Šta su efekti IT prekvalifikacija u Srbiji? UNDP zadovoljan rezultatima i organizuje nove obuke, NSZ svoje ukinula

Trećina polaznika kurseva za IT prekvalifikacije, koje su organizovali Program za razvoj Ujedinjenih nacija i država, dobilo je posao na programerskim pozicijama, pokazuju podaci UNDP-a. Međutim, za pravljenje algoritma koji bi utvrdio koji su ukupni efekti IT obuka u poslednje tri godine u Srbiji, znanje junior developera verovatno ne bi bilo dovoljno. Menjali su se “izvođači radova”, brojevi, uslovi za polaznike, pa i rezultati i njihovo tumačenje.  

UNDP je na osnovu dosadašnjih rezultata zadovoljan realizacijom projekta. Istovremeno, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ), navode da je nakon prekvalifikacija posao dobilo samo 17 odsto polaznika, zbog čega su oni početkom prošle godine prekinuli program, ocenivši ga nesvrsishodnim. Zato je raspisivanje novog kruga onlajn obuka za programiranje, koje će ponovo realizovati UNDP, postavilo pitanje o efikasnosti IT prekvalifikacija. 

Vladimir Trkulja, koji je u okviru Startita vodio program IT prekvalifikacija, smatra da je država uočila da je NZS „vrlo traljavo” radila na projektu prekvalifikacija, pa da je zato odlučeno da se on nastavi isključivo kroz saradnju sa UNDP-jem, koji je program organizovao i izveo, kako kaže, mnogo profesionalnije.

UNDP izabrao devet izvođača, koji su odabrali 700 polaznika

Obuke su tako vraćene u ruke onih koji su još početkom 2017. godine spoveli prvu fazu prekvalifikacija. Tada se prijavilo 8.902 kandidata, a 100 je primljeno na obuke širom zemlje. U oktobru iste godine bio je početak druge faze projekta. Tada je UNDP izabrao devet izvođača, koji su odabrali 700 polaznika, među više od 12.300 prijavljenih. 

Startit je bio jedan od tih devetoro izvođača, i obuke je držao u Subotici i Zrenjaninu. Kako Trkulja objašnjava, oni su u tim gradvima napravili dobra partnerstva sa kompanijama u kojima je morala da se odradi praksa.

„Uz to je bilo jako važno napraviti dobru selekciju polaznika. Nama je UNDP dostavio listu prijavljenih i mi smo ih pozivali na razgovore koji su bili prilično naporni. Međutim, na osnovu tih intervjua smo mogli da saznamo kao ima izuzetnu motivaciju da sebi promeni život, a ko želi samo da proba još jedan besplatan program koji država dotira.”

NZS gotovo sve obuke daje jednom izvođaču

Većina obuka se završavala u leto 2018. godine, brojni polaznici su bili na praksama, neki su se tada zaposlili, a Vlada je najavila nove programe. Međutim, odlučeno je u međuvremenu da se projekat prebaci u ruke Nacionalne službe za zapošljavanje, koja je time htela da smanji broj nezaposlenih na svom spisku.

Ubrzo nakon toga je bio raspisan tender za izvođače obuka. Na tom tenderu jedna škola dobija gotovo sve obuke, o čemu je tada pisao Startit Dnevnik. Nakon toga, počeli su da se otkazuju programi, a NZS ih definitivno ukida u januaru 2019. godine navodeći da je razlog za to mali broj polaznika koji su našli posao nakon ranijih obuka. Ovde treba napomenuti da je takav podatak uzet na osnovu istraživanja koje je urađeno samo nekoliko meseci nakon završetka obuka 2018. godine, dok su mnogi polaznici još bili na praksama u kompanijama, što je u objavljenoj analizi i navedeno. 

UNDP paralelno organizuje obuke za 400 zaposlenih

Nekoliko meseci ranije, država je odlučila da organizuje IT prekvalifikacije za 400 zaposlenih u saradnji sa UNDP-om. Kako su u toj organizaciji za Startit Dnevnik rekli, oni su krajem 2019. godine odlučili da u telefonskoj anketi saznaju šta se desilo sa karijerama ljudi koji su prošli njihove obuke. Anketom je obuhvaćeno 800 ljudi koji su prošli UNDP-ove prekvalifikacije, ali je polovina odgovorila na pitanja. 

„S obzirom na to da su ove prve dve faze bile namenjene i zaposlenim i nezaposlenim licima, dobijeni su zanimljivi rezultati. Naime, procenat zaposlenosti je porastao sa 44 odsto pre obuke, na 72 procenata nakon nje. Od ukupnog broja polaznika 34,70 odsto se zaposlilo na IT pozicijama. Kada se uporede karakteristike posla zaposlenih na IT pozicijama sa ostalim zaposlenima, vidi se da zaposleni na IT pozicijama rade na profesionalno zahtevnijim radnim mestima, uglavnom u privatnom sektoru.”

Podaci koje iznosi UNDP svakako ohrabruju. Treba dodati u tu statistiku i one ljude koji su na osnovu obuka pokrenuli pojedine projekte u IT sferi ili su se odlučili da svoje usluge ponude kao frilenseri, kaže Trkulja. 

U UNDP-u smatraju da je pojekat bio prilično uspešan, jer je upeo da poveća broj junior programera u zemlji i time omogući priliv novih, kvalifikovanih ljudi u IT sektor, a ostvaren je i drugi cilj, a to je da ljudi dobiju priliku da transformišu i dalje razvijaju svoj karijerni put. 

U IT industriji kadra svakako nedostaje, ne samo na lokalnom, nego i na globalnom tržištu. Trenutna situacija sa pandemijom korona virusa menja način funkcionisanja privrede pa je rad na daljinu u velikom delu ukupnog poslovanja postao nužan, a ne samo praksa pojedinih kompanija. To daje mnogo prostora da visokomotivisani ljudi, koji su prošli prekvalifikacije, pronađu zaposlenje i napreduju u svom radu.