Rekapitulacija Akademije i nešto novo za kraj

Iza nas je poslednja radna akademska nedelja koja ujedno predstavlja i kraj programskog dela druge Startap Akademije. Kao svojevrsnu rekapitulaciju svega do sada ispričanog i naučenog, dotakli smo se teme due dlligence.

Kroz ovaj jako bitan proces u postojanju jeden kompanije proveo nas je Dragan Pleskonjić, koji je imao prilike da se oproba kao učesnik sa obe strane tog procesa, te je kroz svoje bogato iskustvo imao prilike da radi na više kontinenata.

Tom prilikom skrenuo nam je pažnju da je pič samo početak – potreban ali ne i dovoljan uslov za investiciju. Sve što smo do sada naučili zapravo je preduslov da se uopšte krene sa mrtve tačke, a da prava borba tek predstoji. Čak i ako startap prraste u uspešnu komapniju, neretko se dešava da prilikom procesa akvizicija veliki progutaju male, ili kako je on to rekao “sprže” – često čak i nesvesno.

Takođe, kada novac uđe u priču, stvari ne postaju jednostavnije, već komplikovanije. Već smo pričali o tome da neko mnogo lako troši duđe pare, a svoje ne. Isto važi i za investitore, ali i za vlasnike kompanija u nastajanju. Zato je bitno da od samog starta držimo konce u svojim rukama i budemo pednatni sa papirologijom.

Due dilligence može biti rigorozniji od bilo kakve finansijske inspekcije.

Kao što i za samo pokretanja startapa moramo biti spremni, tako i sam startap mora biti spreman za investiciju – što je verovatno i najveće pitanje koje svi sami sebi postavljamo. Da li sam spreman da krenem sa bootstrapping-om? Da li sam spreman da izađem pred investitore? Da li je projekat spreman za sledeći korak?

Traction speaks louder than work

Upravo zato smo pričali i o investment readiness konceptu, koji je na neki način od početka i bio inspiracija za akademce. Nebojša Lazić je otvoreno pričao upravo o investicijama u ranijim fazama jednog startapa. Pojasnio nam je i da je nekim ivestitorima bitna (potvrđena) ideja, a ne tretnutni nivo razrađenosti projekta, ukoliko postoji mogućnost skaliranja u roku od par godina. Drugi se pak zainteresuju tek kada ima aktivnih korisnika…

Na kraju smo imali i pakel diskusiju na temu kako rade i mislie uspešni tech startapi, i zašto im je takoreći svima zajednicko to što neguju i promovišu specifičnu organizacionu kulturu. Učesnici panela, Bane Šešlija, Danimir Ljepava i Balaji Bal, su kroz lične primere, kao i kroz analizu motoa i vizija poznatih kompanija diskutovali o najbitnijoj temi akademije – čemu sve ovo?

Za početak, da bi neko bio preduzetnik, mora se razlikovati od ostalih, mora se izdvojiti iz mase, mora preuzeti inicijativu. Isto važi i za način razmišljanja o svakodnevnim problemima i pronalaženju rešenja za iste. Misliti van okvira – ali i odnositi se prema okolini na drugačini način. Jedan od principa ovakve filozofije je da se ne priča o rešenjima već o ciljevima koje želimo da postignemo. Na taj način se podstiče kreativnost, pa i članovi tima budu motivisaniji za rad jer ugrađuju deo sebe u proizvod.

Pokrenuti startap nije ni malo lako. Čak i ako imate ideju koja vam se čini revolucionarnom. Ni biti preduzetnik nije lako, ali ako imate to u sebi i ako se borite uspeh će već nekako doći. Kao motivacija za to neka vam bude informacija da na svetu ima mnogo više novca koji čeka da bude uložen u dobre ideje, nego što ima dorih ideja. Sa druge strane, ni mnoge ideje koje su uspele nisu originalne, već su ‘samo’ bolje sprovedene u delo.

Rekapitulacija – sve što smo prošli

Kada se osvrnem na sopstveno iskustvo sa Startap Akademijom, mogu reći da sam jako puno toga naučio. Kao najbitnije bih izdvojio pravilnu analitiku, kao i učenje o tome šta je u njoj zapravo bitno. Šta odatle možemo naučiti i kako na osnovu dobijenih podataka postupiti dalje. Često se ljudi uhvate za lepe cifre koje ne kažu ništa bitno.

Kao nastavak na to, definitivno je suštinski bitna stvar i postavljati prava pitanja, kako bi validirali ono što želimo. Lično sam prošao kroz ceo proces i naučio kada da ideju prilagodim, a kada da od iste odustanem, što je ujedno i razlog zašto na kraju nemam pokrenut svoj inicijalni projekat. Jako je bitno validirati ideju i ne trošiti vreme na nešto što neće proći, već pivotirati ka načemu novom.

Kako smo bili svedoci spajanja, ali i razilaženja članova par timova, za ovaj kratki vremenski period uverili smo se i koliko je bitan tip, tj. koliko je bitno izabrati pravog suosnivača. Budućeg partnera koji će vas podržati kad treba, ali dati pozitivne kritike kada je potrebno.

Nekoliko projekata sa akademije je već dobilo prve investicije, a svedoci smo i sve većeg broja uspešnih kompanija pokrenutih u Srbiji. To mogu okarakterisati samo kao dokaz da je u Srbiji moguće raditi i uraditi nešto veliko. Trenutna situacija u regionu, kada je tehnološko preduzetništvo u pitanju, nikada nije bila povoljnija, pa ću citirati Marka Eka: “sramota je ako makar ne probamo da iskoristimo taj potencijal”.