Tomaž Štolfa: Treba da ciljamo visoko

Vox.io je slovenački startap koji korisnicima omogućava da obavljaju VOIP pozive direktno u veb pregledaču, uz veliki broj dodatnih mogućnosti. Osnovao ga je pre nešto više od godinu dana Tomaž Štolfa, CEO ove kompanije koja je bazirana u Ljubljani i San Francisku. Pogledajte naš prikaz vox.io.

Kako bismo saznali više o ovoj veoma interesantnoj kompaniji popričali smo sa Tomažom o tome kako je vox.io nastao, kako vide celokupan VOIP / prostor onlajn komunikacija, te gde se nalaze trenutno i šta planiraju u budućnosti.

Kako je nastao vox.io?

Igrali smo se sa komunikacijom u realnom vremenu u brauzeru neko duže vreme pre nego što smo pokrenuli kompaniju. Pre vox.io ceo tim je bio deo MarandLaba, interne laboratorije najveće IT kompanije u Sloveniji. Dok smo bili tamo igrali smo se sa više različitih tehnologija, bili smo ohrabreni da pravimo veliki broj proof of concept projekata. Napravili smo više proizvoda, eksperimentisali smo sa vebom, mobilnim tehnologijama, telekomunikacijama tokom četiri godine, i tu smo videli kakve tehnološke mogućnosti su na raspolaganju.

Sa stanovišta tehnologije oduvek smo bili zainteresovani za ovu oblast. Kada je došlo do toga da je tehnologija napredovala do nivoa da je postalo tehnološki moguće obavljati komunikaciju na sve načine koji su nam bili interesantni došli smo i do vox.io. Nije bilo ‘Eureka’ momenta pod tušem već je koncept evoluirao tokom vremena.

Zahvaljujući našem radu u MarandLabu i aktivnostima izvan njega uspeli smo da dobijemo angel investiciju u Sloveniji budući da je tim bio poznat i po tehnološkim sposobnostima i sposobnostima da stvori proizvod.

Na tržištu je već postojao veliki, popularan servis tog tipa – Skype. Kako to da niste bili zastrašeni takvom konkurencijom?

Posmatrali smo to na sledeći način – cela ova industrija nije izgledala kao vizija budućnosti koju smo mi zamišljali. Verovali smo da imamo dobru šansu da probamo i da uspemo da napravimo budućnost kako smo je videli.

Tim je bio tehnički jak, imali smo iskustva u ovom polju, znali smo kako rade stvari i odlučili smo da pokušamo. Kada smo pokazivali prve prototipe, čak i u fazi skica, ljudi oko nas su se veoma zainteresovali. U to vreme su najpoznatiji igrači bili u poziciji da su na tržištu jako dugo i mislili smo da možemo da napravimo nešto mnogo bolje od njih zbog promena koje su se odigrale u poslednjih deset godina.

Jednu stvar bih voleo da naglasim – ne osećamo da smo “ubice” bilo kog postojećeg servisa u ovoj oblasti, niti želimo da budemo “Skype u brauzeru”. Naša vizija uključuje mnoge druge stvari koje prethodno nisu bile moguće zbog nepostojanja tehnologije ili drugačijih načina pravljenja proizvoda.

Do sada smo uložili vreme u to da pojedine stvari budu veoma dobro uradjene, da proizvod i platformu uzdignemo do odredjenog nivoa. Sećaš se da smo pričali prošle godine preko vox.io i verovatno si primetio koliko se kvalitet proizvoda poboljšao u medjuvremenu. Uložićemo još dosta vremena i energije kako bi korisničko iskustvo bilo još bolje. Planiramo da napravimo i API koji bi omogućio novu vrstu servisa, potpuno različitu od onih na koje smo navikli.

Sve ovo je moguće realizovati tako što se krene od veba, pa bih napravio poredjenje sa YouTubeom ili Twitterom – postoje raznorodni Twitter klijenti ali je bilo neophodno da prvo naprave veb komponentu i platformu.

Da li ti smeta kada vas neko opiše kao “Skajp u brauzeru”?

Zapravo, ne – dosadašnja evolucija vox.io je bila takva da smo prvo imali telefon u brauzeru, zatim besplatne pozive izmedju korisnika, zatim video pozive, pa chat… Uskoro ćemo objaviti jednu novinu koja će dodatno unaprediti korisničko iskustvo servisa. Pravimo i dodajemo stvari laganim tempom.

U ovoj fazi možda ne delujemo mnogo diferencirano od Skypea, ali će naši redovni korisnici i oni koji znaju šta želimo da radimo i vide naš put uvideti da je u pitanju dosta drugačija stvar. Ono što je definitivno je da ne želimo da budemo samo servis za besplatne pozive, ali to jeste put kojim moramo ići ka ostvarenju naše vizije.

Ostvarili ste izuzetan rast broja korisnika u prethodnom periodu. Kako ste ovo postigli?

Da, od novembra do danas je broj korisnika porastao više od deset puta, prilično smo zadovoljni time.

Dosta smo se igrali sa referral mehanizmima – za svakog prijatelja koga pozovete i koji se pridruži servisu poklanjamo vam kredit za pozive. Ovo se pokazalo kao dosta dobar vid promocije, i sami smo iznenadjeni efektima. Ljudi postavljaju referral linkove svugde, na blogovima, na forumima, čak objavljuju tutorijale za korišćenje vox.io kako bi dobijali kredite.

Postoji i jedan video na tu temu koji je imao preko 50 hiljada pregleda na YouTubeu, koji je pritom i na arapskom. Ovo zaista nikako nismo očekivali da može da se desi, a ima ih još, sa 3, 5 i čak 30 hiljada pregleda.

Sve u svemu ovi viralni mehanizmi i još neke stvari koje smo radili su se pokazali kao dobar način za rast broja korisnika, a nastavljamo da se poigravamo i eksperimentišemo sa raznim drugim načinima. Jedna od najvažnijih stvari koje bih želeo ovde da pomenem, za koju verujem da bi bila važna publici, je da merimo puno stvari.

Merimo celokupan proces kreiranja naloga, svaki korak, imamo jasnu definiciju kada je korisnik aktiviran – recimo ne smatramo ga aktivnim samim otvaranjem naloga. Pročitali smo više knjiga o merenju, jedna od najboljih početnih tačaka je prezentacija Dejva Meklura pod nazivom Startup Metrics for Pirates, dosta koncepata odatle nam je bilo veoma korisno na samom početku.

Open Graph integracija takodje dosta dobro funkcioniše, trudimo se da ne bude spam i da korisnicima pruža korisne informacije o korišćenju usluge, pri čemu dobro edukuje ljude o postojanju iste.

Kakvo je bilo iskustvo otvaranja kancelarije i prisustva u Americi?

Do sada je bilo sjajno, biti deo tog ekosistema pruža veliki broj prednosti. Jedna od najinteresantnijih stvari kod San Franciska je da skoro svako pravi nešto i sjajno je imati mogućnost da razmenjuješ ideje sa ljudima tamo. U prečniku od 500 metara od našeg prostora postoji otprilike 150 startapa. Tamo se stiče osećaj kako ljudi rade, generalno su svi veoma otvoreni i umreženi, vole da diskutuju o startap temama u svakom trenutku.

Problem je, medjutim, u tome što nemaš dovoljno vremena za fokusiranje i egzekuciju. Zbog toga nam je važno da možemo da se vratimo u Evropu, da imamo tim ovde koji je posvećen egzekuciji.

Nismo tražili partnere za sada, ali jesmo postali deo ekosistema koji će nam pomoći da rastemo, ostvarili smo vrlo dobre kontakte sa potencijalnim partnerima. Nije mala stvar da možeš prosto otići na ručak sa nekim umesto da se čujete telefonom uz 9 sati razlike u vremenu.

Kako vidiš slovenački te regionalni startap ekosistem?

Mislim da se stvari puno unapredjuju, konačno smo u fazi gde ljudi idu do izlaza iz kompanija, gde ljudi žele da podele svoja iskustva. Rekao bih da se ekosistem polako kompletira, da tako kažem.

Ono što vidim da nam nedostaje je nekoliko dobrih izlaza i nekoliko dobrih neuspeha. Kada kažem ‘neuspeha’ mislim na neuspehe koji neće biti gurnuti pod tepih već oni gde će osnivači podeliti sa zajednicom šta nije bilo dobro i koje lekcije su naučili, kako su mogli da urade stvari bolje. Nedostaje nam pre svega dakle jedan veliki izlaz koji bi stvorio više iskusnih andjela investitora.

Šta bi preporučio narednom talasu preduzetnika?

Mislim da je ono što bismo trebali da radimo, kao ceo ekosistem, je da nastojimo da ciljamo visoko. Tu leži ograničenje ovog regiona, ljudi ne razmišljaju na taj način. Neke kompanije bi mogle biti sjajni uzori — Nordeus je sjajan primer, oni od starta ciljaju visoko i rade na tome da budu najveći fudbalski menadžer na svetu.

Mi još uvek nismo u toj poziciji, ne bih rekao da smo puno toga postigli do ove tačke. Radimo i imamo ideju oko toga kako naš put treba da izgleda i idemo po njemu. Naše ambicije su velike, to ne krijemo, i nadamo se da ćemo u budućnosti i mi služiti kao dobar primer.

—

Hvala Tomažu na vremenu za intervju koji smo obavili, naravno, koristeći vox.io, a možete videti i predavanje koje je održao prošle godine na našoj How to Web Belgrade konferenciji.