Šta pokreće i koči žene da se bave preduzetništvom?

Žene čine više od polovine onih koji završe fakultet, a ipak na vodećim pozicijama ih je manje od 30%, preduzetnica ima oko 20%, a za startape se još ne vodi statistika, mada samo posećivanje događaja jasno govori da procenat ide još niže. Ako je za utehu, ni u Silicijumskoj dolini situacija nije ništa bolja –

Zoja Kukić
20/11/2013

Žene čine više od polovine onih koji završe fakultet, a ipak na vodećim pozicijama ih je manje od 30%, preduzetnica ima oko 20%, a za startape se još ne vodi statistika, mada samo posećivanje događaja jasno govori da procenat ide još niže. Ako je za utehu, ni u Silicijumskoj dolini situacija nije ništa bolja – samo 3% osnivača startapa su žene.

Razlozima zašto se žene ređe odlučuju na ovaj korak bavio se i Belgarde Venture Forum na jednom od panela na kome su učestvovale 4 uspešne preduzetnice u IT industriji – Branislava Gajić iz Infostuda, Jana Rodić iz LiveView Studija, Mina Mićanović iz Poslovne Inteligencije, moderator panela Nađa Jokanović iz Wannabe Magazina i Tatjana Zabasu, partnerka iz RSG Kapitala.

Prosečna srpska preduzetnica ima 41,9 godina, završenu srednju školu i u vode srpskog biznisa zakoračila je zato što su ona ili njen suprug ostali bez posla, pa je otvaranje sopstvene firme bio jedini način da ona i njena porodica prežive. Učesnice ovog panela se razlikuju od ovog prosečnog profila, jer su u preduzetništvo ušle zato što su upravo to htele i počele su veoma mlade.

Interesantno je da su sve sagovornice istakle da tokom svoje karijere  nikada nisu imale problem koji je bio uzrokovan činjenicom da nisu muškarci. Jedino sa čime su se suočavale su iznenađenost ljudi kada vide da su žene, što ne objašnjavaju lošom namerom, već činjenicom da su u našem društvu prosto mušarci češći u vodećim ulogama.

Uprkos ovim informacijama, broj žena u preduzetništvu stagnira. Uzrok tome sagovornice su pronašle u našoj kulturi i tradiciji, ali i činjenici da se kroz obrazovanje i medije ne promoviše ovakav oblik poslovanja za žene. Postoje mnogi primeri uspešnih preduzetnica koje pritom imaju i skladan porodični život, ali o tome se malo govori.

Ipak, nije sve tako crno, ima i oblasti u kojima žene igraju glavnu ulogu, a to su zdravstvo, marketing i pr, obrazovanje, kultura i zdrav život (fitnes, ishrana itd.). Kao primer perspektivno startapa iz regiona koji su osnovale dve devojke naveden je Teddy the Guardian.

Ono što će možda značiti preduzetnicama je da je Tatjana iz RSG Kapitala naglasila da prilikom odabira kompanija u koje investiraju pol osnivača ne igra nikakvu ulogu. Ali, vredi spomenuti da nijedna kompanija u njihovom portfoliju nema ženu kao CEO, ali imaju nekoliko sa ženama ko-osnivačima.

Moj cilj je bio da se uvek fokusiram na rezultate. Rezultati su ono što govori o mojim sposobnostima, a ne to kog sam pola. — Branislava Gajić, ko-osnivačica i CEO Infostuda.

Za kraj, učesnice panela podelile su savete za sve žene koje razmišljaju o pokretanju sopstvenog biznisa, a glavne poruke su da treba da budemo hrabre, verujemo u svoju ideju i ni na koji način ne verujemo da pol može da nas spreči da ostvarimo ono što smo naumile.

Zoja Kukić

Objavio/la članak.

sreda, 20. Novembar, 2013.

IT Industrija

🔥 Najčitanije