Pregled cloud storage tržišta: ostaje li Dropbox na tronu sad kada je stigao Google Drive

Google je konačno ušao na sve značajnije cloud storage tržište. Pre ili kasnije, bilo je samo pitanje vremena kada će se to desiti.

Kako se lansiranje Google Drive servisa desilo kasnije, Dropbox, Box i ostali slični startapi i lideri cloud storage usluga imali su dovoljno vremena da “puste koren” i da se dobro pozicioniraju i zavladaju u određenim segmentima tržišta.

Međutim, pritisak raste ne samo od Googlea, već i Microsofta koji je lansirao novu inkarnaciju svog, ka potrošačima orijentisanog SkyDrive servisa, dok i dalje razvija SharePoint, enterprise content management sistem, u oblaku.

Cloud storage, mogućnost da sve podatke čuvate onlajn i pristupate im sa različitih uređaja i lokacija, predstavlja sve primamljivije rešenje za kompanije jer je pouzdanije i jeftinije od tradicionalnih sistema za čuvanje podataka. Takođe, cloud storage odgovara najbolje na potrebe Internet startapa, kojih je sve više.

Prema istraživanju Economist Intelligence Unit i IBM-a 90 procenata korporativne Amerike počeće da koristi ovakve servise u naredne tri godine. Tako će vrednost ovog tržišta sa 1.4 milijardi dolara do 2016. godine skočiti na 5.8 milijardi.

Činjenica da kompanije svake godine generišu sve više podatka i sadržaja, te da se njima sve više pristupa sa mobilnih uređaja, dodatno čine cloud storage tržište jednim od najvažnijih danas, jer će ono nastaviti da raste, dok će cene padati.

Zato se stotine miliona dolara investicionog kapitala ulaže u kompanije kao što su Dropbox ili Box, iako pre samo nekoliko godina cloud storage ideja investitorima nije izgledala toliko primamljivo…

Dropbox: sinonim za cloud storage

Dropbox, šesti najvredniji startap na svetu, je već neko vreme sinonim za cloud storage i sinhronizaciju fajlova. Poznat po svom magičnom folderu koji vas prati bilo gde, bez obzira da li koristite Windows, Linux, MacOS, Android, iOS ili Blackberry, Dropbox je omiljen među privatnim korisnicima, ali i sve popularniji u poslovnom svetu, zahvaljujući svojoj Dropbox for Teams ponudi.

Ipak, stvari nisu bile sasvim izvesne za ovaj startap, na početku. Osnivači Dru Hjuston i Araš Ferdausi su dugo imali problema da objasne investitorima prednosti svog servisa. Investitori su verovali da je tržište već prezasićeno i da nijedno od rešenja ne donosi dovoljno profita.

Zato je Dru Hjuston, konačno, odlučio da se “obrati” korisnicima i to grupi koja će ga najbolje razumeti: ranim usvajačima. Kako nisu imali dovoljno pouzdane uslove i infrastrukturu da lansiranju betu koja bi radila dovoljno glatko, za značajan broj korisnika, osnivači Dropboxa napravili su video objašenje za svoj servis u istinskom maniru lean pristupa.

Video je bio jednostavan, praktično amaterski, ali je pokazao najednostavnije rešenje za problem sa kojim se gikovi redovno susreću: rad na istom fajlu na više različitih uređaja. Video klip je, što je pomoglo u velikoj meri, bio prepun “uskršnjim jajima“, referencama iz popularne gikovske kulture, kako bi ga Digg publika što bolje primila.

Ovaj video postavio je osnove za Minimum viable product Dropboxa, proizvod koji prikazuje osnovnu funkcionalnost ranim usvajačima, kako bi se uz što manje ulaganja dobio što kvalitetniji feedback.

Pogađate, prvi promotivni video za Dropbox bio je hit: za jednu noć bilo je 75,000 ljudi željnih da probaju betu.

Ubrzo, 2007. godine, kompanija je dobila svoju prvu investiciju od Y Combinatora. Ukupni investicioni kapital koji je, do danas, Dropbox dobio je oko 250 miliona dolara, a otprilike, toliki je i prihod ove kompanije u 2011. godini.

Zbog vrtoglavog rasta kompanije, te težnje Applea da pronađe najbolji način za čuvanje svih fajlova korisnika na jednom mestu, Stiv Džobs je želeo da kupi Dropbox. Ipak, Dru je odlučio da njegova kompanija ostane nezavisna. Apple je kasnije razvio iCloud, multimedijalni centar u oblaku, u skladu sa “digitalnom lifestyle” filozofijom kompanije, ali je to drugačiji proizvod od jednostavnog i sve popularnijeg Dropboxa.

Danas preko 50 miliona Dropbox korisnika manipuliše sa 200 miliona fajlova dnevno. Čak 96 procenata korisnika poseduje besplatni nalog. Bez obzira na ovo, kompanija je profitabilna.

Za veliki rast korisnika i brzo mainstream usvajanje zaslužan je bogati referral program. On pokazuje koliko je ova praksa dobra za startape koji mogu sprovesti nešto slično u delo: od 2008. do 2010. godine 35 procenata novoregistrovanih korisnika došli su preko referral linkova, kojih je poslato skoro tri miliona.

Kolika je vrednost Dropboxa nije poznato. Analitičari procenjuju da ona može biti preko 5 milijardi dolara. Međutim, o izlasku na berzu se za sada ne govori, pa se ovo najverovatnije neće desiti tokom 2012.

Veliku popularnost Dropbox duguje i otvorenoj API platformi za developere koja omogućava autorima da koriste funkcionalnost ovog servisa na kreativne načine. Zahvaljujući ovoj platformi možete, na primer, da konvertujete svoje fajlove za vaše uređaje, da hostujete čitave sajtove i radite dosta toga drugog.

Dropbox je, dakle, napravio proizvod koji jednostavno funkcioniše i predstavlja najpraktičnije moguće rešenje za problem koji imaju i pojedinci i firme. Za kompletiranje ove uspešne startup formule bila je potrebna i distribucija: freemium model sa referal programom se pokazao kao jedini koji, u ovom slučaju, ima smisla.

Box: Dropbox za enterprise korisnike

Nastao 2005. kao projekat studenata Arona Levija (CEO) i Dilana Smita (CFO), Box (nekada Box.net) čvrsto stoji na istom tržištu, ali se nalazi na “suprotnom polu”, u odnosu na Dropbox: on je prevashodno namenjen poslovnim korisnicima naspram pojedincima, mada ga i oni mogu koristiti.

Box je cloud storage servis za kompanije. Iako je, u startu, bio orijentisan ka potrošačima, Box.net je možda najveći enterpise startap. Skoro 80 posto Fortune 500 kompanija ga danas koristi, sedam godina posle osnivanja. Box je dobio 162 miliona dolara osnivačkog kapitala, a prema procenama iz 2011. godine kompanija vredi oko 600 miliona dolara (vrednost je verovatno skočila do danas).

Dok Dropbox nastoji da razvije “file system” za Internet koji će koristiti potrošači na svim svojim uređajima (telefoni, televizori…), Box pravi sledeću generaciju cloud usluga za enterprise klijente, novi standard za velike kompanije.

Najveći konkurent je zato Microsoft, kompanija koja ima problema da se probije na tržišta za potrošače (društveno umrežavanje, Internet pretraga, mobilne platforme), dok se i dalje dobro kotira u konzervativnom enterprise segmentu sa svojim SharePoint servisom.

Međutim, kako to na Internetu i u Silicijumskoj dolini obično biva, mladi startapi koji se ne boje eksperimentisanja i koji su u poziciji da na neki problem gledaju iz svežeg ugla, neopterećeni strogom korporativnom kulturom, uspevaju da ponude nove i revolucionarne proizvode, zadajući udarce tradicionalnim gigantima, kao što je Microsoft.

Kako je za enterprise poslovanje, pogotovo za cloud storage, potrebno veliko poverenje, iz sigurnosnih i finansijskih razloga, uspeh Boxa je još veći, jer je ovaj startap uspeo za kratko vreme da postane jedini izbor za mnoge značajne klijente.

Iskustvo ovog startapa nas može naučiti da se rizik i hrabri potezi isplate, ako postoji potreba na tržištu za naprednijim proizvodom, čak i kada tržište nije svesno ove potrebe. Da se Box 2007. godine nije preorijentisao ka enterprise segmentu cloud storage tržišta imao bi problema da izađe na kraj sa Dropboxom.

Box sada ima 9 miliona korisnika, a oko 500,000 se registruje svakog meseca. Prosečan broj zaposlenih u firmama koje koriste usluge Boxa je oko 2.000. Naravno, ovde ima kompanija od nekoliko zaposlenih, do velikih multinacionalnih giganata.

U oba slučaja, Box pruža sigurnu i jednostavnu uslugu kolaboracije, deljenja i sinhronizacije dokumenata, a funkcionalnost se proširuje putem developerske platforme za desktop i mobilne uređaje. Sve više aplikacija donose dodatnu vrednost ovom proizvodu i dodatno ga preporučuju, u kombinaciji sa maksimalnom fleksibilnošću kada su mogućnosti pristupa i podržane platforme u pitanju.

Ali, kako je Box uspeo da skrene pažnju na sebe, budući da je imao posla sa konzervativnim klijentima koji “duplo proveravaju duplo proverene činjenice”?

Odgovor leži u “consumerification of enterprise”, taktici koja podrazumeva dizanje korisničkog iskustva na potrošački (consumer) nivo, iako se radi o enterprise klijentu. Tako način korišćenja proizvoda postaje intuitivan i racionalan. Prosto, Box je postao Dropbox za kompanije, sa svim pogodnostima koje bi ga dodatno preporučile.

Uostalom, sami su to najbolje objasnili na jednom od svojih bilborda, što je deo agresivne kampanje usmerene ka komparaciji sa Microsofotvim SharePointom.

Gde se sada tu uklapa Google Drive, a gde Microsoft?

Google je poznat po svojoj viziji koja podrazumeva da se sav rad na kompjuteru odvija online, u oblaku. Zato je Drive veoma važan deo Googleovog ekosistema, jer povezuje različite usluge i stvara centralnu tačku za čuvanje, pregled, deljenje, ali i kreiranje fajlova.

Ova kompanija je, u poslednje vreme, poznata po kašnjenju kada je proboj na ključna Internet tržišta u pitanju. Najbolji primer za ovo svakako je društveno umrežavanje, gde se nameće pitanje hoće li Google uspeti da se izbori sa Facebookom i ostatkom konkurencije.

Međutim, iako deluje da kasni i kada je cloud storage u pitanju, Google ovde mnogo bolje zna šta radi. Drive predstavlja evoluciju popularne Google Docs platforme koja je već postala nezamenjiva za mnoge korisnike. Ko je koristio Docs, kada je Drive u pitanju, biće na domaćem terenu.

Drive ima brojne ključne prednosti u odnosu na konkurenciju, pogotovo ako koristite i ostale Google proizvode – pre svega Docs, gMail i Google Plus, zbog bliske integracije. Upravo ta veza koju korisnici već imaju sa Googleom, te pripadanje rastućem ekosistemu ove kompanije, može ozbiljnije da ugrozi Dropbox.

Još jedna od pogodnosti ogleda se u mogućnosti editovanja velikoj broja različitih tipova fajlova online, zahvaljujući Docs aplikacijama. Sem mogućnosti kreiranja Office fajlova, ponuda aplikacija za Drive platformu je sve veća. Takođe, Drive trenutno podržava preko 30 tipova fajlova, a među njima su čak i PSD (Photoshop) i DXF (AutoCAD).

Drive će biti još značajniji kada na tržištu zažive Chromebookovi sa svojim Chrome operativnim sistemom, jer će poslužiti kao glavni metod za čuvanje fajlova.

Kompaniji kao Google čak, u ovom trenutku, nije bitno da ostvaruje profit od Drive-a, koliko da što više “stisne” korisnike pod svoj kišobran. Zato su cene gigabajta oko četiri puta povoljnije, nego u slučaju Dropboxa. Ako želi da se održi, Dropbox će biti primoran da spusti cene, ali i da još više poradi na dodatnim mogućnostima za svoju platformu, koje se pre svega tiču kolaboracije, online editovanja i komunikacije.

Naravno, ne sme se zaboraviti da je Dropbox zaista izgradio najbolje moguće iskustvo ove vrste, ali kombinacija aplikacija za Drive, razgranati ekosistem i niže cene mogu da odvrate korisnike od ovog startupa.

Jedan od dobrih ranih pokazatelja su reakcije na Dropboxovom korisničkom forumu: već u prvih nekoliko dana posle lansiranja Drivea bilo je preko 3.000 postova na ovu temu, a većina je bila naklonjena Googleu.

Za razliku od Dropboxa, u ovom trenutku Box može nešto lakše da diše, bar kada je Drive u pitanju, imajući u vidu da Google stavlja naglasak na potrošače. Međutim, Google je uradio dosta na poboljšanju sigurnosti za svoju platformu, ali Boxu ide u prilog što se enterprise klijenti teže odlučuju na tranziciju.

S’ druge strane, Microsoft bolje stoji kada je enterprise u pitanju, dok sa consumerima odavno ima problem da nađe “zajednički jezik”. SkyDrive bi trebao da predstavi viziju novog, ka vebu orijentisanog Microsofta.

Zato će Skydrive biti sve bolje integrisan u nove Microsoftove proizvode i korisnički ekosistem: biće važan deo Metro interfejsa na Windowsu 8 i sve prisutniji na Windows telefonima.

Najvažnije od svega: cloud storage tržište je zdravo

Cloud storage tržište postaje jedno od najvažnijih na Internetu. Novi dolasci Internet giganata, kao što su Microsoft i Google, to potvrđuju. Takođe, činjenica da i drugi startupovi, kao što je SugarSync, uspevaju da nađu svoje mesto, uprkos konkurenicji, pokazuje da je ovo tržište zdravo i da postoji dosta prostora za nove ideje i inovacije – billo u pravcu razvijanja novih cloud storage rešenja ili dodataka za postojeće ekosisteme.

Tako je pomenuti, manje primetni ali podjednako dobar, SugarSync uspeo da se održi iako se razvijao otprilike u isto vreme kada i Dropbox, sinonim za cloud storage. Mnogi uticajni mediji, poput PC Mag-a ili popularnog tech-bolga Gizmodo okarakterisali su SugarSync kao najbolji cloud storage servis.

Kompanija se trudi da se probije do korisnika kroz ugovore sa proizvođačima hardvera, integrišući SugarSync agresivno u nove uređaje.

SugarSync je cloud partner kompanija Samsung, Lenovo, Fujitsu, SanDisk, France Telecom Orange, Korea Telecom i drugih. To je, zahvaljujući ovim partnerima, preko 100 miliona potencijalnih novih korisnika i, istovremeno, još jedan dodatni problem za Dropbox, ali i više izbora za korisnike i mogućnosti za developere.