IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Prvi dan je završen, a iza nas je nekoliko zaista neverovatnih predavanja. Spark.me ponovo je okupio vrhunske predavače i ponudio veoma kvalitetan sadržaj. Za vas smo izdvojili najzanimljivije detalje prvog dana konferencije.
Tržište inovacija ogromno, a inovacija zapravo nema
Na sceni se prvi pojavio sjajni Alf Rehn, koji je održao keynote govor o krizi u polju inovacija. Na samom početku, Alf je upozorio publiku da neće pričati o lepim stvarima i da će verovatno pošteno isfrustrirati dobar deo publike, što je zatim i učinio.
Jedna od ključnih poruka koju je Alf želeo da prenese publici je da se danas mnogo bolje živi od priče o inoviranju, nego od samog inoviranja, kao i da je kriza inovacija izazvana time što je sve i svašta počelo da se smatra inovacijom, a da se zaista jako malo inovira u onim oblastima gde je inovacija preko potrebna (problemi sa vodom, rešenja za siromašne i ugrožene). Danas tržište inovacija vredi preko 2.000.000.000.000 dolara godišnje, a nivo inovacija je znatno niži nego u 16, 17 ili 18. veku.
Alf Rehn je takođe kritikovao trendove u polju inovacija, naglašavajući kako je neophodno da se bolje targetiraju ciljne grupe, kao i da današnji “inovatori” prave proizvode koji suštinski ne prave nikakvu razliku, a čak ne pogađaju ni pravu ciljnu grupu (gde je pod pravom ciljnom grupom mislio na ljude koji imaju mnogo novca sa kojim ne znaju šta da rade).
Prave proizvode za mene ili mog osamnaestogodišnjeg sina, ali istina je da večina novca u našoj porodici ima moja 70-ogodišnja majka – pun novca i željna da ga potroši kako ne bi ništa ostavila meni, ali niko ne pravi proizvode za nju. Kažu da je to dosadno.
Ne radite vi za druge, već autsorsujte svoj menadžment
Nakon Alfa, scenom su zavladali Radu Georgescu, serijski preduzetnik iz Rumunije i Max Gurvits iz Bugarske, koji su razgovarali o tome kako izgraditi globalni startap iz Istočne Evrope. Ovaj sjajan fireside talk pružio je odgovore na pitanje koje su komparativne prednosti i nedostaci preduzetnika iz našeg regiona, kako ih iskoristiti i prevazići, ali i šta je to sledeća velika stvar u oblasti tehnologije.
Radu je pričao o modelu po kojem on radi u GECAD Group i na koji način je on razvio nekoliko najvećih startapa iz ovog dela Evrope. Očigledno je da ljudi iz Istočne Evrope imaju neuporedivo veće tehničko znanje od svojih kolega sa Zapada, ali je isto tako očigledno da im nedostaju znanja i veštine iz oblasti biznisa, marketinga i prodaje.
Radu je ponudio i dva interesantna pogleda i rešenja za ovu situaciju.
Prvi je da startapi iz ovog dela Evrope ne treba da se fokusiraju na to da rade autsorsing tehničkog dela posla za kompanije sa Zapada, već da treba da prave kompanije na modelu da autsorsuju menadžment i biznis.
Ne budite vi firma u koju drugi autsorsuju, već vi autsorsujte ne-tehničke delove svog biznisa.
Drugo rešenje tiče se direktno rada GECAD Grupe, koja ima praksu da startapima u njihovom programu menja CEOa na svakih godinu dana ili dve godine, donoseći im svežu biznis perspektivu iz Zapadne Evrope i Amerike.
Sagovornici su razgovarali i o tome šta je sledeća velika stvar u oblasti tehnologije i složili se da je to svakako bitcoin industrija. Preporučujemo vam članak Radu Georgekua o tome, ali i naš o Bitcoin revoluciji.
7 znanja bez kojih ne možete biti dobar CEO
Naredna na sceni bila je Heder Rasel, osnivačica i CEO startapa Rinkya, koja se pored svoje startap priče fokusirala i na lekcije koje svaki CEO treba da zna:
1) Kao CEO, razumećeš značaj reči očajanje.
2) Budi realan.
3) Ako ti korisnici nisu prioritet, pakuj se i idi kući.
4) Ako napraviš sranje priznaj, padni na kolena i reci da ti je žao.
5) Pripremi se da čistiš toalete kao CEO. Tvoji radnici moraju da osete da si jedan od njih.
6) Hrani korisnike tako što ćeš biti jedan od njih. Počni od zajednice koju poznaješ i čiji si deo.
7) CEO ne treba da bude najpametnija osoba u kancelariji. On treba da bude onaj koji će zapošljavati pametne ljude.
Ovde možete da pogledate i celu prezentaciju:
Šta to daje najbolji startap akcelerator?
Sandro Mur iz Bellabeata i Matevz Petek iz Povia predstavili su svoje iskustvo boravka u YCombinatoru, ocenjenom kao najboljem startap akceleratoru koji je do sada investirao u više od 500 startapa.
Najveća razlika je ona između američke i evropske startap scene, naglašavajući još jednom ono što smo i ovde već čuli, ali i što već dobro znamo – da preduzetnici iz ovog dela Sveta imaju mnogo veće tehničko znanje, ali jednostavno ne umeju da prodaju svoj proizvod.
Ako ne može da se proizvodi u Kini, ne pravite taj hardver
Nakon pauze za ručak na sceni je bio Džon Bigz, EC Editor u TechCrunchu, čija je tema bila hardverski startapi i crowdfunding.
Bigz je bio veoma jasan u poruci da je danas najbolje vreme za pokretanje startapa u oblasti hardvera, a da je najbolji način za finansiranje ovakvog projekta crowdfunding. Jedna od najvećih grešaka koje hardverski startap može napraviti je prerani odlazak kod investitora. Proizvod koji pravite mora biti lep, jednostavan i mora biti moguće da se proizvodi u Kini.
Podelio je sa nama i pet najvažnijih saveta za vođenje crowdfunding kampanje:
1. Ne obećavajte više nego što možete da ispunite
2. Ne naplaćujte previše
3. Apdejt – Apdejt – Apdejt
4. Budite vicksti
5. Nemojte biti ne-vickasti
Fejlovi nastaju jer nemamo viziju o tome šta menjamo
Elina Zheleva imaja je predavanje na temu Design Thinking i kako ova biznis metodologija može da kreira inovativna rešenja i unaprediti poslovanje startapa.
Elina je na početku ponovo istakla problem da startapi iz našeg okruženja ne rešavaju realne probleme i da imaju nejasnu viziju šta je to što oni žele da promene i koji problem da reše. Koren ovog problema je u tome što većina startapa ne radi nikakvo istraživanje potreba i problema, kao i da na ovim prostorima preovladava Stav da gradimo prvo.
Taj stav dovodi do toga da imamo jako puno fejlova, da se ljudi zaljubljuju ideju iako je nikada nisu testirali, da imamo mnogo generičkih proizvoda itd. Elina kaže da je ovaj stav u našem DNK i da ljudi sa ovih prostora jednostavno obožavaju da prave stvari.
Rešenje koje Elina nudi je istraživanje korisnika, metodologija koju većina startapa ne koristi sve do trenutka kada ima gotov proizvod koji želi da prodaje. Istraživanje korisnika razvija empatičnost kod preduzetnika, a empatičnost je veoma važna. Ona odvaja prosečnog od nadprosečnog preduzeznika.
Design Thinking je biznis metodologija koja kreira nova, inovativna rešenja za startape i čiji je cilj da umesto “Gradimo prvo”-stava, razvije “Gradimo empatiju prvo”-stav.
Odabrana tri najbolja startapa – danas pobednik!
Poslednje predavanje bilo je od Tonija Konrada o kome možete da čitate i u posebnom tekstu ovde.
Na kraju dana imali smo priliku da slušamo startape koji su se predstavili u polufinalu takmičenja. Za finale su odabrana tri tima – FishingBooker, Edgar i Live good. Ove ekipe će danas predstaviti više detalja o svojim startapima. Da biste saznali ko je pobednik ostanite uz nas.
Počinje novi dan i očekujemo da bude bar isto dobar kao prethodni!