Kako bi Subotica postala prepoznatljiv IT centar u narednih deset godina i idealan grad za život, studiranje i rad, nekoliko tamšnjih IT kompanija i fakulteta se udružilo u organizaciji „IT Subotica 2030”. 

„Već sada je situacija u Subotici bolja, nego pre pet godina. Subotički IT klaster je od 2015. okupio preko 20 IT firmi i to je drugi najaktivniji klaster posle Novog Sada. Sama činjenica da u  Subotici ima toliko IT firmi je za neke i iznenađenje, a toliki broj IT firmi zahteva i dosta IT kadra, s obzirom da su kompanije uspešne i stalno šire svoje timove”, objašnjava za Startit Dnevnik Željko Crnjaković koji je na čelu Infostudhub centra u Subotici. 

Prednosti života u Subotici

Upravo su Infostud Grupu, jednu od najpoznatijih IT kompanija u Srbiji, osnovali Subotičani i ona je deo novoosnovane organizacije. Njihova najnovija reklama u kojoj traže programere je izazvala brojne reakcije na društvenim mrežama, a između ostalog je govorila i o prednostima života upravo u ovom malom gradu na severu zemlje. 

„U Subotici su jeftiniji uslovi života, a vreme se troši mnogo ekonomičnije. Svuda stižete za desetak minuta i ne može da vas uspori gužva na Brankvom mostu, znate da ćete na vreme stići tamo gde ste krenuli. Istovremeno, Subotica jeste dovoljno velika da ima svoje kako kulturne, tako i zabavne aktivnosti, i sve ostalo što može da ponudi kao dobar grad za život. Ono što je ideja jeste da on sada postaje i dobro okruženje za IT.” 

Gotovo sve tamošnje IT firme su pokrenuli Subotičani, mada ima nekoliko ispostava kompanija iz drugih gradova. Tu je recimo i Auxality, koji je pokrenuo Džordž Safeldt iz Švetske, a kako je za Blic rekao, imao je jasan cilj zašto to čini. 

„Ovde smo da nađemo IT stručnjake, da razvijamo uslove za njihov dugoročni plan rada i života. Mnoge velike organizacije vole da smeste svoje stručnjake u okruženje koje je mirno i harmonično. Ovde je veliki potencijal.” 

Obrazovanje

Što se obrazovanja tiče, prema rečima Crnjakovića, tamošnji fakulteti mogu da proizvedu mnogo više kadra, nego što imaju brucoša. Visoka škola strukovnih studija se dobro specijalizovala u IT oblastima. Uz njih postoji i Ekonomski fakultet, koji ima smer za poslovnu informatiku. 

„Ekonomski fakultet ima ozbiljnu priču s informatikom već nekoliko godina, stalno se modernizuju, uvode nauku o podacima. Imaju ozbiljan program, ali je doživeo veliki pad upisa studenata. Takođe je između srednjih škola i IT kompanija dogovorena praksa kroz dualno obrazovanje”, kaže Crnjaković. 

Planovi

Ono što je plan da se uradi u narednih deset godina, jeste da se Subotica izgradi kao centar sa prepoznatljivom IT ekspertizom, da se razvija kao kongresni IT centar, da ima zdravo životno orkuženje i osvoji „big ticket”. Tim putem decentralizacije idu i brojne evropske države, u kojima su upravo mali gradovi, postali IT centri, objašnjav Branimir Gajić, direktor „Infostud grupe”.

„Ovo je proces, sada počinje tek priprema. Početak trenda je tu, ali oni gradovi i IT zajednice koje se pripreme za to imaće veću šansu da dobiju veći procvat narednih godina. Verujemo da bolji kvalitet privatnog života, koji svi ovde možemo da imamo, utiče na bolji kvalitet poslovnog života.”

Primer za to možemo naći i u Srbiji, tačnije Zrenjaninu, koji je pre nekoliko godina doneo strategiju za podršku razvoja IT sektora i počeo je da se brendira kao grad sutrašnjice