Napomena: Ovo je duži tekst nego što obično objavljujemo. Marija nam je dala ogroman broj konkretnih i korisnih primera i jednako vrednih koncepata uz njih; nismo želeli da ograničavamo dužinu na neki standard, već da uključimo sve vredno.
Ono što se programiranju dešavalo poslednje dve godine, dizajnu se dešava sada, sa tom razlikom da deluje kao da je sabijeno u mesece.
Claude Design, alat koji je na dan našeg događaja postojao celih 12 dana je već nosio dobar deo radnog dana naše gošće; mogućnosti kojih dve nedelje ranije nije bilo postale su joj standardni deo procesa.
Za sve koji se bave product dizajnom, rade sa dizajnerima, ili grade proizvode, ovo veče je bilo dubok uvid u, po našem mišljenju, izvanredno naprednu praksu jednog tima, kojom se ima smisla inspirisati, ako ne i iskopirati je.
Od diplome na temu neuronskih mreža do dizajna
Vodič kroz način na koji njen tim radi nam je bila Marija Mladenović, koja je u dizajn došla na jedan neuobičajen način.
Došla iz programiranja, a na FON-u je diplomirala sa radom o neuronskim mrežama, pa razume i šta je ispod haube AI koji koristi svakodnevno već dve godine.
U sredu, 29. aprila, ugostili smo je na šesnaestom AI Hub meetupu u Beogradu, delu serijala od 100+ besplatnih AI događaja koje ove godine organizujemo upravo zato da se naša industrija na vreme snađe u ovoj transformaciji, i drago nam je što nam se veliki broj dizajn kolega pridružio.
Pošto je Marija bila ljubazna da podeli sa nama neke osetljive primere, nećemo moći da podelimo sve slajdove ali smo sa Solflare timom izvukli maksimum i prikazali ga ispod.
Deo ekrana je pritom rekonstruisan na dummy primerima — prave verzije je videla samo publika u sali. Razlog više da na naredne događaje dođete uživo: najzanimljiviji materijal se po pravilu ne objavljuje, nego se pokaže na licu mesta.
Stari način: proces građen oko skupih ekrana
Dizajnerski proces kakav svi znamo nastao je u svetu u kome je svaki ekran skup: crtanje nacrta košta dane, pa se prvo piše dokumentacija, onda se usaglašava, pa se tek na kraju crta.
Ceo redosled product rada je, u suštini, način da se štedi ono što je oskudno. Taj svet je upravo nestao — a najlakše se vidi na konkretnom procesu.
Dosadašnja praksa u timu je bila da product menadžeri napišu FSD — functional spec document, dokumentaciju od desetak strana u Notionu, sa zahtevima, KPI-jevima i kriterijumima za QA.
Dizajner sve to pročita (recimo sat vremena samo čitanje), prati izmene, pa danima ručno crta ekrane i varijante kojih se dobar deo ionako baci. Za omanju funkcionalnost može da ode i nedelja-dve, za veću i mesec.
Najskuplji deo pritom uopšte nije crtanje, nego ono što bez nacrtanog ekrana ne može da počne:
Kad na sastanku diskutujemo bez ekrana, svi se nekako slože. Developeri kažu: sve je u redu. QA kaže: sve je u redu.
Mi mislimo da je sve u redu — ali niko nije video ekrane.
A kad im kasnije pokažemo ekrane, krene: "Ali ja to nisam tako zamišljao."
Marija je za taj fenomen imala i brutalniju formulaciju:
Ali u 99% slučajeva, dok nemam ekran, gotovo sve što diskutujemo mogu da bacim u vodu — jer kolege u glavi imaju nešto totalno deseto, što je normalno i sasvim ljudski.
Drugim rečima: ekran je jedan od najboljih zajedničkih jezika product tima, ali je doći do njege do skoro bilo jako skupo.
Tri Clauda, tri posla
Novi proces u Solflareu je otvoreno izgrađen oko tri Anthropicova proizvoda, i Marija ih je predstavila kao tri alata za tri različita posla.
Claude za razgovor je najjeftiniji i najbrži — za konceptualni rad, čitanje speca, diskusiju o problemu i brze interaktivne artefakte.
Claude Code, agent u terminalu, služi za ozbiljne prototipe i za pisanje direktno u Figmu.
A Claude Design, najmlađi član trojke, je već preuzeo dobar deo njenog dana — o njemu malo kasnije.
Prvi primer načina na koji koristi razgovor pokazuje i zašto je ovo više od ubrzanog crtanja.
Marija je Claudeu dala običan screenshot dugmića za podešavanje trigera iz njihovog Figma fajla i tražila redizajn — i dobila interaktivan artefakt sa četiri varijante interakcije:
Ali verzija C je nešto skroz drugačije — razmišljao je van okvira i predložio mi navigaciju kroz tabove, koju mu uopšte nisam tražila, a koja je dobra ideja.
To mi je najzanimljivije: način na koji AI prilazi problemu nije samo mešanje onoga što sam mu dala.
Deluje kao da stvarno razmišlja o tome šta bi to još moglo da bude, i da razmišlja dobro.
AI ovde nije brža ruka, nego dodatni sagovornik u eksploraciji — i to je nit koja se provlačila kroz celo veče.
Trading prototip iz običnog četa — za manje od sat vremena
Druga vrsta dobitka su eksploracije koje se ranije ne bi ni desile, jer je njihova cena bila naprosto prevelika.
Marija je htela da istraži ideju u kojoj korisnik direktno na grafikonu cene podešava take profit, cenu izvršenja i stop loss — u Figmi praktično neizvodljivo, previše slojeva, a nikad zaista interaktivno.
Sve radi, i mogu da ga testiram na telefonu.
I što je još bolje: sve to možeš da napraviš za manje od sat vremena.
Isti pristup koristi i za prve verzije celih funkcionalnosti: iz speca i razgovora sa Claudeom nastane desetak ekrana, i tim se onda usaglašava oko nečega što vidi — istog dana.
Istog dana smo imali sastanak sa developerima i QA i prošli kroz ekrane, jedan po jedan, diskutovali o opcijama i o tome šta je izvodljivo.
A Figmu još nismo bili ni otvorili.
Pitali smo je da li bi taj posao ranije trajao nekoliko dana, ili se uopšte ne bi ni desio.
Prvi nacrt bi, kaže, svakako nastao — ali bi trajao dva-tri dana, i sve to vreme bi prošlo pre nego što iko iz tima da prvi komentar.
Ušteda, dakle, nije samo u satima: pomerena je tačka u kojoj tim počinje da misli zajedno.
Claude Code crta u Figmi — naopako od svih demoa
Drugi alat, Claude Code, radi nešto što ide u kontra smeru od većine demoa koje viđamo.
Umesto da iz Figme generiše kod, on iz koda piše u Figmu — kroz Figma MCP, konektor preko koga agent direktno čita i piše Figma fajlove — koristeći pravi Solflareov dizajn sistem, komponente, varijable i tokene.
Na slajdovima smo uporedo gledali šta to znači u praksi: generički kripto portfolio koji Claude Code napravi bez ikakvog konteksta je između štagod i bljak.
Ali ako istu stvar zatražimo uz priložen markdown fajl sa bojama i drugim pravilima koja koristimo, pa onda i korak sa učitanim dizajn sistemom — mnogo smo bliže onome kako izgleda prava aplikacija.
Ali ova moć ima i cenu:
To jede toliko tokena da na običnom paketu udariš u limit posle 15 minuta rada — a nisi ni počeo da radiš na ekranima.
Promptovi gde piše u Figmu traju od 5 do 20 minuta, zavisno od kompleksnosti ekrana.
Za brzu iteraciju to, dakle, definitivno nije. Čak i na Max pretplati — kako je stajalo i na slajdu — na potrošnju mora da se obraća pažnja.
Claude Design: signal važniji od alata
Zvezda večeri ipak je bio najmlađi član trojke.
Claude Design je lansiran 17. aprila, 12 dana pre našeg događaja, a u Solflareu je u ozbiljnoj upotrebi praktično od prvog dana, čim su učitali svoj dizajn sistem u njega.
Sam alat je manje važan od trenda koji najavljuje: Anthropic, koji je prethodne dve godine usavršavao AI za programiranje, sada se okreće i dizajnu.
Marija je upravo tako i čitala ovaj potez:
Mislim da je ceo Solflare takva sredina koja i aktivno ohrabruje i usmerava tim da usvoje AI u svom radu i dozvoljava eksperimente i inicijativu ovog tipa.
A ja sam samo čekala da Anthropic konačno objavi nešto za dizajn.
Bili su skroz fokusirani na programiranje i developere, a sad kad su taj deo manje-više usavršili, konačno se pomeraju ka dizajnu.
Google je izbacio alat, Figma je izbacila alat — nisu bili ni blizu ovoga od prvog dana. Ni danas, posle više meseci, nisu ni blizu.
Šta to konkretno menja? Ideje koje bi ranije ostale zapisane u svesci — jer niko nema nedelju dana za ekrane van plana — sada postaju prototipovi:
Skoro sve je bilo tu od početka, iz spec-a koji sam mu dala.
I dobila sam potpuno funkcionalan prototip koji izgleda skoro identično komponentama iz naše aplikacije.
Uz napomenu: prethodno smo mu dali naš dizajn sistem. Ovo je najbolja upotreba dizajn sistema u AI alatima koju sam do sada videla.
Uvid koji nosimo sa demoa: prototip više nije statična slika, nego parametrizovan objekat.
Claude Design uz svaki prototip sam predloži Tweaks panel — kontrole, različite za svaki prototip, kojima se ponašanje podešava u letu.
Na primeru animacije za slanje transakcija: broj transakcija, brzina, početna tačka, skok na momenat proslave.
Razgovor sa developerima o izvodljivosti se tako vodi nad živim artefaktom koji je nastao za pet minuta, a ne nad statičnim slikama posle nedelje crtanja.
O tempu usvajanja dovoljno govori da je dobar deo sale već probao alat star 12 dana.
Otud i najpraktičnije pitanje večeri: dizajner iz publike na Claude Designu potroši sve tokene za tri sata, pa mu jeftinija Figma Make i dalje ostaje u rotaciji.
Prilično sam sigurna da će ga kroz iteracije optimizovati i učiniti štedljivijim — to je njihov alat, žele da ga ljudi koriste.
Naravno da ćemo uvek da pažljivo vagamo šta je najefikasniji način za korišćenje ovih alata i da pogodimo pravu ravnotežu između uštede vremena i racionalne potrošnje.
Dizajn sistem postaje ugovor sa agentima
Ako iz ovog događaja treba poneti jednu stratešku stvar, to je nova uloga dizajn sistema.
On prestaje da bude interna biblioteka dizajn tima i postaje ugovor između tima i agenata — jer će ga, kako je Marija rekla odgovarajući na pitanje iz publike, ubuduće najviše koristiti upravo agenti, pa već postoje i preporuke kako ga pisati da bude čitljiv mašinama: markdown opis sistema, kodne verzije komponenti, veza ka postojećem kodu.
Njen argument, sa slajda koji je sažeo veliki deo priče sa događaja: AI alati za dizajn proizvode tačno onoliko koliko im dizajn sistem da.
Bez pravog dizajn sistema — generični SaaS mulj. Sa pravim — vrlo moguće, vrlo malo preostalog ručnog posla.
Solflare zato trenutno radi nešto što malo timova sebi priušti: potpuno nov dizajn sistem, od nule — nove komponente, nove varijable, ceo setup.
I upravo tu se najbolje vidi koliko se teren pomerio za samo par nedelja otkako je novi alat bio izašao:
Do skoro to nije mogao, samo ti je bacao neke auto-layoute.
I poveže sve na varijable direktno iz dizajn sistema koji hoćeš — ne ubaci ti neke svoje boje, nego linkuje na prave tokene.
A onda su web developeri uzeli Claude Code i rekli mu da napravi sve te iste komponente u kodu.
Napravili su ceo storybook sa dokumentacijom, uporedo sa Figma fajlom — i na jedan push, ako se nešto promeni u Figma komponenti, promena se primeni i u kodu.
Rezultat koji bi pre godinu dana zvučao kao vic: developeri su komponente pravili brže od dizajnera.
Prvo dizajn, pa dokumentacija
Spomenuli smo da stari redosled koji je trajao nedeljama — spec, pa dizajn, pa razvoj — sada suštinski ne postoji, da je zamenjen nečim novim, čistom činjenicom da smo došli do toga da možemo da ga izmerimo i satima.
Kad proizvodnja postane skoro besplatna, redosled gubi razlog postojanja.
Na našu opasku da se proces sada može voziti i unazad, Marija je potvrdila da se kod njih to već dešava:
Sad je mnogo jeftinije da prosto probaš — i da iz onoga što dobiješ napišeš dokumentaciju.
Proces se na neki način obrće: napraviš nešto, testiraš, pa tek onda oko toga ispišeš detaljan spec.
Skill koji kritikuje dizajn
Sledeći nivo posle alata je pakovanje sopstvene ekspertize u nešto što se poziva na klik. Za stvari koje se ponavljaju, Marija pravi skill-ove — markdown fajlove sa instrukcijama koje Claude učita i prati kao proceduru.
Njen glavni primer: skill za heurističku evaluaciju, koji dizajn ocenjuje po deset klasičnih heuristika upotrebljivosti Jakoba Nilsena i proverava pristupačnost, pa vrati nalaze u tabeli sortiranoj po ozbiljnosti.
Zašto screenshot, a ne direktno čitanje Figma fajla?
Zato što čitanje kroz MCP jede mnogo tokena i traje — a ovako može da bude i 20 ekrana na jednoj slici.
I ne vrati ti samo kritiku, nego i predloge šta konkretno možeš da preduzmeš. Ne samo da sudi.
Tako provera koju radi iskusan dizajner kad ima vremena postaje provera koja se radi uvek. Usput: skill, naravno, nije kucala ručno — napisao ga je njen agent.
Šta AI zamenjuje: osam godina naprednih Figma prototipova
Najopipljiviji primer ekspertize koju AI gasi: Marija pravi prototipove u Figmi praktično otkako Figma postoji — kroz svaku fazu, od povezivanja ekrana, preko interakcija i animacija, do dinamičkih varijabli.
Pitali smo je da li joj je žao što je to znanje, nakupljano osam godina, sada uglavnom suvišno.
Ali i najnapredniji prototip koji dizajner ručno napravi nije ni blizu onome što dobiješ kad je sve pravi kod.
I uvek se desi isto: pokažeš korisniku prototip, a on — "joj, tu ne mogu da kliknem", "ignoriši tastaturu, samo zamisli da kucaš".
To razbija četvrti zid i ne dobiješ autentičan feedback koji si hteo.
Sa pravim kodom ispod prototipa, od zamisli do funkcionalne aplikacije na pravom telefonu prođe dan-dva — i tu se otvara prostor koji je, po Mariji, najveće neiskorišćeno zlato ovog trenutka: testiranje koncepata sa stvarnim korisnicima pre nego što iko napiše liniju produkcionog koda.
Iz publike je na ovo stiglo i ozbiljno pitanje: Figma prototip je predvidiv jer tačno znaš šta si napravio — možemo li AI prototipu da verujemo pred pravim korisnicima?
Mogu da izgledaju skoro jedan na jedan kao tvoj dizajn, ali ne 100% kao u Figmi — taj poslednji 1% je najteže dobiti.
Ali ako testiraš interakcije, pouzdano je, jer je sve u kodu.
Ako ti se nešto ne sviđa, doteraš samo taj deo — i konzistentno je kroz ceo flow.
Alati koji (još) nisu tu
Deo večeri o konkurenciji vredi čitati kroz Marijinu opasku o tempu kojim se sve ovo dešava:
Toliko se stvari dešava u AI-ju danas da svi imamo FOMO — da uhvatimo sve što izlazi, da probamo sve alate.
A to je naprosto nemoguće: svaki dan izađe nešto novo.
Kada sam joj spomenuo jedan mim sa Twittera da je jedini način da budeš u toku sa AI-jem da budeš nezaposlen, Marija je odgovorila da ni tad ne bi stigao, što je izvesno tačno.
Svaka ocena alata je zato snimak trenutka, ne presuda.
Ipak, snimci su rečiti.
Figma Make ju je najviše razočarao, što je nešto što se mesecima već čuje od ljudi koje lično smatram najnaprednijim dizajnerima — da je Figma generalno sve češće alat koji se zaobilazi.
Čak i sa dizajn sistemom jedva prati šta tražiš — mnogo lošije od Claude Designa.
A očekivala sam mnogo više, jer oni sve već imaju kod sebe: sve dizajn fajlove, ceo dizajn sistem, sve.
Google Stitch je prošao još gore — dobio je markdown u kome su boje zapisane kao hex vrednosti, najdeterminističniji mogući input, pa glavnu boju ipak protumačio pogrešno.
Wonder — startap gde je jedan od suosnivača iz Beograda — ostavio je bolji utisak: Figma sa AI četom u srži, sa zadržanim panelima i ručnim editovanjem, i sasvim pristojnim redizajnima.
"Figma postaje dokumentacija"
Figma pritom ne nestaje iz procesa — ona je i dalje poslednji korak, mesto gde dizajn dobija završno poliranje i odakle ide u handoff developerima.
Iz publike je stiglo pitanje: šta bi trebalo da se desi pa da ni to više ne važi?
Drugi je da dobiju izvoz u Figmu — ali onda opet koristiš Figmu, samo je AI crta.
Prilično sam sigurna da će ići u pravcu da se ne oslanjaju na Figmu, nego na svoje alate. I onda ti dokumentacija u Figmi više ne treba.
"Figma postaje dokumentacija — to je vaša vizija", sumirao je kolega iz publike.
"Za sada da" — pre svega zbog pouzdanosti, jer u Figmi sve izgleda tačno onako kako je dizajner napravio, što za Claude Design još ne važi.
Alat koji je deceniju definisao profesiju kao da klizi ka ulozi formata za arhiviranje.
Odakle jedinstvenost ako svi koristimo isti alat
Jedno od poslednjih pitanja zaseklo je dublje od alata: ako svi budemo gradili u Claude Designu, neće li sve početi da liči jedno na drugo? Gde se onda pravi razlika na tržištu?
Ako sve pravi isti mozak, sve će izgledati slično.
Ako ga hraniš svojim kontekstom, svojim razmišljanjem, svojim idejama — praviš ga drugačijim.
A alati će se uvek menjati. Danas je Figma, sutra je nešto drugo, juče je bilo nešto treće.
Ovo je i odgovor na pitanje šta u dizajnerskom poslu raste dok veština crtanja pojeftinjuje: kontekst, ukus i jasnoća ideje postaju razlika koju alat ne može da izjednači.
Šta poneti kući
Marijin glavni savet zato i nije bio o alatima, nego o onome pre alata:
Ako daš generičan prompt, dobićeš generičan output — sve zavisi od inputa.
Zato vredi potrošiti vreme na to da detaljno definišeš šta hoćeš.
I ne postoji najbolji workflow.
Postoji ono što radi za tebe, u ovom trenutku — ovo što meni sada daje dobre rezultate možda uopšte ne radi u drugom timu, sa drugim promptom, ili za mesec dana.
Nemoj na silu da teraš stvari koje ljudi promovišu ako kod tebe ne rade.
Kad smo je tokom priprema pitali da li je plaši to što AI ume da napravi neke stvari bolje od nje — a pokazala nam je ekrane na kojima je to bio slučaj — odgovor je bio da je to samo alat i da treba biti mudar sa identitetom, jer, "na kraju dana, mi smo ovde da rešavamo probleme."
Crtanje nikad nije ni bilo posao.
