IT Industrija
🔥 Najčitanije
3
🔥 Najčitanije
3
Wirecard je na papiru mogla biti smatrana jednom od najpouzdanijih, najstarijih fintech kompanija na svetu. Među 300.000 klijenta ove firme osnovane 1999. su Olympus, Getty Images, Orange, KLM. Svi oni su verovali u mehur od sapunice, koji je Wirecard godinama pumpala lažnim izveštajima o svojim prihodima. Probušula ga je istraga, koja je pokazala da kompaniji nedostaje dve milijarde dolara, a koje je prikazivala u svojim bilansima.
Do pre nekoliko dana tržišna vrednost joj je bila 17 milijardi evra, da bi se sada procenjivala na 350 miliona, a akcije na nemačkoj DBX berzi su pale za 77 odsto. Pad Wirecarda predstavljao bi jedan od najvećih korporativnih skandala u Evropi, od 2014. godne kada je usled optužbi za prevaru probao portugalski Banco Espírito Santo, navodi The Wall Street Jurnal.
Šta se desilo u poslednjih 15 dana?
Sumnje da Wirecard ne posluje u skladu s pravilima postoje već godinama, ali nezavisna istraga KPMG u aprilu nije pronašla inkriminišuće dokaze manipulacije bilanisma. To su uspeli revizori Ernst & Young, koji su pronašli rupu u knjigovodstvu od 2,1 milijarde dolara. No, oni su to uspeli tek sada, iako već godinama vrše reviziju te kompanije, ali kažu kako su i bili obmanjivani.
Kompanija je ubrzo priznala da je iznos kojim se predstavljala na tržištu bio knjigovodstvena fikcija, a njen dvodecenijski izvršni direktor Markus Braun je podneo ostavku. U ponedeljak je uhapšen pod sumnjom da je „naduvao prihode Wirecard, kako bi bio primamljiviji investitorima”, a već sutradan je pušten uz kauciju. On je negirao sve navode, ali to nije sprečilo regulatorna tela brojnih zemalja da zamrznu poslovanje ove kompanije.
Na kraju je i ona sam podnela zahtev sudu za pokretanje stečajnog postupka, pa je pitanje kako će se sam slučaj završiti. Postoji mogućnost reorganizacije čitavog poslovanja ili potpuno zatvaranje.
Čitava ova situacija dovela je u pitanje rad nemačkog finansijskog regulatora BaFin. Kako kaže advokat koji zastupa investitore u Wirecardu, BaFinu preti opasnost da „deluje kao crtani film i šala”. U ovoj instituciji prihvataju kritiku i kažu da će nakon krize razmotriti svoj rad.
Sumnje postoje od 2016. godine
Još 2016. su dva investitora objavila izveštaj u kojem optužuju kompaniju za korupciju, korporativnu prevaru i slabu kontrolu pranja novca. Tokom prethodnih godina Financial Times je u brojnim tekstovima upozoravao na ono što se dešava u toj kompaniji. Kako kritičari navode, nemačkim vlastima i organima je bilo važnije da Nemačka postane lider u fintech sektoru, posebno nakon izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, nego da kontrolišu poslovanje kompanije na čije su malverzacije mnogi ukazivali, godinama.
Jedan od izgovora BaFina jeste da on ne može da ima nadzor na Wirecardom, jer je to tehnološka, a ne finansijska kompanija, ali BaFin je direktni nadzornik njegove bankarske podružnice, Wirecard bank. Uz to je upravo zadužena za prekršaje koje je ova kompanija činila, kao što su lažno predstavljanje investitorima i manipulacija tržištem.
Uzbunjivači iz kompanije govorili o malverzacijama
Veće sumnje pokrenuli su uzbunjivači iz same kompanije, krajem početkom godine, navodi Logično. Oni su bili šokoriani nakon sastanka sa šefovima, na kojima je upravo bilo priče o “pumpanju bilansa” i to kroz malverzacije u okviru samih ispostava ove kompanije u čitavom svetu, koje su jedne drugima prebacivale novac, radi lažnog prikazivanja većeg prihoda.
Moglo bi se reći i da je kompaniji dobro išlo, dok u nju nije uložio japanski SoftBank, koga već bije glas investitora u pogrešne firme. Oni su uložili u aprilu prošle godine milijardu dolara, ali način na koji je to učinjeno je poljuljalo poverenje već skeptičnih investitora, navodi Tech crunch.
Kakve su posledice?
U Srbiji se to nepoverenje i razumljivo razočaranje se javilo kod korisnika.
„Pre 3 sata sam platio karticom račun, pre sat vremena nisam mogao da platim u Univeru”, bio je komentar srpskog korisnika Payoneer kartice. Upravo nju izdaje Wirecard i to je samo jedna od posledica lošeg poslovanja ove kompanije.
Payoneer veruje da je naš novac zaštićen, iako sigurno korisnici kompani ne plaćaju da veruje, nego da radi svoj posao, a moglo bi se zaključiti da je za taj posao izabrala prilično nesigurnog partnera u čije poslovanje se sumnja veoma dugo.
U ovoj situaciji, kao najizvesniji zaključak je da su regulatori pokazali da nemaju dovoljno kapaciteta, ili čak političke volje, da kontrolišu brzo rastuće fintech tržište. Kakve će biti posledice ovoga? Izvesno doza nepoverenja kako kod ivestitora, tako i kod krajnjih korisnika čitavoog sistema.
Ko je kriv?
Vi kada uzmete, na primer, Payoneer karticu, na njoj imate veliki logo poznatog kartičnog sistema i to vam daje utisak da nema razloga za brigu. Tak kada okrenete karticu i počnete da čitate sitna slova, shvatite da se vaš novac suštinski nalazi u rukama Wirecarda, ali vam i tu piše da je on licenciran od Mastercarda.
Teško je ustanoviti ko je i koliko kriv u čitavom ovom lancu, ali ako odgovornost svalimo na Wirecard, čemu onda institucije koje to treba da kontrolišu poslovanje?
Nastavićemo da izveštavamo o ovim dešavanjima na Startit Dnevniku.