IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Tehnologija za prepoznavanje lica koristi se u različite svrhe i izaziva polemike. Pandemija značajno ubrzava njen razvoj i preciznost.
Poslednjih dana svedoci smo pokušaja pojedinih vozača da naplatu kazne za nepropisno parkiranje izbegnu prekrivanjem registarskih tablica, kako bi broj promakao softveru novog beogradskog sistema nadzora i kontrole parkiranja Oko sokolovo. Kako je u doba pandemije propisano nositi masku preko lica, postavlja se pitanje: može li pokrivanje usta i nosa zavarati sistem pametnog nadzora?
Nebeski narod vs Oko sokolovo. pic.twitter.com/EpqfOjG1rW
— gradski_vozaci (@gradski_vozaci) August 11, 2020
Kako piše CNN, pre pandemije, sistemi za prepoznavanje lica obično su funkcionisali tako što su upoređivali mere različitih delova lica na jednoj slici s istim tim delovima na drugoj. Ali, kada nosite masku preko nosa, usta i obraza, sprečavate objektiv kamere da uhvati sve ono što se inače koristi za utvrđivanje identiteta. Danas, brojne kompanije koje se bave razvojem ove tehnologije tvrde da su fokusirane na uspešniju identifikaciju ljudi, na osnovu dela lica iznad nosa, prvenstveno regije oko očiju.
Tehnologija za prepoznavanje lica sve se šire upotrebljava i to za različite namene. Softver koji koristi veštačku inteligenciju implementiraju i društvene mreže, dok kompletne sisteme nadzora primenjuju aerodromi, policijske službe, prodavnice… Iako nesumnjivo mogu imati uticaja prilikom suzbijanja različitih vrsta kriminaliteta i sprečavanja terorističkih napada, ovakve sisteme prate brojne kontroverze.
U zapadnim zemljama, te kontroverze se uglavnom odnose na ograničenja softvera prilikom razlikovanja lica osoba tamnije boje kože, te potencijalno povređivanje njihovih prava u toku policijske istrage i sudskog postupka. S druge strane, kako navodi CNET, curenje podataka iz 2019. godine otkrilo je da je mreža kamera postavljenih širom Kine u jednom danu ostavila video zapise s više od 6.8 miliona lokacija, ugrožavajući ljudska prava građana. Kamere su postavljane u hotelima, parkovima, turističkim lokalitetima i internet kafeima, a baza podataka o građanima, brojevima njihovih ličnih karti i mapiranim kretanjem bila je dostupna na internetu.
Što se domaćih okvira tiče, sama najava uvođenja pametnog video nadzora izazvala je polemike i inicijative za njegovo obustavljanje, pre svega zbog nepoštovanja zakonske procedure, dok je u nastavku pažnja javnosti skrenuta na manjkavosti i potencijalne zloupotrebe ovakvih naprednih sistema.
Kako dalje piše CNN, za zagovornike zaštite privatnosti umirujuće deluje pomisao da maske za lice mogu da pruže određenu meru „nevidljivosti”. S druge strane, za proizvođače sistema digitalnog nadzora, pandemija predstavlja novi izazov. U izveštaju o algoritmima za prepoznavanje lica koji je u julu objavio američki Nacionalni institut za standarde i tehnologiju, a preneo CNN, stoji da mnogi algoritmi koji su implementirani pre pandemije nisu bili dovoljno uspešni. Najprecizniji algoritam koji je testiran u laboratoriji pravio je grešku u 5 do 50 odsto slučajeva.
Ipak, kako se dalje navodi, svi algoritmi bili su dostavljeni laboratoriji pre marta. Tokom meseci koji su usledili, mnoge kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom istakle su da su posvećene osiguravanju da će tehnologija sa sigurnošću utvrđivati ko se nalazi iza maske.
Pročitaj i:
Snouden: Nadzor koji se uvodi zbog pandemije, preživeće pandemiju
Izvesno je da će pitanje zaštite privatnosti i spornih naprednih tehnologija ostati u žiži interesovanja, a građanima ostaje da se pitaju kada će dobiti informacije o Huawei kamerama koje su postavljene na ulicama Beograda.
Objavio/la članak.
petak, 14. Avgust, 2020.