Usvojen Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, upozorenja o manjkavostima ignorisana

Skupština Srbije je u petak, 9. novembra, usvojila Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je trebalo da domaću regulativu uskladi sa GDPR-om, novom evropskom regulativom u ovoj oblasti.

Iako zakon neupitno proširuje prava građana u oblasti zaštite ličnih podataka, mnoge manjkavosti na koje su upozoravali i Poverenik za informacije od javnog značaja i organizacije civilnog društva, nisu otklonjene iz finalne verzije zakona i dovode u pitanje njegovu primenu u praksi.

Možda i najproblematičnija stavka tiče se člana 40, koji propisuje da se policiji, obaveštajnim agencijama ili privatnim kompanijama omogućava da zadiru u privatnost građana u situacijama kao što su zaštita nacionalne bezbednosti, odbrane, javne bezbednosti, prava i sloboda drugih lica.

U prvobitnoj verziji zakona, ovo pravo zadiranja u privatnost bilo je dozvoljeno samo kada je to propisano zakonom, međutim, ta stavka je iz finalne verzije izbačena, tako da sada nije sigurno na kome je da proceni kada je neka situacija kvalifikovana da dopusti zadiranje u privatne podatke građana.

Na neustavnost i problematične posledice ovog dela Zakona upozorili su i Poverenik i Share fondacija, apelujući na poslanike da se amandanom vrate zakonsko ograničenje u član 40.

Pored toga, iako Zakon maltene preslikava GDPR, nejasno je napisan i ostavlja dosta prostora interpretaciji, čime dodatno komplikuje izuzetno složene pravne norme od kojih su mnoge novina u našem pravnom sistemu. I Evropska komisija je dala mišljenje o ovom zakonu još pre nego što je on usvojen u Vladi. Tom prilikom je navedeno da je sama struktura tadašnjeg Nacrta zakona problematična, zatim da je nerazumljiv, kao i da je problematična suština određenih zakonskih odredbi.

Ostaje da se vidi da li će manjkavosti na koje je upozoravano zaista ugroziti primenu zakona u praksi, ili će građani moći da iskoriste svoja novostečena prava u oblasti zaštite ličnih podataka.