Uvoz kućnih računara u Jugoslaviju je legalizovan pre tačno 36 godina 

Uvoz kućnih računara na ove prostore bio je omogućen na današnji dan 1984, odlukom tadašnje vlade, odnosno Saveznog izvršnog veća. Do tada su delovi za računare ili čitava kućišta ulazila u zemlju ilegalno, mada se to nastavilo i nakon ovih olakšica, s obzorom na to da su inostrani računari u našim rafovima bili značajno skuplji nego u inostranstvu. 

Ova priča bila je ujedno i prva na stranicama prvog broja časopisa Svet kompjutera. U njoj piše kako se u radnji Iskre na Obilićevom vencu u Beogradu pojavio engleski računar „sinclair ZX spectrum” sa 16Kb memorije. Uz računar su se dobijale i kasete s video-igrama. 

Računare je sklapala slovenačka Iskra od delova koje je slala ova engleska kompanija, a kako je najavljivano u tekstu, plan je bio da delove počne da prizvodi i sama Iskra kako bi se smanjila cena računara. U tom trenuku koštali su oko 70.000 dinara, a tadašnja prosečna plata je bila 21.718.   

#NaDanasnjiDan 26. новeмбар 1984. – СИВ донeо одлуку којом јe од 1. јануара нарeднe годинe олакшан увоз робe из иностранства, прe свeга кућних компјутeра.

На сл: Чланак у првом броју часописа Свeт компјутeра који јe почeо да излази у Бeограду октобра 1984. годинe. pic.twitter.com/d9AO4kOfht

— Istorijski arhiv Beograda (@IA_Beograda) November 26, 2020

U pitanju su bili računari za početnike, a učenici jedne škole u Sloveniji su pokušavali da skupljanjem stare hartije zarade novac, kako bi svoju učionicu uveli u kompjutersku revoluciju. Kako je izjavila dr Marijana Špegel, tadašnja direktorka odeljenja za računare i informatiku „Jožef Stefan”, „mi na ovim području zaostajemo najmanje pet godina i velika je nepravda prema mladima što se ovim društvo ne pozabavi”. 

„Znate, mi potcenjujemo mladu generaciju. U Jugoslaviji je danas hiljade mladih sposobnih da sastave računar, ali nemaju gde, sem u inostranstvu, da kupe čak i najjednostavnije sastavne delove. Uvoz je zabranjen, a nije tajna da se ponekad sastavni delovi švercuju čak i za naučne ustanove.  Postoje znanja koja se ne mogu naučiti u knjigama. U drugim zemljama su to odavno shvatili. Nama za to, izgleda, treba više vremena i zato zaostajemo”. 

Pročitaj i:

Legendarni jugoslovenski računar „Galaksija” se vraća u život, projektu neophodna podrška

Prva verzija Windowsa se pojavila tačno pre 35 godina i najavila revoluciju računarstva

Ove reči dr Marijane Špegel, zvuče aktuelno i danas, iako su izrečenje pre ravno 36 godina. Zanimljivo je da se u knjizi navodi i primer jednog oca iz Čikaga koji je zapretio da će ispisati svoje dete iz škole ako ona ne nabavi računar, jer se bojao da u suprotnom njegov sin neće imati šanse da se zaposli kada završi školu. Tu je i primer tadašnjeg francuskog predsednika, koji je po dolasku na vlast 1981. prvo potpisao akt o uvođenju računara u francuske škole.