Preakceleracija - kako napraviti startap od svoje ideje

Razvojem startap scene sve češće smo u prilici da čujemo pojmove kao što su startap inkubator, akcelerator, co-working space, a da zapravo ne znamo značenje tih termina kao i razliku između njih.

Ukratko, preduzetnici dele različita mišljenja na ovu temu, te su i odgovori različiti. Bacite pogled na ovu diskusiju na Quori da utvrdite gradivo.

Za one koje mrzi da čitaju, možemo kratko reći da inkubatori kompanijama uglavnom nude na korišćenje svoje usluge poput prostora, infrastrukture, pravnih i knjigovodstvenih saveta, dok su akceleratori tu da ponude sve to isto, obično ulože određenu svotu novca u vaš proizvod u zamenu za udeo u vašoj kompaniji i zajedno sa vama (i mentorima) rade na skaliranju vašeg proizvoda.

Cilj i jednih i drugih je isti, a to je da vaša poslovna ideja i model uspeju.

Međutim, jedna od ključnih stvari za ulazak u akcelerator u većini slučajeva jeste zrelost vašeg proizvoda ili ideje. Da biste bili deo ovakvog, vremenski ograničenog programa (3-6 meseci), uglavnom je potrebno da imate proizvod koji “radi” i ima određenu trakciju iza sebe.

Resursima, mentorima i svojim kontaktima akceleratori imaju samo jedan cilj, a to je da vašoj kompaniji “ubrzaju” rast i skaliraju vaš biznis.

Prema pisanju TechCrunch-a, na kraju 2013.godine broj startap akceleratora u svetu dosegao je cifru od 170 i konačno je krenuo da opada.

Šta se dešava?

Nekoliko najuspešnijih (Y-Combinator, TechStars, Seedcamp, Founder Institute) dominiraju, dok se ostali muče da privuku talentovane timove i pronađu ideje koje obećavaju. Jednostavno tržište je postalo pre zasićeno. Mnoštvo timova, iako možda imaju ideju sa potencijalom, jednostavno dolaze ne spremni pred investitore. Problem nastaje u tome da jednostavno ne znaju da pičuju svoju ideju, ne prave dovoljnu trakciju ili proizvod nije potpuno pronašao svoj fit na tržištu.

Sve ovo uticalo je na nastanak takozvanih pre-accelerator programa.

Ovi programi kao osnovni cilj imaju da vašoj ideji daju pravac i od nje naprave startap. Programi su koncipirani tako da timovima pruže osnovno teorijsko ali i praktično znanje i traju obično po nekoliko meseci.

Osnovna teorijska znanja uglavnom pokrivaju bazične stvari od lean metodologije, preko customer developmenta, razvoja proizvoda, pičevanja i prikupljana investicija. Poseban akcenat je stavljen na otkrivanje ciljne grupe korisnika  i testiranja vaše prvobitne hipoteze.

Ideja, pa kodiranje

Jedan od ključnih ciljeva ovakvih programa je svakako da naučite kako da počnete da radite na svojoj ideji  i  validirate svaku vašu pretpostavku.

Sigurno se većina vas pita da li se u ovakvim programima “pravi” proizvod, tj. da li ima kodiranja, dizajniranja i slično. Ima, ali akcenat nije toliko na tome. Mnogo bitnije od toga, kada je u pitanju razvoj proizvoda jeste da se radi na kreiranju mokapa, skečeva, testiranja korisničkog interfejsa i samog izgleda proizvoda. Na vama je da u slobodno vreme kodirate stvari i pratite kurs koji vam je postavljen na početku.

Prvi ovakakav program na ovim prostorima je Startap Akademija kroz čiji sam program i lično prošao. Za mene, to je bilo jedno izuzetno iskustvo koje je sigurno promenilo pravac u kojem želim da moja karijera ide.

Globalno, mnogi se okreću ka ovakvoj formi, a jedan od glavnih pokazatelja je i inicijativa Googlea uz partnerstvo sa Startup Weekendom, koji je pokrenuo sličan program pod nazivom NEXT.

Pored ovog programa vredni pomena su svakako i Founders Labs i Launch48.

Ovakvi programi su definitivno nešto kroz šta je zaista potrebno proći pre pomisli da biste baš vi mogli ući u neki od akceleratora i dobiti seed investiciju.

Spremiće vas da razmišljate na pravi način i spremiće vas da radite mnogo i brzo.

Ukoliko imate neku ideju, a ne znate na koji način da od nje napravite startap razmislite o ulasku u neki od ovakvih  programa, moja preporuka je svakako Startap Akademija.