Kad profesori i đaci zamene uloge — kako su srednjoškolci iz Inđije napravili kurs računarstva za svoje nekadašnje učiteljice

Šest srednjoškolaca iz Inđije je kreiralo i realizovalo kurs za 14 učiteljica kako bi im pomogli da savladaju tehnologiju koja im nije bliska, ali koja sve više postaje deo njihovog posla.

Katarina Kosmina
15/05/2018

Mnogi su svesni u kojoj meri tehnologija menja sve aspekte naših života uključujući i način na koji mnogi od nas obavljaju svoje poslove. Sve veći broj industrija teži da se što pre digitalizuje i prilagodi brzim promenama, ali i pored same digitalizacije ostaje izazov kako istu prilagoditi i približiti ljudima koji su navikli da svoj posao obavljaju bez uplitanja tehnologije i kojima tehnologija nije bliska.

Uprkos sjajnim inicijativama kojima možemo posvedočiti u poslednjih nekoliko godina, obrazovanje u Srbiji je jedna od oblasti koja se u pogledu digitalizacije najsporije menja. U takvoj postavci stvari, nije nezamislivo da profesori i učenici zamene svoje uloge i da digitalizaciju i digitalno opismenjavanje guraju upravo oni iz školskih klupa.

U prethodnom periodu smo imali tu čast da budemo deo udružene inicijative srednjoškolaca i njihovih učiteljica i učitelja iz osnovne škole, a sve se dešavalo u Startit Centru Inđija, koji se i sam može pohvaliti određenom dozom transformativnosti – ipak je to prostor koji je od kladionice postao mesto za edukaciju i pružanje podrške lokalnoj zajednici, a uskoro i jedna od najnaprednijih VR laboratorija u zemlji.

Ideja je bila da srednjoškolci kreiraju program i održe kurs za 14 učeteljica sa ciljem da im pomognu sa osnovnim snalaženjem na računaru i internetu i da im približe način na koji im tehnologija može olakšati svakodnevni posao i podučavanje.

Kako je sve počelo?

Tokom saradnje u okviru Startitovih programa za decu, Milijana Grković, nastavnica informatike iz OŠ Dušan Jerković, požalila se koordinatorki Startit Centra u Inđiji da se prečesto dešava da je učiteljice zovu za pomoć jer ne umeju da pošalju mejl ili povežu projektor i laptop za nastavu. Kao koordinatorka IT tima unutar škole, Milijana sebe smatra najodgovornijom za unapređenje znanja nastavnog osoblja u pogledu tehnologije, tako da je već neko vreme bila u potrazi za inovativnijim rešenjem za edukaciju svojih kolega i koleginica.

Pričali smo u školi o tome kako treba da im organizujem neku obuku, a sve obuke koštaju, a škola nema para i onda je to bio glavni problem. A ja sam prepoznala u komunikaciji sa njima šta im fali, šta im nedostaje.

Rodila se ideja da bi nedostatak osnovnog kompjuterskog znanja mogao da se nadomesti kratkim kursom koji bi sproveli učenici Tehničke škole. Aleksandra Tarabić, nastavnica računarskih mreža iz Tehničke škole, kojoj su se obratile za pomoć je prvobitno bila skeptična zbog nivoa nezainteresovanosti koji vidi u svojim đacima.

Ipak, ubrzo je oformljen tim od šest srednjoškolki i srednjoškolaca (Jelena Karamarković, Aleksandra Nišević, Dušan Žigić, Radovan Miškiv, Nemanja Nikolić, Jovan Mastelica) koji su imali zadatak da razviju kurikulum za učiteljice. Očekivanja kursa su bila relativno skromna — da se nastavnice osposobe da rade u Wordu i PowerPointu, povezuju projektor sa računarom, prebacuju sa jednog memorijskog uređaja na drugi, šalju mejlove i kreiraju videe za svoje učenice i učenike u Movie Makeru.

Ono što je Milijanu najviše iznenadilo je to koliko je tim srednjoškolaca ozbiljno i odgovorno pristupio stvaranju kurikuluma. Naglašava da su bili konstruktivni i motivisani, kao i da su se toliko zagrejali za program da su počeli sami da se sastaju i planiraju nastavu. Tako je program za ovaj petodnevni kurs stvoren zajedničkim doprinosom srednjoškolaca, nastavnica Miljane i Aleksandre, kao i Tatjane, koordinatorke inđijskog Startit Centra.

Šta se dogodi kada se uloge zamene?

Jedan od najzanimljivijih obrta je to što su učiteljice koje su prolazile kroz kurs ranije predavale nekima od srednjoškolaca koji su ih sada podučavali. Ovaj faktor je sigurno imponovao srednjoškolcima, ali je i dodatno podigao nivo njihove odgovornosti da nastavnice završe kurs sa konkretnim i primenjivim znanjem.

Kako kažu, jedna prepreka koju nisu očekivali na početku kursa bila je ta što su morali svoj program da počnu od objašnjavanja korišćenja miša.  

Što se tiče učiteljica, iako su navikle na redovne treninge i druge programe usavršavanja, svidelo im se što imaju priliku da učestvuju u edukativnom programu gde imaju drugačiji vid kontakta sa predavačima. Dok bi po jedan član iz tima digitalnih učitelja držao predavanje, ostali su bili tu da svakoj nastavnici lično pruže podršku i objasne proces ukoliko naiđu na neku prepreku. Kako je jedna od nastavnica objasnila:

Krenule smo na kurs kako bi nam primena novih tehnologija bila olakšana, a i da bi nastava deci bila zanimljivija – jer su sva deca danas svakodnevno u tehnologiji i svi vole prezentacije, filmove i bilo koju vrstu vizuelnog pristupa.

Edukacije se nastavljaju u svim inđijskim školama

Trenutno se planira kreiranje novih timova “Digitalnih učitelja” i širenje na druge škole u Inđiji. Aleksandra naglašava da je to potrebno čak i za njene kolege i koleginice iz Tehničke škole, kao i da primećuje da se značajan deo nastavnog osoblja plaši novih tehnologija.

Generalni utisak je da nastavno osoblje “starijeg kova” nije svesno da IT nije samo budućnost, već sadašnjost na koju moraju da se prilagode. Obe nastavnice veruju da, ukoliko bi nastavno osoblje bilo veštije sa novim tehnologijama, deca i mladi kojima predaju bi bili motivisaniji, a odnos nastavnika i đaka interaktivniji.

Kada su srednjoškolci pitani šta misle da bi se promenilo kada bi nastavno osoblje bilo kompjuterski pismeno i više upoznato sa novim tehnologijama, dobijen je mnogo skromniji odgovor: “Ne bi nas cimali da im pišemo planove i programe za nastavu u Wordu.”

Katarina Kosmina

Objavio/la članak.

utorak, 15. Maj, 2018.

IT Industrija

🔥 Najčitanije