IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Čak i ako PayPal uvede domaću valutu, to ga, prema navodima Narodne banke Srbije, neće učiniti legalnim za transakcije među rezidentima, jer nije zvanična institucija elektronskog novca u Srbiji. Na ovaj način NBS štiti druge institucije elektronskog novca u Srbiji — da li ih i koliko uopšte ima?
Nakon vesti da je utvrđen prekršaj domaćeg startapa Cargo Technologies povodom korišćenja PayPala, dobili smo i odgovore od Narodne banke Srbije, koje su povod za ovaj tekst.
Među svojim sistemima naplate vožnji, Cargo poseduje i PayPal, u okviru kojeg nije moguće naplatu izvršiti u domaćoj valuti, te je prema Zakonu o deviznom poslovanju i činjenici da je Cargo Technologies srpska kompanija, on jedini legalan ukoliko ga koriste nerezidenti. Mesto zabune je što bilo koji entitet koji implementira PayPal u svoj sistem naplate ne može imati informaciju o rezidenturi uplatioca, jer tu informaciju nema ni sam PayPal.
Prekršajna prijava odnosi se na nepoštovanje Člana 32 i Člana 34 Zakona o deviznom poslovanju.
Članom 32. propisano je da rezidenti mogu obavljati platni promet sa inostranstvom i preko izdavaoca elektronskog novca radi plaćanja i naplate po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga. Takođe, članom 34. Zakona je propisano da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici Srbiji vrši u dinarima, osim u taksativno navedenim slučajevima kada se može vršiti i u devizama.
Narodna banka Srbije naglašava značaj povrede člana 32, jer PayPal nije izdavalac elektronskog novca u Srbiji i da je tu veći problem:
Zakonom o platnim uslugama propisano je u članu 10. koje finansijske institucije mogu pružati platne usluge u Republici Srbiji (plaćanja između rezidenata), a među njima se nalazi samo institucija elektronskog novca koja ima dozvolu Narodne banke Srbije za izdavanje elektronskog novca (domaća institucija elektronskog novca), a ne i strana institucija elektronskog novca.
Iz svega navedenog proizilazi da je pogrešno zaključiti da se plaćanje između rezidenata preko PayPala ne omogućava zbog neuključivanja dinara u korpu valuta, jer glavni razlog zbog čega rezidenti ne mogu vršiti međusobna plaćanja preko PayPala leži u tome što domaći platni promet mogu obavljati samo institucije iz člana 10. Zakona o platnim uslugama.
Dakle — PayPal je uveden u Srbiju, ali zbog toga što nije licenciran u Srbiji kod Narodne banke Srbije, nije moguće koristiti ga za transakcije između rezidenata čak ni ukoliko uvede dinar kao valutu.
Kako u NBS kažu, ovakva pravila postoje u svim zemljama Evropske Unije, samo sa jednom važnom napomenom. PayPal treba da se licencira samo u jednoj zemlji EU da bi mogao da obavlja poslove u 28 zemalja Evropske Unije i na taj način bude omogućen za korišćenje za 508 miliona stanovnika.
Da bi bio dostupan za 7 miliona ljudi u Srbiji, koja ima prilično nizak promet trgovine na internetu i svega 30 e-prodavnica koje funkcionišu, on mora da prođe kroz postupak licenciranja i napravi sedište u Srbiji, a ne u Singapuru sa kojim su trenutno zavedeni kod nas.
Pružanje platnih usluga je licencirana delatnost svuda u svetu (kao što je i depozitna delatnost, delatnost na tržištu hartija od vrednosti i druge finansijske delatnosti), a omogućavanje da se ove usluge pružaju u Srbiji između rezidenata bez dozvole Narodne banke Srbije dovelo bi do paradoksalne situacije u kojoj bi strane institucije elektronskog novca osnovane u zemlji u kojoj nema regulatornih zahteva (nema nadzora, posebnog kapitala kao u EU od 350.000 evra i zaštite korisnika) bile u daleko povoljnijem položaju u odnosu na domaće institucije elektronskog novca na koje se primenjuje režim ekvivalentan u Evropskoj uniji.
Naglašavamo da je Zakonom o platnim uslugama koji je usaglašen sa odgovarajućim evropskim direktivama u ovoj oblasti omogućeno institucijama elektronskog novca da se osnivaju u Srbiji i posluju na isti način kao što to čine u EU, a suprotno postupanje u konkretnom slučaju bi bilo i suprotno i članu 8. Direktive EU o elektronskom novcu (EMD II). Njom je propisano da institucije elektronskog novca iz trećih zemalja (van EU) ne mogu pružati usluge izdavanja elektronskog novca bez licence nadležnog organa EU i pod povoljnijim uslovima u odnosu na institucije elektronskog novca iz EU.
Dakle — glavni argument je da to ne bi bilo u redu prema sličnim servisima elektronskog novca koji postoje u Srbiji. Znate li za neki koji obavlja sličnu delatnost ovde, a kome na ovaj način PayPal ugrožava biznis?
Trenutno postoji 7 kompanija koje su registrovane kao platne institucije u Republici Srbiji. Prva dva koja su dobila licencu su Tenfore d.o.o. i Eki Transfers, koji se bave zastupništvom Western Uniona u Srbiji, tu su i Diners Club International Belgrade, VIP Sistem, IPay, Payspot i COA.
Nijedna od njih se ne bavi elektronskim novcem, a u registratoru institucija elektronskog novca ne postoji nijedna kompanija. NBS izvukla je i listu institucija elektronskog novca iz trećih država, u kojoj se nalaze 4 institucije među kojima je PayPal, Payoneer, Skrill i PaySafe.
Važno je primetiti da iznad liste tih kompanija stoji da su u pitanju “institucije elektronskog novca iz trećih država koje posluju u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju”. Ali, ne piše da su u skladu sa Zakonom o platnim uslugama i upravo tu je i caka.
Na naše pitanje šta NBS radi kako bi informisala pravne subjekte zemlje o zakonitom korišćenju PayPala i drugih institucija elektronskog novca van Srbije, navode sledeće:
Platni promet između rezidenata ne može da se obavlja preko PayPala, jer on nema licencu Narodne banke Srbije u skladu sa Zakonom o platnim uslugama (PayPal bez dozvole u tom slučaju bio bi privilegovan na domaćem tržištu platnih usluga).
Predstavnici NBS su na mnogim javnim skupovima i sastancima s predstavnicima IT industrije, PKS-a, UBS-a predlagali moguća rešenja kako bi poslovni entiteti eliminisali svaki mogući rizik tzv. „nesvesnog“ kršenja Zakona o deviznom poslovanju.
Iako je za kontrolu deviznog poslovanja kod pravnih lica i preduzetnika nadležna Poreska uprava, kao moguća rešenja ukazivali smo na mogućnost da rezidenti na svojim internet stranicama i mobilnim aplikacijama kod kupoprodaje robe i usluga jasno razdvoje mogućnosti plaćanja za rezidente i nerezidente isključujući mogućnost plaćanja PayPalom za rezidente (npr. sistem registracije i sl. jer niko ne može da snosi odgovornost zbog tuđeg deliktnog ponašanja, kao što su lica koja se lažno predstavljaju).
Cargo je ovo radio — stoji napomena da rezidenti ne treba da plaćaju PayPalom, ali nije uključivao informaciju o rezidenturi prilikom registracije korisnika. Čak i da jeste, moguće je da neko drugi izvrši uplatu kredita za rezidenta (i obrnuto), pa je pitanje koliko bi to bilo delotvorno.
Međutim, NBS u ovom odgovoru navodi da niko ne može snositi odgovornost zbog tuđeg lažnog predstavljanja, te ostaje da vidimo da li bi ovo mogla biti izlazna karta iz prekršaja za Cargo.
Kazne za kršenje članova 32 i 34 idu do 2.000.000 dinara za pravna lica, do 500.000 dinara za preduzetnika i do 150.000 dinara za fizičko lice. Uz ove prekršaje može se izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili su nastali izvršenjem prekršaja, a novčana korist, imovinska korist i sredstva plaćanja u vezi s tim predmetima uplaćuju se u korist budžeta Republike Srbije.
Kako nam dalje iz NBS govore, nikakvi dalji pregovori sa PayPalom nisu održani nakon aprila 2015. godine kada je omogućen prijem sredstava u Srbiju preko ovog servisa.
Prema podacima kojima raspolažemo iz platnog prometa sa inostranstvom jasno se može uočiti ne samo slanje novca preko pomenutih servisa, već i prijem novca koji je posebno izražen u poslednjih godinu dana.
Što se tiče planova Narodne banke Srbije o menjanju pojedinih odredbi Zakona ili uvođenju pojedinih podzakonskih akata koji bi olakšali elektronsko poslovanje, kreirana je Radna grupa “koja će razmatrati potrebu izmena odredbi Zakona kao i dinamiku ovih izmena, a imajući u vidu obaveze koje je Republika Srbija preuzela potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji u delu koji se odnosi na kretanje kapitala.”
Izgleda da su od 4 predloga rešenja za domaće preduzetnike iz našeg prethodnog teksta, sada ostala samo dva.
Jedan je da čekamo da spomenuta Radna grupa osmisli kako da omogući bilo kakav smislen način za onlajn transakcije među rezidentima u stranim valutama, jer ovako imamo problem za bilo koji sistem plaćanja koji je okrenut ka globalnom tržištu, a svako ko se razume u biznis zna da nema nikakvog smisla na svom sajtu napraviti različite stranice za kupovinu za Srbe i sve ostale.
Drugi, osnivanje firme van Srbije, svakako nije u interesu naše ekonomije, ali izgleda da je jedino što možemo da uradimo za sebe i svoje biznise dok se država ne seti da je menjanje ovih regulativa zapravo u njenom interesu.
Za kraj, dobili smo predlog da organizujemo jedan zajednički događaj na kome će NBS sa zadovoljstvom pružiti svoj doprinos. Javite nam u komentarima ako biste želeli da organizujemo takav događaj u narednom periodu.
Predlažemo Vam da u okviru IT industrije i PKS-a predložite održavanje sastanaka na ove teme i konstruktivno pristupite rešavanju uočenih problema, a NBS bi svojim učešćem i idejama bila spremna da pruži svaki pozitivan doprinos.
Objavio/la članak.
petak, 8. Jul, 2016.
OverHack
petak, 22. Jul, 2016.
Jedini problem je sto NBS, a time i poreska sluzba, nemaju uvida u transakcije preko PayPal-a. Zato i hoce da se PayPal licencira zvanicno da bi im slao redovne izvestaje o racunima i transakcijama ljudi u Srbiji, kao sto to banke redovno rade...
Nemanja
utorak, 12. Jul, 2016.
Sa velikim spekticizmom bih voleo da cujem sta bi NBS bila voljna da uradi. Jer zaista resavanje ovakvog problema je na nivou volje a ne mogucnosti. Mogucnosti uvek postoje ako postoji volja, koje kod NBS nema vec godinama (decenijama) i kojima je lakse da optuzuje ljude koji su se odlucili da pokrenu sopstveni projekat kako rade protiv stabilnost sopstvene drzave. Naravno da je bolje da sve bude ovde, ali poznajuci njihove brzinske karakteristike kada se ne radi o njihovom dzepu, resavanje ovakvog problema (mozda) mozemo ocekivati negde 2022 godine ako ne i kasnije...
Marko
ponedeljak, 11. Jul, 2016.
Samo jedna napomena: NBS nije zakonodavno telo, i sa njima se u najboljem slucaju moze pricati o idejama i predlozima za promenu zakona, sto opet mora da zavrsi u vladi. Sto dalje znaci da odgovornost za ovakve zakone ide na vladu i na kraju poslanike/parlament.
Nikola
nedelja, 10. Jul, 2016.
Otvorite firmu u inostranstvu i firmu ovde, tamo primajte uplate izdajte fakture na mesecnom nedeljnom stranoj firmi za razvoj softvera i slicno.
Risto Boskovic
subota, 9. Jul, 2016.
Eureka... Nekad smo imali Geneks... Inex... I slične... Njihova funkcija? Da vaš proizvod prodaju u inostranstvo, skinu devize i razliku, a da vi ne morate da se bakćete sa traženjem partnera i slično... I ti Geneksi i ini, su imala predstavništva po inostranstvu i narqvno skidali masne razlike. E sad se pitam što se naša it scena ne organizuje po tom sistemu za izvoz. Dakle zajednički registruje jednu firmu u inostranstvu, postoje kancelarije u npr Nemačkoj koje rade upravo takve stvari, i svi posluju s paypal plaćanjima preko nje, tako da je bilo ko ko plaća pokriven... Odavde je nerezident, iz EU je rezident, ali tamo je dozvoljeno, i to je to... Zatim se mesečno razlika fakturiše toj firmi odavde, uplata stiže na devizni račun i to je to... Kao da imate distributera za plaćanje prema paypal-u... I ako bi se tako organizovalo par firmi, sa mogućnošću da se kasnije priključuju novi članovi, to bi bilo relativno jeftino, jer u Nemačkoj ili gde bi već registrovali ne bi imali realno zaposlene, nego samo uslugu knjigovodstva i neku sitnu cenu virtuelnog office-a, a uvećan promet preko jednog paypal partnera, bi mogao dovesti kasnije do benefita u odnosima sa paypalom...
Predrag
petak, 8. Jul, 2016.
Plus, što reče Dejan, legalno je da strane kompanije IZVLAČE pare iz Srbije - a kada srpski preduzetnik proba da UNESE pare u državu onda čovek rizikuje da popije kaznu ako mu neko plati iz Srbije? Dajte ljudi nemojmo da radimo protiv sopstvene ekonomije.
Manuel Radovanovic
petak, 8. Jul, 2016.
Ako Srbija pređe na evro, da li to reševa navedene probleme?
Predrag
petak, 8. Jul, 2016.
Kada će NBS da shvati da ovakvim zakonima tera preduzetnike da otvaraju offshore firme i time plaćaju porez TUĐOJ državi? Hello?!
Aleksandar
petak, 8. Jul, 2016.
A cekaj, mi kao zemlja kandidat nemamo ni priblizno pravila kao zemlje clanice po ovom pitanju? Zar ne treba bas ta NBS da se prilagodi regulativama ako idemo ka toj EU? Prosto te teraju da otvoris firmu preko.
Ivan
petak, 8. Jul, 2016.
Nevidim potrebu da se radi sa PKS mafijom. Ti ljudi su unistili privatno preduzetnistvo kod nas. Rade iskljucivo protekciju svojih ljudi i njihovih firmi kao i velikih tajkuna. Sve dok drzava bude bila najveci neprijatelj radnog naroda Srbije a prijatelj utajivacima poreza, lopovcinama, kriminalcima, onima koji peru novac sto je po medjunarodnim zakonima strogo kaznjivo ne treba nista raditi sa takvom drzavom jer nije pouzdana i ne moze joj se verovati. Tak kada pokazu dobru volju da se ispita poreklo imovine svih gradjana Srbije, da se vrati u zemlju sav pokraden i iznesen novac preko offshore kompanija (procena je da je u pitanju nekih 100 milijardi EURa !!!) i dok se svi koji su krali ne procesuiraju i smeste u zatvore a sva imovina njih i njhiovih porodica ne bude oduzeta nema govora o ozbiljnoj drzavi pa stoga ne treba ni saradjivati sa njima vec zaobilaziti zakone bas kao sto to rade i oni koje drzava stiti !
Vukasin
petak, 8. Jul, 2016.
Neka se namesti webinar, kako bismo, oni koji imaju ideje o web-storu, mogli da dobijemo precizne informacije, kako da podesimo sisteme naplate, sta smo duzni drzavi Srbiji i ostale pratece stvari. Zapravo neka neko rastumaci zakone onakvi kakvi jesu, inace ovako se lagano vracamo u 18. vek, umesto da tezimo ka uvlacenju stranog novca sto ce nam popraviti sve moguce bilanse na globalnom, i osnaziti nam kupovnu moc na lokalnom planu. A da ne pricam o ostalim benefitima online prodavnica itd..
Dd
petak, 8. Jul, 2016.
Slepacka drzava obrni okreni. Lepo LLC u Delaware i crpas
Ekonomista
petak, 8. Jul, 2016.
Sve se resava izuzetno lako. Otvorite bilo koju offshore kompaniju da se ne zna ko je vlasnik i onda mozete da radite sta hocete a porez 0. Drzava ionako pospesuje i stiti sve koji vrse utaju poreza i vadjenje novca iz zemlje. Kada mogu politicari i tajkuni da to rade vec 20 godina posto je kako kazu “sve legalno i po zakonu” onda mozete i vi. Pa kada cela Srbija bude prestala da placa poreze ko ove vec navedene lopovcine onda ce mozda uraditi nesto po tom pitanju i izvrsiti proveru porekla imovine svih gradjana Srbije. Do tada radite ko i svi ostali. Ili jednaka prava i zakoni za sve u Srbiji ili zakona nema. Drzava za sada stoji na strani bezakonja i navodi ljude da bas to i rade.