„Svaka ekonomska aktivnost podleže porezu” protiv „država nam ne pruža ništa zauzvrat”

„Porez se plaća kao cena za civililizovano i uređeno društvo, ali u Srbiji postoji ogroman prostor za unapređenje sistema.”

Porez je večna tema svakog društva. Deluje da u našem postoji neshvatanje kod mnogih građana o tome da je nužan deo učestvovanja u jednom društvu, kao i, čini se, odsustvo svesti kod predstavnika države da su mnogi građani, posebno oni koji mogu značajno da doprinose budžetu, veoma nezadovoljni uslugom.

U ovom članku predstavljamo razmišljanja različitih sagovornika, nekih frilensera koji veruju da su previsoki porezi koje treba da plaćaju na prihod iz inostranstva, i da im država pruža malo toga za uzvrat, dok neki drugi edukuju da plaćanje poreza jednostavno ne sme da se izbegava.

Tvit koji je nastao kao reakcija na tekst o porezu na onlajn prihode koji može da iznosi i do 46 odsto, izazvao je veliki broj reakcija. U njemu je napomenuto da ovakve odluke mogu da „očerupaju srpski IT”.

Brojni frilenseri su revoltirani, ne samo zbog toga što su porezi visoki, već, kako kažu, zbog toga što „ništa ne dobijaju od države za uzvrat”.

Krajem prošle godine, kada je Srbija omogućila frilenserima da uplaćuju doprinose i da im teče radni staž, reakcije su bile jednako podeljene.

„Država frilenserima i samoj IT industriji nije pružila ništa čime bi ih uopšte oporezivala u ovim količinama. Kod nas i dalje nema PayPal kartice, nema Stripe-a na pravom nivou, nemamo mogućnost za Revolut i mnogo drugih banaka i e-bankinga koji pruža frilenserima da budu u korak sa kolegama iz sveta.

Frilenser iz IT industrije je blago jedne države, a pogotovo države kao što je Srbija. Koristi intelektualne veštine i znanja za prodaju svoje usluge bez posredstva države da bi uneo veliku količinu deviza u državu i tu ih potrošio, a pritom pri svakoj kupovini u zemlji plaća PDV”, izjavio je tada Marko Rakočević koji radi kao frilenser na dizajnu i razvoju veb sajtova.

Njegov kolega koga smo kontaktirali, a koji je želeo da ostane anoniman, nije bio toliko blag:

„Ja sam samostalno kupio svoj računar i svu potrebnu opremu, samostalno sam pronašao klijente i posao, i prošao kroz sve muke da isporučim nešto čime će oni biti zadovoljni. Nije mi pomogla ni Nacionalna služba za zapošljavanje, niti bilo koja državna služba. Nemam zdravstveno, nemam socijalno, nemam ništa.

Na sve to, sav novac zarađen iz inostranstva potrošio sam u ovoj zemlji. Meni je apsurdno da pod ovim okolnostima moram da plaćam toliki porez.”

Mihailo Gajić, ekonomista iz LIBEK-a, skrenuo je pažnju na to da opomena Poreske uprave nije neka nova mera ili uvođenje poreza, jer je prihod ostvaren u inostranstvu i do sada morao da se prijavi i na njega plaća porez kroz samoporezivanje. Međutim, do sada nije postojala praksa redovne kontrole ovih uplata od strane Poreske uprave, već su se one kontrolisale samo periodično, i to veći iznosi uplata. Prema tome, kaže Gajić, oni koji su do sada poštovali pravila neće biti pogođeni.

„Jedan od problema jeste taj što se godinama tolerisala siva ekonomija i izbegavanje plaćanja poreza — time su se ljudi navikli da se porez ne plaća i smatra se da je to nešto normalno. Ali mislim da baš i nije normalna situacija u kojoj kasirka u prodavnici plaća porez, a da neko drugi ko zarađuje isto ili više od nje porez ne plaća”, smatra Gajić.

Jedan od odgovora na tvit koji smi spomenuli skrenuo je pažnju na to da je potrebno da „korigujemo naš odnos prema porezu”.

Autor, senior partner u „Karanović & Partners“ Rastko Petaković, objasnio je na šta je mislio kada je rekao da „moramo da promenimo naš odnos prema porezima”.

„Praktično svaka ekonomska aktivnost podleže nekoj vrsti poreza. Kada kupujemo robu i usluge, podrazumevamo da ćemo platiti i PDV. Kada ostvarujemo prihode od rada, i ti prihodi se oporezuju. Tako ni poslovi sa inostranstvom nisu izuzetak — i oni se oporezuju.

Isto ovo važi i za frilensere u inostranstvu koji ostvaruju prihode od klijenata u Srbiji. Tako, na primer, frilenseri koji žive u SAD i tamo ostvaruju prihode od klijenata u Srbiji, moraju u svojoj zemlji da podnesu poresku prijavu i plate porez.”

On je dodao i da ne bi smelo da bude sporno da svaka poslovna aktivnost nosi sa sobom obavezu plaćanja poreza — ako se ostvaruje prihod, jedan njegov deo se plaća kao cena za civililizovano i uređeno društvo. Ipak, naglasio je da  u Srbiji postoji ogroman prostor za unapređenje sistema prikupljanja i trošenja javnog novca, kao i za unapređenje regulative.

„Poreski sistem može i mora da bude pravedniji, trošenje javnog novca transparentno, a propisi ne bi smeli da budu prepreka za uključivanje u svetske poslovne tokove, naročito digitalne. To danas nije slučaj i zato imam razumevanje za sve one koji pokušavaju da žive od svog rada na globalnom tržištu.

Srbija i dalje ima Zakon o deviznom poslovanju, relikt iz vremena komunizma, koji poput finansijske gvozdene zavese ozbiljno otežava prekogranično poslovanje”, zaključuje Petaković.

Još o ovoj temi: 

„1% frilensera je plaćalo poreze” — šta treba uraditi da bi se rešila ova situacija?

Pokrenuta peticija za smanjenje poreza frilenserima: „Ukoliko sakupimo 20.000 formiramo pregovarački tim”

Odgovor na opomenu PU: „I bez plaćanja poreza se jedva takmičimo sa frilenserima sa Bliskog istoka.”

Predstavljamo poslodavca
SAP-157x157-1.png

SAP

SAP je globalni lider koji se bavi razvojem cloud rešenja za prodajne i marketing timove, kao i cloud rešenja za on-line učenje.

SAP se bavi razvojem cloud rešenja za prodajne i marketing timove, kao i cloud rešenja za on-line učenje. Preko 4.800 organizacija u svim industrijama oslanjaju se na SAP rešenja u optimizaciji lead to money procesa, kako bi sklopili više dogovora za više novca, u rekordnom roku.

Marko Marković

Unesite termine za pretragu