Da nema zakona koji može da spreči opšteprihvaćene inovacije u svim vidovima savremenog života, jasno je svima. Ali, ipak novim Zakonom o prevozu putnika u drumskom saobraćaju pokušavaju da se spreče inicijative poput svetski popularnog Ubera. Odredbama člana 13 ovog Zakona zabranjuje se mnogo toga u vezi sa inovativatnim rešenjima, a da pri tom nisu definisani mehanizmi kontrole sprovođenja tih zabrana, što ostavlja mnogo slobodnog prostora za nepoštovanje tih odredbi.
Može se steći utisak je da je zakonodavac hteo da zaštiti sve do sada (ne)registrovane taksiste, ali da unapred onemogući vanlinijske prevoznike, kombi prevoznike koji voze putnike od vrata do vrata i već polako prisutno rešenje naručivanja vozila mobilnim telefonom, koja neminovno, dolaze.
Raskorak između normativnog i stvarnog
Ko će, na primer i kojim metodama, da utvrdi da je putnik u vozilu u njega ušao da bi se prevezao od tačke A do tačke B pozivajući sa svog mobilnog telefona prevoznika koji ne vozi ni linijskim ni vanlinijskim trasama, potom koliko je puta u toku dana (nedelje ili meseca?) neki vozač prešao vozilom koje nije taksi, a koje je u funkciji prevoznika, da li je putnik u vozilu u srodstvu sa vozačem, da li je putnik u vozilu do vozila došao na prvu, jedinu ili stotu vožnju…
Pitanje je i da li se, prilikom donošenja odredbi o tolikim zabranama nadležni upitao koliko zadire u privatnost građana koji žele da se voze, shodno internom dogovoru između alternativnog prevoznika i njega kao putnika, po povoljnijim cenama, komfornijem sistemu plaćanja usluge. Nije li malo čudno da se zabrani prevoz putnika od kuće do željene destinacije, svim onim ljudima koji su se u dosadašnjem iskustvu, pokazali kao jedini prevoznici do aerodroma u Budimpešti kad smo bili pod sankcijama?
Konačno, ako imamo ugovor ili dogovor sa autoprevoznikom, kako može država da zabrani da uslugu prevoza platimo bezgotovinski, bez kartica, ukucavanja brojeva i drugih procedura. Retrogradno, neprimereno savremenim civilizacijskim tokovima i umesto da zakon podrži liberalizaciju tržišta (a tržište će se samo korigovati) mi imamo novi zakon koji limitira jedno od osnovnih ljudskih prava, a to su prava o slobodnom kretanju.
Mladi inovatori
Uber nam stiže uskoro, a CAR:GO, domaća aplikacija po istom mehanizmu je već nekoliko meseci aktivna, te smo njegovog osnivača Vuka Guberinića pitali kako on doživljava novi Zakon i kako će uticati na njihovo poslovanje.
Situacija u kojoj smo se našli pre nego što smo i počeli ozbiljniju primenu ovog projekta, koji je sada u eksperimentalnoj fazi i koga smo započeli svesni svih rizika, teškoća i problema, nije nimalo laka, ali nije ni beznadežna.
Dok se ne uspostave svi mehanizmi kontrole, mi se nadamo da će kod korisnika zaživeti prednosti našeg projekta, jer je to novina u našem okruženju (iako slična Uberovoj, posluje po drugačijoj koncepciji), koja se u svetu dokazala kao uspešna, iako ni u jednoj zemlji u kojoj je našla primenu, pa ni u SADu, gde je nastala, nije bila lako provodljiva i koja je svuda nailazila na otpore što legalnih, što nelegalnih pružilaca usluga vanlinijskog prevoza tj. popularnije od tačke A do tačke B.
Ali “uspeh je uvek dete smelosti”, kako je to rekao Volter. Mi smo se odvažili da pokrenemo nešto novo, unapred računajući na podršku, podsticaj i razumevanje države za samoinicijativu, pomoć u vidu benefita, a ne zabrane i preteće kazne.
Ako se Uber, kao velika kompanija, inkorporira na našem tržištu, bez obzira na zakonska ograničenja, onda će to i država morati da shvati kao dobru priliku i da menja svoje nove, a opet retrogradne zakone, koji su i trenutno samo slovo na papiru, pogotovo imajući u vidu činjenicu da je na ulicama više nelegalnih, nego legalnih taksista i drugih davalaca usluga linijskog, vanlinijskog gradskog i međugradskog prevoza.
Uber ipak dolazi
Još tokom avgusta meseca velika američka kompanija Uber je raspisala, na svom sajtu, konkurs ga generalnog menadžera u Srbiji, na koji su se prijavili mnogi mladi, školovani ljudi. Koliko je Uber zainteresovan za ovo tržište, govori i podatak da je, pored miliona korisnika u više od 60 zemalja sveta, njihov menadžer boravio u našoj zemlji, lično se uverivši u situaciju na ulicama Beograda.
Da li će se naša država suprotstaviti dolasku novog investitora, koji tvrdi da bi zaposlio veliki broj nezaposlenih u našoj zemlji i koji bi ponudio niže cene prevoza, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno, sve napredne zemlje sveta brinu o uštedi, imaju svest o životnoj okolini, smanjenju saobraćajnih gužvi i zagađenosti vazduha smanjivanjem broja vozila i uvođenjem električnih automobila i motora na svoje gradske ulice. Naša država i zakonodavstvo bi trebalo ove teme da stave na dnevni red i razmotre moguće pozitivne efekte.
Do tad, ostajemo u uverenju da će nadležni da shvate šta je stvarnost, a šta su predrasude i zabrane, šta je zdrava konkurencija, a šta interes pojedinih udruženja i pojedinaca.
Igor
petak, 9. Oktobar, 2015.
U naslovu teksta piše da će Uber sniziti cene prevoza ali da li zaista neko misli da će jedan ozbiljan sistem javnog gradskog prevoza (npr. GSP Beograd) sniziti cene karata zbog pojave Ubera? Veoma male šanse su za to. Uber može da snizi cenu taksi prevoza i to je sve. Dakle ne treba generalizovati sa rečju "prevoz" pošto ima mnogo podsistema na koje se može a ne mora odnositi. Takođe se navodi u naslovu teksta smanjenje gužvi. Kako? Ako sedim u tuđem automobilu a ne u svom i dalje sedim u automobilu i zauzimam ogroman prostor u putnoj infrastrukturi. Tačnije bi bilo napisati da smanjuje potrebu za parking mestima te se povećava pristupačnost za ostale korisnike putničkih automobila. Problem prevoza putnika (stanovnika) jednog grada je mnogo kompleksniji od posmatranja samo pravnog ili IT apekta. A ako ćemo već o pravnim pitanjima koju odgovornost Uber ima u slučaju da se bilo šta ne predviđeno dogodi. Čitajući njihove Limitation of liability (Ograničenja odgovornosti) oni nemaju nikakvu odgovornost osim odgovornosti da naplate vožnju. A kakve sve odgovornosti imaju registrovani prevoznici u Republici Srbiji? Bilo bi interesantno napisati tekst i o tome. A tu je svakako i problem plaćanja poreza koju su već komentarisani.
Saša
sreda, 7. Oktobar, 2015.
Ja mislim da se i u novom zakonu ne pominje zabrana takvim kompanijama kao Uber da rade samo kao i svaka firma koja radi u Srbiji mora da radi po zakonima Republike Srbije. Neka se registruje kao i svaka druga firma u Srbiji, neka plaća sve poreze kao i ostale firme pa nek radi. Nije problem ovde da li se taksi naručuje iz neke aplikacije sa telefona nego kako se plaća. I gde završava novac od plaćanja i gde ide porez na taj novac. Ne može kompanija da radi u Srbiji a da se transakcija vrši ne znam gde i porez plaća tamo negde ako se i plati uopšte.
milanpanic
sreda, 7. Oktobar, 2015.
Kako ce se ovaj, inace sasvim fer zakon, sprovoditi nije nesto sto bi trebalo da brine vas. Inspektor vrlo lako moze da nazove vas car.go prevoz, predstavi se kao putnik, plati vam i posle vam naplati kaznu pa vi gledajte. Registrujte se kao prevoznici, placajte sve poreze kao i ostali pa vas ovaj zakon i nece doticati.
Ivan V
subota, 3. Oktobar, 2015.
Ne budimo naivni Uber ce napisati izmenu ovog zakona tako da samo njima odgovara, uz odgovarajuci mito. Hoce li neko da se kladi sa mnom?
Ptiki
subota, 3. Oktobar, 2015.
Zakonom o obligacionim odnosima imenovan je ugovor o zakupu. Isto kao što vlasnik stana može da izda nekome sobu u stanu na bilo koji vremenski period, tako i vlasnik automobila može da izda automobil, sa vozačem, nekome, na bilo koji vremenski period. Na prihod od zakupnine se, naravno, plaća pripadajući porez. Zakupodavac stana, može izdati sobu studentu za vreme dok ovaj ne završi studije, što je odredivo. Zakupodavac automobila može izdati svoj automobil sa vozačem, zakupcu, na vreme koje mu je potrebno da od tačke A koristi predmet zakupa do tačke B. Čak mu i može, u skladu sa ugovorom o zakupu, predmet zakupa predati na tačno određenoj adresi. Ukratko, ne može niti jedan zakon biti restriktivan, koliko tumačenje drugog zakona može biti kreativno.