Da li se država suprotstavlja dolasku novog investitora, nižim cenama prevoza i manjim gužvama?

Da nema zakona koji može da spreči opšteprihvaćene inovacije u svim vidovima savremenog života, jasno je svima. Ali, ipak novim Zakonom o prevozu putnika u drumskom saobraćaju pokušavaju da se spreče inicijative poput svetski popularnog Ubera. Odredbama člana 13 ovog Zakona zabranjuje se mnogo toga u vezi sa inovativatnim rešenjima, a da pri tom nisu definisani mehanizmi kontrole sprovođenja tih zabrana, što ostavlja mnogo slobodnog prostora za nepoštovanje tih odredbi.

Može se steći utisak je da je zakonodavac hteo da zaštiti sve do sada (ne)registrovane taksiste, ali da unapred onemogući vanlinijske prevoznike, kombi prevoznike koji voze putnike od vrata do vrata i već polako prisutno rešenje naručivanja vozila mobilnim telefonom, koja neminovno, dolaze.

Raskorak između normativnog i stvarnog

Ko će, na primer i kojim metodama, da utvrdi da je putnik u vozilu u njega ušao da bi se prevezao od tačke A do tačke B pozivajući sa svog mobilnog telefona prevoznika koji ne vozi ni linijskim ni vanlinijskim trasama, potom koliko je puta u toku dana (nedelje ili meseca?) neki vozač prešao vozilom koje nije taksi, a koje je u funkciji prevoznika, da li je putnik u vozilu u srodstvu sa vozačem,  da li je putnik u vozilu do vozila došao na prvu, jedinu ili stotu vožnju…

Pitanje je i da li se, prilikom donošenja odredbi o tolikim zabranama nadležni upitao koliko zadire u privatnost građana koji žele da se voze, shodno internom dogovoru između alternativnog prevoznika i njega kao putnika, po povoljnijim cenama, komfornijem sistemu plaćanja usluge. Nije li malo čudno da se zabrani prevoz putnika od kuće do željene destinacije, svim onim ljudima koji su se u dosadašnjem iskustvu, pokazali kao jedini prevoznici do aerodroma u Budimpešti kad smo bili pod sankcijama?

Konačno, ako imamo ugovor ili dogovor sa autoprevoznikom, kako može  država da zabrani da uslugu prevoza platimo bezgotovinski, bez kartica, ukucavanja brojeva i drugih procedura. Retrogradno, neprimereno savremenim civilizacijskim tokovima i umesto da zakon podrži liberalizaciju tržišta (a tržište će se samo korigovati) mi imamo novi zakon koji limitira jedno od osnovnih ljudskih prava, a to su prava o slobodnom kretanju.

Mladi inovatori

Uber nam stiže uskoro, a CAR:GO, domaća aplikacija po istom mehanizmu je već nekoliko meseci aktivna, te smo njegovog osnivača Vuka Guberinića pitali kako on doživljava novi Zakon i kako će uticati na njihovo poslovanje.

Situacija u kojoj smo se našli pre nego što smo i počeli ozbiljniju primenu ovog projekta, koji je sada u eksperimentalnoj fazi i koga smo započeli svesni svih rizika, teškoća i problema, nije nimalo laka, ali nije ni beznadežna.

Dok se ne uspostave svi mehanizmi kontrole, mi se nadamo da će kod korisnika zaživeti prednosti našeg projekta, jer je to novina u našem okruženju (iako slična Uberovoj, posluje po drugačijoj koncepciji), koja se u svetu dokazala kao uspešna, iako ni u jednoj zemlji u kojoj je našla primenu, pa ni u SADu, gde je nastala, nije bila lako provodljiva i koja je svuda nailazila na otpore što legalnih, što nelegalnih pružilaca usluga vanlinijskog prevoza tj. popularnije od tačke A do tačke B.

Ali “uspeh je uvek dete smelosti”, kako je to rekao Volter. Mi smo se odvažili da pokrenemo nešto novo, unapred računajući na podršku, podsticaj i razumevanje države za samoinicijativu, pomoć u vidu  benefita, a ne zabrane i preteće kazne.

Ako se Uber, kao velika kompanija, inkorporira na našem tržištu, bez obzira na zakonska ograničenja, onda će to i država morati da shvati kao dobru priliku i da menja svoje nove, a opet retrogradne zakone, koji su i trenutno samo slovo na papiru, pogotovo imajući u vidu činjenicu da je na ulicama više nelegalnih, nego legalnih taksista i drugih davalaca usluga linijskog, vanlinijskog gradskog i međugradskog prevoza.

Uber ipak dolazi

Još tokom avgusta meseca velika američka kompanija Uber je raspisala, na svom sajtu, konkurs ga generalnog menadžera u Srbiji, na koji su se prijavili mnogi mladi, školovani ljudi.  Koliko je Uber zainteresovan za ovo tržište, govori i podatak da je, pored miliona korisnika u više od 60 zemalja sveta, njihov menadžer boravio u našoj zemlji, lično se uverivši u situaciju na ulicama Beograda.

Da li će se naša država suprotstaviti dolasku novog investitora, koji tvrdi da bi zaposlio veliki broj nezaposlenih u našoj zemlji i koji bi ponudio niže cene prevoza, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno, sve napredne zemlje sveta brinu o uštedi, imaju svest o životnoj okolini, smanjenju saobraćajnih gužvi i zagađenosti vazduha smanjivanjem broja vozila i uvođenjem električnih automobila i motora na svoje gradske ulice. Naša država i zakonodavstvo bi trebalo ove teme da stave na dnevni red i razmotre moguće pozitivne efekte.

Do tad, ostajemo u uverenju da će nadležni  da shvate šta je stvarnost, a šta su predrasude i zabrane, šta je zdrava konkurencija, a šta interes pojedinih udruženja i pojedinaca.