Kad nas je krajem aprila, na jednom od naših AI Hub meetupa, provela kroz način na koji njen tim dizajnira sa AI, Marija Mladenović iz Solflarea završila je ogradom: ovo što joj sada daje dobre rezultate, možda uopšte ne bude radilo za mesec dana.
Četiri meseca kasnije pozvali smo je da zajedno izmerimo koliko se njena praksa u međuvremenu promenila.
Kada smo je pitali da razliku sažme u jednu rečenicu, ponudila je skalu: na jednom kraju je proces u kome se sve radi ručno, na drugom onaj koji vodi AI. "Ako smo bili na 50-60%, sad smo na 80%."
A na pitanje koliko je ceo ciklus brži nego u aprilu, koji je već tada bio drastično brži zbog AI, procenjuje da je brži za bar 50%.
Figma je ostala — pre svega kao referenca
Počeli smo od standardne teme: Figme, glavnog alata većine dizajnera u poslednjih ~10 godina.
Solflareov dizajn tim i dalje drži dizajn sistem, tokene i komponente u Figmi, i tamo i dizajneri i programeri pred implementaciju sve pregledaju. Marija je u njoj i dalje svaki dan — ali je razlog drugi.
Ne zbog dizajniranja, nego da bih imala pregled: da promenim neki tekst, da pogledam neki ekran kad nešto proveravamo.
Više da odgovorimo na pitanja, nego da dizajniramo.
Ja lično ne smatram da Figma treba da bude source of truth za dizajn.
Source of truth treba da bude ono što je u kodu, i to onda treba vizualizovati.
— Marija Mladenović, product dizajnerka u Solflareu
Za Figmu kao source of truth kaže da je mač sa dve oštrice; njena teza je da pregled onoga što stvarno postoji u kodu treba generisati, ne crtati.
Presudna promena je što je Figma MCP dobio novu verziju. U aprilu je čitanje fajla kroz MCP bilo toliko sporo i toliko je trošilo tokene da je za heurističku evaluaciju radije slala screenshotove.
Danas isti posao, čitanje ekrana i izvlačenje slika iz fajla, traje nekoliko minuta umesto dvadeset do trideset. Zato ono što je u aprilu radila zaobilazno sada radi direktno u fajlu.
Sama Figma se popravila i na drugom mestu: konačno postoji plugin koji prototip iz koda prebacuje direktno u Figmu, alat koji je, kaže, čekala godinu dana.
Od eksperimenta starog 12 dana do navike u timu
Claude Design je u aprilu postojao 12 dana i imao tesno nedeljno ograničenje; danas je punopravan proizvod, a kod njih u timu je, kaže, ostao navika. Sama ga koristi svaki dan, a u ograničenje nijednom nije udarila.
Prototip Claude Design isporuči za par minuta. Vreme danas odlazi na ono oko njega: da se napiše brief, da se na kanvasu poređaju ključni ekrani kao u Figmi, da se kroz njih iterira i da se tek odabrani deo razvije u prototip.
Za celu funkcionalnost to je nekoliko sati posla. Uz ažuran dizajn sistem, izlaz je "jako sličan" njihovom proizvodu — "gotovo identičan u nekim situacijama".
Za jedno takmičenje unutar proizvoda je htela animaciju prelaska u viši nivo — posao koji u Figmi ne bi ni probala da uradi:
Kroz par iteracija mi je to spakovao savršeno i prosledila sam programerima fajl.
To je nešto što ne bih radila u Figmi, jer u njoj to ne mogu da postignem.
Mogu, ako potrošim pet dana, ali ne želim to da radim ni sebi ni drugima.
Najdalje je otišla automatika oko samog dizajn sistema. Sve to je upakovano u skill: napravio ga je njen kolega, a koristi ga ceo tim.
Pokrene se jednom: Claude pročita Figma fajl, prepozna šta se u njemu promenilo i otvori zadatke u ClickUpu, sa verzijom komponente, spiskom izmena i tagovanim ljudima koji to implementiraju. Ceo taj korak prođe u minutu.
Šta još koči
Najveću kočnicu da Figmu preskoče sasvim Marija opisuje ovako:
Ja i sad mogu da napravim sve kroz AI. Samo to što dobijem naprosto nije dovoljno konzistentno. To je ono što me blokira da to samo prosledim programerima.
Uz to sama podvlači ogradu: pun proces bez Figme, na pravim funkcionalnostima, još nije testirala — pa ne može ni da tvrdi kako bi se držao u timu sa kompleksnim dizajn sistemom.
Očekuje, mada, kaže, možda ne baš do kraja godine, da većinu stvari prave kroz AI, a da dizajner definiše proizvod i vodi pravac. Evoluciju procesa vidi u repozitorijumu (npr. GitHubu) u kome je dizajn ravnopravan sa kodom.
Deo po deo već postoji: repozitorijum već može da se uveze u Figmu i da se poveže sa Claude Codeom, a Storybook kroz MCP komponente čini čitljivim za AI.
Fali da sve to radi kao jedna celina — da vizuelno vidiš šta je implementirano i iz toga promptom napraviš novu stranicu.
Krajem juna Meta je otvorila Astryx, dizajn sistem koji je osam godina rastao interno i pokreće više od 13.000 Metinih aplikacija, objavljen izričito kao sistem u kome mogu da rade i ljudi i agenti. Nije slučajno što je izašao upravo u ovom prozoru.
U istom smeru ide i Figmin plugin koji Claude Code povezuje direktno sa Figmom.
Njeno iskustvo pritom nije izuzetak. Po anketi State of Prototyping koju je UX Tools radio u proleće 2026. na uzorku od 1.478 dizajnera, Figma i dalje vodi sa 82.6%, a odmah iza nje je Claude sa 50.8%.
Među deset alata koje dizajneri nedeljno najviše koriste pet su AI: Claude, ChatGPT, Claude Code, Figma Make i Gemini.
Isti smer je pokazao i AI in Design Report 2026, rađen u martu, dakle još pre aprilskog meetupa: 91% dizajnera AI u dizajnu koristi bar nedeljno, a 75% svakodnevno.
