za Google, i daleko smo od cilja da ispravimo čitavu situaciju i da učinimo stvari boljim. To čak nije ni vredno rasprave, jer imamo podatke koji pokazuju da kompanije koje imaju Upravne odbore u kojima su jednako zastupljeni polovi, zarađuju više i posluju bolje od kompanija koje to nemaju. Slično je i sa kompanijama u čijim su izvršnim odborima jednako zastupljeni polovi, te kompanije takođe posluju bolje. Kada imate kompanije u kojima su među svim zaposlenima jednako zastupljeni polovi one u uspešnosti poslovanja nadmašuju one u kojima nema takve vrste jednakosti.

Interesantno, jedna od najskupljih stavki za kompanije je regrutovanje zaposlenih i ako mogu da zadrže zaposlene na duži period troškovi kompanije se smanjuju. Kada kompanije zapošljavaju i žene na najvišim funkcijama, velika je verovatnoća da će zadržati individualce koji imaju veliki doprinos i na nivou nižeg menadžmenta, koje su takođe žene, jer one mogu da vide lidere kompanije koji sede u Upravnom odboru i mogu da vide sebe na pozicijama moći i autoriteta unutar te kompanije. To je čisto pametna stvar da se zaposli jednak broj žena i muškaraca.

Štaviše, većina kompanija pravi proizvode koji su namenjeni kompletnom tržištu i to je tržište na kojem je jednak broj muškaraca i žena. Mnoge kompanije imaju jednak broj muškaraca i žena na pojedinim funkcijama, ali ako ne grade timove sa ženama na pozicijama menadžera proizvoda, inženjerkama, verovatno propuštaju nešto i prave okruženje u kojem ima implicitne pristrastnosti u algoritmu i u samim proizvodima.

Mislim da svi možemo da uradimo bolji posao po tom pitanju i to je veoma važna i ispravna stvar, ne samo za kompanije, nego zato što je to fundamentalno ispravna stvar za zaposlene i za kulturu koja se gradi u okviru biznisa.

Da li radite nešto specifično u okviru Google Launchpad programa kako biste uključili više žena u tehnološku industriju?

Da, Powered by Launchpad organizuje okrugle stolove sa mnogim našim partnerima koji se tiču političkih problema, investicionih izazova i akademskih tema, a koji okupljaju na jednom mestu neke od najvećih lidera iz zemalja u kojima radimo, kako bi pričali o stvaranju boljeg okruženja za startape i u junu ove godine smo inicirali nešto što zovemo Table commitment, u kojoj je nedvosmisleno naglašeno da se predstavnici Google-a neće pojaviti na tim okruglim stolovima ukoliko naši partneri i ljudi koje pozivamo ne dovedu polovinu žena na okupljanje. To postavlja standard od prvog dana, jer ako žele da govore o politici u okviru tehnologije, ako žele da govore o obrazovanju u okviru tehnološke industrije to je razgovor koji treba i mora da uključuje 50 odsto žena za stolom, jer će imati uticaj na pedeset odsto populacije kojoj služimo. To je ispravna stvar i u interesu svih nas je da imamo holistički razgovor.

To je jedna od stvari koje radimo. Takođe, radimo sa Google Developers timom koji se zove Women Techmakers, koji ima zadatak da pomogne ženama u tech industriji da se bolje povežu među sobom, da pronađu bolje prilike i da podele resurse u industriji.

Uz to, tražimo nove načine da izgradimo više servisa koji će targetirati žene u tech industriji. U okviru mnogih Launchpad programa, naročito onih koji funkcionisu na tržištu na kojem postoji akcelerator, radimo samo sa akceleratorima koji su fokusirani na investicije u žensko preduzetništvo i to je direktan način na koji se staramo da Google radi nešto po pitanju jednakosti u ovoj industriji. Naši akceleratori u Pakistanu i Nigeriji su isključivo usredsređeni na investiranje u žensko preduzetništvo i na pomaganje tim kompanijama da napreduju i uspeju.

Da li te zemlje imaju dosta startapa koje su pokrenule preduzetnice?

Ne, mislim da je njihov broj mali, ali to što osnivačice imaju mogućnost da dođu do finansija i investicija, stvara osnivačice, a to je situacija poput ,,šta je starije — kokoška ili jaje?“, ali kada investitori imaju novac koji žele da potroše na investicije, oni ne uzimaju u obzir samo postojeće kompanije koje su osnovale žene, već žele da upoznaju i uzmu u obzir neke od najpametnijih, najambicioznijih žena u zemljama u kojima posluju i podstaći će ih da postanu preduzetnice. To mnogo utiče na porast broja žena u tech industriji.

Teško je. Poslednji podatak koji sam ja video je da na svetskom nivou samo dva odsto žena na čelu VC fondova, koje imaju privilegije i odgovornost da potpisuju čekove. Svi mi imamo nesvesne predrasude i svi volimo verzije sebe, ali ako uzmemo kao primer belce, a ja sam jedan od njih bez moći da potpisujem čekove, ali ako belci imaju mogućnost da ih pišu i potpisuju, velika je verovatnoća da će ih imenovati na druge belce.

Prva stvar koja mora da se uradi kako bi se promenio VC ekosistem je da omogućimo ženama da imaju glavne uloge u VC kompanijama i mogućnost da pišu čekove, jer će ih pisati ljudima poput sebe, tačnije ženama, i to će rešiti deo problema.

Da, sećam se jednog istraživanja od prošle godine koje je pokazalo da investitori ženama koje su na čelu svojih kompanijama postavljaju u potpunosti drugačija pitanja u odnosu na ona koja postavljaju muškarcima na tim pozicijama, a to se dešava zato što mnogi VC fondovi nemaju žene u svojoj organizaciji.

I to mora da se promeni.

U Srbiji si dva dana i verujem da si imao priliku da pričaš sa važnim ljudima u ovoj industriji, da posetiš neke startape i koliko toliko osetiš puls ovdašnje IT scene. Koji su ti ključni utisci iz ove posete?

Ima toliko inteligentnih i ambicioznih ljudi u Srbiji i zaista sam oduševljen što postoje organizacije poput Startita koje su posvećene tome da privuku najambicioznije i najinteligentnije ljude u zemlji i da im pomognu da izgrade uspešne timove i kompanije, proizvode i tehnologije, i lično sam oduševljen što imam priliku da podržim ovakav poduhvat koji traje već deset godina.

To je jedna stvar, a sa druge strane, sjajno je što sam mogao da razgovaram sa investitorima, sa akademskim liderima, rektorima najboljih tehničkih fakulteta u zemlji, preduzetnicima koji su posvećeni izgradnji srpskog startap ekosistema i donosiocima odluka na zakonodavnom nivou koji su posvećeni izgradnji ekosistema u kojima startapi mogu da rastu, gde će više ljudi biti zaposleno u startapima i raditi na rešavanju izazovnih problema za stanovnike Srbije, za Jugoistočnu Evropu i ceo svet. To je ohrabrujuće.

U ovome smo na duge staze i veoma smo uzbuđeni što možemo da radimo na tome u narednim godinama.