Šta će biti od IT zajednica u novoj normalnosti?

U januaru ove godine Startit Dnevnik se osvrnuo na poslednjih 10 godina srpskog IT-ja. Turbulentan period od 2009. do 2019. godine je iznedrio zaista sjajne inicijative, kompanije, ideje, meetup grupe. Činilo se da sve ide uzlaznom putanjom.

29. maj 2017.

Premotavam par godina unazad. Dom omladine je bio prepun, a Inicijativa “Digitalna Srbija” je objavila svoje postojanje i čvrsto zalaganje za osnaživanje srpskog digitalnog ekosistema. Branko Milutinović je tada govorio da ako sada ne počnemo da usvajamo moderne sisteme i ne uhvatimo korak sa svetskom digitalnom revolucijom, budućnost cele zemlje neće biti blistava. Preciznije, koristio je termin “leapfrogging”, preskakanje izvesnih deonica puta s ciljem dostizanja nivoa digitalnog razvoja zemalja poput Estonije. Verujem da je deo publike bio skeptičan prema licima koja su se pojavila na bini Doma omladine, ali reputacija tih ljudi i onog što su postigli u srpskom IT i biznis ekosistemu je neosporna.

Bila sam sigurna da će ta ekipa uraditi nešto veliko, jer sam svedočila svim procesima koji su prethodili osnivanju Inicijative, ali i njenim prvim koracima, kroz tadašnji angažman u Seven Bridgesu. 

Afera paušal i potreba za jedinstvenim glasom IT zajednice

Poslednji kvartal prošle godine obeležila je afera paušal i to je bio prvi trenutak kada je jedan deo IT delatnika shvatio da ne postoji nijedna institucija, ni strukovno udruženje koje zastupa njihove interese. Reakcije na predloge izmena Zakona o porezu na dohodak građana su bile brojne, ali se jedino Nemanja Čedomirović osvrnuo na to u svojoj izjavi za Startit Dnevnik rekavši da se će se posledice paušala tek videti u 2020. godini. Ako odemo još pet godina unazad, do IT konekt konferencije iz 2015. godine, Nemanja je predstavljajući PHP Srbiju pozvao na povezivanje postojećih IT grupacija u cilju uspešnije saradnje i kreiranje jedne organizacije koja će moći da predstavlja brzorastući IT. Tada je sala bila puna predstavnika svekolikih IT udruženja, međutim ideja se nije primila. 

Kada je krenulo da se odmotava klupko priče oko paušala, pojedinci udruženi sa firmama, su reagovali osnivanjem udruženja Digitalna zajednica, koja je ukazala na potrebu kreiranja tog jedinstvenog glasa nezavisnog dela IT scene. Godinu dana pre toga sam maštala o iniciranju osnivanja jednog takvog udruženja na regionalnom nivou, jer sam imala uvid u to da neformalne IT grupe ostalih zemalja u okruženju imaju iste probleme u razvoju njihovih ekosistema. Osnivanje jednog udruženja na regionalnom nivou, sa ozbiljnom ekspertizom i podrškom iz privatnog sektora bi moglo da utiče na politike država koje se tiču IT-ja. 

Pandemiju smo dočekali razjedinjeno 

Nakon što je u decembru 2019. godine, Narodna skupština usvojila izmene Zakona o porezu na dohodak građana, krunisano je međusobno optuživanje aktera na domaćoj IT sceni. Istovremeno su mnogi IT profesionalci ostavljeni na vetrometini novih zakonskih pravila igre. Računovođe i pravnici su imali pune ruke posla, a informacije o tome na koji način će se nove izmene primenjivati su ostale nejasne. Digitalna zajednica je kroz Slack kanal i forum za članove delila informacije od značaja za sve one kojima je potrebno dodatno usmerenje kako i šta da rade dalje. 

Pripremite virtuelno kamenje, čekam vas na društvenim mrežama – razjedinjenost i pronalaženje krivaca je ono u čemu smo svetski šampioni. Svi znamo šta je rešenje, i spremni smo da provedemo sate braneći naš način, uz to mnogo više volimo da pljujemo jedni po drugima, nego da prionemo poslu. Dodaću još i moj najjači utisak iz afere paušal: IT scena, koju sam smatrala progresivnom i otvorenom, a koju čine visoko obrazovani ljudi, zapravo nema tolerancije prema različitim mišljenjima i stavovima i apsolutno je spremna za lov na veštice. 

Korona efekat: IT zajednice još manje bitne za privatni i javni sektor

Kako smo od leapfrogginga došli do afere paušal i gde su IT zajednice u svemu tome? 

Nakon osvrta na poslednjih deset godina IT-ja, pitala sam se gde je tu civilno društvo, i da li su IT zajednice svesne šta sve mogu da urade i kolika je moć upravo u njihovim rukama. Afera paušal je pokazala da ta svesnost ne postoji i da smo i dalje miljama daleko od strukovnog ujedinjavanja bilo kakve vrste. 

Zašto kažem “miljama daleko”? Da bismo mogli da se udružimo zarad zajedničkog cilja i da bismo mogli da menjamo ekosistem u kom poslujemo, osnovni motiv ujedinjavanja ne sme da bude neprijatelj i njegove akcije, već promene koje želimo da ostvarimo. Drugo, potrebno je da naučimo da više radimo na zajedničkom cilju, a manje upiremo prstom, iskazujemo našu netolerantnosti i tražimo krivce. Da pričamo oči u oči, rekla bih vam da je potrebno da se kultivišemo i da naučimo da budemo solidarniji, da gledamo dalje od sopstvenog nosa. 

Vraćam se na IT zajednice i problematiku svesnosti o njihovom potencijalu za promenu. Naime, one se uglavnom finansiraju iz privatnog sektora i mali broj njih ima druge izvore prihoda ne računajući džepove entuzijasta koji ih vode. Dakle, finansijski su zavisne i njihova egzistencija lako može biti ugrožena. 

Šta će raditi one zajednice kojima su jedini izvori prihoda komercijalni projekti koji se najčešće dešavaju u oflajnu, kao što su konferencije i radionice? Ako partneri iz privatnog sektora, imaju interes u tome da imaju štand na konferenciji, da povećaju svoju vidljivost i zaposle IT profesionalce na oflajn događajima, da li će to isto moći da urade i onlajn? Da li će firme odvajati budžete za virtuelne događaje i na koji način će podržavati postojanje IT zajednica kao hiring poola?  Šta će biti od IT zajednica u novoj normalnosti? 

Čak i da čekaju neko novo i bolje vreme, možda je baš taj trenutak čekanja onaj pravi da se ne samo pokrene rasprava o tome kako se ujediniti, već da dođe i do prvih koraka kreiranja jednog domaćeg IT udruženja koje će okupiti i sve ostale, pod isti šešir, sa istom vizijom. Suštinska promena koja je potrebna našem IT ekosistemu, neće doći ni iz inicijative privatnog ni iz inicijative javnog sektora, već je potrebno da dođe iz civilnog, onog koji još uvek ne postoji, a koji je oličen u raznolikim IT zajednicama koje čine vrsni eksperti.

Zapratite naše 2020? sadržaje

Kako bismo pomogli publici, a i sebi, oko odgovora na pitanje kako treba da rastemo i razvijamo se u narednom periodu, pozvali smo niz profesionalaca i preduzetnika da nam budu gosti narednih nedelja i podele sa nama iskustva i refleksije na dosadašnji tok ove 2020. godine, te razmišljanja o tome šta nas sve čega u narednom periodu.

Uz ove goste, naši članovi redakcije će u narednim nedeljama sa vama deliti pažljivo probrane vesti, analize i predviđanja uz koje ćemo svi moći da mudro i uspešno privedemo 2020. kraju, a zatim se najbolje moguće spremimo i za narednu godinu.

Sve članke Startit Dnevnika možete ispratiti putem Facebooka, Twittera ili prijavom za direktan prijem svih članaka direktno na vašu mejl adresu: