Osvrt na srpski IT 2009-2019: Jesmo li sretniji, jesmo l’ pametniji?

Za viđenje stvari na srpskoj sceni od 2009. godine do danas pitali smo kolege iz industrije koje se bave softverskim uslugama, razvojem svojih proizvoda, digitalnim marketingom, zajednicom, gejmingom, dizajnom…

Pred kraj svake godine pripremamo tekst sastavljen od mišljenja učesnika i posmatrača domaćeg IT neba o tome šta su bile najvažnije stvari koje su obeležile godinu kada su u pitanju informacione i komunikacione tehnologije u Srbiji. Ovaj put umesto pregleda godine za nama napravili smo pregled prethodnih 10 godina iako, da, znamo da nije kraj decenije.

Za tako nešto su nam, naravno, bili potrebni sagovornici koji imaju tu vrstu uvida, pa smo viđenje stvari na srpskoj sceni od 2009. godine do danas pitali kolege iz industrije koje se bave softverskim uslugama, razvojem svojih proizvoda, digitalnim marketingom, zajednicom, gejmingom, dizajnom… Evo šta su nam rekli o tome kako je izgledala scena pre desert godina a kako danas, kako se razvijala i šta su im najjači utisci iz tog perioda.

Nema više Divljeg Zapada

Nikola Božinović

Nikola je suosnivač startapa Frame. Trenutno radi kao zamenik predsednika i generalni menadžer u Nutanix-u, kompaniji koja je akvizirala njegov startap. Sa Nikolom smo pričali o razvoju tehnoloških proizvoda u prethodnih 10 godina.

iPhone je došao 2007. godine, onda su streaming i društvene mreže postale popularne oko 2010, dok ono što obeležava poslednjih pet, šest godina jesu mobilni uređaji i cloud. Ceo svet se iz tog nekog Divljeg zapada 2000-te polako premestio u poprilično uređen sistem.

Manje stvari se dešava haotično. Manje je i korišćenja rupa u zakonu. Uber je prvih nekoliko godina poslovao nelegalno. YouTube — tamo je kačio ko šta hoće. Sada kupujemo filmove, možemo da se pretplatimo na Spotify, Netflix…

To je globalno slučaj, ali mislim da se iz tog Divljeg zapada u uređenost pomerala i srpska IT scena. Kada sam 2006. godine doktorirao u Bostonu, ništa nisam znao o biznisu. Odatle sam pokrenuo firmu i zaposlio nekoliko ljudi u Nišu. Tada je bilo vrlo malo ljudi od kojih si mogao da čuješ nešto korisno, pokupiš iskustvo, sve je nekako bilo na nivou anegdote… Kako funkcionišu zakoni, plaćanja, svojina, registracija firmi… Sve je bilo neodređeno. I tako je bilo do 2010, 2011. godine.

Bila je i finasijska kriza 2008. godine koja se ovde osećala 2010, ali nakon toga više nije bilo lomova. Od tada su stvari bile sve bolje i bolje, uređenije i uređenije. Pravni okvir je počeo da se sređuje, sve je više bilo advokata koji su čuli za IT poslovanje. Istovremeno su ljudi na sceni, pre svega programeri, počeli da se ponašaju sličnije ljudima u razvijenijim zemljama. Bili su spremniji da promene firmu i da uporede uslove.

Ne kažem da je sada sve tip-top, ali postoji veliki napredak. Na primer, kroz akviziciju koju smo prošli prošle godine sam bio pozitivno iznenađen uslugama koje su nam ovde nudile advokatske kancelarije u tom procesu. Kroz njega smo videli da su to ljudi koji su profesionalci i koji znaju šta rade. Da se akvizicija dešavala 2013. godine to ne bi bio slučaj.

Može da se gleda i da je nama lakše jer smo već izgradili ime, ali ipak mislim da nikada nije bilo bolje vreme za one koji žele da pokrenu nešto. Kapitala ima puno, dostupna su znanja i kontakti, cena počinjanja biznisa je danas daleko niža – ne treba ti puno sredstava da napraviš cloud servis ili mobilnu aplikaciju, postoje programi koji olakšavaju početnicima… S druge strane, time je i konkurencija veća i stvari se generalno ubrzavaju.

Programere ne možeš ni da nađeš ni da platiš

Ivan Dimitrijević

Ivan je veteran domaće IT scene i bavi se digitalnim marketingom, o čijem razvoju smo i razgovarali s njim.

Prognoza za razvoj digital marketing tržišta proističe iz onoga što se dešavalo do sada na nivou IT marketa. U saradnji sa mojim kolegama i generalno na osnovu onoga što svakodnevno vidimo u poslu, stvar koja se trenutno dešava sa programerima u Srbiji je nedostatak kadra. Ne možeš da ih nađeš, ne možeš da ih platiš jer domaći klijenti ne mogu da se nose sa standardom koji diktira struka. Zbog toga toga imamo dosta ljudi bez iskustva na visokim pozicijama u domaćim kompanijama.

Na primeru Hrvatske vidimo da je u jednom momentu bio potpuni egzodus ljudi iz digitalnog marketinga koji su kolektivno rekli „Je*te se, idemo u Irsku pošto možemo sa našim pasošima’’. To se sada dešava i sa digital marketing ljudima u Srbiji koji napuštaju agencije koje se bave domaćim klijentima i prelaze da rade u autsorsing kompanijama ili kompanijama koje prave svoje proizvode za globalno tržište. Slična je priča kao i sa programerima. To je već počelo i to će samo da se ubrzava. S tim da Srbija za razliku od Hrvatske neće morati da čeka na pasoš pošto je remote rad postao opšte mesto. Desila se globalizacija (dominacija marketing platformi koje su velike i svuda isto funkcionišu, npr. Google Ads — Facebook Ads… ) i tehnologija je dovoljno uznapredovala da možemo iz Srbije da radimo za koga god. Zato nisam optimista što se tiče lokalnog tržišta.

S druge strane imamo lepe stvari. Autsorsing koji je ogroman i još će da raste uprkos nerazumevanju i kočenju administracije, koji svima komplikuju život. Ipak, ima dovoljno novca i i dalje smo konkurentni sa cenama. Nikada nismo ni konkurisali cenama Indijcima, Pakistancima… već kvalitetom. Takođe, imamo kulturu koja je bliža zapadu.

Tu je i ono što je Branko iz Nordeusa rekao, pa su ga ljudi razapeli — da je nikada bolje. Ja se ne bih usudio da to kažem, ali ono što mogu da kažem je to da pre deset godina nisi imao gde da se zaposliš. U to vreme je bilo tri, ako i toliko, digitalnih marketing agencija, a danas ih ima nebrojeno više. Pored digital marketing agencija postoji ogroman broj kompanija koje razvijaju sopstvene proizvode. Postoji velika gejming industrija koji nije postojala pre deset godina. Danas definitivno postoji mnogo veća mogućnost izbora za ljude u digitalnom marketingu. Ne bih otišao tako daleko da kažem da postoji izgrađeno tržište, jer je trenutno suviše malo, ali definitivno ima mnogo više izbora po pitanju toga šta i gde želiš da radiš.

Fizički resursi su bili ograničavajući faktor, više to nisu

Anamarija Petrović

Anamarija je delivery direktorka iz kompanije Levi9 Technology Services. Njeno iskustvo u razvoju softvera je dugo više od 15 godina, pa je zato bila adresa na kojoj savršeno ima smisla potražiti mišljenje o tome šta se dešavalo na polju softverskih usluga.

Lekcije naučene u prethodnim decenijama nametnule su potrebu za holisitičkim pristupom koji ohrabruje komunikaciju i kolaboraciju između korisnika i kreatora softverskih proizvoda. Zahvaljujući DevOps konceptima i agilnim principima (pre svega mislim na kontinuirano unapređenje, brze povratne sprege, neometan tok informacija i artefakta…), akteri u razvoju softvera danas imaju mogućnost da integrišu brigu o kvalitetu i brzinu isporuke u svoje svakodnevne prakse, ostavljajući više vremena i energije za inovacije i vrednost.

Programiranje danas više ne podrazumeva da sve što vam je potrebno morate sami da napravite — efikasnost direktno zavisi od vaše sposobnosti da spoznate kako je svaki problem sa kojim ste suočeni neko pre vas vrlo verovatno već pokušao da reši. Ušteda vremena i bezbednost kao imperativi doveli su u protekloj deceniji do sazrevanja open source koncepta.

Fizički resursi su pre deset godina bili vrlo ograničavajući faktor o kome ste morali da brinete u samoj postavci. Dekada na izmaku izbrisala je ovo sa liste izazova najpre virtualizacijom, a potom i kroz tranziciju ka kontejnerima i mikro servisima. Definitivno suštinske promene osnovnih paradigmi u IT industriji doneo je cloud pružajući neograničene mogućnosti u domenu fleksibilnosti i skalabilnosti.

Decenija za nama donela je veliki preokret u fokusu. Softver je pre deset godina bio orijentisan isključivo na biznis procese, dok je danas, kao posledica ekspanzije konzumerizma, usmeren sve više na krajnjeg korisnika. Svedočili smo tako istaknutoj potražnji za proizvodima koji utiču na funkcionisanje pojedinca u njegovom poslovnom i privatnom okruženju. Stoga danas imamo potrebu i priliku da razvijamo mobilne aplikacije, VR i AR rešenja, IoT platforme…

Nemoguće je ne primetiti da je u ovoj deceniji svet konačno postao svestan moći i prednosti koju nam daju podaci. Progres u domenu Data Science-a je nezaustavljiv u godinama koje slede.

Posledice paušala će tek da se vide

Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović je aktivista i organizator zajednice, suosnivač PHP Srbije i Grow IT-a.

Deset godina unazad, mlada zajednica, tek ponekoliko entuzijasta koji su pokušavali da okupe veći broj ljudi na jednom mestu. Sećam se Dizajn Zone, Elitesecurity, Krstarice i ostalih foruma, toliko toga se od tada promenilo, pa pomenuti forumi čak više ni ne postoje, a tada su bili sve i svja IT industrije i zajednice kod nas.

Potkrovlje i Gnezdo su pravili pionirske korake u pogledu tech zajednica i mesta gde je moglo da se dođe, priča nekim „čudnim” jezikom, a da niko to ne smatra dosadnim. Zajednice su, pored skoro svakodnevnih meetup-a, popularizovale i dev konferencije u Srbiji. Danas imamo neke od najvećih ali i najuticajnijih dev konferencija u ovom delu Evrope, koje okupljaju ogroman procenat inostranih delegata. Najveće su svakako Heapcon, PHP Srbija, Data Science i mnoge druge.

Eksplozija autsorsinga u prethodnih 10 godina u Srbiji dovodi do neverovatnog povećanja potražnje za kadrovima koja ne prestaje ni danas. To je dovelo do toga da mnoge inostrane kompanije angažuju naše stručnjake remote ili otvaraju svoje dev centre u Srbiji.

Mali procenat njih uspeva da svojim proizvodima izađe na ino tržište, pa se dešava akvizicija od strane velikih igrača, poput GoDaddy-a, Nutanix-a, Eipc Games-a…

Pored autsorsinga, gejming je jedna grana IT industrije je eksponencijalno porasla u poslednjih deset godina. Od Nordeusa, preko Eipix-a, MadHead-a i drugih većih studia, do malih indi ekipa, Srbija je i te kako postala igrač u ovom delu Evrope kada je gejming okruženje u pitanju.

Digitalizacija servisa poput poručivanja hrane i pića onlajn preko Donesi.com pa do akvizicije i upliva drugih velikih igrača, zatim car sharing aplikacije poput Car:Go i BlaBla postaju svakodnevnica. Možda to nije eksplodiralo kao u drugim evropskim gradovima, ali svakako pokušavamo da pratimo trendove digitalizacije.

Sve ovo gore su fine i lepe stvari koje su se desile, ali bilo je puno onih koje i nisu tako lepe. Ako moram da odaberem jednu stvar u prethodnih 10 godina, koja je obeležila IT industriju u negativnom smislu, onda je to svakako novi „zakon o paušalu’’, čije poslediće će tek biti vidljive u vremenu koje dolazi.

Bez svetskih promena bi jako mali broj stvari na lokalu otišao na bolje

Peđa Rusić

Peđa je dizajner aktivan u okupljanju i organizovanju zajednice ovog profila, takođe je i preduzetnik sa svojom školom Tipsy Pixel.

Malo je teže sagledati celu sliku ove naše lokalne scene. Iz mog ugla IT sektor je davne 2009. godine bio dosta mističan. Iako je bilo aktera koji su kreirali razne stvari dosta toga nije uopšte bilo primećeno od strane lokalne scene. Jako retko smo imali taj fokus kao kolektiv da vidimo šta se sve dešava ovde. Naravno, kroz nove tehnologije, social platforme i slično postali smo, kao i ostatak čovečanstva, malo više povezani.

Meni je tek 2013. godine palo na pamet da pokušam da okupim kredibilnu lokalnu ekipu vezanu za dizajn i programiranje i da napravim mesto gde svi možemo da se družimo i možda kroz to i razvijamo. Tako sam napravio grupu na Facebook-u koja se zove Serpski Dribbbleri i ima samo 630 članova, što je mala brojka za sve ove godine. Fokus je uvek bio na tome da se nađu kvalitetni ljudi i da pokušamo da filtiramo ljude koji rade, ljude koje interesuju samo određene stvari, studente, poslove, ponudu, potražnju, itd. I da kroz taj selektivni pristup na jednom mestu budu najbolji ljudi iz lokalne scene IT-ja. Međutim, nove krvi ima jako malo. Barem što se tiče dizajna i vizuelnih stvari, jako malo ljudi se zapravo konstantno usavršava.

​​Nisam siguran zašto je to slučaj i dalje, lično bih voleo da se čim pre pojave novi ljudi koji žele da dele svoj rad i trud i da mogu da inspirišu ostatak. Realan problem jeste to što se sve dešava negde online, samo je potrebno naći i konstantno kopati za nečim što je dobro. Stvari nisu preterano drugačije iz moje vizure. Iako nije popularno mišljenje mogu iskreno da kažem da bi bez svetskih promena lokalno jako mali broj stvari otišao na bolje. Možda to bolje vreme tek treba da dođe za još 10 godina, u međuvremenu pravite i delite svoje radove.

Digitalni biznisi daju prostora za rast i malim gradovima

Branislava Gajić Stanojević

Branislava Gajić Stanojević, direktorka korporativnog razvoja Infostuda, koji traje gotovo 20 godina.

Ta 2009. godina je, bogami, bila zanimljiva — u lošem smislu (smeh). Taman nam je super krenulo godinu pre toga i onda se slio svetski ekonomski talas krize i na nas. Naši poslovi.infostud.com su bili vrlo pogođeni jer kad firme otpuštaju, biznis zapošljavanja teško može da cveta. Sva sreća pa smo taman pre toga ušli u polovniautomobili.com, a to tržište je bilo manje pod udarom krize. Tada smo naučili: kada posluješ na malom tržištu, jako je bitno da diverzifikuješ rizik. Ako je suditi po onlajn tržištu zapošljavanja i automobila, bila je potrebna koja godina da bi se tržište oporavilo, a onda — onda je počelo da cveta (smeh).

Zemlja je postala ekonomski stabilnija, rastu druge sjajne firme poput KupujemProdajem, Nordeusa i Frame-a, a autsorsing postaje značajna IT grana. Plate programera su krenule da rastu u nebo, sa diskutabilnom praksom zapošljavanja preko paušala, što bi trebalo sledećih godina da se reši. Paralelno, nova specijalistička zanimanja, od digitalnog marketinga do razvoja proizvoda, su postala tražena, AI i Data Science ulaze čak i u neke nastavne programe, osnovci počinju da programiraju — to su sjajni i veliki koraci.

Osim toga, lepa stvar je što digitalni biznisi daju prostora i manjim gradovima da rastu pa tako, osim jakih centara u Beogradu i Novom Sadu, i drugi gradovi dobijaju svoje hub-ove i konferencije. I sa time da završim — volela bih da sledećih 10 godina budu godine jačanja digitalne industrije i obrazovnog sistema u Nišu, Subotici, Kragujevcu… i da IKT tako pomogne i razvoj cele zemlje, kroz decentralizaciju ekonomske moći.

Domaća gejming industrija je postala to, industrija

Uroš Banješević

Uroš Banješević, CCO Mad Head Games-a i pionir game development-a u Srbiji.

Glavna stvar koja je obeležila prethodnih 10 godina u domaćoj gejming industriji jeste to što je postala industrija. Mi smo počeli da radimo pre 14 godina i tada smo bili pioniri. Tada niko nije znao šta gejming uopšte znači. Mada, i dan danas me pitaju kada ću da nađem normalan posao (smeh), a tek tada je bio totalni haos. U tom periodu je posao bio na nivou hobija, pa ako nekome krene — krene.

I osnivanje SGA (Asocijacija industrije video-igara) je značajna stvar jer smo počeli da se organizujemo. Počeli smo da pravimo meetup-e, game jam-ove, internu razmenu znanja, dovodimo strane predavače… Iz izveštaja koji je pre koji mesec sastavio SGA smo saznali da je prošle godine u Srbiji objavljeno više od 70 igara, da se prihodi grane kreću između 50.000.000 i 100.000.000 evra, da 1.281 ljudi radi u indutriji… Meni je ipak taj izveštaj sam po sebi iznenađenje. Postojanje takvog istraživanja je potvrda da se radi o validnoj industriji, da se više ne igramo pravljenja igara već da smo postali profesionalci.

Što se tiče događaja koji su obeležili prethodni period, jedan od prvih je bilo osnivanje nekoliko studija koji su zapravo počeli da zapošljavaju više ljudi. To su svojevremeno bili Eipix i MadHead Games, a zatim je došao Nordeus i Top Eleven. To je možda i najveća stvar koja se dogodila srpskom gejmingu. To je nešto što nas je stavilo na globalnu gejming mapu. Onda je došao i Two Desperados koji je, posle Top Eleven-a, napravio prvu igru koja ima milionski broj preuzimanja. Posle su to postigli i mnogi drugi developeri, ali su zato bili važni ti prvi iskoraci.

Pagan Online je isto tako veliki iskorak, bez ikakve lažne skromnosti. On je prva hard core igra urađena u saradnji sa jedinm toliko velikim izdavačem kao što je Wargaming koja je izašla iz Srbije. Pre toga smo gledali kako Hrvati prave Scum ili Serious Sam, a sada i mi imamo igre koje nisu casual.

Važno je da se istakne 3lateral koji je postao deo Epic Games-a i koji pravi tehnologiju za skeniranje lica i motion capture koja se koristi u svetu u svim video-igrama top klase. Time je jedna od najvećih firmi ušla na naše tržište i napravila bum potvrdivši da 3lateral ne radi dobro samo za naše prilike već da na svetskom nivou prave kvalitetan proizvod.

Hoće li IT preći iz „ti” u „mi”?

Igor Spasić

Za kraj, na pitanje šta je obeležilo domaći IT u poslednjih 10 godina dobili smo i jedan poetično sastavljen odgovor. Njegov autor je Igor Spasić, osnivač HeapSpace-a, jedne od prvih IT organizacija u Srbiji nastale u vreme kada je domaća IT industrija bila u samom začetku.

Danima kada je čaša tek polu-prazna, sumiram deceniju sumornim: „Više je svega, ali nismo otišli mnogo dalje”. Ostalim, polu-punim danima, vedrim: „Više je svega, nekamo se razvijamo”.

Teško je uhvatiti srž jedne dekade. Ne usuđujem se da se olako osvrnem unazad; mišljenje posmatrača — što je sve šta sam, zapravo — je jeftino. Neka o svemu govore oni koji su prepoznali vrednost aktivizma.

Više bih da se bavim time šta ćemo postati u sledećih deset godina. Da li ćemo umeti IT promeniti iz „ti” u „mi”?

Idemo dalje.

Predstavljamo poslodavca
Zuehlke-mini-1.jpg

Zuhlke

Join our house of engineering

We inspire our customers and turn their visions and ideas into real-life results, applying cross-industry experience and our extensive expertise in business and technology. We combine our knowledge of engineering and IT, opening up new paths for our clients and implementing our projects quickly and reliably. We take responsibility for the products, services, and business models of the digital future.

Sanja Vatić

  • Šta ti je na umu?
    Dodaj komentar · Pravila diskusije

  • Unesite termine za pretragu