Prof. dr Jovanović: Prostor je samo jedan od problema, najveći je zadržati kvalitetan kadar na ETF-u

Kada je prošle nedelje stigla vest da je Elektrotehnički fakultet u Beogradu dobio prostorije u zgradi bivšeg „Lola holdinga” setili smo se da je na Startitu već postavljano pitanje zbog čega ETF ne povećava broj studenata. Jedan od odgovora bio je nedostatak prostora. Zato smo rešili da se sastanemo s dekanom ETF-a profesorom doktorom Zoranom Jovanovićem i, osim pomenutog, saznamo da li je fakultetu potrebno još kvadrata, da li je manjak učionica jedina kočnica za proširenje i kako se fakultet bori da savlada te prepreke.

Za one koji nisu upućeni, koliko dugo se čekalo na ovo proširenje i zbog čega?

Pre svega, mi smo imali dva potrebna uslova koji su sad ispunjeni. Jedan je bila akreditacija za proširenje koja je završena pre nekih nedelju dana. Jedan član komisije je otezao dve nedelje sa potpisivanjem iz nekog potpuno formalnog razloga, ali smo dobili akreditaciju da Softversko inženjerstvo možemo da proširimo na 180 studenata (sa 120 – prim. aut.) pre nedelju dana.

Što se tiče prostora imali smo neke otpore proširenju u zgradi Lola Holdinga vezane za Ministarstvo poljoprivrede, odnosno za Upravu za agrarna plaćanja, pa je proces dobijanja tog prostora jako dugo tekao. Upravo očekujemo da dobijemo potpisan dokument da smo dobili tu salu jer je ona preduslov za povećanje broja studenata. (U međuvremenu je ETF dobio dokument. – prim. aut.)

Mi inače nemamo prostora za dodatnih 60 studenata. Ne bismo mogli uopšte da napravimo raspored časova da nismo dobili taj prostor. Eto, toliko je kritična situacija sa prostorom na Elektrotehničkom fakultetu. Čak i sa tim proširenjem mi možemo samo ovu generaciju da izguramo sa dodatnih 60 studenata. Dakle, nama treba još prostora, ali, sada su ta dva potrebna uslova ispunjena.

Jesu li to bili jedini uslovi?

Pored ova dva postoji i treći uslov, a to je nešto što se trenutno rešava na katedri za računarstvo, pa onda elektronskim glasanjem na nivou Nastavno-naučnog veća. Radi se o tome na koliko ćemo da proširimo od 120 studenata naviše jer postoji problem manjka kadrova iz IT oblasti. (I ove odluke su donete u međuvremenu – na oba nivoa je odlučeno da se primi dodatnih 60 studenata. – prim. aut.)

Jednostavno ne možemo da zadržimo dovoljno vrhunskih mladih na ETF-u zbog toga što su plate na fakultetu dosta niže nego u industriji. Mi sada imamo neki broj mladih koji su se prijavili da budu saradnici u nastavi. Baš danas imamo razgovor sa njima na katedri i nadamo se da ćemo bar četvoro, petoro njih moći da primimo. Ako uspemo da ih primimo, onda bismo verovatno mogli da primimo i 60 studenata.

Brine nas i da li će ti ljudi čvrsto da se odluče da ostanu na fakultetu, da ne bismo došli u situaciju da ljude koji su sad već potpuno opterećeni još više opteretimo dodatnim studentima i da ugrozimo i ovaj broj ljudi koje primamo do sada.

Te ljude primate kao saradnike na Softverskom inženjerstvu iako je to smer na kome studenti rade u izuzetno malim grupama, za razliku od ostalih na fakultetu gde i po 200 studenata zajedno sluša predavanja?

Primili bismo ih na Katedru za računarsku tehniku i informatiku koja pokriva gro stvari na Softverskom inženjerstvu. Ali problem koji ste naveli nije problem kadrova. To je način na koji finansira država, ona traži velike grupe.

Zašto ste se odlučili da proširite baš Softversko inženjerstvo?

Zato što je tu apsolutno najveća potraga za kadrovima. Otimaju nam studente sa treće godine (smeh). Mislim da 80 odsto njih radi paralelno sa studiranjem i zarađuju ozbiljne pare već u trećoj godini studija.

Ali, zašto baš smer koji ima vrlo malo stipendiranih mesta i gotovo da nema budžetskih?

Ima budžetskih mesta. Ima 30 budžetskih mesta. Mi ćemo, naravno, sa državom razmatrati povećanje. Mi nemamo ograničenje za povećanje broja budžetskih mesta. Imamo čudnu situaciju da su neka finansiranja zamrznuta na nivo 2014. godine u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i kao posledica toga moramo da budemo oprezni u povećanju budžetskih studenata. Koliko sam razumeo to je rezultat nekih sporazuma sa MMF-om.

Koliko fakultet može da isprati potrebe tržišta i privrede?

Ne može zato što nema dovoljno kadrova. Nema dovoljno nastavnika, nema dovoljno prostora još uvek. Ovo je sada samo gašenje vatre. Postoje tehnički fakulteti koji imaju 1.000 studenata manje nego mi, a imaju 70 nastavnika i saradnika više nego ETF.

Da li planirate dalja proširenja ETF-a, a ne samo jednog smera?

Potrebe društva su za ljudima iz IT-a. To su takve potrebe da je industrija nezasita. Broj radnih mesta gde se traže kadrovi sa ETF-a je toliki da kada bismo duplirali broj studenata, svi bi se zaposlili.

Mislim i da su prostorni problemi rešivi. Ima dosta praznih zgrada. To se objektivno lako rešava ako država pokaže dovoljno volje da reši taj problem.

Mnogo je veći problem kadrova. Kako zadržati najtalentovanije, a ostati veran tome da obaranje kvaliteta ETF-a ne dolazi u obzir? Na kraju krajeva, vrhunska industrija koja je došla ovde i koja menja Srbiju je došla zbog kvalitetnih kadrova. Ako mi oborimo kvalitet onda nismo ništa uradili.

Da li imate neki mehanizam kako da zadržite te kvalitetne kadrove u nastavi?

Pošto smo mi državni univerzitet, mi tu očekujemo podršku države. Naravno, vrlo je neobično da se selektivno povećavaju plate za neku struku (IT) na državnom univerzitetu. Potpuno razumem državu što okleva, jer je to pravno skoro nemoguće izvesti, ali s obzirom na to da takva mera može da donese ozbiljan napredak Srbije, mislim da bi država morala da nađe mehanizam da to uradi.

Pričate o tome da država treba da nađe mehanizam putem kog bi traženije struke više plaćala?

Upravo to. Pogotovo sada, kada je u IT-ju tolika razlika u primanjima u odnosu na ostale struke. U Srbiji vlada konkurencija iz inostranstva koja nudi tim ljudima izuzetne uslove, pa onda i fakultet koji, bar što se državnih institucija tiče, nudi relativno dobre uslove, teško dolazi do vrhunskih kadrova. Država i javna preduzeća sve više ostaju bez vrhunskih ljudi u IT oblasti.

Kako biste vi to rešili? Imate li neki predlog?

Nisam siguran. Morao bi da se donese nekakav nacionalni program, neki lex specialis (zakon kojim se uređuje poseban predmet – prim. aut.) koji bi uveo to da se te struke nekako posebno finansiraju, da bi se ljudi zadržali i u zemlji, a po mogućstvu i na fakultetu, da bi proizveli mnogo više takvih stručnjaka koji će onda da pokrenu još više ovu granu privrede Srbije.

Da li će izmena Zakona o visokom obrazovanju koja uvodi mogućnost da predstavnici privrede rade u nastavi (i obrnuto) pomoći?

To će pomoći i mislim da je dobro da se tako nešto ubaci u zakon.

Hoće li ETF gledati da sarađuje sa kompanijama u tom pogledu?

Naravno. ETF već razgovara i već se dogovaraju neke stvari oko toga da ljudi iz vodeće tri firme – Microsofta, Nordeusa i Seven Bridgesa, budu uključeni u nastavu u onim oblastima gde su oni eksperti na svetskom nivou. To je ekspertiza koja kod njih postoji, a ne postoji na fakultetu. Mi nismo uobraženi da mislimo da smo za sve najpametniji, već želimo da imamo najmoderniju nastavu da bismo još poboljšali Elektrotehnički fakultet i obrazovanje koje nudimo.

Pretpostavljam da ćete posle toga napraviti neki sistem da mogu i druge kompanije da se uključe.

Pa, u ovom trenutku smo procenili da samo te tri kompanije zaista imaju nivo kadrova koji može da pomogne u nastavi na ETF-u na Softverskom inženjerstvu i Računarskoj tehnici i informatici. Ako se u budućnosti pojave nove takve kompanije sigurno ćemo razmatrati mogućnost da i njihove ljude uključimo.

Mi pratimo šta radi FTN u Novom Sadu, pogotovo iz ugla toga na koji način sarađuje sa kompanijama. Kako vi gledate na to pošto se dosta razlikuje od načina na koji radi ETF?

Mi smo imali na manjem nivou pravljenje sitnih kompanija profesora i takve inicijative, ali ne na nivou onoga što se radi u Novom Sadu. Postoje i razni pritisci da se ne prave takve kompanije. Bilo je vrlo nelogičnih situacija u društvu oko toga da li smeju profesori da prave kompanije ili ne smeju.

Ovde se dogodila druga stvar. Ovde su došle vodeće kompanije i one su preuzele talentovane ljude, pa mi veću ulogu imamo u obrazovanju. Pri tome, te kompanije zaista rade na vrhunskom nivou. Srbija možda i ne zna koliko je ono što one rade u stvari iznad onoga što se radi u u drugim oblastima u zemlji. Ja se nadam da će se ta vrsta najviših tehnologija razvijati kod nas još više i da će kompanije poput ove tri koje sam pomenuo da se razviju još više i da se pojave nove kompanije, a mi ćemo probati da napravimo dovoljno kadrova za takvu ekspanziju.

Šta je vaš stav po tom pitanju?

Mislim da sve što može da se razvija treba pustiti da se razvija. Ne treba gušiti nikakvu inicijativu. Radili onako kako se radi u Novom Sadu ili kako se sada radi u Beogradu, svejedno je. Važno je da se ekonomija razvija, važno je da ljudi rade pametan posao i da znaju šta rade.

Ono što se najviše spočitava FTN-u je konflikt interesa koji postoji time što studenti sa budžetskih mesta smera koji je finansiran od strane države idu samo u neke kompanije.

I mene pokušavaju da optužuju. Ja sam u jednom trenutku organizovao relativno veliku ekipu ljudi koji su radili biznis ovde, samo što nisam mnogo reklamirao to.

Pričate o Soneco-u?

Da. Ljudi koji su verovatno ljubomorni na to što sam dekan pokušavaju od toga da naprave priču da sam u konfliktu interesa, što nema nikakvog osnova. Na fakultetu su radili ljudi koji su bili postdiplomci, radili su za autorske honorare i onda su želeli da se zaposle. Tada bi ih i zaposlio na Fakultetu da smo mogli, ali kako to nije bilo moguće, grupa vrhunskih inženjera su napravili firmu Soneco u kojoj su zaposlili.

Imate li neki savet za profesore koji obrazuju svoje studente iz nekih drugih oblasti? Kako da se pripreme za tehnološke promene?

Neka svi uče IT (smeh). To je vrlo jednostavan savet. Zato što IT ulazi u svaku struku mi nemamo ambicije da puno ulazimo u specifične struke sem elektrotehnike. Nema ni jedne pore današnjeg života da IT u nju nije prodro.