Sve veća integracija tehnologije i automobila stvara probleme automobilskoj industriji, a i korisnicima

Nove funkcije bezbednosti, udobnosti, performansi, zabave, kao i sve veći komercijalni imperativ da se kupcima ponudi što više opcija, u današnjim automobilima zahtevaju stotine miliona redova novog koda. Pored toga, prelazak na električna i trend ka autonomnim vozilima sada od automobila pravi računare na točkovima. Automobilska industrija prisiljena je da se brzo prilagodi novim potrebama tržišta, ali koliko je dobra sve veća integracija tehnologije i automobila?

Neke od funkcija koje su u EU u poslednjoj deceniji postale obavezne, poput elektronske kontrole stabilnosti, automatskog poziva u hitnim slučajevima (eCall), kao i sve stroži standardi emisije štetnih gasova, zahtevaju sve inovativniju elektroniku i softver.

Konsultantska kuća Deloitte procenjuje da se trenutno 40 odsto ili više budžeta za razvoj vozila koristi za integraciju i testiranje novih elektronskih sistema zasnovanih na čipovima. Nije iznenađujuće što efikasno upravljanje ovim složenim sistemima predstavlja značajnu brigu u automobilskoj industriji, posebno imajući u vidu da se sve više proizvođača oslanja na dobavljače softvera, navodi IEEE Spectrum. 

Veliki broj dobavljača softvera, svaki sa svojim razvojnim pristupom, koji koriste svoje operativne sisteme i jezike, dodaje još jedan nivo komplikacija, posebno u vršenju testiranja novih sistema. Ovo je istaknuto u nedavnom istraživanju među softverskim inženjerima u automobilskoj industriji, kada su upitani koliko je lako utvrditi kada promena koda u jednom sistemu utiče na ostale sisteme. Velika većina anketiranih rekla je da je teško utvrditi uticaj promena, dok je svaki šesti programer rekao da je to čak i nemoguće.

Pored toga, proizvođači automobila sada moraju osigurati da softver nije samo pouzdan, već i otporan na hakerske napade. Još 2014. godine kada su hakeri uspeli da probiju sisteme Jeep-a i kontrolišu vozilo na daljinu, automobilskoj industriji je bilo jasno da je potrebno pojačati napore da se ti sistemi osiguraju — GM navodno trenutno ima 90 inženjera koji se bave razvojem hakerskih protivmera. A pisali smo i o tome da je Kia nedavno bila žrtva hakerskog napada gde su hakeri blokirali čak i paljenje automobila na daljinu.

Desetine skrivenih računara ugrađenih u vozila danas

Sve funkcije neophodne u vozilima zahtevaju oslanjanje na čipove i desetine miliona linija koda. Međutim, trenutni nedostatak čipova podcrtao je ne samo krhkost lanca snabdevanja automobila, već je stavio snažan fokus na oslanjanje automobilske industrije na desetine skrivenih računara koji se danas ugrađuju u vozila.

Predviđanja o smanjenoj globalnoj proizvodnji vozila uzrokovanoj stalnom nestašicom čipova i dalje rastu. U januaru su analitičari predviđali da će se kao posledica nestašice proizvesti 1,5 miliona vozila manje, međutim do aprila je taj broj skočio na više od 2,7 miliona jedinica, a prema poslednjim procenama iz maja očekuje se da će se proizvesti 4,1 miliona vozila manje.

Napredni elektronski sistemi su pored svega i faktor u rastućim troškovima popravke vozila. Mnogi vlasnici modernih automobila postaju svesni složenosti svojih vozila kada moraju da plate popravku. Prema nekim procenama, čak 60 odsto troškova popravke odlazi upravo na saniranje elektronike i srodnih sistema.

Iako tehnologija i programiranje pružaju sve uzbudljivije napretke i u automobilskoj industriji, ovo trenutno deluje kao mač sa dve oštrice. Postavlja se pitanje sve veće integracije tehnologije i automobila, jer deluje da napredak u isto vreme usporava i otežava proizvodnju. Da li će kod na kraju progutati automobil?