Pubsonic: Kako i zašto smo pokrenuli naš biotehnološki startap

Ivana Gadjanski - 1. Jul, 2013.

Pubsonic je krenuo od jedne moje ideje koju sam počela da realizujem na Startap Akademiji. U prethodnih 7 meseci je tim prošao kroz velike promene, menjali smo koncept proizvoda i biznisa, ali je cilj ostao isti — da pomognemo doktorima i naučnicima da lakše i brže dođu do biomedicinskih podataka i, između ostalog, pomognu u lečenju različitih teških bolesti.

U ovom postu ću probati da objasnim šta, zašto i kako radimo, budući da kao mnogi biotehnološki startapi imamo pred sobom dosta visoku barijeru kada se predstavljamo publici koja nije sačinjena od naših prospektivnih korisnika.

Možda je najbolje da krenem od toga kako je nastala sama ideja.

Lična potreba

III godina doktorata (PhD), Getingen Nemačka, 2 ujutru.

Sedim u laboratoriji, stavila sam antitela na uzorke za prekonoćnu inkubaciju, uradila današnje merenje pacova za simptome multiple skleroze, završila sa mikroskopiranjem prvih 20 obojenih uzoraka, i sada treba da prodjem kroz ove naučne radove koje mi je pomenula PhD mentorka u ovako nekom stilu:

main-qimg-9f4b6d960db4844553a76ddfedb295d0

I da, naravno, to mi je rekla juče da joj treba za sutra, i da još nadjem neke relevantne radove, hm, da… To me je podsetilo na vreme kad sam počinjala doktorat, kada sam prvo čitala gomile i gomile naučnih radova da bih videla šta je sve objavljeno u vezi za tematikom koju sam dobila za doktorat…

Ceo proces izgleda otprilike ovako:
MwSx7

I ne samo na početku doktorata, nego sve vreme, što znači minimum 3, a često i mnogo više godina, student na doktoratu mora da iščitava nove radove, da se ne bi desilo nešto ovako:
phd112006s

Naravno, to nije jedini razlog. Posebno kada počnete da se bavite novom oblašću, što se često dešava posle doktorata, kada počnete tzv. post-doc. Ja sam, na primer, iz neuronauka prešla u oblast matičnih ćelija i tkivnog inženjeringa, odnosno prvo sam radila na nervnom sistemu, a kada sam počela da radim na Columbia Univerzitetu prešla sam na pravljenje osteohondralnih tkiva (kosti i hrskavice) od matičnih ćelija…

Što je sve značilo da mnogo toga moram da naučim, da iščitam mnogo mnogo radova, jer na tom nivou istraživanja, kao što su PhD i postdoc knjige i udžbenici više nisu dovoljni – trebaju vam najnoviji, najsvežiji podaci: kakav protokol gajenja se koristi za koju odredjenu ćelijsku liniju, koji faktori rasta u kojoj koncentraciji se dodaju i sa kojom frekvencijom, na koji način rade transfekciju nekim vektorom…

Sve u svemu mnogo, mnogo podataka je potrebno saznati pre nego sto se počne sa sopstvenim eksperimentom.

Vizualizacijom do velike slike

I ti podaci su sa različitih nivoa: neki se odnose na cele organe, neki na pojedinačna tkiva, neki na odredjene ćelije, ili na organele unutar ćelija, ili na proteine i gene… I kako to onda organizovati u glavi “to have the big picture”, gde se šta dešava, na šta treba posebno obratiti pažnju?

Tu pomažu dijagrami, evo na primer ovakvi:

Bone and cells_arrow

U svakoj laboratoriji ćete videti ovakve postere izlepljene po zidovima. Mojim kolegama i meni to mnogo pomaže, ali me je uvek nerviralo što ne mogu da samo kliknem na, npr., onu gore natural killer cell i da odmah tu dobijem listu radova koji opisuju tu ćeliju.

Umesto toga moram da idem na Pubmed, gde dobijem ogromnu listu radova, izlistanih samo po datumu objavljivanja (što jeste važan kriterijum, ali ne i dovoljan – kategorizacija radova je posebna priča, mnogo se pominju impakt faktori, diskutabilan kriterijum, koji ipak ogromna većina naučnika i dalje koristi…)

I tako, iz te lične potrebe, pojavi se ideja: klikabilni dijagrami, povezani sa Pubmedom ili još bolje nekim drugim načinom pretrage koji izbacuje rezultate kategorisane po više kriterijuma, uključujući i tzv. h-indeks.

Naš tim

Sada smo Pubsonic nas troje ko-osnivača (Vladan, Dimi i ja) plus saradjujemo sa 2 sjajna developera i dvoje sjajnih dizajnera. I imamo advisory board koji nam zaista daje odlične savete: Igor Bogićević, Gordana Vunjak Novaković, Milan Stanković i Max Little.

Bacili smo se na posao punom parom, pre par dana smo izbacili i novu landing stranicu:
Landing-page-bone

Sledeći korak u razvoju proizvoda je mogućnost da kad kliknete na tu kost dobijete dijagram sličan onom gore prikazanom i onda stignete do ćelija koje je prikazivao naš stari mockup — svaka ćelija je klikabilna i klikom na nju dobijate radove vezane za izabrani pojam:
old prototype

Često postavljano pitanje: zašto matične ćelije?

Za početak se fokusiramo na biomedicinsku oblast, sa posebnim akcentom na matične ćelije. Zašto?

Zato što je to jedna od retkih oblasti u naučnim istraživanjima u koje se ulaže mnogo sredstava i zbog toga što je usko povezana sa farmaceutskom industrijom (tzv. stem cell industry se procenjuje trenutno na oko $3.8 milijardi dolara).

Primarni korisnici Pubsonic aplikacije su naučnici i lekari koji se bave istraživanjima na matičnim ćelijama i generalno regenerativnom medicinom, a koliko njih ima može da se proceni po broju organizacija u svetu koje okupljaju ovakve eksperte: ima ih preko 20, a svaka ima minimum 1000 članova. I broj članova stalno raste.

Tu treba uračunati i studente, posebno one na doktoratima, koji muku muče sa traženjem podataka. Koliko je njih? Mnogo, možda čak i previše (ali to je priča za neki drugi put) – npr. samo u SAD je 2007. bilo 10.000 doktorata iz biomedicinskih nauka.

Nobelova nagrada za medicinu 2012 je dodeljena upravo naučnicima iz ove oblasti. Mnoge istraživačke grupe se sada okreću ka regenerativnoj medicini, lekari pokušavaju da nauče što više i što brže o tome kako matične ćelije funkcionišu.

Naime, nisu svi to učili na fakultetima, jer nije ni bilo poznato mnogo toga, neki tipovi matičnih ćelija (embrionalne) su čak bili i zabranjeni za istraživanje (u Bušovoj eri u SAD, eri mnogih gluposti:) i tek se u poslednjih nekoliko godina intenzivno proučavaju.

To neznanje lekara je i opasno, jer pacijenti dolaze i postavljaju pitanja, a lekari nemaju odgovore (više o tome ovde).

Šta predstoji?

Planiramo još dosta funkcija, imaćemo neke slične onima koje nudi vrlo popularni Mendeley koji ima više od 2 miliona korisnika i nedavno je napravio odličan deal sa jednom od najvećih izdavačkih kuća za naučne publikacije, Elsevier-om.

Dugoročni planovi uključuju i proširivanje tehnologije za vizuelizaciju podataka i na podatke iz kliničkih studija i zaštićene farmaceutske baze podataka (naravno, to bi bilo u okviru projekata koji se rade namenski za odredjenu farmaceutsku kompaniju slično ovome) i genomske analize.

Imamo i jedan fejl da prijavimo: crowdfunding kampanju na Mikrorizi – planirali smo mi marketinšku kampanju koja bi to pratila, ali nam se nisu poklopile sve kockice.

Prvo nismo stigli da sve završimo pre TEDMED konferencije gde je trebalo da lansiramo tu kampanju, a posle zbog njih na Mikrorizi naš projekat nije postao javan pre nego što je počeo TEDGlobal, tako smo promašili šansu da budemo na TED Fellows blogu, koji je od tada posvećen samo TEDGlobalu – te dve prilike koje nije trebalo da promašimo su nas koštale cele kampanje. Ali, i to je iskustvo.

Otkud TED u celoj priči?

Zato sto računam na podršku TED Fellows network-a u daljoj promociji, pošto sam i ja TED Fellow. Tako sam i došla u kontakt sa Maksom sa MIT-ja, i on je TED Fellow. Mada, i te dobre kontakte treba planski koristiti, timing is everything, što nas je Mikroriza naučila.

I za kraj,

Da ne završim sa fejlovima, Pubsonic je pozvan na Long Weekend koji organizuje LAUNCHub, gde smo pričali sa dosta dobrih mentora, a zadovoljni smo i pitchem kojim smo investitorima predstavili kompaniju.

Za još vesti, nadamo se dobrih, o Pubsonicu, nastavite da pratite Startit i naš nalog na Twitteru, Facebooku ili AngelListu.

Pridruži se → prvo predstavljanje rada Tesla Nationa