Uslovi poslovanja u Srbiji ove godine lošiji od prethodnih

Zoja Kukić - 27. Novembar, 2014.

Svetska banka je u svom redovnom godišnjem izveštaju o uslovima poslovanja u 2015. godini Srbiju rangirala na 91. mesto od ukupno 189 država. U prošlogodišnjem izveštaju naša zemlja je bila 14 pozicija iznad, na 77. poziciji.

Ovaj izveštaj istražuje propise koji pojačavaju poslovnu aktivnost i one koje ih ograničavaju. Istraženo je 10 oblasti – od otpočinjanja biznisa, dobijanja dozvola za gradnju preko međunarodnog poslovanja do rešavanja insolventnosti.

Kako u svom uvodnom delu izveštaj opisuje, ideja iza njega je da se utvrdi zbog čega u pojedinim zemljama neke  poslovne ideje dožive uspeh, a neke prosto nikada ne budu realizovane.

Ovo se pre svega odnosi na preduzetnike, kojima je da bi ostvarili svoju ideju potrebno jednostavno, jeftino i logično osnivanje firme sa jasnom ograničenom odgovornošću. Potreban im je dobro dizajniran sistem likvidacije za slučaj da ideja ne uspe. Takođe, dobro tržište rada kako bi zaposlili kvalitetne ljude koji će im pomoći u razvoju svoje ideje, finansije (i investicije i krediti) i u vremenu globalne ekonomije – jednostavan način izvoza i uvoza, finansijskih transakcija i jasan sistem oporezivanja.

I to je upravo ono čime se ovaj izveštaj bavi.

Ako pročitamo ovo gore nabrojano i podsetimo se samo problema u poslednjih nekoliko meseci – nejasno i visoko određivanje paušalnog poreza, otežano elektronsko poslovanje i nefunkcionisanje PayPala jasno je zašto Srbija nije visoko rangirana.

Ukoliko uslovi za pokretanje biznisa nisu dobri, to će uticati i na povećanje zapošljavanja, a preduzetnici mogu da potpuno odustanu od svojih inicijativa ili da ih prenesu u neku drugu zemlju, što je čest slučaj sa domaćim startapima koji su pokrenuti u Bugarskoj, Švajcarskoj, Americi, Hong Kongu i sl.

Kakva je situacija u Srbiji?

U detaljnom opisu zemalja koje su primenile regulatorne reforme u cilju smanjenja složenosti propisa, smanjenja troškova ili jačanja pravnih institucija u Srbiji nije prepoznata ni jedna.

Jedina reforma koja je zabeležena je ona povodom registracije imovine, i to sa negativnim ishodom. Naime, Srbija je otežala prenos vlasništva eliminišući ekspeditivnu proceduru.

U pojedinačnim oblastima, Srbija je najbolje rangirana u oblasti zaštite prava manjinskih vlasnika, u okviru koga zauzima 32. mesto i u oblasti rešavanja nelikvidnosti, gde zauzima 48. mesto sa stopom povratka od 32 pare na 1 dinar i dvogodišnjim trajanjem procesa.

Najlošije pozicionirana, na 186. mestu je u oblasti dozvola za gradnju gde procedura traje u proseku 267 dana, troškovi su 25% od cene imovine i za čije izdavanje je potrebno čak 16 procedura.

Srbija prema izvestaju Svetske banke

Ovde možete da vidite posebno izdvojene detalje izveštaja koji se odnose na našu zemlju.

U poređenju sa zemljama iz regiona (gde je Kosovo tretirano kao posebna država), Srbija je bolje plasirana samo od Bosne i Hercegovine, a od evropskih zemalja iza Srbije su jedino Ukrajina, Malta i San Marino.

Poredak u regionu:

30. – Makedonija

36. – Crna Gora

38. – Bugarska

48. – Rumunija

51. – Slovenija

54. – Mađarska

65. – Hrvatska

68. – Albanija

91. – Srbija

107. – Bosna i Hercegovina

Gde je najlakše pokretati i voditi biznis?

Singapur ostaje zemlja sa najviše prijateljski nastrojenim poslovnim regulativama. U odnosnu na prošlu godinu, iako se redosled malo promenio, od prvih 20 zemalja, 17 su na vodećim pozcijama bili i u prošlom izveštaju, a za top 20 su se dodatno izborile Estonija, Nemačka i Švajcarska.

Zemlje u vrhu nastavile su da unapređuju svoje propise, pa je tako npr. Švajcarska ove godine omogućila onlajn otvaranje firme, a Švedska onlajn registraciju imovine.

Doing Business Top 20

Ko je najviše napredovao?

Za 12 godina koliko se ovaj izveštaj pravi obuhvaćeno je više od 2400 regulatornih reformi, od kojih je 63% pozitivno uticalo na poslovne propise u toj zemlji.

Evropa i centralna Azija su vodeće po broju preuzetih reformi, gde je 85% zemalja za godinu dana pokrenula bar jednu reformu poslovnog sistema. Za njima slede zemlje iz podsaharske i južne Afrike, koja ujedno i obuhvata najviše zemalja.

Deset zemalja koje su zabeležile najveći napredak zajedno su sprovele 40 reformi, a u odnosu na prethodnu listu samo Obala slonovače se ponavlja kao najbolji reformator, dok je Irska najbolje rangirana – na 13. poziciji, a Tadžekistan je napravio najbolji napredak.

Zemlje iz ove oblasti su najviše napredovale, to ne znači da imaju najbolje uslove, već da su reforme koje su preuzele donele dobre rezultate.Top-10-zemalja-sa-najvecim-napretkom

Deset od ovih zemalja sprovelo je reforme koje olakšavaju poslovanje, 7 koje omogućavaju lakše uzimanje kredita, 6 je reformisalo registraciju imovine i isto toliko njih prava manjinskih vlasnika.

Opšti napredak u poslednjoj deceniji

Istraživanja su pokazala da poboljšanje u parametrima ovog izveštaja pokazuju napredak i u drugim ekonomskim aspektima.

Tako npr. poboljšanje od 10 poena za jednu zemlju je povezano sa povećanjem gustine novih firmi za 0.5 (broj novih firmi na godišnjem niovu na 1.000 zaposlenih). Isto tako, pomeranje iz najnižeg kvartala za poboljšanje u poslovnim propisima u najviši povezuje se sa porastom godišnjeg BDPa po stanovniku za 0.8 procentnih poena.

Ono što se kroz uporednu alanizu ovog i starijih izveštaja vidi je da je u protekloj deceniji došlo do napretka u ekonomskim performansama koje se mere ovim indikatorima. Takođe, ekonomije sa najslabijim regulatornim institucijama i najkompleksnijim i skupim procesima teže da prvo poprave one oblasti u kojima su najslabije i polako prihvataju najbolje primere iz prakse vodećih zemalja.

Zemlje ponaosob napreduju, ali se primećuje i smanjenje razlike između najboljih i najlošijih.

Takođe, utvrđen je globalni trend elektronizacije poslovanja. Delimično to počinje da se uvodi i u Srbiju, ali nedosledno. Od 189 zemalja, čak 144 je uvelo onlajn platforme za vođenje biznisa. Najčešće je omogućeno pretraživanje onlajn baze kompanija, elektronska predaja dokumenata i aplikacija, popunjavanje godišnjih računa i razmena podataka među različitim agencijama.