„Radi se na poreskom okviru za digitalnu imovinu i biće stimulativan”: Šef tima za izradu Nacrta zakona o digitalnoj imovini za Startit Dnevnik 

„Mogu samo da kažem da se doba anonimnosti prilikom poslovanja s digitalnom imovinom, na globalnom nivou, a posebno u Evropi, bliži kraju.”

Nacrt zakona o digitalnoj imovini se u procesu konsultacija nalazi do sutra, što znači da sve zainteresovane strane mogu da pošalju svoje predloge za izmene i dopune ovog Nacrta. Šta sve ovaj dokument donosi, kako će biti rešeno pitanje poreza, anonimnosti i bezbednosti, samo su neka od pitanja koja smo postavili Marku Jankoviću, predsedniku Komisije za hartije od vrednosti, koji je bio na čelu tima za izradu ovog Nacrta. 

U Nacrtu je odabran pojam digitalne imovine i detaljno je objašnjeno šta sve on podrazumeva. Zašto je izabran taj pojam?

U Evropi se pretežno koriste pojmovi digitalna imovina i kripto imovina, a mi smo se odlučuli za izraz digitalna imovina pre svega iz dva razloga. Prvi je što je taj izraz u upotrebi u Francuskoj, a Nacrt se oslanja na rešenja iz francuskog prava koja uređuju digitalnu imovinu, a pritom je taj pojam više tehnološki neutralan nego kripto imovina, sveobuhvatniji je.

Na koji način se Nacrt odnosi prema digitalnoj imovini koja ima odlike finansijskih instrumenata, npr. prema tokenima koji su slični obveznicama?

Nacrt dozvoljava izdavanje digitalnih tokena (osim akcija i tokena zamenljivih za akcije) koji imaju odlike finansijskih instrumenata. To praktično znači da će biti dozvoljeno izdavanje obveznica na blockchain-u bez primene strogih propisa koji uređuju tržište kapitala, s tim da ukupna vrednost digitalne imovine koju izda jedan izdavalac ne sme da pređe tri miliona evra – što je visok i stimulativan prag.

Koga sve obuhvata Nacrt u smislu fizičkih i pravnih lica?

Zakon se odnosi i na fizička i na pravna lica, s tim da im ostavlja značajnu slobodu – reguliše se pre svega pružanje usluga u vezi sa digitalnom imovinom, dok su fizička i pravna lica koja trguju digitalnom imovinom za svoj račun u najvećoj meri ostala neregulisana. Napominjem i da je zakon blagonaklon prema „rudarima”, u smislu da za rudarenje nije neophodna dozvola.

Šta je bilo važno regulisati Nacrtom?

Nacrt je sveobuhvatan, pokriva primarno i sekundarno trgovanje digitalnom imovinom, pružaoce usluga, sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, i dr. Napominjem da se uvodi i mogućnost ustanovljavanja zaloge i fiducije, što će učiniti da digitalna imovina postane atraktivna i kao kolateral.

Takođe, prepoznali smo i u Nacrtu eksplicitno dozvolili pametne ugovore – i ja se nadam da će pametni ugovori značajno smanjiti troškove izvršenja transakcija, posebno kada su u pitanju složene transakcije.

U Nacrtu nije rešeno važno pitanje, a to su porezi. Kako će oni regulisani?

Radna grupa koja je pripremila Nacrt radi i na pripremi poreskog okvira, a ideja je da taj poreski okvir bude stimulativan. Ipak, budući da rad na konkretnim merama još nije gotov, ne bih naširoko pričao o detaljima.

Da li će postojati PDV prilikom konverzija u zvaničnu valutu?

Jedna od mera koju Radna grupa razmatra jeste izmena propisa tako da bude jasno da se prilikom konverzije digitalne imovine u fiat valute (zakonsko sredstvo plaćanja, regularne valute) ne plaća PDV, ali moći ću više o tome da kažem tek kad rad na poreskom okviru bude gotov.

Iz same industrije naglašavaju da je anonimnost ono što ne bi trebalo da bude narušeno regulativom. Kako su generalno rešeni GDPR i anonimnost?  

Imajući u vidu da se uvode obaveze u skladu sa pravilima o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, a na kojima insistiraju FATF i EU, mogu samo da kažem da se bliži kraju doba anonimnosti prilikom poslovanja s digitalnom imovinom, na globalnom nivou, a posebno u Evropi.

Još o temi: 

„Dobra osnova, ali na njoj mora još da se radi” — reakcije na Nacrt zakon o digitalnoj imovini

Pitanje GDPR-a i zaštite podataka o ličnosti je takođe globalno pitanje, i tu će Srbija nastaviti da prati evropske standarde – ovo nije pitanje koje možemo samostalno da rešimo, posebno zbog izraženog elementa inostranosti kod digitalne imovine.

Kako će izgledati sam nadzor sektora? Da li će svaka transakcija morati da se evidentira kod Narodne banke Srbije?

Nadzor u vezi sa virtuelnim valutama će obavljati Narodna banka Srbije, a nadzor u vezi sa digitalnim tokenima će obavljati Komisija za hartije od vrednosti. Po tom principu su podeljene i druge naležnosti u Nacrtu.

Transakcije neće morati da se evidentiraju kod Narodne banke Srbije, s tim da će pravna lica i preduzetnici koji posluju sa virtuelnim valutama morati da podnose određene izveštaje Narodnoj banci Srbije (videti član 83. Nacrta). 

Naravno, pružaoci usluga u vezi s digitalnom imovinom će morati da izveštavaju Narodnu banku Srbije i Komisiju za hartije od vrednosti o svom poslovanju.

Kakvi su prekršaji i kazne predviđeni?

Predviđene su visoke sankcije za zloupotrebu insajderskih informacija i za manipulacije na tržištu digitalne imovine, i te sankcije idu i do osam, odnosno pet godina zatvora. Cilj je da se prevare na ovom tržištu svedu na minimum.

Takođe su propisane i sankcije za pružaoce usluga koji ne posluju u skladu sa zakonom, a cilj tih sankcija je da se zaštite korisnici usluga u vezi s digitalnom imovinom.

Dobar zakon bi mogao da privuče ljude iz sektora da pokreću poslovanje u toj oblasti u Srbiji, kažu upućeni. Šta biste istakli kao osnovnu prednost samog Zakona, u odnosu na sliče regulative u drugim zemljama?

Nacrt je sveobuhvatan, sadrži određena inovativna rešenja koja pogoduju industriji (poput zaloge i fiducije), a uslovi koji su propisani za pružaoce usluga u vezi s digitalnom imovinom su, uporedno gledano, blagi. 

Takođe, Beogradskoj berzi se dozvoljava da listira digitalnu imovinu, prepoznati su pametni ugovori, a omogućeno je i trgovanje sa inostranstvom i listiranje strane digitalne imovine u Srbiji. Zajedno posmatrano, ova zakonska rešenja čine jedan stimulativan pravni okvir.

Naravno, veliki broj IT stručnjaka u Srbiji i dobra poslovna klima i reputacija su ono što će zaista privući strane kompanije iz ove oblasti, pravni okvir je samo katalizator.

Šta će ovakav Zakon doneti ostatku privrede? Kakve im mogućnosti otvara? 

Jako mi je drago da odgovorim na ovo pitanje – novi zakon će omogućiti grupno finansiranje i izdavanje finansijskih instrumenata po jednostavnoj proceduri, što znači da će privreda postati likvidnija, da će se lakše dolaziti do investitora i novca

Pošto je limit za izdavanje „digitalnih obveznica” postavljen na visokih tri miliona evra verujem da će ovaj nov način finansiranja koristiti i startapi i firme koje već dugo posluju na tržištu.

Predstavljamo poslodavca

Petar Paunović

Unesite termine za pretragu