Rumunska kompanija UiPath, izašla je na berzu gde je skupila oko 1,3 milijardi investicija, i dostigla ukupnu vrednost od preko 35 milijardi, čime je njen osnivač Danijel Dines postao jedan od najbogatijih ljudi na svetu, kako prenosi Bloomberg

Priča o prvom rumunskom jednorogu krije mnoge interesantne lekcije za region.

Povratak iz Amerike i počeci u autsorsingu

Dines je studirao matematiku i računarstvo na Univerzitetu u Bukureštu, i počeo je sa programiranjem kada je doznao da radnici na projektima za američke kompanije imaju solidne plate. Od prijatelja je pozajmio laptop, a knjigu o C++ jeziku iz biblioteke. 2001. godine je obezbedio sebi posao u Sijetlu, za Microsoft, a 2005. se vratio u Rumuniju i pokrenuo DeskOver, kompaniju za autsorsing. 

Međutim, posle mnogo mučenja, ova kompanija zamalo da se ugasi 2011. godine, kada ju je napustio najveći klijent. Umesto da odustane, Dines je načinio Marijusa Tirku svojim suosnivačem (kasnije je postao i CTO), i skoncentrisao se na pravljenje SDKova (Software Development Kit) koji su inženjerima pomagali da brže i lakše programiraju aplikacije. Ovo će se ispostaviti kao ključni međukorak za uspeh kompanije u novom segmentu tržišta.

„UiPath je napravio sve greške koje startap može da napravi”

U intervjuu koji je dao 2018. godine, kada je UiPath zvanično postao prvi rumunski jednorog, Dines nije oklevao da istakne sve greške koje smatra da je kompanija napravila na putu do uspeha

Paralelno radili konsalting i usluge

Prvo, osnivač smatra da je greška bila to što su paralelno sa pokretanjem startapa radili i konsalting i autsorsing. Trudeći se sve da pokriju, izgubili su fokus, i to je lako moglo skupo da ih košta. Slična iskustva imaju i naši startapi. Nenad Milanović, osnivač Clockify-a, u intervjuu za Startit Dnevnik je napomenuo da bi konsalting trebalo raditi samo u slučaju da se preživi neko vreme, u svim drugim — „batalite konsalting”. 

Hteo je samo „pristojan život”

Drugo, smatra da njegova sopstvena motivacija tada nije bila adekvatna. Kako kaže, tada ga je interesovalo da stekne „minimalno bogatstvo”, to jest da obezbedi sebi pristojan život. Međutim, kako je naglasio: „Ne morate da budete preduzetnik da biste imali pristojan život. Ne isplati se. Prava motivacija za preduzetnika mora biti nešto duboko u vama… želja da se nešto postigne. Biti preduzetnik je jako rizično i radeći to možete da upropastite svoju karijeru.”

Povrh svega, ni sam nije imao jasnu viziju toga šta startap treba da bude. Tek sa pojavom Y Combinator akceleratora i Pola Grejema, koga je nazvao svojim „virtuelnim mentorom” je shvatio da je moguće napraviti kompaniju na ljubavi prema tehnologiji.

Previše doterivali proizvod

Treći i četvrti problem, prema Dinesu, jeste što su svoj proizvod lansirali, i ubili suviše kasno. Predugo su ga doterivali, i barem dve-tri godine nisu išli u dobrom pravcu. Gradili su svoj proizvod bez poznavanja tržišta i nisu bili u stanju da predvide njegove potrebe.

Početak uspeha i pronalazak niše

Stvari su se promenile sasvim slučajno, kada je indijski ogranak jedne kompanije prihvatio njihovo RPA (Robotic Process Automation) rešenje kao najbolje, i ukazao im na to kako ti alati mogu da se bolje iskoriste. Naredni period proveli su u Indiji istražujući potencijal te ideje i trudeći se da razumeju potrebe tržišta, koje im do tog trenutka nije bilo u fokusu.

Tokom 2014 i 2015. godine razvili su prvu liniju proizvoda za desktop automaciju zasnovanu na Microsoft Workflow Designer. Njihov softver omogućuje da se automatizuju mnogi jednostavni zadaci poput unosa podataka, čime se smanjuje potreba kompanija za autsorsingom takvih poslova u zemlje trećeg sveta, a samim tim i troškovi postaju niži.

2015. godine kompanija menja ime sa DeskOver u UiPath, a 2017. seli glavno predstavništvo u Njujork. U istom periodu se osniva i predstavništvo u Japanu, kao i UiPath Academy, namenjen obučavanju ljudi koji žele da koriste RPA sistem. O tome da se radi o isplativom segmentu tržišta svedoči i obrt od 790 odsto koji su zabeležili, što, prema Dinesu, nije čest slučaj u korporativnom softveru.

Automatizacija koja štedi mnogo novca

Promena fokusa na RPA softver, uz stvaranje mogućnosti da se botovi oplemene i putem veštačke inteligencije, razotkrila je neverovatni potencijal nove industrije u koju je UiPath stupio na vreme da u njoj stekne veliku prednost.

Prema Forbes-u, japanska Sumitomo Mitsui grupa procenila je da je ušteda zahvaljujući ovom softveru dostigla cifru od 500 miliona dolara, a među klijentima UiPath nalaze se i Walmart, Toyota, i drugi giganti, kojima se mnogo više isplati da koriste virtuelne robote nego da sami grade sopstvenu infrastrukturu ili zapošljavaju radnike koji će obavljati takve zadatke. 

U tom smislu, radi se o svojevrsnom autsorsingu same automatizacije. Vremenom se kompanija proširila i koristila investicije za otvaranje novih predstavništava, zapošljavanje više ljudi i širenja svojih kapaciteta, zahvaljujući čemu je valuacija rasla nakon svake runde finansiranja.

Kompanija je prošla put od desetak zaposlenih u jednom stanu u Rumuniji, do korporacije koja ima predstavništva u preko 30 zemalja sveta, zapošljava preko 3000 ljudi i zauzima treće mesto na prošlogodišnjoj Forbes-ovoj listi 100 najboljih privatnih cloud kompanija

Šta uspeh UiPath-a znači za region i startap ekosistem?

Vrtoglavi rast kompanije ukazuje na nekoliko trendova: na dobar proizvod i poslovnu strategiju, na veliki potencijal tržišta na kojem dela, ali i na veliki i nedovoljno iskorišćeni potencijal evropskog regiona da proizvede inovativne startape i lidere u sektorima budućnosti. 

Prema istraživanjima koje je sproveo Sifted, tri VC fonda (Digital East fund, Seedcamp, Credo Ventures) koja su rani investitori u UiPath zahvaljujući izlasku na berzu dobili su povraćaj od neverovatnih 220.000 odsto, što je najverovatnije najveći dobitak u sferi rizičnog kapitala na teritoriji čitave Evrope.

Prema ovom istraživanju, ovakav povraćaj početne investicije meri se sa investicijama Y Combinator akceleratora u Airbnb i Doordash, Facebook-ovom investicijom u WhatsApp, i tome slično.

Sve više VC fondova počinje da motri dešavanja van Silicijumske doline. Sledeći primer Accel-a — rani investitor u Snyk, Hopin, Miro, i druge — akceleratori poput Y Combinator-a sada se okreću svetu. Sequoia Capital ima kinesko odeljenje, a mnogi drugi fondovi, poput GGV Capital, DCM ili EVentures, imaju timove koji prate dešavanja u različitim regionima.

Kako je UiPath pokazao, dobre ideje sa velikim potencijalom mogu da poteknu iz regiona, i što više VC fondova bude gradilo lokalne ekspertske timove i sagledavalo stanje u okviru lokalnih evropskih startap ekosistema, možemo očekivati da će porasti podrška i uslovi za evropsku inovaciju.