Počinje vladavina aplikacija - ko će biti novi Yahoo, a ko Google?

Predviđa se da će se do 2017. godine preuzeti 268 milijardi aplikacija koje će doneti 77 milijardi prihoda. Stastistički bi to značilo da će svaka osoba na svetu imati 37 aplikacija na svom telefonu.

Znamo takođe da smo prošle godine prosečno provodili 2 sata i 38 minuta na našim pametnim telefonima i tabletima i da 80% tog vremena (2h i 8min) provodimo unutar neke od aplikacija, a ostatak na webu. To znači i da će sve više i više kompanija kreirati svoje aplikacije i zarađivati od toga. Trenutno najefikasniji način da promovišete svoju aplikaciju je Fejsbuk, preko kojeg akvizicija korisnika košta 2-3$.

Međutim, da li je to zaista najbolji način da se pronađu i promovišu aplkacije?

Sličnost Yahooa i Facebooka

Ukoliko uzmemo u obzir da 60% iOS developera ne pređe pozitivnu nulu, da se mnogo novca ulaže u različite aplikacije (najbolji primer – Yo) i da se zna da će tržište rasti, ali ne i kako i koliko, Priceonomics ekipa nas je podsetila na slično stanje koje smo pre deceniju i po imali sa nastankom weba, na dot.com prasak i ključne igrače.

Osnovan 1994. godine, Yahoo je vrlo brzo postao glavna stanica svakome ko je bivao onlajn i nameravao da surfuje. Dve godine kasnije izašao je berzu, a ’98. na ovom sajtu cirkulisalo je 40 miliona mesečnih korisnika, što je skoro polovina od ukupnog broja onih koji su išli na internet (90 miliona). Bio je dominantan igrač na webu, glavni (i dugo jedini relevantan) sa koga su ljudi otkrivali druge sajtove. Moglo bi se reći da je to Facebook danas na mobileu – od 1,45 milijardi korisnika pametnih telefona, 945 miliona na njima proverava facebook.

Prostor za reklamiranje na Yahoou je bio neverovatno skup, ali investicije u dot.com kompanije zasnivale su se na poseti, a on je bio njen jedini generator.

Pol Grejem, koji je u to vreme bio deo prodajnog tima ovog giganta, prilično iskreno opisuje tu situaciju:

Investitori su gledali u zaradu Yahooa i govorili sebi da mora da je to dokaz da Internet kompanije mogu da profitiraju. Zato su investirali u nove startape koji su obećavali da budu novi Yahoo. I čim ti isti startapi dobiju novac, kako ga troše? Tako što kupuju reklamne prostore na Yahoou da bi promovisali svoj brend.

Rezultat: kapitalne investicije u startape ovog kvartala prebacivali su se u zaradu Yahooa u sledećem – time stimulišuću sledeću rundu investicija.

Google koji je promenio pravila igre, ko će danas?

Pucanje balona za veliki Yahoo nije bilo toliko strašno koliko pojava Googlea. Dok je Yahoo prodavao svoj oglašivački prostor bez ikakvih kriterijuma, Google je kreirao algoritam kroz koji je oglašivačima omogućavao da se reklamiraju tačno kod onih ljudi koji su zainteresovani za njihov proizvod i na taj način im pružio osim saobraćaja i veću mogućnost za zaradu.

Danas je mesto unutar kog pretražujemo aplikacije prodavnica (Google Play, AppStore…) i to uglavnom isključivo prema imenima aplikacija. Dok je kanal koji ih najuspešnije promoviše Facebook koji zna šta volite, ali ne zna baš šta tražite u datom trenutku.

Primećuje se da Google već neko vreme radi na tome – uvođenjem rafinisanijeg pretraživanja unutar same prodavnice, kao i uvođenje posebne opcije za pretragu aplikacija preko weba (na ovom videu možete detaljnije da vidite dokle su stigli i šta savetuju developerima).

Ali, čini se kao da ni Apple, ni Google nisu pronašli način da profitiraju i od reklamiranja unutar prodavnice.

Ono što Džon Lili primećuje je da je svakako neophodno kreirati nešto poput PageRanka za aplikacije, ali da bi se to desilo mora se smanjiti kontrola koju trenutno imaju proizvođači telefona

Mobilni svet danas i ono što će tek postati je mnogo više od onoga kako vidimo web. Mnogo više ljudi. Povezani češće. Sa više prijatelja. I mnogo više stvari na svetu na koje se povezuju. Mnogo redova veličine je u pitanju.

Ali je isto tako mnogo više fragmentisan i izdvojen. BackRub je bio moguć zato što su linkovi bili otvoreni i mogli su se istražiti, a po webu je mogao svako da baulja.

S druge strane, postoje i oni koji tvrde da aplikacije nisu održiv način rada. Jedan od njih je Rob Ford, koji tvrdi da će se ljudi uskoro vratiti na pretragu unutar pretraživača na svojim mobilnim uređajima, a razlog za to vidi prevashodno u, kako kaže, nepotrebnim kreiranjem posebne aplikacije za svaku platformu i gnjavaži za dobijanje autorizacije i uopšte pojavljivanja u prodavnici.

Zanimljiv stav o ovoj temi ima i Benedikt Evans, koji je razvoj pametnih telefona u proteklih 7 godina zapravo doživeo kao sređivanje MVPja i da su se na WWDC i IO konferencijama zapravo prvi put videle drastične razlike u pristupima. Primećuje da Apple ima nameru da sve vodi kroz aplikacije, dok Google pokušava da umanji razlike između weba i aplikacije.

I mi smo imali igrača u ovoj igri

Ukoliko bismo zamislili PageRank za aplikacije, on bi se verovatno zasnivao na broju korisnika, učestalosti kojom koriste tu aplikaciju i ocena koje joj daju. Tako nešto je pokušala da uradi domaća aplikacija Appidemia, koja je za mesec dana privukla 100.000 korisnika.

Nažalost ugašena je ubrzo upravo zbog stalno strožih pravila unutar AppStorea. Ovaj pretraživač za aplikacije, koji nam je omogućavao da vidimo šta to naši prijatelji preuzimaju, kakva su im iskustva i šta je trenutno u trendu bio je previše sličan AppStoreu da bi bio dozvoljen za korišćenje na iOS platformi.

Ali, ni skoro godinu dana kasnije ništa slično se nije pojavilo. Sistem je mnogo zatvoreniji i restriktivniji, pa na primeru Appidemije možemo da vidimo da su male šanse da će neki eksterni igrač to uraditi.

S druge strane, ukoliko se vlasnici platformi uskoro ne pozabave ovim možda se kroz činjenicu da su sa svakom novom verziom operativnog sistema sve otvoreniji napravi i rupa za ono što je Google uradio 2000-ih.