Srbija dobila alternativu za PayPal? NBS registrovala prvu instituciju e-novca

Danas je NBS objavila da je izdala prvu dozvolu za izdavanje elektronskog novca u našoj zemlji i to domaćem servisu iPay.

Ovo je značajno, s obzirom da do sada nije bilo mogućnosti da rezidenti između sebe trguju e-novcem, te eliminiše korišćenje globalnih servisa poput PayPala, Payoneera i sl. koji su značajni za razvoj onlajn plaćanja u našoj zemlji.

Kako funkcioniše iPay?

U početnoj fazi iPay će izdavati elektronski novac preko mreže distributera, čiji spisak će se uskoro naći na njihovom sajtu, a mogu da ga koriste i fizički i pravni subjekti. Pri izdavanju elektronskog novca, korisniku se dodeljuju jedinstveni elementi koji su samo njemu dostupni i koji služe za autentifikaciju pri plaćanju.

Nakon toga, izdati elektronski novac može se koristiti za kupovinu robe i usluga u internet prodavnicama trgovaca s kojima iPay See ima uspostavljenu saradnju, pri čemu se spisak ovih trgovaca nalazi na internet stranici institucije elektronskog novca.

Dakle — u početku ćete morati prvo da na fizičkoj lokaciji kupite e-novac, da biste kasnije mogli da trgujete onlajn. Pored toga, trenutno postoji i ograničenje u novcu koji možete imati na iPay nalogu i ono je 15.000 dinara. Marko Petrović, direktor marketinga iPay SEE detaljnije nam je objasnio proces:

Uplatom na prodajnom mestu, korisnik dobija E-MONEY PIN od 16 cifara i broj potvrde kojim može vršiti on-line plaćanja u iznosu koji je uplatio. Elektronski novac je siguran, nije vezan za tekući ili drugi račun, a u slučaju gubitka potvrde klijent može blokirati sredstva putem sajta ili pozivanjem kontakt centra naše kompanije.

Kako kažu u iPayu, najkasnije početkom sledeće godine ponudiće korisnicima uslugu i digitalnog novčanika —  omogućiće kreiranje elektronskog novca u potpuno virtuelnom okruženju uvođenjem mogućnosti da se stanje elektronskog novca dopunjuje korišćenjem platnih kartica na internetu ili preko mobilnih aplikacija.

Marko dodatno ističe da se nada da će ovim servisom olakšati razvoj domaće e-trgovine:

Ideja nam je da podržimo domaću e-trgovinu, pogotovo one kojima su skupe i nedovoljno fleksibilne bankarske usluge i procedure.

Pored toga, svojim poslovnim korisnicima omogućićemo što lakšu integraciju sa našim servisom kroz API, koji do sada ne nudi nijedna domaća banka.

Četiri meseca i dosta novca na putu do licence

Ova tema je, kako smo već napomenuli, prilično aktuelna s obzirom na nelegalnost domaćih transakcija putem svetskih servisa e-novca, pre svega jer nisu registrovani kod NBS kao institucija e-novca. Startit je već nekoliko puta o ovome pisao i upozoravao da država mora proaktivnije da se uključi kako bi osnažila kulturu onlajn plaćanja i e-trgovine u zemlji, a ne da očekuje da to rade privatni biznisi kojima ovo tržište nije zanimljivo.

Sama dozvola nije skupa, iznosi 80.000 dinara, ali da bi se dobila zahteva značajne ljudske resurse, IT ulaganja i sve to sa registracijom u Srbiji. Za one koje zanima konkretnije šta je sve potrebno, možete pogledati ovde. Poređenja radi, PayPal ispunjavanjem ovakvih uslova u jednoj državi EU pokriva sve druge članice, a da bi pokrio Srbiju potrebno je sve to da uradi i kod nas.

Pored toga, iPayu je na odluku do licence čekao približno 4 meseca, a kako nam kažu, proces je bio ubrzan jer su već imali dozvolu NBS za platne usluge.

Izazov koji iPay sada ima je privlačenje korisnika na jedan novi proizvod, i to obe vrste korisnika — i onih koji će ovaj servis koristiti za plaćanje i oni koji će njime vršiti naplatu. Ovaj proces obično je dosta izazovan, jer jedna grupa često uslovljava drugu.

S druge strane, za nas krajnje korisnike i dalje se svodi na to da nećemo imati jedan univerzalan način plaćanja, već ćemo morati da registrujemo (bar) po jedan za našu zemlju i za inostranstvo.

I za kraj, citiramo NBS, koja izdavanje ove licence vidi kao svoj veliki uspeh na putu “modernizacije i unapređenja platnog prometa u Republici Srbiji”:

Omogućavanje novih načina plaćanja i uvođenje tehnoloških inovacija na tržištu platnih usluga rezultat je kontinuiranih višegodišnjih aktivnosti Narodne banke Srbije na stvaranju odgovarajućih regulatornih i drugih preduslova za modernizaciju i unapređenje platnog prometa u Republici Srbiji, koji se posebno ogledaju u izradi i predlaganju modernog Zakona o platnim uslugama (koji je usvojen u 2014. godini i počeo je da se primenjuje od 1. oktobra 2015. godine), u blagovremenom donošenju svih podzakonskih akata na osnovu ovog zakona koji su omogućili nesmetani prelaz sa starog na novi pravni režim, u stalnoj edukaciji građana i privrede u pogledu značaja i mogućnosti koje je doneo novi pravni režim, kao i u odgovarajućoj unutrašnjoj pripremi i obuci zaposlenih koji su potpuno spremni dočekali početak primene novog zakona i brojne nove poslove koji su povereni Narodnoj banci Srbiji.

Time je Narodna banka Srbije pružila dodatni podsticaj za ekspanziju elektronske trgovine i elektronskog načina poslovanja u našoj zemlji.