Tehnologija koja moždani signal prevodi u pokret — Značajan napredak u tretiranju kvadriplegije

Klinička studija, BrainGate2, sprovedena na američkom univerzitetu Case Western Reserve, pokazala je značajna poboljšanja kod pacijenata obolelih od kvadriplegije korišćenjem moždano-kompjuterskog interfejsa (eng. brain-computer interface). Ovo je prvi uspešan pokušaj tretiranja kvadriplegije uz pomoć tehnologije za beleženje i stimulisanje moždane aktivnosti i mišića.

Kvadriplegija je oštećenje kičmene moždine u predelu vrata koje uzrokuje oduzimanje gornjih i donjih ekstremiteta. Pacijent koji je bio deo studije, zahvaljujući ovoj tehnologiji ponovo može da pomera ruke.

Ceo proces je započet 2014. godine, operacijom kojom su u deo mozga namenjen motorici ruku ugrađene elektrode koje su tokom naredna četiri meseca pratile i beležile sve aktivnosti u ovom predelu mozga. Računar je naučio koji signali predstavljaju komande za pokret tako što je pacijent kontrolisao ruke u virtuelnoj realnosti.

Zatim je u njegove ruke ugrađeno 36 elektroda za stimulisanje mišića, koje su nakon 18 nedelja vratile funkciju atrofiranim mišićima.

Sistem za praćenje i beleženje moždane aktivnosti je zatim povezan sa sistemom za stimulisanje moždane aktivnosti, čime je omogućeno da se moždani signal za pomeranje ruke zapravo prevede u pokret.

Iako ovom tehnologijom nije moguće vratiti osećaj u ruke, ona omogućava intuitivnu kontrolu nad time kada i kako će oboleli od paraplegije pomerati ekstremitete.

Kako biste stekli jasniji uvid u to kako sve izgleda, predlažemo vam da pogledate ovaj video:

VR u lečenju paraplegije

Tehnologija virtuelne realnosti je takođe pokazala veliki potencijal u tretiranju pacijenata sa paraplegijom. VR se koristi kako bi se stimulisala moždana aktivnost, tako što su, slično kao u eksperimentima sa kvadriplegičarima, učesnicima u početku očitavani moždani talasi dok su zamišljali kako pomeraju ruke da bi se generisala moždana aktivnost. Potom su učili kako da sopstvenim moždanim signalima pomeraju avatare ili robotičke noge zamišljajući da pomeraju sopstvene.

Nakon godinu dana ispitivanja, kod svih pacijenata je došlo do poboljšanja kontrole nad mišićima i pri osećanju bola i dodira, a kod polovine se stepen paraplegije smanjio sa potpune na delimičnu.