Pokrenuta akcija za obustavljanje uvođenja sistema za pametan video nadzor

Početkom 2019. godine ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije Nebojša Stefanović i direktor policije Vladimir Rebić najavili su da će u naredne dve godine u Beogradu biti instalirano skoro 1.000 stacionarnih kamera za video nadzor na 800 lokacija.

Tada smo saznali i da će kamere imati mogućnost korišćenja softvera za prepoznavanje lica (facial recognition) i prepoznavanje registarskih tablica vozila. Rebić je tom prilikom izjavio da ne postoji razlog da se građani brinu da će njihova privatnost biti ugrožena, već da će sistem samo omogućiti lakši rad policije na suzbijanju kriminaliteta.

Više puta je od strane civilnog sektora traženo da MUP da na uvid informacije o nabavki opreme za koju je najavljeno da će je obezbediti kineska kompanija Huawei, međutim zahtev je odbijan uz obrazloženje da su te informacije zaštićene stepenom tajnosti „poverljivo”.

Ispunjavanje zakonske obaveze bez ispunjavanja propisanog zakona

Čitav proces uvođenja pametnog video nadzora je zbog netransparentnosti od početka izazivao zabrinutost u javnosti. Advokat, i donedavno Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić skrenuo je pažnju na nepoštovanje zakonitih procedura.

Pre nego što je doneta odluka, morala je da se uradi jedna ozbiljna studija i da se o njoj razgovara. Zakonska obaveza Ministarstva unutrašnjih poslova je da zatraži mišljenje Poverenika kada se pristupa primeni nove tehnologije. To mišljenje u ovom slučaju uopšte nije traženo.

Videćemo kakvo će biti mišljenje aktuelnog Poverenika za zaštitu podataka, ali smatram da ni on nije doveden u prijatnu situaciju. Jedna je stvar kada se radi po predviđenoj proceduri — odlučujete se za obradu podataka primenom neke nove tehnologije, tražite mišljenje Poverenika u toj proceni, pa tek nakon toga pristupate realizaciji. Druga stvar je kada vi već kupite nekoliko hiljada kamera za taj projekat, pa naknadno tražite mišljenje Poverenika.

Jedan od značajnih segmenata zakonite procedure jeste i izrada procene uticaja novog sistema nadzora na prava građana. SHARE Fondacija, Partneri za demokratske promene Srbija i Beogradski centar za bezbednosnu politiku su uspeli da dobiju ovaj dokument posrednim putem, od Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Pomenute organizacije su takođe izradile i objavile detaljnu analizu dobijene Procene. Njihov zajednički zaključak je da Procena ne ispunjava ni formalne ni materijalne uslove propisane zakonom.

Procena uticaja ne ispunjava minimum propisanih zakonskih elemenata: metodologija izrade i struktura Procene uticaja nisu usaglašeni sa zahtevima zakona; ne postoji sveobuhvatan opis predviđenih radnji obrade ličnih podataka; nisu procenjeni rizici po prava i slobode građana; nisu opisane mere koje se nameravaju preduzeti u odnosu na postojanje rizika; delimično su opisane tehničke, organizacione i kadrovske mere u cilju zaštite ličnih podataka.

Sporan je pravni osnov za masovno korišćenje sistema pametnog video nadzora, dok su pozitivni efekti na smanjenje kriminaliteta izneti u Proceni uticaja precenjeni usled činjenice da su relevantna istraživanja i uporedna praksa korišćeni selektivno. Takođe, Procenom uticaja nije utvrđeno da je upotreba pametnog video nadzora neophodna zarad javne bezbednosti, niti da je upotreba ovako invazivne tehnologije proporcionalna, imajući u vidu rizike po prava i slobode Građana.

Napomenuto je i da Procena uticaja zanemaruje rastući trend zabrane ili ograničavanja ovakvih sistema nadzora u svetu, zbog prepoznatih rizika.

Rodoljub Šabić se slaže sa ovom analizom.

Mislim da Procena uticaja koja se konačno pojavila (čije je objavljivanje, inače, zakonska obaveza) ne sadrži ništa od elemenata koji su zakonom propisani. Otud i reakcija iz pomenutih organizacija. U pitanju su ljudi koji se godinama bave ovom problematikom, koji su odlični poznavaoci materije, čije je mišljenje vrlo respektabilno. Ja lično mislim da je to dobra, i čak dobronamerna, akcija.

Zahtev za obustavljanje uvođenja sistema do daljeg

Potpuno u skladu sa svetskim trendovima sve glasnijeg protivljenja sistemima za nadzor građana koje zvaničnici država pokušavaju da nametnu, slična strahovanja se javljaju i u Srbiji. Tako autori pozivaju građane Srbije da zahtevaju transparentnost kako bi se osiguralo da projekat ne krši prava na slobodno kretanje, okupljanje i govor u bližoj i daljoj budućnosti.

SHARE Fondacija, Partneri za demokratske promene Srbija i Beogradski centar za bezbednosnu politiku su pozvali MUP da do daljeg obustavi uvođenje sistema za pametan video nadzor. Takođe, naglašena je potreba da se sprovede široka javna rasprava o potrebama, efektima i mogućim posledicama uvođenja ovakvog sistema.

Startit je uputio pitanja Odeljenju za medije i komunikacije Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ali do objave ovog teksta nam nije stigao odgovor.