Prisilna digitalizacija srpskog obrazovanja — kako je izgledalo preokretanje ogromnog sistema za samo nekoliko dana? 

Odavno nije vest da naš obrazovni sistem nije u skladu s vremenom, a epidemija korona virusa ga je stavila na do sada najteži test — učenje na daljinu. Koliko je to veliki zalogaj govori činjenica da u tom sistemu ima gotovo milion ljudi, koje sada iz učionica treba prebaciti u onlajn svet i omogućiti da to sve funkcioniše. Države u kojima je učenje na daljinu redovna praksa, razvijale su ga godinama, mi imamo samo nekoliko dana.

Ocena brojnih sagovornika Startit Dnevnika jeste da se Ministarstvo prosvete brzo snašlo, ali da bi to moglo mnogo bolje. Biće ovo i prilika da nastavnici koji su odbijali da ovladaju potrebnim alatima za savremene pristupe nastavi, sada postanu digitalni.

Kada govorimo o digitalizaciji, nju su u obrazovanje pre više od deceniju uveli profesori entuzijasti, koji su odlazili na razne obuke, kako bi primenili IKT u svom radu. Njihove napore je uočilo Ministartsvo prosvete kroz program „Digitalna škola” i omogućilo im da objavljuju primere iz prakse, kako bi motivisali i ostale kolege. Potom je kreiran e-dnevnik, a ove školske godine digitalizacija nastave je postala rasprostranjena, jer su nastavnici prvog, drugog, petog i šestog razreda obučavani za korišćenje digitalnih udžbenika.  

Istovremeno su svi izdavači za svoje udžbenike morali da naprave i digitalna izdanja. Jedna grupa izdavača je otišla i korak dalje, kreirajući e-učionicu, platformu na kojoj nastavnik može da ima svoje kompletno odeljenje, s kojim komunicira i prati njihove aktivnosti i napredak. Tu može i da im daje zadatke, ali i da proveri kako i koliko vremena su učili ili rešavali neki problem. 

Prelazak na „Google učionicu”

Do juče je to je bila praksa samo malog broja nastavnika, ali sada je to realnost za sve učenike u Srbiji. Iz Ministarstva su stigla brojna uputstva i preporuke, kako bi se škole što bolje organizovale, a đaci što manje izgubili. Ovih dana su na sastancima u svojim školama nastavnici dogovarali najbolja rešenja, pa su tako u Devetoj gimnaziji „Mihailo Petrović Alas” profesori odlučili da „Google učionica” bude platforma na kojoj će raditi, kaže nastavnik računarstva i informatike u toj školi Dušan Šešić, za Startit Dnevnik. 

„Zbog jednostavnosti smo odabrali baš tu platformu, jer ona nudi dobru interakciju, komunikaciju i sve što nam je potrebno. Jedino što na njoj nije moguće, jeste održati predavanja uživo, pa smo za to izabrali Skype i Google Hangouts, s obzirom da na njima može da učestvuje čitavo odeljenje i time dobijamo najbližu situaciju školskom času koji se odvija u učionici. Naravno, potencijalni problem je nedostatak tehničkih uslova kod nastavnika i učenika za održavanje video konferencija, ali uvek možemo pribeći audio konferencijama, jer je živa reč, pogotovo u pojedinim predmetima, neizbežna za kvalitetnu nastavu. Pokušavamo da uvedemo što više različitih metoda nastave u okviru učenja na daljinu, te trenutno istražujemo preporuke Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja za dodatne alate u okviru organizacije učenja na daljinu.”

RTS i Moja škola nisu dovoljni

Kako svaka škola, pa i sam nastavnik ima određenu slobodu u kreiranju plana, kojim će predavati program, redosled nastavnih tema nije nužno isti. U tom pogledu nije dovoljno da učenici budu prepušteni izvođenju nastave samo kroz portal RTS Planeta, ali svakako treba koristiti ta video predavanja, jer kako kaže naš sagovornik, nastavnih materijala i metoda nikada dosta, a većina nastavnika nema adekvatne uslove da samostalno snimi video predavanja. 

„Svaki nastavnik nastavlja svojim tokom, on najbolje zna šta je preostalo njegovim učenicima da pređu od gradiva. U tom smislu on ne može da ih prepusti da se samoedukuju kroz literaturu i razne platforme, već mora kao mentor da ih usmeri i zato je nužno da koristi različite načine komunikacije, koji najviše odgovaraju njemu i njegovim odeljenjima.”

Imamo li kapacitete za onlajn učenje?

Komunikaciju van učionice brojni učenici starijih razreda imaju preko grupa na društvenim mrežama, ali ona sada treba da postane formalna i namenjenjena obrazovanju. Zvuči kao ne previše komplikovan zadatak, ali u Srbiji je, prema podacima Zavoda za statistiku, u prošloj školskoj godini bilo 536.528 osnovaca, od čega 57.615 bilo u izdvojenim odeljenjima, koja se nalaze u ruralnim sredinama. Srednju školu je pohađalo 245.714 učenika. Sve njih sada treba prebaciti iz učionica na digitalne platforme, što je tehnički izvodljivo. 

Međutim, dosadašnja praksa nam pokazuje da se državne institucije nisu najbolje snalazile u kreiranju korisničkih platfomi, kao što je bio primer sa eUpravom, pa postoji opravdana bojazan da će sve ići glatko. Posebno ako dodamo činjenicu da se mnogi svetski giganti bore da održe svoje servere pod ogromnim naletom korisnika i da je hrvatska platforma za učenje Carnet, doživela hakerski napad.  

Nadu uliva to što je resorno ministarstvo relativno brzo uspostavio sistem, ali kada je posebno napravljena platfoma Moja škola u pitanju, na njoj još nema sadržaja. Nadleženi navode da ćemo tu moći da nađemo sve materijale i zadatke potrebne za praćenje nastave. 

Svega 15 odsto nastavnika ima potrebne IKT kompetencije

Sve bi to bilo brže i kvalitetnije, da su se obratili ljudima koji već godinama obučavaju nastavnike za rad u onlajn okruženju, smatra Zoran Milojević, direktor Obrazovno kreativnog centra, jer oni znaju kakve su stvari na terenu i šta je nastavnicima potrebno.  

„Država treba da okupi tim praktičara, koji imaju iskustva u onlajn obrazovanju. Kroz projekat „Digitalni nastavnik”, oni su obučili profesore kako da primenjuju IKT u učionici, ali oni nemaju potrebna znanja za nastavu na daljinu. Svega 15 odsto njih ima digitalne kompetencije, a polovina preostalih bi mogla lako da ih savlada.”

Te brojke još više obeshrabruju, ako znamo da u redovnom osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju ima 83.597 nastavnika. Kako bi uspeli da povećaju broj IKT kompetencija, OKC je ponudio onlajn obuku za korišćenje „Google učionice” besplatno i trenuno je više od 6.000 nastavnika na njoj.   

„Kada smo počeli 2011. sa radom imali smo jednu obuku za pisanje blogova u nastavi, danas ih imamo 170, od čega je 37 akreditovanih. Kroz naš Centar se obučilo 10 odsto obrazovnog kadra. To navodim zato što bi ti nastavnici brzo i lako mogli da obuče svoje kolege za rad. Potrebno je samo da menadžment škole odluči da se, u doba krize, upravo tim ljudima dopusti da organizuju rad”, kaže Milojević. 

On navodi kako sistem do sada nije imao moć da profesore motiviše da savladaju upotrebu IKT alata, a mnogi su opravdanje nalazili u tome što im učionice nisu tehnološki opremljene. Tačno je da mnoge učionice nemaju projektore, pametne table i slična sredstva, ali kada je onlajn nastava u pitanju, sve što je nastavniku potrebno jeste jedan računar, ukazuje naš sagovornik. Dok mlađi profesori na društvenim mrežama dele fotografije svoje onlajn nastave, oni stariji pokušavaju da na prečac savladaju upotrebu alata, od kojih su godinama bežali.

Imaju li svi učenici uslove za nastavu na daljinu?

Pitanje je i koliko su učenici spremni za ovakav vid obrazovanja. Kada su srednjoškolci u pitanju tu ne bi trebalo da bude problema, jer prema dostupnim podacima svi imaju mobilne telefone. Slična situacija je i sa starijim razredima osnovne škole, u kojima nezvanično više od 90 odsto učenika ima uređaje preko kojih mogu da prate onlajn nastavu. Najveći problem je sa đacima od prvog do četvrtog razreda, koji nemaju svoje uređaje, a pritom mnogi u tom uzrastu nemaju dovoljno potrebnih znanja, pa je veliki teret pao na roditelje. 

Učitelji u ruralnim sredinama su morali da razviju više različitih načina rada, jer nemaju svi učenici pristup internetu, a neki čak ni kanalu RTS3. Jedan od problema je i to što nastavnici uopšte ne znaju kakav je plan nastave na televiziji i internetu, kao bi svoje planove mogli da prilagode tome, pošto se trenutno emituju lekcije s početka školske godine. Nisu sigurni ni kako i šta treba da upisuju u elektronske dnevnike, jer su dobili samo uputstva i savete o korišćenju različitih alata i obavezi dece da prate emitovane sadržaje, potvrdilo je više nastavnika za Startit Dnevnik. 

S obzirom na to smo tek u nedelju saznali da škole prelaze na onlajn nastavu, prerano je i davati ocene o tome kakao se obrazovni sistem snašao. Gledajući trenutne kapacitete, očigledno će to biti težak zadatak kako za Ministarstvo, tako i za nastavnike, učenike i roditelje. No, prolazio je sistem obrazovanja kroz brojne reforme, pa će i kroz ovu digitalnu, veruju svi oni.