Uvoz kućnih računara na ove prostore bio je omogućen na današnji dan 1984, odlukom tadašnje vlade, odnosno Saveznog izvršnog veća. Do tada su delovi za računare ili čitava kućišta ulazila u zemlju ilegalno, mada se to nastavilo i nakon ovih olakšica, s obzorom na to da su inostrani računari u našim rafovima bili značajno skuplji nego u inostranstvu.
Ova priča bila je ujedno i prva na stranicama prvog broja časopisa Svet kompjutera. U njoj piše kako se u radnji Iskre na Obilićevom vencu u Beogradu pojavio engleski računar „sinclair ZX spectrum” sa 16Kb memorije. Uz računar su se dobijale i kasete s video-igrama.
Računare je sklapala slovenačka Iskra od delova koje je slala ova engleska kompanija, a kako je najavljivano u tekstu, plan je bio da delove počne da prizvodi i sama Iskra kako bi se smanjila cena računara. U tom trenuku koštali su oko 70.000 dinara, a tadašnja prosečna plata je bila 21.718.
#NaDanasnjiDan 26. новeмбар 1984. – СИВ донeо одлуку којом јe од 1. јануара нарeднe годинe олакшан увоз робe из иностранства, прe свeга кућних компјутeра.
На сл: Чланак у првом броју часописа Свeт компјутeра који јe почeо да излази у Бeограду октобра 1984. годинe. pic.twitter.com/d9AO4kOfht
— Istorijski arhiv Beograda (@IA_Beograda) November 26, 2020
U pitanju su bili računari za početnike, a učenici jedne škole u Sloveniji su pokušavali da skupljanjem stare hartije zarade novac, kako bi svoju učionicu uveli u kompjutersku revoluciju. Kako je izjavila dr Marijana Špegel, tadašnja direktorka odeljenja za računare i informatiku „Jožef Stefan”, „mi na ovim području zaostajemo najmanje pet godina i velika je nepravda prema mladima što se ovim društvo ne pozabavi”.
„Znate, mi potcenjujemo mladu generaciju. U Jugoslaviji je danas hiljade mladih sposobnih da sastave računar, ali nemaju gde, sem u inostranstvu, da kupe čak i najjednostavnije sastavne delove. Uvoz je zabranjen, a nije tajna da se ponekad sastavni delovi švercuju čak i za naučne ustanove. Postoje znanja koja se ne mogu naučiti u knjigama. U drugim zemljama su to odavno shvatili. Nama za to, izgleda, treba više vremena i zato zaostajemo”.
Pročitaj i:
Legendarni jugoslovenski računar „Galaksija” se vraća u život, projektu neophodna podrška
Prva verzija Windowsa se pojavila tačno pre 35 godina i najavila revoluciju računarstva
Ove reči dr Marijane Špegel, zvuče aktuelno i danas, iako su izrečenje pre ravno 36 godina. Zanimljivo je da se u knjizi navodi i primer jednog oca iz Čikaga koji je zapretio da će ispisati svoje dete iz škole ako ona ne nabavi računar, jer se bojao da u suprotnom njegov sin neće imati šanse da se zaposli kada završi školu. Tu je i primer tadašnjeg francuskog predsednika, koji je po dolasku na vlast 1981. prvo potpisao akt o uvođenju računara u francuske škole.
