IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Rukovodioci kompanija imaju na raspolaganju niz dijagnostičkih i prediktivnih alata koji im pomažu u upravljanju i razvoju svoje organizacije.
Mnogim čitaocima je poznat primer jednog takvog alata, popularnog softvera Google Analytics, koji meri posete na našim sajtovima, gde možemo videti na kakve reklame naši korisnici reaguju, odakle dolaze, šta rade, kako kupuju… Ono što je bitno, iz ovih podataka možemo popraviti slabe tačke i povećati profit ili zadovoljstvo korisnika. Postoje i razni alati za praćenje finansijskih performansi biznisa, modela za predviđanje budućih rezultata koji nam isto pružaju mogućnost za optimizaciju rezultata.
Međutim, uz ove i mnoge druge oblasti, ističe se jedna izvanredno važna oko koje još uvek postoji veliko otvoreno pitanje, a to je — kako pouzdano meriti vrednost ljudi i timova?
Za industrije poput IT-a, gde je od ključne važnosti upravo ljudski kapital, jer se poslovni modeli zasnivaju na znanju i intelektu članova tima. Sami ljudi te načini na koji su oni organizovani, kakvo im je okruženje, kako firma biva vođena, su sve ključni faktori u kompanijama koje se zasnivaju na znanju radnika.
A ipak, gotovo da ne postoji alat koji jednostavno i verodostojno meri efektivnost rada tima organizacije, povezuje nalaze sa poslovnim performansama, ukazuje na prostore za unapređenja. S jedne strane neverovatno je da nešto tako bitno ne postoji, a s druge strane teško je zamisliti takav alat, jer je teško “meriti” ljude, a još teže tako neuhvatljive koncepte kao što je organizacijska kultura.
Upravo takav alat je napravio jedan novi startap iz Beograda, čija primena može pružiti enormnu vrednost korisnicima tako što će po prvi put analizirati kompanijsku kulturu i organizaciju i ukazati rukovodiocima kako je mogu poboljšati tako da poboljšaju i zadovoljstvo zaposlenih, zadovoljstvo mušterija ali i ishode poput profita.
Prva verzija ovog softvera je upravo lansirana i firme iz Srbije su među prvima u svetu koje će moći da je probaju, a u nastavku članka vam predstavljamo priču o Orgnosticu, startapu za koji nam deluje da bi mogao da bude jedan od sledećih uspešnih priča iz Srbije.
Znanje i iskustvo kao retka pojava u novim startapima
Da takvih priča nema dovoljno na srpskoj startap sceni poslednjih godina je osećaj koji među sobom dele mnogi posmatrači ekosistema. Može se čuti utisak ljudi da fali perspektivnih mladih tehnoloških kompanija, da se čeka neki novi Nordeus, Frame, 3lateral… Naravno, za razvoj startap ekosistema nije potrebno imati izvanredne uspehe koliko što veći broj ljudi koji imaju iskustva i znanja potrebna za kreiranje startapa i to je jedna od sistemskih stvari koje bi mogle biti bolje u ovom našem. Naprosto, u poređenju sa najrazvijenijim ekosistemima smo još uvek jedna mlada scena gde nema mnogo potencijalnih osnivača koji imaju ekstenzivna iskustva u kreiranju proizvoda i timova “od nule do jedan”.
Stoga je posebno interesantna vest kada se pojavi jedan takav novi startap, koji ne samo da kreira inovativan proizvod već ima i više šanse za uspeh zbog činjenice da su osnivači iskusni profesionalci iz industrije.
Igor Bogićević je verovatno jedan od najpoznatijih startap ljudi u Srbiji. 2009. je sa svojim prekoatlantskim suosnivačima pokrenuo Seven Bridges Genomics, kompaniju sa misijom pretvaranja ideje personalizovane medicine u stvarnost, ujedno i prvi startap koji smo predstavili u ranim danima Startit Dnevnika. Kao CTO ove firme upravljao je izgradnjom kompleksnog biotehnološkog proizvoda i tima od 250 ljudi u Beogradu i stekao mnoga, za Srbiju retka, međunarodna poslovna iskustva i poslovnu mrežu. Iako više nije deo Seven Bridges tima ostavio je za sobom legat stvaranja jednog od malobrojnih biotehnoloških timova u ovom delu sveta, koja je uzela 100 miliona dolara investicija i prešla dug put od prototipa platforme do proizvoda koji se koristi u razvoju lekova i kliničkim testiranjima istih.
Moja ambicija nije nikada bila da vodim korporaciju i veliki tim ljudi, ali kada sam se našao u takvoj poziciji, pogotovo kada je SBG tim porastao na više od 100 ljudi, ni ja, ni drugi menadžeri, a ni HR tim, nismo bili u stanju da dobro procenimo efektivnost, kulturu i vrednosti tima, a time i zdravlje organizacije i timova unutar iste.
To pogotovo nije bilo moguće koristeći alate na tršištu koji su nam bili dostupni i morali smo da se oslanjamo na osećaj i paušalne metrike koje su bile sve samo ne dobre i precizne, pogotovo za organizaciju koja se menjala i rasla izuzetno brzo.
Napraviti tim od 5, 10, 50 pa 250 visoko kvalifikovanih ljudi je izvanredno kompleksan zadatak, u najmanju ruku. Pregovarati sa investitorima o vrednosti kompanije je takođe forma umetnosti za sebe i ova iskustva Igorove karijere su ga usmerila ka kreiranju rešenja kao što je Orgnostic, jer su mu bila potrebna u praksi.
Mnoge izazove u kreiranju i vrednovanju ljudskog kapitala je imao i Luka Babić kao rukovodilac u hrvatskoj kompaniji Infobip. Tu je u različitim ulogama tokom 6 godina odigrao značajnu ulogu u razvoju tima koji je porastao sa 250 na 1500 zaposlenih. U tom poslu mu je dosta pomoglo i to što je studirao psihologiju na Harvardu, gde je radio na poziciji istraživačkog asistenta i stekao uvid u najkurentnija naučna istraživanja o dinamici i značaju ljudskog kapitala u poslovnim organizacijama.
Tokom studija psihologije sam imao priliku da radim sa profesorom Ričardom Hekmanom, koji se smatra jednim od najistaktnutijih organizacionih psihologa današnjice. On se bavio istraživanjem preduslova koji postoje u timovima koji generišu bolje rezultate od drugih. To je bila varnica za moj ulaz u celokupno polje industrijske, odnosno organizacijske psihologije, u kom sam se vremenom razvijao i kroz moj praktičan rad u Infobipu.
Povezivanjem ta dva iskustva, akademskog i poslovnog, se i pojavila ova ideja. Kada smo želeli da kreiramo jedan spin off biznis, tokom due dilligence procesa mi je bilo neobično što investitori ne razmatraju ljudski kapital, izuzev razgovora sa CEO-om i CTO-om projekta.
Odatle mi se javila ideja da povežem deo istraživanja sa studija tako da pruža kvantifikovane reference koje mogu da pruže relevantan uvid o dizajnu i efikasnosti timova, te odraz toga na vrednost kompanije, a generalno i automatizaciju i standardizaciju tog procesa koji je inače “pešački”. Inicijalnu ideju smo unapredili i tako što smo dodali faktore kulture i vođstva tako da smo stvorili jedan holistički okvir za procenu ljudskog kapitala.
Kako se meri efektivnost tima?
Iz ovih istraživanja i iskustava rodila se ideja o kreiranju pouzdanog tehnološkog alata koji meri najvažniji i najteže merljiv faktor uspeha skoro bilo koje kompanije — ljudi koji rade u njoj, kulturoloških normi u okviru kojih rade, i tome kako se njihove osobine odražavaju na poslovne rezultate i vrednost kompanije?
Kako određeni aspekt kompanijske kulture utiče na veličinu marže?
Kako dizajn tima utiče na zadovoljstvo mušterija? Ili prihode i profitabilnost?
Kao što smo naveli, teško je zamisliti automatsko “merenje” ljudi i timova, odnosno nematerijalnih ulaganja kako bi se to reklo poslovnim rečnikom, ma koliko ono moglo biti korisno. Posebno bi bilo izazovno povezivati takve podatke sa poslovnim ishodima. U trenutnoj praksi, takva istraživanja su projekti koje mesecima realizuju ogromni timovi specijalizovanih i specijalno skupih konsultanata.
Ipak, osnivački tim Orgnostica veruje da su uspeli da kreiraju upravo takvo rešenje, koje baziraju na sofisticiranom spoju nauke, tehnologije i dizajna. Istraživanja na kojima je metodologija razvijana su obavljana na Harvardu, Univerzitetu Mičigen i drugim akademskim institucijama tokom perioda od 30 godina, rezultujući bazom podataka sa 25 miliona unosa o kulturi i efektivnosti timova iz 10 hiljada kompanija.
Luka i ja smo kroz razgovor zaključili da je to situacija koja je karakteristična za celu industriju i da većina alata i metodologija samo izbacuje “brojeve” za koje ne postoji bilo kakvo objašnjenje i pozadina, a pogotovo validna interpretacija istih što je na kraju i najbitnije — “da li je ono što merim tačno i šta da radim sa onim što sam izmerio?”
Orgnostic pruža odgovor na ovo pitanje kombinacijom navedenih naučnih istraživanja, uklopljenih u tehnologiju i sofisticirani dizajn proizvoda koji krajnjim korisnicima prikazuje kompleksne informacije i preporuke na lako razumljiv način.
Dizajn proizvoda i korisničkog iskustva je delo prvog člana tima ovog startapa, Arsenija Ćatića, koji u tim unosi više od decenije iskustva iz ovih oblasti.
Sve veće tržište
Interesovanje rukovodilaca za korisnim metrikama o ljudskom kapitalu svojih firmi se ilustruje rastom “HR tech” grane tehnoloških biznisa iz godine u godinu. VC investitori ulažu sve veći kapital u sve veći broj kompanija u ovoj oblasti, tako da je broj porastao sa 10 početkom 2017. do skoro 100 početkom prošle godine, uz ukupna ulaganja od skoro dve milijarde dolara u ovaj sektor. Ilustracije radi, kompanija Glint je prodat Linkedinu za 400 miliona dolara, a procenjuje se da prihoduje 100 miliona dolara godišnjih prihoda, dok se prihodi Culture Amp-a procenjuju na 75 miliona godišnje.
Na tržištu gde se takmiče već spomenute konsultantske kuće i razni već ustanovljeni alati, Orgnostic veruje da će se izdvojiti kombinacijom navedenih kompetitivnih prednosti nauke, tehnologije i dizajna proizvoda, što će klijentima pružiti tačnije podatke, širi opseg metrika, jasne analize i konkrektne preporuke za intervencije koje mogu voditi boljim poslovnim rezultatima.
Do sada su u realnim uslovima pokazali da njihov softver na osnovu analiza organizacije timova i kulture daje metrike koje su u direktnoj korelaciji sa:
- Većim rastom prodaje
- Većom profitabilnošću
- Većim zadovoljstvom klijenata
- Većom efektivnošću tima
Pored rukovodilaca i HR profesionalaca za koje ovi podaci deluju izuzetno vredno, još jedna ciljna grupa za ovaj proizvod su profesionalni investitori i eksperti za kupovinu i prodaju kompanija kojima su uvek potrebni alati za procenu vrednosti firmi i ljudskog kapitala za budući rast.
Put ka tržištu
Tim je započeo sa inicijalnim aktivnostima prošle jeseni, analizirajući tržište i konkurenciju, kada se formirali hipotezu o “rupi” na tržištu, punom proizvoda koji su merili nestručne i nebitne metrike. Nakon uspešne validacije tržišne potrebe za Orgnosticovim proizvodom kroz pružanje konsultantskih usluga, početkom ove godine je krenuo i rad na proizvodu.
U prodaji smo fokusirani na “dalekozapadno” i dalekoistočno tržište, odnosno na SAD i jugoistočnu Aziju, dva ključna globalna tržišta gde se najviše stvari dešava što se tiče rasta organizacija. Lokalno gledajući smo videli da možda možemo pružiti vrednost organizacijama koje su okrenete outsourcing-u, velikim sistemima čije poslovanje je zasnovano na znanju radnika, poput telekom operatera i raznim investicionim fondovima aktivnim u regionu.
Problem koji Orgnostic rešava deluje očigledno veliki i očigledno potreban, iako je tržište na kome se takmiči još u povoju i kao takvo rizično. Za domaću startap scenu je činjenica da se razvijaju istinski inovativni, promišljeni novi startapi čiji osnivači imaju značajna iskustva i znanja veoma dobra vest. Nadamo se da ćete na Startit Dnevniku moći da čitate mnoge naredne vesti o razvoju ovog biznisa, a za više podataka o proizvodu i kontakt možete pogledati njihov sajt.